Mali korak za čovečanstvo, ali veliki za čoveka...

[the_doctor 7444 Napisano Jun 8 (promenjeno)]

Živ,živ!

Ko pita?

 

Dobro jutro,

 

Sinoć se zaginulo do kasno, ili rano...

 

 

 

Zujanja po gradu, upoznavanja ljudi koje ovde znam samo po nikovima, pozdrav za: @DarkoČa, @Marko05, od ranije drug @Nole Bg...nisam zapamtio sve. Nezamerite.

 

Zašto ne opalismo sliku ne znam. Ušli u priču.

 

. . .

 

Vratimo vreme u nazad.

Tog jutra u planu je bilo osoljavanje.

 

Malo vožnje i more je već iskočilo pred nas. 

 

Zaliv Boke Kotorske.

 

 

Sreća, sreća, radost.

 

Mora opreznije da se vozi. Buba se meškolji po krivinama.

Asfalt je prašnjav i gladak. U nekom stajanju spustio nogu, vidim da i čizma kliza. Oprez, da izbegnemo bespotrebna potencijalna sr.

 

. . .

 

 

Ženine koleginice su se locirale na plaži, idemo da se nadjemo sa njima, nestrpljiv sam da bacimo kupanjac.

 

Motori su nam ultra blizo.

Pakujemo stvari u kofere, sve staje, lagani smo, mirna glava.

 

 

 

 A onda, bomba!

 

 

Zaludnici su morali da izvuku alat i promene crknutu sijalicu.

 

S tim što je na plaži, gušt je veći...
 

 

Par sati kupanja, zezanja, dalje je u planu Dubrovnik.

 

Oblačenje i vatra.

 

 

 

Pre toga kratka dopuna tiba.

 

 

. . .

 

Dubrovnik, Stari grad.

 

 

 

Ekipa će da pocepa sladoled, ja preskačem.

 

Malo je reći koliko motora ima na sve strane.

 

 

Brzom brzinom se vraćamo ponovo u Trebinje, bacamo tuš, pa do moto kampa.

 

 

Gomila motora, i gomila ljudi koji do besvesti turiraju motore, usijani auspusi mašine koje se dime...nisam siguran da sam svatio poentu.

Muzika sa bine se od njih jedva čuje, ne može da se priča, bataljujemo i odlazimo u grad.

 

 

Dalje?

Dalje je dešavanje s početka ovog pisanja...

 

Hvala na čitanju.

 

Do sledećeg javljanja...
 

 

Promenio Jun 8 član the_doctor

[Marko05 5362 Napisano Jun 8]

29 minutes ago, the_doctor said:

Živ,živ!

Ko pita?

 

Dobro jutro,

 

Sinoć se zaginulo do kasno, ili rano...

 

 

 

Zujanja po gradu, upoznavanja ljudi koje ovde znam samo po nikovima, pozdrav za: @DarkoČa, @Marko05, od ranije drug @Nole Bg...nisam zapamtio sve. Nezamerite.

 

Zašto ne opalismo sliku ne znam. Ušli u priču.

 

. . .

 

Vratimo vreme u nazad.

Tog jutra u planu je bilo osoljavanje.

 

Malo vožnje i more je već iskočilo pred nas. 

 

Zaliv Boke Kotorske.

 

 

Sreća, sreća, radost.

 

Mora opreznije da se vozi. Buba se meškolji po krivinama.

Asfalt je prašnjav i gladak. U nekom stajanju spustio nogu, vidim da i čizma kliza. Oprez, da izbegnemo bespotrebna potencijalna sr.

 

. . .

 

 

Ženine koleginice su se locirale na plaži, idemo da se nadjemo sa njima, nestrpljiv sam da bacimo kupanjac.

 

Motori su nam ultra blizo.

Pakujemo stvari u kofere, sve staje, lagani smo, mirna glava.

 

 

 

 A onda, bomba!

 

 

Zaludnici su morali da izvuku alat i promene crknutu sijalicu.

 

S tim što je na plaži, gušt je veći...
 

 

Par sati kupanja, zezanja, dalje je u planu Dubrovnik.

 

Oblačenje i vatra.

 

 

 

Pre toga kratka dopuna tiba.

 

 

. . .

 

Dubrovnik, Stari grad.

 

 

 

Ekipa će da pocepa sladoled, ja preskačem.

 

Malo je reći koliko motora ima na sve strane.

 

 

Brzom brzinom se vraćamo ponovo u Trebinje, bacamo tuš, pa do moto kampa.

 

 

Gomila motora, i gomila ljudi koji do besvesti turiraju motore, usijani auspusi mašine koje se dime...nisam siguran da sam svatio poentu.

Muzika sa bine se od njih jedva čuje, ne može da se priča, bataljujemo i odlazimo u grad.

 

 

Dalje?

Dalje je dešavanje s početka ovog pisanja...

 

Hvala na čitanju.

 

Do sledećeg javljanja...
 

 

Брат, било ми је задовољство. 

Причи никад краја.

Вечерас настављамо.

[the_doctor 7444 Napisano Jun 8]

@Marko05

Zadovoljstvo je moje.

Vidimo se 

[the_doctor 7444 Napisano Jun 8]

Poslednji dan.

Kme. 

 

Planski, zujaćemo po samom Trebinju i obići ono što ima da ponudi. Ana i Luka odoše da se brčnu još jednom u HN.

"Lep provod pačići", javiće se kad se vrate.

 

Posle bureka, finog, masnog...sve nam onako curelo niz bradu, odosmo na kafu medju Platane.

 

Koja zlata vredna hladovina stara preko sto godina.

 

 

. . .

 

Prvi ček point - Manastir Tvrdoš.

 

 

Moje maljave gole noge, i slične, su ovde zabranjene, te se umotavam u....

 

 

Gospodjice pokušavaju neslane šale. Pružih ruku i rekoh "Šef kuhinje".

Opet sam se izvukao i nisam pao na provokacije.

 

 

Čuvari reda i mira su takodje tu.

Zuje kroz grad konstanto.

 

 

 

. . .

 

Druga zaustavna tačka Hercegovačka Gračanica.

 

U toku prilaska manastiru puče pogled na grad. Fotkam.

 

 

Gore kafić s takodje lepim pogledom. Beležim.

 

 

Kratak obilazak. Unutra se ne može, venčanje u toku.

 

 

I na drugu stranu puca...

 

 

Rokaju neki auspusi s druge strane. Okrenem se. Dva momka na R-ovima pale gume. 

Na parkingu manastira.

Nemam komentar.
 

. . .

 

Naš sledeći cilj je austrougarsko utvrdjenje po imenu Strač, u brdima. Hajmo.

S asfalta silazimo na tucanik. Teraj.

Malo malo vrcne nam se zadnji kraj.

Vozi.

Sad već i volan gubim.

 

Tucanik je prilično rastrešen, smiče motor. Konsultacija sa navigacijom. Još 17min sličnog sa još ozbiljnijim usponom.

Odustajemo.

 

Ne treba nam pad tu. Dodatno, po kraju smo se vozili u majici i bermudama, sve je kao tu na 5 min, a nebo gori koliko je vruće. Ne trebaju nam neke glupe povrede pošto smo bez opreme.

 

Na klupici dokle smo stigli pauza, malo pozeraja pa ćemo na našu sledeću zamišljenu destinaciju.

 

. . .

 

Most...

 

 

 

Iiiiiii stižeeem...

. . .

 

Pogodite ko se javio i ko je ovde.

Sećate li se ove spravice?

 

Bio je i do mora.

 

 

Ekstra!

Setim se kako se naši horoskopi baš i nisu gadjali.

Sad je sve super!

 

. . .

 

Uz put i...

 

 

I da se malo odmori pre defilea...

 

Defile je u 18h. Biram da gledam, voziće se neke naredne godine.

 

16 minuta konstanog prolaska motora, raznih, pucaju blokade, varnice, vatre...ludilo! Doživljaj je. Može da priča ko šta hoće.

Pun sam pozitivnih utisaka.

 

 

Palačinkica u starom gradu, točenje goriva, pa polako u smeštaj na pakovanje.

 

Sutra se kreće s prvim petlovima.

Punih pozitivnih utisaka i definitivno sa idejom o ponovnom dolasku dogodine.

 

Ostali smo bez majice i poznatog pasulja u moto kampu. Treba to nadoknaditi.

 

Sutra nas čeka laganih 500 do kuće, a već u Pon posao.

Ima fore.

 

Hvala na čitanju dobri ljudi.

 

Nadam se da sam dovoljno dobro dočarao moje vidjenje ovog puta.

 

Prepuštam vam penkalo za komentare uz završnu iz manastira Tvrdoš.

 

[Vampa 3422 Napisano Jun 8]

 bravo,pravi doktor

[travelman 14033 Napisano Jun 9]

Napokon se pojavio mladunac koji je dostojna zamena nas matorih koje mrzi da pisemo putopise. 

 

Oduvek sam ti govorio da je za dobar putopis krajnja destinacija najmanje bitna, dal to bio prosli stelvio il sad  trebinje ti si u oba uspeo da uneses emocije i da ih ispišeš iz srca verno dočaravajući atmosferu.

 

Sto rece @.vampa pravi doktor.

 

Doktorirao si  ...

 

 

[DarkoČa 1748 Napisano Jun 9]

Bilo je zadovoljstvo upoznati te @the_doctor Svaka čast za fotke i opis

[Tumbe 2913 Napisano Jun 9]

Pre 14 sati, travelman je napisao:

Napokon se pojavio mladunac

Sa kojim si obećao da me upoznaš. 

Ugovori konferenciju. 

Da da, mogao bi i Žare.

I sa njim si obećao isto.

Nego, imaš doživotno opravdanje kod mene.

Dobar si čovek i putuješ stalno.

[travelman 14033 Napisano Jun 9 (promenjeno)]

pre 34 minuta, Tumbe je napisao:

Sa kojim si obećao da me upoznaš. 

Ugovori konferenciju. 

Da da, mogao bi i Žare.

I sa njim si obećao isto.

Nego, imaš doživotno opravdanje kod mene.

Dobar si čovek i putuješ stalno.

@the_doctor

@gebee&co

 

Momci, čuli ste sta kaze @Tumbe.

 

U petak tj sledeci vikend sam na voznji okolo makarske pa donosim gajbu žuje a ujedno i obecavam da ćemo je popiti skupa.

 

Sva trojca odlicno znate da ispunim ono sto i obecam.

 

Čujemo se ...

Promenio Jun 9 član travelman

[the_doctor 7444 Napisano Jun 10]

Uvek raspoložen za upoznavanje i druženje sa dobrim ljudima. Javljajte vreme i lokaciju.

 

Vidimo se 

 

@travelman živ nam bio sto godina 

 

 

Kad sam već tu i uz pisaljku...

 

 

. . .

 

Obzirom da je poslednji post pisan iz Trebinja, a frižider nije bio tamo sa nama, a bitan je učesnik ove teme, evo i slike koju tradicionalno uvek okačim za kraj...

 

 

 

[Milan81 149 Napisano Jun 11]

Super pisanije doco, kao i uvek. Lukin RT bas pravi

[the_doctor 7444 Napisano Jul 14]

TA i TF

 

Mislim da su to dve najpoznatije skraćenice u motosvetu. Nakon mog iskustva na istu temu, rekao bih, da je i s' razlogom.

 

Pa da počnemo... već vidjeno, ali na moj način.

 

Spremio sam se za dobro pisanije uz slike i snimke. Nadam se da nećete zažaliti za izdvojeno vreme.

 

. . .

 

Na raspolaganju nam je samo vikend za obići ovo fenomenalno mesto.

Menjao sam skoro posao, pisah o tome, odmora nema još, daj šta daš.

 

Dogovor je da idu i pačići, ekipa sa putopisa iznad, ali su ipak sprečeni i opravdano odsutni. 

 

Zoka i ja nastupamo sami... Možemo mi to.

 

Petak je. Sitno brojim do 13h, kada sam najavio šefu raniju paljbu s posla povodom putovanja za vikend.

 

Ne leži vraže, 12:35 zvoni službeni. Visoko nadredjeni, još iznad mog šefa, pita gde sam, došao bi mi na teren.

 

Gledao je rezultate kaže, "zeleni" su mi svi procenti u tabeli, imam čak i dobar prebačaj, pogotovo u odnosu na starije kolege. Ne može da veruje koliko sam se brzo uklopio, obzirom da sam u firmi samo mesec i po' dana. Bla bla...

 

Stiže za 5-10min. Blizo je.

 

Trućkanje u prazno, jedinica je. Unervozio sam se.

Prelazim na stvar.

 

Vidite dišo ovako, rado bih ja žvakao ovde sa vama, ali moj je cilj da do večeras predjem skoro 400km, zadjem do centralne Rumunije pre mraka, znate tamo imaju neka dva vrlo bitna prevoja za nas bajkere........najavio sam izlazak ranije.

 

- Pa kad moraš da kreneš? Pita me.

- Pre 5 min, rekoh mu.

- Srećan put Milanče. Pruža ruku. Nasmeja se.

 

Opa. Milanče. Tu smo!

 

. . . 

 

Vatra kući. Zoka je spremna.

 

Veče pre smo spakovali kofere. Čekaju samo da se nakače na Bubu.

 

 

Prilazim, besim kofere. Da poguram malo u napred, ma jok. 

Zapnem. Ide, al teško.

 

Ručna? Spuštena. Šala.

 

Oko na gumu. Leži.

Koji djavo!? Para na uši, kao u crtaćima.

Gume namontirane nove, prešle 7km od servisa do zgrade.

 

Setim se naravno, koga drugog nego @Atorna i priče oko novih feleričnih novih ventila.

Zar i ja ubo srećku?!

 

Na mrvu one nervoze zbog posete na poslu, dodajemo i ovo.

 

Nema se vremena za traćenje.

 

Pljuca na ventil. Stara škola.

 

 

Nema blup.

 

 

Deder, šta se to cakli? Zapade mi za oko.

 

. . .

 

7 kilometara dobri moji, i ja sam pokupio 'ebeni ekser...

 

Da li će ovo malo govance da mi poremeti ceo plan...ne dam se.

 

Set za krpljenje, kompresor na aku, duvaj. Ima da se ide!

 

S mene curi, napolju je laganih 44.

 

 

 

Izgubio sam 40minuta u organizaciji i zezanciji oko gume. Da li će čep da drži, ostaje pitanje?

 

. . .

 

Tuš.

Stomak je nervozan. Udovolji mu.

Nazad pod tuš.

Oblačenje.

 

Gospodja reče: Ja mislila ništa od puta!

Lutko, kod mene nema ne može. Rešeno sve.

 

Polećemoooo!

 

. . .

 

Nebo gori. Vetar kroz otvoren vizir prlji trepavice. Treći stepen radijacije.

Otpadaju jedna po jedna kao ono sa suvog maslačka kad dunete u njega.

Balašević bi sigurno imao pravu reč za to.

 

Noge gore. Što od vrelog asfalta, što od Bubinog agregata koji je uradio špagu pre ugradnje u ram, pa sav vreo vazduh ide na moje noge.

 

Viši je cilj u pitanju. Motivacija je jaka.

Tempo je solidan, cepamo konstantno preko stotke, a sa ekskurzijama i do 140.

 

 

Prva pauza već pre Zrenjanina, Stajićevo.

 

 

Sipam u sebe litar vode skoro na eks.

 

 

Može i rashladjivanje u bašti kafića.

 

Izadje stari iz garaže iza.

Izvnuh se, reko samo da se malo plaknem kad je već puštena voda. 

 

Naravno reče.

Pita, na koju ćemo stranu. Odgovaram.

Pa zar po ovolikoj vrućini!? Mladost, ludost.

 

Oboje, rekoh mu, oboje stari!

 

Prolazimo kroz ZR. Setih se cenjenog druga člana @abarth_maniaca.

Rado bih ti banuo bate, ali s vremenom smo tanki, a mi ne umemo biti kratki.

Šaljem samo telepatski pozdrav u niskom letu.

Ranko, potvrdi da li je stigao...

 

. . .

 

Preko granice Jaša Tomić rutinski. Bez zadržavanja. Eto nas u Rumuniji.

 

. . .

 

Naredna pauza pade u usputnom parku, u hladovini, u Temišvaru.

 

Gospodja je ranije pripremila začinjenu piletinu sa meksičkom mešavinom u tortiljama.

Njami! Desetka čista draga.

Pun sam elana!

 

Naš cilj za danas je Sebeš,

kao sam prag Transalpine.

 

 

Tačno 370 dugih kilometara od kuće.

 

Dan ranije rezervisan smeštaj.

 

Znate već kako ovo u mom slučaju ide...

Tuš, opet! Na jedno brzinsko spavanje. Crv uzbudjenja vrti, jedva čeka jutro.

 

. . .

 

Će da nastavim....

 

 

[Atorn 2896 Napisano Jul 14]

... čim pre 

[abarth_maniac 5839 Napisano Jul 14]

Ljubi tebe i Zoku cika Ranko i pozdravlja. Znas da uvek zelim lepe puteve i suv asfalt.

Setis se ti mene i u vreme i u nevreme, ne zameram vam sto niste banuli ni mrvice. Zameram ovom nakaradnom nacinu zivota gde nemam vremena da posecujem drage ljude, ali druga tema ...

A da metnem na papir za javnost da je Doca jedan od onih huligana koji me se seti i pozove-samo da vidim kako si- varijanta.

"Jel sve OK?"

"-Jeste brate, hvala na pitanju!"

-" Pozdravljamo te Zoka i Ja, drzi se!"

-"Hvala drug. Takodje. Vidjamo se!" 

 

[Pirotehnicar 1959 Napisano Jul 15]

5 hours ago, the_doctor said:

TA i TF

 

Mislim da su to dve najpoznatije skraćenice u motosvetu. Nakon mog iskustva na istu temu, rekao bih, da je i s' razlogom.

 

Pa da počnemo... već vidjeno, ali na moj način.

 

Spremio sam se za dobro pisanije uz slike i snimke. Nadam se da nećete zažaliti za izdvojeno vreme.

 

. . .

 

Na raspolaganju nam je samo vikend za obići ovo fenomenalno mesto.

Menjao sam skoro posao, pisah o tome, odmora nema još, daj šta daš.

 

Dogovor je da idu i pačići, ekipa sa putopisa iznad, ali su ipak sprečeni i opravdano odsutni. 

 

Zoka i ja nastupamo sami... Možemo mi to.

 

Petak je. Sitno brojim do 13h, kada sam najavio šefu raniju paljbu s posla povodom putovanja za vikend.

 

Ne leži vraže, 12:35 zvoni službeni. Visoko nadredjeni, još iznad mog šefa, pita gde sam, došao bi mi na teren.

 

Gledao je rezultate kaže, "zeleni" su mi svi procenti u tabeli, imam čak i dobar prebačaj, pogotovo u odnosu na starije kolege. Ne može da veruje koliko sam se brzo uklopio, obzirom da sam u firmi samo mesec i po' dana. Bla bla...

 

Stiže za 5-10min. Blizo je.

 

Trućkanje u prazno, jedinica je. Unervozio sam se.

Prelazim na stvar.

 

Vidite dišo ovako, rado bih ja žvakao ovde sa vama, ali moj je cilj da do večeras predjem skoro 400km, zadjem do centralne Rumunije pre mraka, znate tamo imaju neka dva vrlo bitna prevoja za nas bajkere........najavio sam izlazak ranije.

 

- Pa kad moraš da kreneš? Pita me.

- Pre 5 min, rekoh mu.

- Srećan put Milanče. Pruža ruku. Nasmeja se.

 

Opa. Milanče. Tu smo!

 

. . . 

 

Vatra kući. Zoka je spremna.

 

Veče pre smo spakovali kofere. Čekaju samo da se nakače na Bubu.

 

 

Prilazim, besim kofere. Da poguram malo u napred, ma jok. 

Zapnem. Ide, al teško.

 

Ručna? Spuštena. Šala.

 

Oko na gumu. Leži.

Koji djavo!? Para na uši, kao u crtaćima.

Gume namontirane nove, prešle 7km od servisa do zgrade.

 

Setim se naravno, koga drugog nego @Atorna i priče oko novih feleričnih novih ventila.

Zar i ja ubo srećku?!

 

Na mrvu one nervoze zbog posete na poslu, dodajemo i ovo.

 

Nema se vremena za traćenje.

 

Pljuca na ventil. Stara škola.

 

 

Nema blup.

 

 

Deder, šta se to cakli? Zapade mi za oko.

 

. . .

 

7 kilometara dobri moji, i ja sam pokupio 'ebeni ekser...

 

Da li će ovo malo govance da mi poremeti ceo plan...ne dam se.

 

Set za krpljenje, kompresor na aku, duvaj. Ima da se ide!

 

S mene curi, napolju je laganih 44.

 

 

 

Izgubio sam 40minuta u organizaciji i zezanciji oko gume. Da li će čep da drži, ostaje pitanje?

 

. . .

 

Tuš.

Stomak je nervozan. Udovolji mu.

Nazad pod tuš.

Oblačenje.

 

Gospodja reče: Ja mislila ništa od puta!

Lutko, kod mene nema ne može. Rešeno sve.

 

Polećemoooo!

 

. . .

 

Nebo gori. Vetar kroz otvoren vizir prlji trepavice. Treći stepen radijacije.

Otpadaju jedna po jedna kao ono sa suvog maslačka kad dunete u njega.

Balašević bi sigurno imao pravu reč za to.

 

Noge gore. Što od vrelog asfalta, što od Bubinog agregata koji je uradio špagu pre ugradnje u ram, pa sav vreo vazduh ide na moje noge.

 

Viši je cilj u pitanju. Motivacija je jaka.

Tempo je solidan, cepamo konstantno preko stotke, a sa ekskurzijama i do 140.

 

 

Prva pauza već pre Zrenjanina, Stajićevo.

 

 

Sipam u sebe litar vode skoro na eks.

 

 

Može i rashladjivanje u bašti kafića.

 

Izadje stari iz garaže iza.

Izvnuh se, reko samo da se malo plaknem kad je već puštena voda. 

 

Naravno reče.

Pita, na koju ćemo stranu. Odgovaram.

Pa zar po ovolikoj vrućini!? Mladost, ludost.

 

Oboje, rekoh mu, oboje stari!

 

Prolazimo kroz ZR. Setih se cenjenog druga člana @abarth_maniaca.

Rado bih ti banuo bate, ali s vremenom smo tanki, a mi ne umemo biti kratki.

Šaljem samo telepatski pozdrav u niskom letu.

Ranko, potvrdi da li je stigao...

 

. . .

 

Preko granice Jaša Tomić rutinski. Bez zadržavanja. Eto nas u Rumuniji.

 

. . .

 

Naredna pauza pade u usputnom parku, u hladovini, u Temišvaru.

 

Gospodja je ranije pripremila začinjenu piletinu sa meksičkom mešavinom u tortiljama.

Njami! Desetka čista draga.

Pun sam elana!

 

Naš cilj za danas je Sebeš,

kao sam prag Transalpine.

 

 

Tačno 370 dugih kilometara od kuće.

 

Dan ranije rezervisan smeštaj.

 

Znate već kako ovo u mom slučaju ide...

Tuš, opet! Na jedno brzinsko spavanje. Crv uzbudjenja vrti, jedva čeka jutro.

 

. . .

 

Će da nastavim....

 

 

Prosle godine spavao u Ivy sa suprugom tokom pohoda na TA i TF, sve preporuke. 
Nadam se reprizi sa sinom i ovo ljeto.
Pratim, sretno

[travelman 14033 Napisano Jul 15]

Ajde zavrsavaj putopis jer treba i ja da piskaram al me sramota da pisem paralelno sa tobom jer je ovo moje mala maca u odnosu na tvoju avanturu  ...

 

 

[the_doctor 7444 Napisano Jul 15 (promenjeno)]

Pred dolazak u hotel svraćamo do Lidla da kupimo vodu, i koju konzervu hladnog Pepsija.

 

Kratak presek: nerealno koliko je tamo Pepsi zastupljen, reklame, u kafićima, na sve strane. Lično ga i sam više volim i kupujem umesto Coca Cole.

 

Na parkingu Lidla upoznajem ekipu iz Poljske, tukli su 800km danas.

Iz Krakova su.

 

 

Došli i oni u mini nabavku nakon što su našli prenoćište u blizini.

 

Sutra planiraju sa voze Transalpinu, a prekosutra Transfagarašan.

 

Na moju izjavu da ću ja to u danu se smeškaju i pokazuju na Bubu.

 

Lako je meni, reče jedan od njih.

Nas često dupe i ledja podsećaju na broj predjenih kilometara. 

 

Sva četvorica su na trkalicama.

 

Nije ovde stvar finansija. Svaki od njihovih motora vredi više nego naša Buba. Stvar je ovde izbora, a možda i staorsne dobi.

 

Taman toliko koliko su mladji, pravi razliku u odabiru i uvidu u motosvet.

 

Konstatovasmo to, uz jak pljesak dlana o dlan sa svakim od njih, poželim im bezbednu vožnju i srećan put.

 

Jako teško izgovaraju Transfagarašan. Svako pominjanje istog su zapeli, a ja ih dopunio.

 

E rodjaci, koliko sam maštao o njemu, mislim da ga i noću pominjem i izgovaram tečno bez zastajkivanja kao da tamo živim.

 

. . .

 

U nekoj "mini" vožnji bez jakne, u fazi rashladjivanja, dan ranije, u dolasku, gospodju je ćapila pčela.

Maler.

Na licu mesta izvukosmo žaoku, i prodje sve bez problema, ali jutros...eto crvenila i blagog otoka.

Moramo to pratiti.

 

Moramo jednako brinuti i o našoj zadnjoj gumi. Bez nje se ne možemo okretati. Najbitnija stvar je da se čepovana guma odma vozi, kako bi se ona diht trakica ušuškala i dobro zaptila rupu.

 

Mi joj to juče nismo mogli obezbediti. Ekser je uleteo poprilično sastrane, a krivina do Sebeša je bilo tri. 

Ili pet, ne sećam se. Ravno sve ko tepsija, pa krpljen deo nije ni gažen.

 

. . .

 

Poranili zoru prevarili.

 

Ustao u 6, jutarnje obaveze. Ili ipak potrebe. Budi gospodju.

Doručak je od 7.

Ispostavi se da nam je silazak na klopu trajao sat vremena. Kako?!

 

U menzi je 8. Rumunija je sat vremena "ispred" nas.

Zaboravio sam to.

 

Odlučujem da ne pomeram sat i da naš bioritam ostane po Srpskom vremenu. Ubi džet leg. Hahaha...

 

 

 

Ispred samog hotela je pumpa, tankam pun. Proveravam gumu, popustila je mrvu. Dodajem u nju 0,5.

Sa 2,8 smo danas u fulu.

 

Čitajući putopis kolege @DraganNS, koji koliko vidim redovno prati moje škrabanje ovde, hvala, a na temu TA i TF, je ovu vožnju nazvao polaganje moto mature. Svidela mi se ta definicija te ću je i ja iskoristiti ovde.

 

Zavrnimo rukave i počnimo sa polaganjem.

 

Samo kilometar, dva od smeštaja dobijamo potvrdu da smo na pravom putu.

Iako uzbudjen ipak izdvajam vreme za pozeraj. 

 

Malo bacih pogled na pojedinačne nalepnice kojih ima tona, specifično me fasciniraju.

Sa kojih su sve mesta ljudi došli i ovuda prošli. Sa kojim sve prevozima, i u kojim sve turama, nekima je bilo samo uz put.

 

 

 

Mala sličica koja govori hiljadu reči.

 

 

 

. . . 

 

Slažemo krivine, put je lep - solidan, možda bolji opis. 

 

Gužve nema. Nailazimo na mali broj kola, koje s lakoćom pretičemo, iako su pravci kratki. Dosta vozila se unapred, kada nas primete, pomere u desno i oslobode prolaz.

 

Motora je u ovo doba bilo baš malo.

Razmišljao sam, ili je prerano, ili je do opcije da većina TA vozi sa Juga na Sever, što mi radimo obrnuto, pa s ove naše strane još nema nikoga.

 

Relativno kratka vožnja do velikog parkinga na brani.

Prizori su lepi, gužva. Imamo gde i da kupimo magnetiće.

 

 

Prodavac pokušava da me zavrne za 50 lei-a prilikom vraćanja kusura.

 

Daje mi nalepnicu "I LOVE TA" na poklon, to naglašava i preskače da mi da ostatak para.

Pogledah ga mrko, rekoh mu no no.

 

Iz momenta je svatio da neće proći. Njegova namera je bila nečasna i planirana.

. . .

 

Uz put nam se ovaj deo oko rečice činio zanimljivim. Ne štedimo gume, vozimo i po kamenjaru.

Užitak je naš.

 

Demonstrarivno sam prošao i kroz vodu, gde je motor naišao u neku glib i ugasio mi se. Celo stopalo bućnuh u vodu u tom trenutku.

 

 

Ovu borovu šumu kad vidim i osetim one mirise...

 

Zoka gleda sa bezbedne razdaljine dok se dete igra po kamenju i vodi.

 

@Milan81 E ovo sam ti pominjao kao primer.

 

Zna i Buba da pozire.

Ističe je ova priroda u struku, čini je mladjom.

Sa 200m može da prevari, tačno da se čovek zapita: da l' si žena ili devojka sada ti... (DP)

 

. . . 

 

Na narednoj tabli beše nalepnica koju posvećujem drugu Saletu, @travelman.

Dole levo, usamljena, sama.

 

 

. . .

 

Evo i prvih čari Transalpine, čistina, priroda, krivine, životinje...

 

 

 

 

Reci ovde u ovoj kućici provesti vikend. Relaks za glavu, isključis se, gledaš samo ovo zelenilo, udišeš one mirise, pratiš samo zvukove prirode, vetar pirka...znajući svoju ćud, izdržao bih tako sigurno pola sata haha... posle bi me skidali s plafona.

Pun energije, uvek. 

 

Zoka sa konjem.

Smernica: konj je na slici bez kacige.

 

Magarci uz put redovna pojava.

Ne mrdaju, kao kipovi.

Probao baja s kombijem sa mu svirne. Od magarca ni pogled nije dobio.

 

 

Smernica 2: Ni na ovoj slici magarac nema kacigu.

 

I ovoj...

 

Umetnička, dobro ispala.

 

. . .

 

Na samom vrhu motora dosta...

Čujem Češki, Nemački, Engleski, videh Madjarske tablice.

 

 

 

Uhvati gospodja kadar dok sabiram utiske.

 

Moja ljubav iz detinjstva je takodje gore. Pre nego li sam zagazio u motosvet opasno sam voleo ove napravice.

Seti me na moju bivšu plavušu, inače stariju sestru od ove sa donje slike.

 

Beše 1.8, poznati VTEC, koji sam dodatno modifikovao. Agregat koji sam lično vozio petom do 9 hiljada obrata na autoputu - živote! Kad se samo setim. Kazaljka je prošla 250 i išla još u neoznačeno polje.

 

 

Eto i nas dvoje. Ki upisani...pu pu.

 

. . .
Spuštamo se.

Put mesta Novaci smo. Odvajamo se u levo, i ciljamo mesto Curtea de Arges.

 

 

Svaku pauzu koristim da šutnem gumu i proverim popušta li. Sve je ok.

Nije ni loše ovo šutiranjr da se jaja odlepe s butine uz put.

 

Ubiće me Zoka kad ovo bude čitala, rećiće "što si prost?".

Voli i ona da baci oko na ova moja pisanija.

 

Pozdrav Zoko!

 

Mora pozdrav. Previše je papučarski da napišem "volim te", ipak ovo čita golem broj ljudi.

Šta li će pomisliti o meni? Kao čoveku, kao komunisti...

...a ne to je iz filma...

 

...i kao bajkeru!?

 

Poslednja pauza je prošla uz užinu.

Smokić i pepsi - ć.

Izaziva pad pritiska i priziva dremku za koju je svakako vreme.

Koju svakako i volim da obavim čak i na putu.

Španci imaju čak i ime za nju - Siesta.

 

Hvataj hlad i gasi sve na pola sata, 40ak minuta...

 

 

Treba li da napišem "nastaviće se"?

 

 

 

Promenio Jul 16 član the_doctor

[DraganNS 7830 Napisano Jul 15]

Pratim, doco, kako ne, samo napred!  Kroz svaku forumsku putešestviju imam osećaj kao da je i deo mene bio akter avanture, i legne mi k'o melem na dušu, pogotovo u periodima kada, zbog različitih razloga, proredim putovanja. Gledam ove slike sa TA, malo toga mi deluje poznato, posledica veoma u*ranog vremena koje me je taj dan gore dočekalo. Moraću da ponovim, nema druge. 

[travelman 14033 Napisano Jul 15]

Ajde ajde, teraj dalje, dosta se odmaralo.

 

Prava putopisčina, ima vise slika nego kilometara sto si odvozao  ...

[Nole Bg 5437 Napisano Jul 15]

Bravo bravo čika Doco, samo rokaj. Ovde gde si se fotkao dobio si poz i od kolega, samo nisi obratio paznju. Ta pregazio 3 puta, Tf 2 puta. I na Ta planiram jednom godišnje bar, dok vozim motor i zdravlje me sluzi



Poslato sa ELI-NX9 pomoću Tapatoka

[Vampa 3422 Napisano Jul 15]

Doco ne mesaj gradivo smanjujem ocenu,jedna slika je sa TF a do nje jos nismo dosli

[the_doctor 7444 Napisano Jul 16]

@Vampa

Tačno tako, previd. 

Izbačena 

Hvala.

 

@Nole Bg

A ladno tvoja najla, top!

Zagledao sam ih pojedinačno i tvoju bi prepoznao, ali mi nije oko tu zastalo.

 

@travelman

Nastavljamo danas poslepodne.

 

@DraganNS

Da da. Istog smo mišljenja. Sigurno ću ponoviti odlazak.

 

[dtesic 371 Napisano Jul 16]

Hvala !

[the_doctor 7444 Napisano Jul 16]

Koračam dalje svoje moto korake, kao što naslov ove teme i kaže.

 

Za mene je svaki velik i lično bitan, iako možda pukom posmatraču sa strane to deluje kao, možda, trivijalna stvar.

Ima to kod mene neku posebnu emotivnu notu.

Možda o tome nekad i bude reči.

 

Odlazak sa Transalpine je ispraćen pesmom u kojoj se pominje Borova šuma koju još osetim u nosu dok se budim iz putne dremkice.

 

 

 

 

Veza Novaci i Curtea de Arges je oko dva sata vožnje.

Ugrubo, uvek u toku vožnji bi pravili pauze na oko sat vremena. Nekad i svega 5min. Malo vode, malo prodrmati glavu od kacige, pa nastaviti dalje.

 

Zgodno mesto se pojavilo uz samu rutu kretanja sa naše leve strane.

 

U mestu smo Ramnicu Valcea. U pitanju je izgleda neko veštačko jezero. Fino je. Duž njega su postavljeni stolovi i klupe. Vidim da svaki drugi ima i roštilj.

Zgodno.

 

Biramo ono s debelom hladovinom.

 

Djubre je na jednom mestu na gomili nedaleko od nas.

Učinilo mi se nekulturno, jer je neko to tako ostavio, sve dok ja nisam hteo da se oslobodim flaše i konzerve od pića i video da kante za smeće nema nigde. Zanimljiv koncept.

 

 

 

 

Zokili će da baci oko na Google, treba nam neko restoranče.

Valja obaviti lagan obrok pre penjanja na TF. Kuckamo u navigaciju...

 

. . .

 

Ime lokala je na salveti pored tanjira, a u tanjiru Transilvanijska čorba.

 

Dolazi s pavlakom sastrane koja upotpunjuje njen ukus. Kremasta je i ukusna. Sita takodje. Dolazi s nekim mesištem unutra.

 

Unapred smo odlučili da se nećemo prežderavati jer nam to ne godi na dugim vožnjama, premda oči kao klikeri lete po meniju i svašta nešto zvuči primamljivo. Odolevamo.

 

 

Evo evo, idemo!

Buba doziva virkajući izmedju dekorativnih stabala bašte lokala.

 

Zokin ujed pčele na podlaktici nema negativno napredovanje. Dobro je.

 

Loše je jer hoće da se bije.

Ne svidja joj se što njenu natečenu podlakticu poredim sa Popajevom rukom.

Ideju o tome da joj samo sidro fali ostavljam za sebe. Ta kap bi prelila čašu i bilo bi belaja u kom bih ja izvukao deblji kraj.

 

Zamišljam sliku. 

 

 

 

 

Nije baš ni lako nositi ovu šašavu glavu na ramenima. Ne mislim na mornarevu. Moju!

 

. . .

 

 

Transfagarašan napokon!

 

Koliko god TA bila lepa, od samog početka mi je TF bio draži.

 

Radujem se. 

 

Ufur na njega obavljamo laganim gasom uz razgledanje okolo.

 

 

@Vampa

Imam rupu u sećanju, ali kanda mi osećaj govori da je sad vreme za ovu sliku, ali uopšte zapravo nisam siguran u to.

 

Rizikovaću

 

 

 

Sa naše desne strane je prelep vodopad. Obavljamo ovekovečavanje trenutka - lakše bih reko Transfagarašan pet puta za redom nego ovekovečavanje. Ej! Odakle sam ovo izvukao...

Koncentriši se.

 

E da, vodopad.

 

Bubo, ptičica!

 

 

Čuj ptičica, medo bato!

 

. . .

 

I to pravi na samo metar, a možda i manje od nas.

 

 

 

Divna, moćna životinja. Dobijam kritiku od gospodje da smo previše prišli. I da ne treba toliko poverenja da imamo u ovu zapravo divlju zver.

Pozdravljam rečeno. Ponjelo me!

 

Možda i snimak ne bi manjkao u ovom trenutku?

 

Ima! Došli smo spremni...

 

 

Cakan mali!

Ali nam je majka mečka dobrano prodrmala gaćerone bezmalo kasnije...

 

. . .

 

 

Naredni trenutak je sledeći. Opis situacije i ambijenta.

Proširenje pored puta, šuma, zeleniš.

Zamišljajte.

Skinuli smo kacige, ćaskamo o predhodno vidjenom mečetu.

Doživljaj je! Pregledamo snimak.

 

Iskoristiću priliku da se tu i istočim.

Opušteni smo.

Nemaš ideju niokakvoj potencijalnoj opasnosti.

Što bi!?

 

- Hoćemo li? Pita Zoka.

Potvrdjujem cimanjem glavom.

Stavlja kacigu. 

Tišina je. Krcka nešto, čuje se ono polugroktanje.

"Miki, ide nešto."

Sekundu kasnije izlazi goropad. 

Kolika životinja ljudi moji.

Malečko meče trčka za njom.

 

Lagao bih ako bih rekao da mi je bilo svejedno. Pojava je. Ne znam šta da očekujem od nje.

 

Zoka hvata štraftu uz put sa sve kacigom na glavi.

Ostajem pribran. Ubacujem rukavice u kofer, koje su nam inače za malo ostale na betonaskom bedemu sastrane.

Kamera je na kacigi.

Mini misao u toku akcije spašavanja je da kako tako moram nešto snimiti.

Palim kameru i nastaje ovaj snimak...

 

 

Huuuh!

Sve je prošlo dobro.

 

Da li je bilo mesta za frku ne znam, ali mi se i sad javlja onaj osećaj prestravljenja kad sam video nju na par metara od sebe. Onako veliku, ogromnu, mrke ozbiljne face...ili njuške.

 

. . .

 

Pod utiskom smo.

Ali eto i novog...utsika mislim. Kao.

 

Prolazimo kroz poznati tunel i dolazimo na mesto o kome sam sanjao.

Koliko sam samo slika pregledao sa ovog mesta. A sad to vidim svojim očima. Tu smo! Uspeli smo.

Uživam, a onda ćemo i da fotkamo.

 

 

Kao da sam se popeo na vrh sveta.

 

"Miki, kakav je osećaj?"

 

Trčkam ko kerče, tamo vamo, razgledam, upijam.

 

Prepalio sam se.

 

Hladim se.

 

Zoka je takodje oduševljena prizorima.

 

Aha, evo je! Hrabrica moja. Šta sve podnese i izdrži tokom ovih naših putešestvija.

 

. . .

Čujem odozdo dobar gas. Sve odjekuje. Nije motor. Savija jednu, drugu krivinu. Eto ga izvirio je na deo koji mogu da vidim. Nisan 350Z.

Ozbiljno tera.

 

Vadim telefon da zabeležim prolaz pored nas.

 

 

Do jaja!

 

. . .

 

Uživam prateći zmijicu koja nas spušta sa vrha. Leva, desna, leva, desna... poput je one koju smo vozili na Alpima. I tamo nam je bio vrhunski provod, prisećam se.

 

. . .

 

Naše sledeće odredište je Cartisoara.

Rezervisan smeštaj nas čeka.

 

 

 

Dolazimo s prvim naznacima mraka.

Gledam na sat, kalkulišem. Na drumu smo proveli oko 11 sati.

365km je iza nas.

Ne osećamo umor, ali bi nam krevet i tuš svakako dobro došli.

 

 

Još jedan u nizu. Nadam se da će ih biti još mnogo.

 

Domaćin, stari, bi komunikaciju na Nemačkom. Tu sam baš tanak, pa prepuštam Zoki.

Princeza već u trećoj rečenici konstatuje da čikica zna samo osnovno. Kako god, dovoljno za sporazumevanje.

 

Uz povuci potegni svatih da je "šnaps" njegov rad. I da ga obavezno probam, preporučuje.

 

Šta me košta, ajde...

 

Nisam neki rakijaš, niti ljubitelj iste, ali kako mi kliznu niz grlo onaj pun ukus voća. Uh.

 

Ma može još jedna, danas mi je još ostalo da dobacim do lokacije krevet, a to mogu i pod gasom, ako do toga dodje.

 

. . .

 

Tuširanje prolazi na mišiće. Pritisak vode je očajan. 

Uz još jedno hladno osveženje, sokić ovog puta uz malo Rumunske verzije Jaffe, hvatamo krevet i instant se gasimo.

Da bi definisali ko je prvi od nas dvoje zahrkao, potrebna je fotofiniš slika.

 

. . .

Nedelja.

S prvim petlovima je planirano budjenje. Umesto petlova smo dobili krave i volove, nije loše...

 

 

 

. . .

 

 

Guten morgen rekoh dekici.

Uzvraća uz osmeh.

Gut šlafen? Pita.

A to, sam razumeo, ali Zoka odgovara pre mene.

Zer gut.

Vi gec, pitah ga ja ponosno.

Ne odgovori mi. 

Konstatujemo da je izgleda malo prigluv.

 

. . .

 

...a potom bi i doručak.

 

 

Domaći hleb, sir, med.

Došla i kajganica ubrzo posle fotke.

 

Punomasno, praaavo mleko. Sa sve onim kajmakom i belim mehurićima.

Kad ste zadnji put pili takvo?

 

. . .

 

Pakovanje je prošlo ultra brzo.

 

Izšutirah gumu odma izjutra. Rekao bih da je dobra.

Već na pumpi par kilometara od smeštaja sretosmo drage mi Poljake.

Istu onu ekipu s kojom smo bili ispred Lidla.

 

Ispozdravljasmo se kao braća rodjena. 

Ode 40ak minuta u raznim pričama i prepričavanju doživljaja.

Opet ih čeka onih 800km do kuće. Ne raduju se tome ni malo.

 

Dodjoše mi baš dragi, pa pitah za slikanje.

Prihvataju sa osmehom.

 

 

Kažu da je jedan njihov ostao bez kacige. Moja inspiracija za ono iznad.

Nije loše za napomenuti, da se zna ko je ko.

 

Dalji tok dogadjaja ćemo svesti na minimum.

 

490km je do kuće.

 

U Temišvaru smo opet pauzirali u hladovini i to adekvatno zabeležili.

 

Temperatura je bila kao u rerni, ovoj modernoj, sa ventilatorom za pečenje lisnatog testa, ali smo izdržali junački.

 

Slika sa Rumunske granice.

 

. . .

 

Po dolasku kući s ponosom kačimo naše stečeno ordenje.

 

Jednog će dana, kada zanemoćamo i ostarimo, govoriti o našim provodima i dogodovštinama, pobedama napravljenim po belom svetu.

Sećati nas na sva lepa mesta na kojima smo bili.

Rumuniju svrstavam definitvno medju prva tri i ovim joj putem poručujem: "ćeraćemo se mi još!".

 

. . .

 

Hvala dobri ljudi na čitanju, nadam se da ste uživali.

 

Poslednja reč je Vaša.

[gebee&co 7546 Napisano Jul 16 (promenjeno)]

Alal vera za pisanije.Samo mi se jedna slika javlja u glavi.Šta bi bilo da Buba nije kresnula......a mečka iza leđa.

Promenio Jul 16 član gebee&co