Urmašica 2022.

[nafetS 3817 Napisano Novembar 9, 2022 (promenjeno)]

Jesmo pošli? Ah, ček, da se skupi ekipa. Ko ide? Ekipa se široko organizuje, jer kao i uvek, na put kreće 30-40% ljudi koji na prvu kažu "da".
Svi smo vezani za istu firmu, neki i dalje tu radimo, neki ne (izdajice), ali se i dalje družimo. I dalje vozimo zajedno..
Vlajka i mene znate. Znate i Bojana sa moto ture u aprilu (@maxxoće li taj putopis više???). Dodatak ekipi su Isidora, Miloš ( @Vesperados ) i Marko (@MarkoRadosevic).
Isidora je Bojanova bolja polovina, takođe koleginica, koju Vlajko i ja trujemo već duže vremena kad god se sretnemo na poslu kako je Bosna prelepa za vožnju i kako bi trebalo otići da se provozamo... Ok, imamo je na našoj strani, čim Bojan krene da se premišlja, poruka Isidori i to ti je sređeno. Miloš oće da protegne Vespi točkove, ali mu se nije dalo, privatne obaveze. Na neki način je i on bio deo puta, pratio nas je online, bio u toku sa dešavanjima.
Marko, najnoviji "član", nismo se vozili do sad na neke duže vožnje, kafa po lokalu. Momak uvek za akciju, veverica na kokainu. Imao je problem sa motorom. Motorima. Koji izabrati za put... Inicijalno, cfmoto 650mt. Ali veče pred polazak se pokolebao, mislio se kako bi stukao ovo sa R-om. Iskreno, nisam znao čime će se pojaviti na Mišeluku na polasku. Za Vlajka, Bojana i mene znam. Tri musketara, tri mala stroma. V-Stroma. Pravi V.
 
Elem još malo uvoda, sve je počelo sa Vlajkom dok smo pili kafu na galeriji u firmi, kako drugačije.
- Valjalo bi otići do Mostara, da popijemo kafu, pojedemo po urmašicu, poslednja nedelja oktobra.
- Trebao bih ići na TET sa kumom tada.
- Ok, ja idem, uvek ima mesta u koloni ako se odlučiš na ovamo, sobe su svakako dvokrevetne i ja ne hrčem mnogo.
 
Krećemo da pravimo čet, ostali ne veruju da su urmašice zapravo razlog zbog kog se ide za Mostar, ali ja ostajem čvrstog stava. Skupljamo se na kafi posle posla, Miloš zna da neće ići, ali ne propušta priliku da se pojavi i zeza. Marko je solo jahač, ne voli grupe ali oće da proba sa nama da vozi, nervira ga što smo isplanirali sve unapred... "Kako možeš da znaš gde ćeš sipati gorivo, gde će ti biti pauze".. Ono što ne zna je da se planovi menjaju, ovo je idealan scenario koji se neće desiti, ali mentalna vežba i spremni smo za sve. Tu jako uigrani da se organizujemo i nastavimo dalje. Polako, eto prilika da vidi kako se vozamo.
Dogovor je da krenemo u subotu ujutru, 8:00 sa Mišeluka. Spremni za put, naduvane gume, napunjeni rezervoari, kako drugačije.

Približava se dan za pokret. Kako krenuti negde, a da bar jedan motor Ranko ( @abarth_maniac ) nije pregledao? Nećemo to da menjamo!

 
Veče pre, idemo do kuma @DjordjeMijailovic u garažu, da se podružimo i da spremimo stromiće za put.


Nema mnogo pakovanje, 2 su dana, krećemo odmah.
 

Promenio Novembar 9, 2022 član nafetS

[nafetS 3817 Napisano Novembar 9, 2022]

Subota
Spakovan, silazim do motora i trpam sve u kofer. Ne treba mi mnogo stvari, idemo na veče u Mostar, ali opet, moram poneti dovoljno stvari da napunim kofer da mi se tovar ne tumba usput kad se budemo vraćali.
Napolju je maglovito jutro i ne obećava baš. Motor mokar od magle. Nema nazad, krenuli smo.

 

Par šaltanja kasnije, malo se motor ugrejao i eto me već na Mišeluku. Parkiram i čekam ekipu.

 

Znam da će Bojan i Marko na pumpu malo niže, spuštam se i ja tamo, pa ćemo se vratiti na petlju. Tamo Isidora pored motora, još joj duša spava, smotala cigaru ko da je džoint. Šteta što nisam slikao tu čarapu
Skupljam tu deo ekipe i čujem klik na komunikacij, "device connected". Eto i Vlajka u radio blizini.

 

Kratak dogovor pred put i sviramo pokret. Vozim ja prvi, Vlajko zadnji, na komunikacijama smo i možemo da pratimo šta se dešava.

 

Usput nas ubi magla, ne može se voziti, ne vidi se daleko, a vizir kacige mokar, otvori vizir, faca utrne i tako u krug. Cepamo samo. Ok, ne cepamo, stajemo jer je Vlajko zaboravio da stavi touring bešiku, poneo ovu malu kućnu. Na jednom stajanju Marko kaže da misli da je zaboravio dokumenta od motora. Proverava, u novčaniku mu je saobraćajna od kawe. Okreće se i piči za NS, javiće se kad stigne da vidimo oće li se vraćati ili ne. Plan je da ga sačekamo u Zvorniku, taman ćemo mi tu pauzu i doručak.

Prolazimo Loznicu, kreće sunce da se pomalja, magla je razbijena. Toooo. Lepota, toplije je odmah. Kreću malo krivinice, lepo se vozamo, napokon krećemo da uživamo, sve do jedne S krivine kroz koju se vidi (ravno je samo put tako ide), kad vidim da auto koji dolazi u susret ima čudnu poziciju, tj kako ulazi. Idiot jedan kretenski nije malo sekao krivinu. Nije puno sekao. On je skroz bio u mojoj traci, sva 4 točka. Ne znam ni sam kako sam prošao, oborio sam još motor i po desnoj beloj liniji pored ivičnjaka. Da sam imao nekog na motoru... Da sam imao bočne kofere... Stajem sa strane odmah, kako sam ugasio motor tako sam se i ja ugasio, spustio sam glavu na rezervoar i sledećih par sekundi se ne sećam, dok nisu stigli Bojan i Vlajko. Sa te prinudne pauze jedan fotos.

 

Ok, ništa se nije desilo, idemo dalje. Preskačemo granicu. Tu je blizu Divič, Hotel Vidikovac, i tu pravimo čeku.

 

Marko javlja da će se ipak vratiti, ako možemo da ga sačekamo. Ma sve može, uživamo u pogledu, meni prija da nisam na motoru, popustio je adrenalin i strah me je sad. Ništa što ne leči još jedna kafa i još pola sata-sat. Marko stiže.

 

Insistiramo da napravi pauzu, da ne krećemo odmah. On je ubio duplo kilometara, a nismo se još odmakli od kuće.
Isidora je od NS nosila ranac jer imaju samo bočne bisage. Daj to kod mene na suvozačko sedište, odmori leđa.. Španujemo i da krećemo.
Konačno smo kompletirani opet.

 

Krećemo i ja nikako da se opustim, drži me taj glupavi osećaj, šta ako... Do Vlasenice, tu stajemo da se popale goproovi i da se navuče toplija oprema (ko još nije navukao sve na sebe). Ja koristim priliku da se otrgnem pređašnjeg razmišljanja i da se resetujem. Odatle preko Romanije sam opustio ruku i konačno je to ona vožnja koja i treba da bude. Ja vodim, Marko prati, ništa agresivno, ništa da jurcamo, ali lepo tečno prebacujemo levo desno, uživanje. Savršeno je vreme, znaš da je ovo poslednje putovanje motorom ove godine i koristiš svaki metar da uživaš na maksimumu. Drago mi je da je tako.
Konačno krećem na ovaj put.

Saobraćajka na Romaniji, još se nije ni prašina slegla dok smo nailazili.

 

Stajemo, Vlajko ide da proveri da li je sve uredu, ostali zaustavljamo saobraćaj, ali nas ignorišu, mene umalo neka tetka da zgazi, klasičan target fixation. Kaže vozač koji je sleteo sa puta da mu ne treba hitna pomoć i da ne može da stavi trougao, mrzi ga.. Ok, daj da se mi popakujemo i da idemo, nismo poželjni, iako smo imali najbolje namere.
Usput stoji saobraćajna patrola, Vlajko prijavi, kažu "pa nema povređenih, šta ćemo mi tamo onda...". Ok, ok, shvatili smo.

Stižemo brzo sa Romanije u Sarajevo, i pravac do žutog bastiona. Idemo na kafu, preko potrebnu pauzu.
Motorići takođe da pauziraju.

 

Da, da, 4 motora, pardon.

 

Uvek drago mesto za posetiti.

 

I kako ne popiti jednu bosansku kahvu?

 

Marko "Stromovi moji dragi".

 

A nama milo.

 

Ajmo, jesmo krenuli dalje? Ja do Jablanice, naručio sam domaće urmašice u udruženju žena "Most", iste koje se jedu i u Mostaru. To je taj "tovar" koji mora biti osiguran u koferu i da stigne ceo i neoštećen. Ostatak ekipe me čeka, gde drugo ako ne u kafani.
Pala jaga za slobodu.. Ovaj put Kovačević, odličan, jedina zamerka je da je moglo još malo krompirića biti. Al pečenje vrhunsko.

 

"Uh, što volim što sam se vratio!"
      Marko, Jablanica 2022.

 

Posle klope, točenje goriva na ulazu u Mostar i pravac garaža.
Mali nesporazum na recepciji, dobijamo 3 četvorokrevetne sobe. Menjamo za 2, Bojan i Isidora u jednoj, Marko, Vlajko i ja u drugoj. Nema potrebe da zauzimamo toliko soba bez potrebe.
Spremanje i u grad. Ovde smo domaći, toliko puta sam ove godine bio. Lepo je vratiti se, malo setno jer znaš da tek na proleće ćeš sledeći put ovim ulicama i popiti kafu na mestu koje ti je toliko smirujuće. Ima nešto u tom čekanju. Sad, uživanje.

 

 

Zamalo. Dolazimo do "Food House"-a, ne rade više, kasnimo. Ajao, kompletno razočarenje (ok, samo sam ja razočaran, a Vlajko me razume). Idemo dalje, negde mora biti nešto slatko za pojest' i pive za popit'.

 

 

 

Nisam oduševljen, urmašica ko lebac, pretopljena sirupom. Baklava od debelih kora, više kao gibanica. Al dobro, daj šta daš. Bitno da je dobro društvo tu.

 

Idemo na još jedno pivce, a posle toga ni kamera ne može da nas snimi da bude lepa slika.

 

Do hotela po pustim ulicama.

 

[dtesic 372 Napisano Novembar 9, 2022]

Hvala !

 

[nafetS 3817 Napisano Novembar 9, 2022]

Nedelja
 

Dobro jutro.

 

Šta se to dešava na stanici, ček da vidim.

 

Na doručku Marko hoće do mosta, da pusti drona. Ideja je da, pošto smo nas dvojica spakovani, odemo do centra na kratko, a da se sa ostalima nađemo na putu za Nevesinje.
Marko je konstantno bio među stromovima, što poznatim, što nepoznatim.

 

Letimo, letimo.

 

Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

Zvoni telefon, Vlajko. Otišao je da plati, pita da li sam se nešto dogovarao sa recepcionerom oko smeštaja... Računam ja u glavi, al računam koliko vremena imam, dok se oni sad raskusuraju, odu u sobe, spakuju, odu po motore...

Znate li šta je sreća?

 

Ove dve tacne su ono što je bio cilj ove avanture za mene. Da se provozam sa drugarima. Puteve već znam napamet dovde. Da se nasmejemo, da se lepo provedemo, iako znamo da je to to za ovu godinu, spušta se zavesa. Odradio sam šta sam zamislio. Mogu se okrenuti ka kući i polako.
Koliko god da je pisalo na kilometar satu, imao bih osećaj da je malo. Da sam tek zagrebao. Ima još štogod lepog da se vidi na ovom dunjaluku.

 

Nalazimo se kod hangara.
- Jeo sam urmašice u food house.
- Jebi se.

 

Malo poziranja.

 

I gas za Nevesinje. Vlajko je najavio loš asfalt, ali su ga putari demantovali. Totalno nov put, prošao bager da utaba i mi sad prvi, još neobeležene linije. Kao mleko ravan.

 

 

Ova poslednja slika.... Vlajko i ja na začelju kolone, ali formacija je potrajala do prve raskrsnice

 

U Nevesinju, nismo ni krenuli, već stajemo na kafu.
Tu kreću kombinacije i prekombinacije.
Evo, ko isprati do kraja sledeći pasus i kaže ko je šta vozio, ima pivo od mene.
Ja hoću da probam Vlajkovog stroma, da vidim kakve su danlop gume. Plus ga je podigao napred na mostu, sad je fabričke visine, znači neutralnog upravljanja.
Vlajko hoće da testira mecelerke kod mene. Bojan bi da potera CFMoto da vidi kako ide. Ok, Marko i nema mnogo izbora..
Sad, četiri su motora, ali 5 osoba. Bojan da bi probao CF, bilo bi dobro da je sam. Marko je tek seo na stroma, a i ne voli da vozi suvozače. Na mom motoru na suvozačkom mestu je ranac. Ništa, Isidora će sa mnom.
Primećujemo da niko ne vozi ni svoj motor, ni svoju devojku. Opšta anarhija.

Na ovoj slici ništa nije kako treba. Sič snima i vidi mi se patkica (to što ga drži u 5. brzini ne bih komentarisao, koksirale mi dizne). On kaže da se zbunio kad je video da ga njegov motor pretiče, još sa dvoje na njemu.

 

Peglamo Nevesinje - Gacko, vozim poslednji i lepo pratim grupu. Da pohvalim Isidoru i njeno ponašanje kao suvozača, Bojan mora da uživa. Skroz neutralna i opuštena, milina je voziti. U nekom trenutku ja izbijam napred i krenem da dajem tempo sa njom, očekivao sam da ću dobiti po bubrezima, ali jok.
Opet pauza, jezero Klinje, naravno. Kako proći, a ne stati malo ovde. Marko podiže drona i pravimo baš lepe slike, druženje na maks, razmenjujemo utiske.

 

Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

 

 

Naravno, nije moglo da prođe bez začikavanja "kineza".

 

Šalu na stranu, Marko je prekaljeni bajker, vozi motore pola života, voli da proba sve i svašta i ovo mu je sad izazov. Nikad nije imao do sad adventure turing motor. Poslednje neko vreme su mu R motori nešto što tera, putuje, pravi ozbiljne ture. Ninja mu je daily drive, po gradu... Mazohista čist. Ali ovo mu se sviđa. I koliko god da smo ga sprdali da nije japanac, ništa nije falilo. Znamo da se on ne ljuti i znamo da on zna da mi znamo da on zna da mi znamo da se on ne ljuti.
Početak je bio baš naporan, krećemo na put, nismo vozili u ovom sastavu, on nenaviknut na vožnju u grupi, nikako da se sinhronizujemo, ali kako je vreme odmicalo, tako smo sve više vozili ujednačeno, samo je trebalo nekoliko stotina km da krenemo da dišemo. Sve dok nije izbio na čelo kolone, koja je to bila divota, ja vozim iza njega, pratim. Prirodno ulazi u krivine, nema naglih kočenja, sve tečno. Tačno se vidi iskustvo, da je srastao sa dva točka i da ovde sad uživa. Gledam i učim od mahera na delu!

 

Završena pauza na jezeru, sledeća kapija, NP Sutjeska. Vlajko bi konačno mogao da se popne na spomenik gore. Toliko puta je prošao i nikako nije bila prilika. Ja konačno solo na njegovom motoru, sad će malo danlop da cvili
Do Tjentišta ima 25km, jes da je put uži kad se uđe u nacionalni park, ali volem, baš volem. Uživao sam ovu deonicu, gume nisam imao ideju kakve su sem Vlajkovih utisaka, tako da sam im slepo verovao i terao motor kao da je tuđi. Vlajko praštaj ako možeš! Gume položile, nema tu šta, drže ko za oko i rade ono što treba.

Dok se tri člana posade pentraju, Bojan i ja sedimo u restoranu i kuliramo.
Vlajko konačno da je napravio ovu sliku, lično i personalno..

 

Klopamo, odmorili, vreme je da se kreće. Ideja da se ne staje do višegradskog mosta.

Verni atovi.

 

Naravno, kod mosta se uvek stane, opet podižemo drona, malo da snimimo par kadrova, par fotkica..

 

 

 

Kreće već polako da pada mrak, baš smo se razvukli dovde, tek smo na pola puta. Dogovor da dođemo do Čačka i na autoput do NS, baš smo okasnili, ceo dan nam je proleteo...
Granica gužva, fala bogu. Mi se provlačimo i obilazimo.
Posle granice Tara, Zlatibor. Koči. Gužva, kolona do Užica, a dupla puna, nema obilaženja zbog policije koja samo čeka dole.
Kako smo prošli petlju za grad, tako nema gužve, može da se vozi normalno. Već je dobro pao mrak, nije toliko uživanje u klisuri jer je jak saobraćaj, samo da se dokopamo autoputa i da stanemo na odmorište, utrnuli smo. Prvo odmorište je tek kod Gornjeg Milanovca.

 

Idemo do OMV pumpe na ulazu u Bg, tu pravimo pauzu za kafu i da se malo ogrejemo. To je plan, ali Marko izgleda nije pročitao mejl koji smo poslali na prethodnom stajanju. Prolazi odvajanje za pumpu. Stromići manevrišu da se vrate na autoput. Pali se komunikacija.
-Stigni i zaustavi.
-Jawohl, herr General.
Lock and load.

Lakše reći nego učiniti, dao ga Marko po zavrtanju, nemošgastić' da imaš litru, a ne anemičnih 650.
Stižemo na Shell pumpu, već smo na novosadskom autoputu. Takva je magluština da je to strašno.

 

 

Dogovaramo se da do NS strogo u koloni vozimo, da ćemo pratiti neki auto. Vidljivost je baš loša, mi smo već umorni, nije šala.
Lagano taljigamo do mosta kod Beške, posle njega nema magle pa smo podigli tempo. Stajemo na ulazu u NS da se pozdravimo. Marko ide i viče "stromovi moji". Ili "smorovi"?

 

U pola 12 se parkiramo. Konačno smo stigli...
Skoro 988km zezanja, uživanja, punjenja baterija. Da li bih opet? Bih, 100%. Treba dočekati opet lepo vreme.

 

Prosek potrošnje ignorišite, Vlajko je slikao, njemu laže kompjuter.
Kratka vožnja, ali gomila slika, lepih uspomena i trenutaka. Zadovoljština čista.

[maxx 1200 Napisano Novembar 9, 2022]

13 minutes ago, nafetS said:

Tu kreću kombinacije i prekombinacije.
Evo, ko isprati do kraja sledeći pasus i kaže ko je šta vozio, ima pivo od mene.
Ja hoću da probam Vlajkovog stroma, da vidim kakve su danlop gume. Plus ga je podigao napred na mostu, sad je fabričke visine, znači neutralnog upravljanja.
Vlajko hoće da testira mecelerke kod mene. Bojan bi da potera CFMoto da vidi kako ide. Ok, Marko i nema mnogo izbora..
Sad, četiri su motora, ali 5 osoba. Bojan da bi probao CF, bilo bi dobro da je sam. Marko je tek seo na stroma, a i ne voli da vozi suvozače. Na mom motoru na suvozačkom mestu je ranac. Ništa, Isidora će sa mnom.
Primećujemo da niko ne vozi ni svoj motor, ni svoju devojku. Opšta anarhija.

Da li si 100% siguran da je bas tako bilo?!?  Bio sam tamo i opet sam zbunjen...

 

Cek da bacim pogled na filmic, da se podsetim:

[Tarmi636 574 Napisano Novembar 9, 2022]

Dakle, moj konacan odgovor za pivo '22 zime gospodnje bi bio:

Ti na Vlajkov da bi video Dunlopke. 

Vlajko lupa kontru i tera crvenog stromica. 

Bojan tera kineza sa 5 godina garancije.

A Marko jedinog preostalog smora u kontri i to ovog sa bocnim koferima ako se ne varam. I Isidora je na dunlop motorcetu jer si ti svoj iskusno tapacirao rancem 

 

Super putopis, bas te je krenulo ove godine. Imas skroz zanimljiv nacin kucanja i zanimljiv nacin da preneses atmosferu do te mere, da imam utisak da znam i ljude i da sam bio tamo. 

Nadam se da ce sledece godine biti opet zanimljivih 15-25k km predjenih 

[MarkoRadosevic 9 Napisano Novembar 9, 2022 (promenjeno)]

Moram da kazem da je sve istina sto je Stefanelo napisao... Takodje moram da priznam da mi je bilo zadovoljstvo da vozimo zajedno. Svi momci su pametni I paze jedni na druge. Sto se tice Urmasica I Jagnjetine opet cu prokomentarisati "Uh sto volim sto sam se vratio"... Zaista lepa voznja I povrh svega jako lepo druzenje... Uvek sam sam se pitao kakav idiot mozes biti da zaboravis dokumente kada krenes na put sve dok mi se nije desilo... Kada sam se vracao nazad po dokumente razmisljao sam da mi je mozda bas to I trebalo da mi avantura bude neizvesnija I interesantnija. Nije fora da sve bude "njemacki" ili "Japanski" precizno I isplanirano (dragi moji Stromovi svhvatite ovo kako hocete, puno vas volim ...Daj malo drame, daj malo neizvesnosti, daj malo da se pomucimo, ne moze sve lako jer da je tako radio bi to svako (ovo se cak I rimuje jbt)... Zezali smo se "da li ce kinez izdrzati put", na kraju je napravio 200 km vise od Stromova, prokleti Kinez mora da se dokazuje (tako je ispalo hehe)...Vratio sam se I opet bih to ucinio, hvala sto ste me cekali I Isidora hvala ti za sendvic, let's go!

Promenio Novembar 9, 2022 član MarkoRadosevic

[nafetS 3817 Napisano Novembar 9, 2022]

@MarkoRadosevic Ti si to odvezao hazarderski, svaka čast na volji po onoj magli i nevremenu da se vrtiš dva puta.
Znaš kako, ko zna šta bi se desilo da si poneo dokumenta, možda bi ranije bili negde pa bi otišli na drugu stranu. Možda jagnje pre ovog je bilo lošije. A možda je bilo i bolje. To sad nije ni bitno, bilo je savršeno sve. Verujem da pričam u ime cele grupe: I nama je drago što si se vratio.


@Tarmi636 , rićMi, polaži, pa da se vozamo, da zapravo upoznaš ekipu, pa ti da pišeš kakve su urmašice dogodine. Može? Hvala na lepim rečima i željama, ti bar duplo toliko da napraviš

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[nafetS 3817 Napisano Novembar 10, 2022 (promenjeno)]

Ponedeljak
Što se urmašica tiče koje sam uzeo u Jablanici, stigle su cele sa jednim danom kašnjenja i ispunile svoj zadatak. Da li ima nešto lepše nego kad te neko obraduje slatkišem kad ne očekuješ? Mogu reći da sam sve što sam zacrtao od ove vožnje ispunio. Iznudio sam jedan osmeh, meni dosta.
 

Gde će biti sledeća vožnja?

The end

Promenio Novembar 10, 2022 član nafetS

[abarth_maniac 5958 Napisano Novembar 10, 2022]

Upravo sam dobio jedan divan poklon od autora ove teme. Nema mnogo veze sa Urmašicama ali ima veze sa putovanjem. 

Jako me obradovao, ne pamtim kad sam poslednji put dobio razglednicu. 

 

 

Hvala Stefane! 

[Papisha 218 Napisano Novembar 10, 2022]

Super vožnja, kanjon Neretve prelep. Bosna je nekako po meni neiscrpan izvor uživanja...

[DuleTs 171 Napisano Novembar 10, 2022]

Bravo momci i hvala za putopis

[Bruno 68 2708 Napisano Novembar 20, 2022]

Svaka cast na potezu. Volja je najvaznija.

[yamaharade 3 Napisano Novembar 21, 2022]

Sjajan putopis, odlično opisano.

[Gastrorider 260 Napisano Novembar 21, 2022]

bravo momčadijo i hvala 

[ПИпезос 8228 Napisano Decembar 1, 2022]

Предиван излет, свака част екипи