travelman 12884 Napisano Novembar 3, 2022 Drug član, 1248 postova Lokacija: Karton siti ... gornje sokace. Motocikl: Y Prijavi odgovor kao problematičan Jadranka, srećo i nesrećo života moga .... Bravo čika Tumbe, čekamo nastavak .... 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 3, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Ako nastavim ovako da dopunjujem i proširujem putopis, moraću da promenim naslov teme. I da dodajem nastavke. @Komsa je to praktično pokazao, kako može lepo i funkcionalno da bude. Promenio Novembar 3, 2022 član Tumbe Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 4, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan 27.10.2022. Ustajanje u 7h. Lepo naspavan i odmoran dižem se lako. Kontrolišem vremenske prilike kroz prozor. 16oC na termometru, a subjektivni osećaj da je još toplije jer Sunce greje, a nebo bez ijednog oblačka. Vetra ni dašak. Značiii danas idealni uslovi za put. Ne običan put, već put do Pule. I to ne bilo kako ili kuda, već (jedino i isključivo) Jadrankom. Sada potpuno zadovoljan „situacijom na terenu“ pristupam svom jutarnjem ritualu, od kafenisanja, pa na dalje. Oko pakovanja nisam gubio mnogo vremena, jer se nisam bogzna šta ni raspakovao. Za tili čas sam sve obavio, i posle kraktkotrajnog razgovora i izmirivanja obaveza prema Damiru, spreman sam nešto pre 9h da krenem. Da ne zaboravim jedan lep gest. Damir mi je (pošto sam mu naglasio da ne doručkujem) za put ipak spremio burek, slatku krofnu i par mandarina. Da imam kod sebe ukoliko se ipak predomislim oko jela… Hvala lepo… Pamti se… Izlazak iz Splita je neočekivano brži od jučašnjeg dolaska. Valjda je do tada već radni narod stigao na posao. Neću hronološki pisati o celokupnom putu. Sve ono što sačinjava jedan put idealnim bilo je prisutno, od vremenskih prilika do ličnog raspoloženja koje je na max. Podeliću sa Vama ono što je za mene bilo najupečatljivije, i što verovatno neću zaboraviti nikada. Barem ja imam takve fleševe. Uvek mi se nešto ureže u sećanje i ostane kao podsetnik. Na nekog ili nešto, sasvim svejedno. Za razliku od avgustovske vožnje 2021. gde je bila Jadranka prepuna turista, sada je bila može se reći i pusta. Jedino gde se malo povećavala gustina saobraćaja je kroz gradove ili veća mesta. Sve ostalo je bilo kako se samo poželeti može. I bezbroj motociklista. Prednjačili su po broju kolege Slovenci i domaći iz svih delova Hrvatske, ali bilo je dosta Italijana i Nemaca. Lagano nižem Kaštele, Trogir, Primošten, Šibenik, razgledajući okolinu. Kako to čudno izgleda. Prolaz u suprotnom smeru od prošlogodišnjeg otvara sasvim drugu perspektivu, tako da imam osećaj kao da sam prvi put ovde. Tako stigoh i do Biograda n/m, gde stajem na INA pumpu da se dopunim. Uveliko preko 300km smo zgazili od zadnjeg tankiranja u Konjicu. I onda FLASH, dali da svraćam u Biograd. Uskomešalo se nešto u meni, i za i protiv tog svraćanja. Opisao sam već moje doživljavanje tog grada i koliki on značaj ima u mom životu. Zato i rekoh sebi, SADA SI SAM I SADA IDEŠ DA SRETNEŠ SA SVOJOM PROŠLOŠĆU. Znate, Dalmacija i Biograd su u tom trenu posebno izgledali, mirisali, sijali dok sam se kretao ulicama. Tako i stigoh do nekadašnjeg naselja Partizanski put koje je sada ruinirano i zaraslo. Ovo naselje je bilo odmah do bungalovskog naselja u kome provedoh svoje dečačke dane. I sada se na istom mestu nalazi bungalovsko naselje. Samo je novije i zove se Autokamp MIA. A pored njega uličica gde je putokaz Ljetnja pozornica KINO. Naviru sećanja. Prvi put sam tu išao na koncert Miše Kovača (ispostavilo se i jedini), prvi put gledao Zdravka Čolića i Lokice…Vodio me otac. Setih se nekih detalja još. I što bi rekao kamarad @travelman, to sada po izgledu nije ono mesto gde smo odrastali, ali u mojim sećanjima ono će zauvek biti ISTO, i kada god tu dođem, uvek će biti ista poplava emocija i oživljavanje onih najdražih koji nisu više fizički sa nama!!! Toliko sam bio, ma ne znam ni kako da dočaram ili opišem, to što osetih i doživeh, ali ni na kraj pameti mi ne pade da napravim neku fotku. Samo sam uzjahao i krenuo pravo. Malo napred i spustih se do plaže Soline. Tu nove emocije. Svojevremeno majku i tetku slikao novinar i objavljeno u Večernjim Novostima kako heklaju milje na plaži. Kakvo je to iznenađenje bilo kad su izašle slike, pa tekst o tome. Ali ni nalik današnjim tekstovima, a ni fotografijama. Sada su neke druge „vrednosti“ na ceni. Uspeo sam da se saberem i tu napravih par fotografija, za porodicu i za @Travelmana. On ovo (što gore pisah) vrlo slično doživljava kao ja. Deca iz 70-ih godina, prošloga veka. Plaža Soline, gde smo se kupali Pogled na ostrvo Pašman i mesto Tkon. Sanjario sam kao dete da odem tamo, nadam se da ću ostvariti kao „stariji omladinac“. U pristaništu Više se ne htedoh zadržavati. Pomislih da je i previše emocija i adrenalina za današnji dan. Međutim???!!! Izlazim na Jadranku i krećem prema Zadru i dalje… Negde oko Posedarja skrete mi pažnju motocikl koji vozi iza mene. Ustvari prvo sam primetio fluo prsluk i kacigu. Pomerim se u desnu stranu i mahnem rukom da prođe. Kolega lagano na bezbednoj udaljenosti prođe, mahnu i ubrza malo. Slovenac, Celje tablice, sa Rtom, ali restyling sa LED-ovima. Pomislih u sebi, uopšte nisam registrovao tip motora dok me nije obišao, jer sve vreme je fluo oprema bila dominantna. Ja je ne preferiram, ali sam obećao sebi da od sledeće sezone menjam tu naviku… Da bih malo zadovoljio moto radoznalost podigoh tempo i pratim ga na bezbednoj udaljenosti… Stigosmo do Paklenice i u Starigradu (na moju žalost) kolega skrete na benzinsku. Mahnu mi rukom, ja svirnuh i nastavih dalje, ali dosta blažim tempom. Što zbog prirodnih lepota, što zbog kamera. Iskoristih samačku vožnju i da napravim neku fotku… I tako posle jedno 30-ak minuta stižem u Karlobag. Parkiram se ispred Carlito's caffe bar. Mislim da svi koji su vozili Jadranku znaju o kom se tačno kafiću radi, jer je omiljeno mesto putnika na dva točka. Tako i sada, za jednim stolom trojica Slovenaca, za drugim Zagrepčani, za trećim Italijani. Ma milina za videti. Kraj oktobra, a ovde kao da je špic sezone. Pošto sam se automatski zakačio na WiFi (zapamtio telefon od prošle godine), iskoristih da se javim Marijani, a i da pošaljem neku sliku @travelman u. Tako se ja naslađujem, srkućem kaficu, drndam telefon kad parkira se RT sa „fluo“ vozačem. Sede čovek za drugi sto, ali kada smo se pogledali on me pita RT?? Ja mu potvrdim i nastavismo priču za istim stolom. Ukratko, Andrej iz Celja, kupio pre mesec dana nov motor i posle 1. servisa i malo vožnji po Sloveniji, došao da se provoza po Jadranci. Prenoćio u Trogiru i sada se vraća za Celje. I inače voli da vozi Jadranku i nekoliko puta godišnje praktikuje to. Krene iz Celja bez tačne odrednice, vozi dokle mu je lepo, prespava i sutradan kući. Kakav srećnik!!! A i vrlo kulturan i opušten lik. Ispričasmo se lepo i dođe vreme da se nastavi put. Andrej predlaže da vozimo zajedno do Rijeke, da malo on vozi napred, malo ja i tako da putujemo. Objasnih mu da nije problem, ali da ja ne znam gde se sve nalaze kamere, pa će deo koji budem ja vodio biti dosta spor tempo. Momentalno pada dogovor da on ide napred sve vreme, i da će usporavati gde su riskantna mesta bilo koje vrste. E sad da pojasnim ono gore napisano „Pomislih da je i previše emocija i adrenalina za današnji dan. Međutim???!!!“ U Biogradu su bile emocije i udar adrenalina jedne vrste, a ovo što je usledilo…Pa može se nazvati moto eksplozija adrenalina i emocija… Opisaću što tačnije šta doživeh: Kretosmo da vozimo po mnogima najlepšu deonicu Jadranke. Ispred mene nepoznat vozač, ali posle samo par krivina zaključujem da nikada u životu nisam vozio za motociklistom koji tako školski, precizno vozi. Kako su odmicali kilometri fascinacija i užitak su bili nestvarni… E sad unutrašnja pitanja tokom vožnje, a bilo ih je podosta na koje nisam imao odgovor??? Andrej vozi potpuno isti motor kao i ja. Pa kako je moguće (uz svo uvažavanje njegovog poznavanja puta) da vozi tako da ja moram i da zavrćem gas i da kočim, a on kilometrima ne pipa kočnicu a vozimo izuzetno visokim ritmom. Ljudi kakve su njegove putanje, prolasci, odabir mesta gde spušta i kako spušta motor. Kakva je to bila sreća i VELIKI ŠKOLSKI ČAS za mene. Pritom, što je vrlo bitno, to nije bila jurnjava niti dokazivanje ko je brži ili bolji. To je bila zajednička vožnja VISOKIM TEMPOM uz enorman užitak. I kao kruna svega i najbitnije, nismo imali NIJEDNU JEDINU rizičnu situaciju bilo koje vrste. Kakav dan, kakav čovek, kakva vožnja. Eeeee, to se desi, ne može da se dogovori… Tih + - 113km su proleteli, čini mi se u treptaju oka, i stigosmo u Bakarac i caffe Melina. Sedosmo na kafu, ali zamenismo kafu sa koka kolom… Zafalilo šećera… I dvoumim se, ali ipak ću da podelim i ovo sa vama. Drugi put u životu sam u doživeo da posle vožnje motorom budem potpuno mokar kao miš od udara adrenalina (uključujući i gaće). Prvi put jesen 2004. preko Tare i Kremana do tunela i drugi put ovog 27.10. Andrej mi kaže odmah, da je i po sopstvenom kriterijumu bio izuzetno visok ritam i da je na pojedinim mestima bio na granici…Šta ja da kažem??? Ćutim. Pa ja sam sve vreme bio na granici, ili čak i preko nje ako se uzme u obzir nepoznavanje puta i praćenje nepoznatog kolege!!! Ali to je rekao bez ikakve nadobudnosti ili hvalisanja, nego kao realnu konstataciju. I dodaje da je za prvi put ovako gazio RT-a, i da je i sam pozitivno vrlo iznenađen ponašanjem ovog touring motocikla. Pogotovo što je od 2019. vozio BMW R1250RS. Znači isti agregat i snaga, i plus ga je BMW svrstao u sport klasu. Kako je sve to ispalo, još se i Andrej zahvaljivao meni. Kao što sam ja pičio sve vreme za njim i on mi ulivao poverenje, tako je i on slobodno šrafio po gasu videvši da sam konstantno iza njega. Ispalo je da smo jedan drugog „gurali“ u bržu vožnju…Kako smo se samo smejali posle ovog razgovora. E sad još jedan detalj. Koji primetih tek kada smo se spremali za nastavak puta. Primetih list na Andrejevoj tablici, kako se čudno zakačio. On se nasmeja i kaže da se nije zakačio, već ga je on zalepio preko broja. Ne može da se naplaća kazni i bodova zbog prekoračenja. Onda se preračunao i kaže lakše mu da rizikuje kaznu ako ga zaustavi policija. Barem nema bodova a i jeftinije je svakako nego kada je snimljen. U tom trenutku mi se svakakve misli provrzmaše kroz glavu, i šta će biti kad stignem na granicu da napustim HR… No, ovo je bio toliki užitak i iskustvo da je vredelo. A i na granici kada sam se vraćao sve bilo OK. Znači kad je merak i kad se namesti, onda se namesti sve kompletno!!! Andrej i ja se pozdravismo, zahvalismo jedan drugom i svak na svoju stranu. On ka Sloveniji i Celju, a ja put Istre i Pule. Ostatak puta je bio opušten u laganom ritmu i uživanju prirodnim lepotama Kvarnerskog zaliva i Plominke. Jedna slikica sa parkinga hotela Flanona. U Pulu stigao pred sam mrak. Uz sedenje i ćaskanje sa našim dragim Bukaricama privedoh kraju ovaj dan. Dan kada sam spoznao čari Jadranke na sasvim drugi način od prethodnog puta. Jednostavno, ovakav dan se desi ili se ne desi…Ja mislim da sam zgrabio i iskoristio ukazanu priliku i mislim da sam postao duhovno bogatiji i iskusniji. Prvenstveno zbog kolege Andreja. Ruta za 27.10.2022. Da zaključim, slika od 27.10. više nema. Iz gorepomenutih razloga. Verovatno ima previše teksta, ali ja izbacih sve iz sebe… Nastaviće se… Promenio Novembar 4, 2022 član Tumbe 19 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
travelman 12884 Napisano Novembar 4, 2022 Drug član, 1248 postova Lokacija: Karton siti ... gornje sokace. Motocikl: Y Prijavi odgovor kao problematičan Čitam a u očima suza suzu stize. Komentar kad dodjem kuci, sad jedino mogu da kazem da u nosu osecam miris borovine koju sam osecao dok sam tamo letovao. Hvala ti za povratak u proslost. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 4, 2022 Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Hvala ti druže... Mislim da se savršeno razumemo!!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
travelman 12884 Napisano Novembar 4, 2022 Drug član, 1248 postova Lokacija: Karton siti ... gornje sokace. Motocikl: Y Prijavi odgovor kao problematičan Sve .... od A do Š. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
DraganNS 7185 Napisano Novembar 4, 2022 Drug član, 1554 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Kawasaki Versys 1000 Grand Tourer Prijavi odgovor kao problematičan Matorsoni, znate zašto ne komentarišem Tumbetove postove? Zato što mi svaki post nabije knedlu u grlo i napuni oči suzama, i povede me u vremeplov... @Tumbe znao sam da si duševan čovek ali smanji, brate, malo! Šalim se, naravno , a malo je reći da uživam u ovim tvojim putešestvijama. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 4, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Hvala Draganče. Znamo se, ali zbog retkih (neopravdano) viđanja, nikada nismo otvarali ovakve teme. Hvala od srca još jednom. Promenio Novembar 4, 2022 član Tumbe Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
KoleD 383 Napisano Novembar 4, 2022 Svrati ponekad, 237 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Suzuki Bandit GSF 650; BMW F800 GT Prijavi odgovor kao problematičan Uh, vrhunska priča.. Bravo! Vraćam se još jednom.. Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 4, 2022 Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Sada sam se lepo ismejao sam sebi. Danas sam pisao o stilu vožnje koji kolega Andrej vozi. I ubio se od mozganja, kako bih Vam to dočarao. A sad naletim na temu Californication od @Furious Panda. Mislim se da li je realno? Sve Neša lepo objasnio još pre više od 11 godina... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Eol 771 Napisano Novembar 6, 2022 Zainteresovan, 436 postova Lokacija: Železnik Motocikl: Yamaha Fazer 600 Prijavi odgovor kao problematičan @Tumbekao i uvek ,odlicno napisano...od tebe i nismo nista manje ocekivali.Cekamo nastavak ... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 6, 2022 Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Hvala Mareee!!! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 9, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan 28.10.2022. Mislim se kako da započnem pisanje, to jest ne pisanje, već da dočaram ovaj 28.10. Posle jučašnjeg dana, onoliko emocija, adrenalina, „prženja“, ovaj dan dođe nešto što treba iskoristiti što je bolje moguće, a na sasvim drugi način i sa potpuno drugačijom percepcijom. To svakako u Istri nije teško. Ukoliko imaš imalo želje i volje za cunjanjem, vrhunski provod ne može da izostane. Pa hajmo, lagano… Ustajanje prirodnim putem, što beše polovično dobar izbor. Mislim polovično, jer dobro je što sam se posle 2 dana vožnje najzad odmorio i naspavao kao u svom krevetu (kod Bukarica sam 3. put za godinu dana, i već se stvarno tako osećam), sa druge strane nije dobro jer sam ustao oko 10.45 a smrkavanje počinje oko 17.30. Znači dobar deo dana za neku akciju, straćio sam u krevetu. Ovaj dan ima i neke svoje specifičnosti ali otom potom. Dogovaram se sa @mile fazer da se vidimo predveče, a ja idem malo da se izujim. Negde oko podneva izlazim i krećem. Gde??? Nemam pojma. Za Istru mi maltene ne treba uopšte NAV. A i svuda postoje putokazi, tako da idem onako baš onako, gde me put odvede. Samo sam se opustio i prepustio. Postoji li idealnija opcija: temperatura 23-24oC, sunčano sa nebom plavljim od mora, maltene sam na putu. Ovde je mnogo ređi saobraćaj nego na Jadranci, i uglavnom samo meštani. Ideala, al za malo. To malo je ustvari punooo. Nedostaje mi moj „balansero“ Marijana. Znam koliko voli Istru i uopšte skitanje, i kad pogledam ovo Bogomdane vremenske prilike, nekako mi malo splasnu raspoloženje. Pogotovo što krajem juna ne skitasmo uopšte po Istri. Tako se dokotrljah i do Pazina i u trenu se setih zezanja sa @Krmco, i da nisam video najveću rupu u Istri. Sad ćemo to da popravimo. Uključim mapu i za par minuta stižem na cilj. Prilazim tabli, pa da se malo info a usput i da slikam. Sada već pozitivnije raspoložen nastupam samouvereno. Jama je tu, ja sam tu, salomonke na nogama, lagano obučen. Idemooo. ĆORAAAK. Moja poseta je bila duga jedno 20ak metara, do zaključane kapije. Mislim video sam da u kontejneru za naplatu ulaznica nema nikog, ali nisam znao…Jbg… Opalih još jednu fotku ZIP LINE prekoputa i vratih se do motora. Dve starije bake sede, pozdraviše me i kažu da ako hoću ući moram se informisati na telefon koji je na kontejneru. Van sezone maltene rade na poziv ili uz najavu, koliko sam ukapirao. Ne beše mi baš nešto ni krivo. Znam da ću doći opet, ali sa Marijanom tako da će ugođaj biti još bolji. Opet na konjića i piči dalje. Ljudi ne mogu Vam preneti utiske doslovno, jer ovako tastaturom je mnogo drugačije od naracije, a potpuno smešno u odnosu na doživljavanje. Istra u jesen…Ma neverovatno. Cccc Istra mi je kadgod neverovatna i prija…. Neću mnogo tupiti slova, evo malo fotki. A i to mi je bilo „teško“ stajati, jer kad uhvatiš ritam sa prirodom kroz kretanje, onda stajanja to remete… Prosudite sami… Šta reći??? A gradići, Motovun, Grožnjan, Buje, koje se nalaze na vrhovima brda i kao da lebde. Nestvarno. Nisam ni znao kakva je prečica između Novigrada i Poreča. Da je to u stvari napravljen nasip i urađen put. Pretpostavljam da, kad zaduva i digne talase, morske vode ima koliko hoćeš po putu. U Poreč svratih samo da bih rekao da sam bio i da upotpunim izveštaj Mari… Tek sam stao na kafu u Rovinju. Tako mi leglo… Parkirah se na parkingu Valdibora. Nema 5 motora, a zadnji put kad bejasmo, jedva uparkirah naš „kamper“ od motora u onoj gužvetini. Inače je parkiranje FREE za motore, tako da možete samo zamisliti koliko tu gužve ima u sezoni. Kafica mi leže, ali baš baš. Tako da me ni cena od 25 kuna (oko 3,5 eura) nije uzbudila. Pa plaćao sam po nekim Grčkim selima i skuplje. A nit je bila kvalitetna kafa, a o ambijentu neću ni da govorim. Na kraju krajeva, ako sedneš negde u BGD gde dolazi „elita“, naletećeš na takve cene. Već sam pisao o tome. Ko sebi može da priušti klepanje po BGD, taj može bilo gde poći. Bez straha od cena. Inače, osim nekih specifičnih lokala po primorski gradovima, generalno kafa je + - 2 eura (u zavisnosti koju piješ), kao i sokovi. Voda je jeftinija. A niz Jadranku gde god da smo mi svraćali, tipa 2 kole i 2 kafe, nije koštalo više od 30 kuna iliti 4 evrića. Ovo napisah čisto da se izvuče neka paralela o cenama pića. Bez ikakve namere, niti želje o komentarisanju u bilo kom kontekstu. Da kolege koje nisu dolazile u ove krajeve steknu neku objektivnu sliku. Ubih jedno satić vremena pa paljba za Pulu. Nema potrebe da trošim slova više. Već sam ovo sve pisao… Pre polaska kod Mileta čuh se sa prijateljem i našim kolegom sa BJB @e-mayl. To mi je bilo posebno drago, jer Zoki je morao nešto obaviti, pa se nismo mogli videti. Ali bitno je da je sve ispalo kako treba!!! Kod Mileta i zezanja ali i ozbiljnih tema, ispričasmo se, ma zaglavih lepo…Naravno, domaća Biska pod obavezno, ali u razumnoj količini. Usput se promuvah motorom po centru Pule, korzou, čisto da prođem i vidim. Zavoleh ovaj grad. Nekom svojom energijom i lepotom me privukao. Nemam objašnjenje. Ali znam da prija i ispunjava me. Samo jedna jesenja slika…Ali ništa manje lepa!!! Još jedan lep, i živopisan dan ostade iza mene. Udahnut punim plućima i upijen svakim čulom. U tom nadahnutom raspoloženju, zazvoni telefon. Moja ćera… Ona sada inače živi u EU odnosno DE, odveli je život i ljubav. I bez obzira na sve ostale aspekte, sada ću se zadržati samo na onome KOLIKO MI NEDOSTAJE. Moj prvi porodični „balansero“. Njoj nisu smetali ni sportski sicevi, niti je manjkala ikada volja da se vozimo. A sa RT-om smo prokrstarili SRB u vreme COVID-a. Pa slatka prepiranja sa majkom čiji je red da ide na vožnju… A sada sam u sobi u Puli, pričam sa njom na video-poziv… Ona me prati, iz daleka, i svakodnevno rezimiramo događaje i dešavanja… Bem ti život, nikad potaman. Uvek ima nešto da žulja… Zato i rekoh gore, da ovaj dan ima svoje velike specičnosti, da je amplituda između sreće i sete bila velika, i nekoliko puta se menjala. Sve u istom danu. A na to jedini uticaj su i mogli da imaju moji prijatelji i moja porodica. Uhhhh… Ali to ima veze sa emocijama i poimanjem onoga što se zove ŽIVOT. U tim mislima me i uhvati san, a odmora i koncentracije treba za sutrašnji dan. Novi dan i nešto NOVO!!!! Ruta današnjeg dana Nastaviće se… Promenio Novembar 9, 2022 član Tumbe 14 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 9, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Izvinjavam se za ispravke. Gubile se slike. Sada je sređeno!!! Promenio Novembar 9, 2022 član Tumbe Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Nolanka 504 Napisano Novembar 9, 2022 Zainteresovan, 329 postova Lokacija: Beograd Motocikl: MV Agusta Brutale 800 & gsxr 1000 Prijavi odgovor kao problematičan Jedva cekam nastavak! Reci koje izazivaju zelju da se obidju i dozive slicne pustolovine. Hvala! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 9, 2022 Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Pre 2 sati, Nolanka je napisao: Hvala Hvala Vama koleginice, na rečima podrške. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 14, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Zvrrr zvrrr zvrrr, alarm, buđenjeee, 7 sati… Odmoran i naspavan ali ono pravo, lagano ustajem. Džezva na ringlu i dan može da počne. U principu, volim da kada negde putujem da to bude opušteno, ali istovremeno da postoji neka organizacija. Nisam pristalica krenuti i ići „kao guske kroz maglu“. Ali ovo moje putovanje je najbliže bilo tom pojmu. Niti sam razmišljao previše o samom putu. Dozvolio sam sebi luksuz da u trenutku donosim odluke, ili da menjam postojeće o tome dokle, kada i kuda ću stići. Svakako je tome doprinelo i što putujem sam tako da nemam odgovornost, osim prema samom sebi. A i da (kao posledica takvog stava) nešto krene bezveze, opet niko, do mene neće trpeti zbog toga. Tako sam uz kafu počeo da malo i preciziram, onako orjentaciono, šta ću, kako i kuda. Složićete se da pristup koji je bio na sat vremena pred polazak: „Idem u Sloveniju“, baš i nije dovoljan kao jedina odrednica. ((Sada jedan pasus koji pišem samo da bih „približio“ neke događaje. Davnog 10.09.1987. kao vojnika-desetara saobraćajno vojne policije, uputiše me u prokomandu u Maribor. Provedoh tamo par meseci lepog života u obilaženju tog dela Slovenije vojno-policijskim stojadinom, koji je bio istovetan kao i od MILICIJE (Milica-slovenački), samo druge nalepnice na vratima. Raznorazni zadaci i povodi su me vodili tamo i amo, tako da sam tada lokalne puteve prema Dravogradu, Murskoj Soboti, Ormožu, Celju znao maltene napamet. Granice Mariborske VP. E sad, od 02.03 1988. ne posetih nijednom te krajeve, a i kroz Sloveniju prođoh samo dva puta za sve ove godine. I to noćna vožnja, pa se i ne može računati za posetu. A počelo je nešto u meni da „kuva“ zadnjih godina, sve više me terajući da obiđem i poznate (posle skoro 35 godina i oni su nepoznati) a i one krajeve gde nisam bio u Sloveniji. Pošto je i Marijana informativno par puta bila u Mariboru (brat joj isto služio vojsku), i ona ima želju za Slovenijom. Zato ovo moje putovanjce će biti, čisto u izviđačkom fazonu, a pravo putovanje bi želeli ostvariti sledeće godine.)) Onako, gledajući samo u mapu, (pošto je nebo bilo duboko plavo bez trunke oblačka, tako da sam opušten po pitanju vremenskih prilika) napravih konturu današnjeg puta. Hoću na Mangart i ostalo šta stignem, i hoću da spavam negde između Bleda i Ljubljane. Zašto između? Pa zato što poučen i svojim i tuđim iskustvima želim da izbegnem varijantu „bričenje na suvo“, što je maltene neizbežna varijanta u turističkim centrima. A Slovenačka mesta na tom potezu imaju kvalitetniju ponudu od mojih zahteva i očekivanja. I uglavnom enormno jeftinije od par kilometara udaljenog turističkog centra. Tako i nađoh na Booking-u: Homestay Sreš, Mlaka pri Kranju. Čuh se sa gazdaricom i ugovorih spavanjac za minut. Sada je sve mnogo jasnije i više od onoga „Idem u Sloveniju“! Dobro raspoložen i zadovoljan brzim rešenjima, nastavljam sa svojim jutarnjim ritualom, pakujem se, kačim kofere i oblačim. Još da se pozdravim sa mojim dragim domaćinima i IDEMOOO… Svirnuh u znak pozdrava Bukaricama i gasss… I tako pičim ja, pa otprilike 100 metara. Blesnu crveni trougao na tabli a ja zabode kočnicu (da ne beše vizira, ispadoše naočare). Sreća (mada ja ne obožavam previše tehnička pomagala za svašta nešto) u ovom slučaju da uvek na instrument tabli ostavljam da prikazuje pritisak u gumama. Kad ono zadnja blinka crveno i piše 1,4. Nemogu vam reći koliko sam se ozario u trenutku. Posle prvobitnog šoka (složićete se da crvena lampica nikad ne označava nešto dobro), sad mi bukvalno svanu. Ajmo, nalevo krug i kod Bukarica. Oni ljudi gledaju, zbunjeni. Kažem, problem ali rešiv. Silazim i pronalazim problem za tren, „namestio se“ da ga vidim… Mamu mu ….., pa da sam ga ušrafljivao ne bih nacentrirao tako tačno. Pod 90o. Koristim telefon za „pomoć prijatelja“ i okrećem naravno Mileta. Sreća pa je Mile ranoranioc tako da ga nisam morao buditi. Šalje lokaciju gde se trebam uputiti i pošto guma nije prazna total, odmah krećem. Da ne gubim vreme a ni pritisak. Razmišljam dok sam išao ka vulkanizeru, šta da nisam ostavio tablu na pritisku za gume, šta da je na primer bila spoljna temperatura, ili potrošnja ili ulje ili…Ma neću ni da mislim. Po meni, kada se desi neki problem (motor, auto, svejedno), od samog problema je gore to ako ne znaš šta je izazvalo problem, a ni kako da ga rešiš i postupiš. E kod mog problema je otkriven uzrok, definisan način postupanja, još rešenje… Stižem do radionice kad i Mile, njemu to na par stotina metara. Dok smo čekali da se majstor Dražen pridigne iz postelje, Mile i ja na kafu. Kroz priču šta i kuda sam rešio danas, pokazah Milu rutu. OK, kaže on, ali ja predlažem preko Trsta, pa ovo pa ono, a ja)))))). Ne pratim ga ništa…Pogleda me čovek. Objasnih mu da se 100% usvaja njegov predlog, i da se ruta menja momentalno. Samo što poče da mi objašnjava kuda ići da izbegnem auto-put, pa gde da pazim da me putokaz ne odvede na auto-put bez vinjete, pa gde da izađem na auto-put da izbegnem gužvu, u sred te zbrke u mojoj glavi pojavi se Dražen. Daj motor. Ja odmah skačem i idem da ubacim motorin u dvorište. Dok majstor sređuje gumu, vidim da je i on motoraš. Zeza se, vodi me da vidim „kolekciju“ svakakvih predmeta izvađenih iz moto-guma, ma napravi se od problema, sada cool situacija. Pazite sad ovo. Imam u koferu set za krpljenje guma, sa ampulama za naduvavanje. Imam i AIRMAN kompresor ali kod kuće. I od svega toga nikakva vajda. Da pojasnim: od seta za krpljenje nema vajde jer to nikada nisam ni radio, a ni gledao kako se radi. I najgore, nisam nikog pitao ni da mi objasni kako to da uradim. A usput i AIRMAN stoji kući jer nije standardna utičnica za 12V na mom motoru. A i da znam da uradim, teško bih izveo bez kombinovanih klešta, koje takođe nemam uz sebe. Znači vrh sam, ŠAMPION, da ne kažem nešto drugo. Završi Dražen čepovanje, naduva gumu, ja naučih proces kako uraditi sam. Sve u svemu, korisno iskustvo. Verovatnoća govori da se bušenje može desiti bilo kad i bilo gde, a isto tako je i verovatnoća velika da neću imati vulkanizera „pred nosom“, nego da ću morati sam da rešavam…Vreme je da krenem, već je prošlo 10 sati. Pozdravih se sa Draženom i Miletom i sad krenu na put, ali ovog puta bez vraćanja. Vozim i razmišljam. Ja nisam sujeveran čovek, ali kad dan počne kao ovaj, onda znam da budem napet i onako u nekom grču. Naprosto tako mi psiha radi. A sada ništa. Nema reakcije. Kao da se ništa nije desilo, totalno opušten. Ova Istra breee. Pomešala mi redosled paljenja, kompletno.))))) Negde pred samu granicu sa Slovenijom sam ukapirao da uopšte nisam napravio rutu kretanja. Mile I ja smo pošli usred razgovora o ruti, jer nas je majstor zvao. To mi u tom trenutku bilo mnogo bitnije da rešim. Posle mi nije palo na pamet. Ništa strašno, biće ovo lepa avantura… Kao prvo, pritisak u gumama drži već 70-ak kilometara na 3.0 zadnja guma. Da je hteo da pušta, već bi pokazalo. Sjajno, to sam više isključio kao predmet za brigu. Kao drugo, Mile mi je rekao važne smernice, sad ih treba iščupati iz malog mozga. Treće, tako je sve dobro obeleženo saobraćajnim znacima, da samo treba da znaš gde hoćeš da ideš i da si pismen. Sve ostalo su ti servirali. Sižem i do granice sa Italijom, nigde nikog od službenih lica (Kao I Hrvatsko -Slovenačkoj), I čim sam ušao stajem da slikam znak. Da se ovekoveči, nemoj posle bude…. Samo što kretoh, kad ukaza se Trst u daljini. Koči, da se i to uslika. Verovatno je bilo i boljih uglova za kadrove, ali nećemo sad cepidlačiti. Jel to Trst. Jeste!!! Nisam mogao gubiti previše vremena na fotke. Već je prošlo podne a ja nisam ni na četvrtini puta za danas. Samo što sam ušao u predgrađe Trsta, počeo sam da tražim kuda se izvući na auto-put. Deonica do Duina i odvajanja za Goricu se tako najbrže prođe. Lako i to rešavamo tako da se čuje pesma guma po italijanskom auto-putu. Odvajam se za Goricu, i regionalnim putem ulazim opet u SLO. A priroda. Ma šta da objašnjavam tu lepotu. Ušao sam iz ITA u SLO, I kao da sam upao na drugu planetu. Ređaju se Nova Gorica, Tolmin, Kobarid… Evo par slika koje opalih usput… Kao što Drina ili Neretva imaju svoju specifičnu boju, isto tako i Soča. Ali još izraženiju. U Kobaridu znakovi za radove na putu i preusmerenje. Pokušam, onako laički da prođem kroz mesto pa da se vratim negde na glavni put za Bovec. Međutim meštani mi rekoše da to ne može, i da ako hoću za Bovec moram se vratiti. Vratim se i krenem za za putokazima. Ma ne prođoh par stotina metara nekom uličicom (široka jedva da auto prođe), kad stoji kolona. E sad nema, ni napred ni nazad. Stojim 10, 15, 20 minuta a ništa se ne dešava. Priđem autu ispred mene i pitam šta da očekujem. Kaže mi mlada gospođa, da pravila nema koliko drži semafor. Uz semafor stoje putari koji ga ručno uključuju, jer uklapaju prolaz građevinske mehanizacije i normalnog saobraćaja. Ali dodaje da nikada nije duže od 30 minuta čekala. Ne odgovara mi ali zahvalim joj se na ljubaznosti. Verovatno nije ni njoj do čekanja u koloni sa dvoje male dece u automobilu. Vajkam se ja, ali nemam kud, zaglavljen u koloni… Otvara ona prozor ponovo i pita me dokle idem, ja kažem do Mangarta i posle za Kranj. Uh uh, složi facu. Morate proveriti na Internetu da li su Italijani završili neki tunel (zaboravih u trenu kako se zove), jer znaju da posle 19h ne propuštaju saobraćaj. Zahvalim koj se na ljubaznosti, a mislim se u sebi kakvi Italijani, pa ja sam sa Italijom završio za danas. He he, neobavešten i glup su rođena braća. Pustiše nas posle nekih 50-ak minuta. Valjda subota, pa da što više prolaze putari i njihova mehanizacija. E na tom zastoju sam se pokajao zašto nisam postupio kao prosečni Srbin, da zaobiđem pravila i znakove i da dunem pravo. 4.2km je deonica glavnog puta. I njome ide sva putarska mehanizacija. Na zaobilaznici sa semaforom sam izgubio oko 50-ak minuta, znači sat vremena za 4km. Pomalo ignorišem znakove za brzinu, i za oko 1 sat stižem do glavne rampe na ulazu. Stariji čikica kaže daje ulaz 10E I da je rampa zatvorena pa ne može se proći na sedlo. Ja u šali rekoh, znači ja platim sendvič koliko košta, vi uzmete pare a sendvič ništa. Šta plaćam ako ne mogu do kraja. Nasmeja se on, onako mangupski, diže rampu i pokaza prolaz. Ja mu salutirah, onako vojnički, pa uz smeh obojice se rastadosmo. Put super, uzak malo ali nema gužve tako da nema cimanja, Jedino zbog jeseni je prepun opalog lišća. Sada kada je suvo sve je OK, ali da je vlažno bilo bi to već opasna deonica. No pošto je suvo, potpuno sam u MOD - total satisfaction!!! Napokon stižem do zadnjeg tunela. Pogledah na sat i vidim 49.999km. To je to. Može li lepše? Parkiram se kod rampe i prvo slikam moj mali jubilej 50.000km. Tačno na Mangartu. Već rekoh, nema neke gužve. Ugledah dvoje mladih kako fotografišu, pa trk ka njima. Da ne uteknu. Tako nastade ove fotka… A ove kao samostalno delo: Pogled u dolinu: Jedno 30-ak minuta upijam prirodu i tu lepotu u sebe. Prisećam se fotki od kolega koji su dolazili polovinom juna i zaticali sneg, a sada 19oC, šetkam se u majici kratkih rukava… Mada mi se kreće, svestan sam da u Kranj stižem sigurno po mraku, ali bih mogao stići do Bleda baš pred sam mrak, tako da s oblačim I IDEMOOO. Doviđenja do sledeće godine i nove posete. Ali tada sa Marijanom. Uz Božiju pomoć. Spustam se i vrlo brzo stižem do ITA granice. Tad ukapirah šta je gospođa iz Kobarida htela da me upozori. Međutim tek je prošlo 16h I nema mesta za sekiraciju. Ukazuje se jezero Predil, samo mu se osmehnu i produži dalje… Prolazim Tarvisio i opet sam u SLO. Hmmm, 2009. Sam zadnji put bio u ITA, a danas 2 puta u jednom danu. Opasno vadim prosek…)))) Ređaju se mesta, predeli, planine, doline…Rajska zemlja. Bez trunke preterivanja mogu reći da je SLO neuporedivo uređenija i lepša od bilo koje republike bivše nam Juge. Koliko god se to nekom dopalo ili ne…Podrazumeva se da je ovo moje mišljenje i stav. Parametri za ocenu nisu standard I politika, već prirodne lepote i odnos prema njima!!! Sižem i do Bleda, odnosno do jezera u prvi sumrak. Brzinski hvatam par fotki I bežanija. Ne znam kako je u nekoj top sezoni, ali sada je gužva tolika da je to neopisivo. Nemam želju ni za šetnjom ni za krempitom od silnoga naroda… Prvi put danas uključujem NAVI. Da nađem lakše smeštaj. Za nepunih pola sata stižem u Kranj, odnosno Mlaku pri Kranju. Smeštaj je vrhunski, i čim sam stigao gazdarica insistira prvo da sednem malo i da se okrepim, a onda raspremanje i sve ostalo… Usput, opisaću jedan događaj. Vrlo bitan. Vlasnicu apartmana Darinku pitam da li je moguće da se parkiram pod strehu, da ujutro ne moram brisati motor od rose. Gospođa je rekla NE, i kaže sačekajte trenutak. Ja malo zbunjen, ali ćutim i čekam. Evo je ide sa osmehom. Otišla je po ključeve od kola i daljinac od garaže. Isparkirala je svog Yarisa country napolje a meni pokazala, da tu ostavim motorjev. U toploj garaži. Mislim, štа reći. Svi koji putujete, znate da je parking naših dvotočkaških mezimaca, vrlo često bitan momenat koji utiče na nas. Tako da, G-đi Darinki naklon do poda. Malo zbog umora, malo zbog motora u garaži, a mnogo više zbog dana bogatog raznoraznim emocijama, posle tuširanja ne makoh se iz sobe…Baš mi je prijalo da se ispružim, bacim pogled na TV, i onako lagano utonem u san. Ruta 29.10.2022. Promenio Novembar 14, 2022 član Tumbe 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 14, 2022 Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan 30.10.2022. Buđenje. 8 je časova. Spavanje je bilo vrhunsko. Potpuno odmoran (što se ispostavilo kao vrlo bitno) ustajem i spuštam se do trpezarije za obedovanje po kafu. Inače nikada ne doručkujem pred put, tako da dupla kafa me jedino interesuje, iako je doručak uračunat u prenoćište. Pakujem se i idem da platim smeštaj i izvezem mog konjića napolje… Zahvaljujem se gazdarici na svemu, i obećavam joj (a još više sebi) da ćemo se sigurno ponovo videti i da kada budemo dolazili Mara i ja sledeći put u SLO, ovo mesto će biti naša baza odakle krećemo u pohode. Dok sam kačio kofere osmeh mi se razvuče na licu. Sunce je već izgrejalo i bez obzira što je spoljna temperatura 9oC, sluti na vrlo lep dan. To zadovoljstvo ne potraja zadugo. Samo što pođoh, nepunih kilometar odatle upadam u takvu magluštinu, kakvu nisam baš dugooo doživeo. Stajem na prvo proširenje i vagam. Šta sad? Prvobitni plan Kranj-Domžale-Trbovlje-Krško-Brežice, pa onda da odlučim dalje, je propao. Šta ako je magluština svuda? Pa ja ne vidim na 50m, i koja je onda svrha ići regionalnim putevima. Ništa da ne vidim od prirode, a drastično produžujem vreme putovanja… Odluka pada, rešavam da krenem auto-putem, pa ako se magla digne isključujem se i nastavljam regionalnim. Ionako je to maltene paralelna ruta sa prvom varijantom. Setih se opet Mileta i upozorenja za kupovinu SLO vinjete. Obavih to preko Interneta i krenuh. Ovo da krenem auto-putem, ispostavi se kao ne dobra, nego extra odluka. Na auto putu svuda blešte upozorenja o ograničenju brzine na 80km/h, ali ja se uhvatio jednog pasata koji „ne primećuje“ loše vremenske uslove i cepa 130 na sat. Da me neko pita zašto i zbog čega, bilo bi samo ono jbg… Recite mi da vam kažem. Ja sam ne znam zašto. Sigurno ne zato što je logično!!! Magla i hladno vreme od 9 – 11o pratili su me narednih 250km. Prvo skretanje na koje sam naišao po bistrenju vidika je bilo za Kutinu. Aman više. Ispale su mi oči od buljenja i naprezanja, i osećao sam se kao da sam prevezao 2.500km a ne 10 puta manje. U trenutku počinje sve, boli vrat, bole ruke, boli dupe, peku oči, ma kao da me valjala Sava, a ne da sam vozio. Svratih na prvu pumpu i trk na umivanje, a zatim i na kafu. Mislim da je neko u tom trenutku pokušao da mi uzme stolicu i kafu da bih ga ubio zubima. Toliko mi je prijalo i bilo potrebno. Dodadoh i Red bull, i za 15 minuta kao nov. Šta znači lepo odspavana noć. Povratiš se brzo. San je čudo definitivno. Nastavljam put, osetno lepše i lakše. Sunce greje i već je 17-18 stepeni. Za otprilike sat ipo sam pred granicom. Već sam rekao da kazne nije bilo za jurcanje po Jadranki, tako da je samo ispoštovan protokol. Do kraja puta apsolutno ništa se nije dogodilo da bi bilo vredno pomena. Za malo više od 6 sati sam stigao. Kakvi su bili vremenski uslovi, trebalo je trajati duže put. Međutim… Znate onaj osećaj, osećaj kada najmiliji čekaju da stigneš sa puta…Strepe i ćutke čekaju. E takvi su moji svi. To njihovo iščekivanje mi uvek daje snagu da izdržim i uložim i zadnji atom snage u vožnju, kako bih došao što pre kući. Ne mislim na jurcanje i na riskantnu vožnju, nego na kondicionu, bez odmaranja… A onda, stižem, grlim se sa sinom i suprugom, smejemo se… Pada zavesa, završava se još jedna vožnja, put, avantura, ma nazovite kako god. Kad dođem SVOM DOMU (to nije kuća ili stan, DOM je moj život i moja porodica u jednom) uvek sam beskrajno srećan… I što više godina imam, sve više me raduju vožnje i odlasci, a još više dolasci… Ruta 30.10.2022. P.S. Ne napravih ni jednu jedinu sliku. Ne se ljutite… Živeli moji saborci na dva točka. Puno sreće Vam želim… 15 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
el classico 5559 Napisano Novembar 14, 2022 Drug član, 3976 postova Lokacija: CH-HR-BiH Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue Prijavi odgovor kao problematičan Slovenija je oduvijek bila posebna, drugačija, po pristupu prema prirodi daleko ispred svih. JNA u Ljubljani i u Ribnici. Kako sam samo bio sretan kad su mi u vojnom odsjeku rekli ideš u Ljubljanu.Je ju zanimljivo doživljavam već dugi niz godina:Dolaskom u Sloveniju iz CH u njoj vidim vrata balkana a u povratku u CH opet vrata zapada. Svaki put isto.DOM je tamo di mi je lipo i disu moji naj draži, moja obitelj.„Poslato“ iz dijaspore sa novog „ajpeda“ 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 2239 Napisano Novembar 15, 2022 Zainteresovan, 221 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Pre 6 sati, el classico je napisao: DOM je tamo Hvala na komentarima @el classico. Ne ljutiš se da na ovaj post gore se malo nadovežem??? Mislim da jedna grupa Forumaša deli iste ili vrlo slične vrednosti koje su vezane za ŽIVOT. Nema to veze, ko šta vozi, gde živi, kako živi, itd... Ispostavilo se (barem u mom slučaju) da sam se na BJB učlanio zbog motociklizma, a pronašao sam mnogo ljudi sa kojima delim životne vrednosti. A niti smo odrastali zajedno, niti vaspitavani isto, niti kao deca imali slične snove... To je za mene mnogo veće iskustvo i bogatstvo, od bilo koje materijalne vrednosti. Mislim da ovaj Forum, to jest mi stariji na njemu, možemo i moramo poslati poruku mlađim generacijama o nekim PRAVIM VREDNOSTIMA. Shvatam kako to teško ide i koliko su naše generacije (mislim od 60-ih do sredine 70-ih) isto bile jogunaste i nisu prihvatale savete starijih, nego smo mladi i buntovni gradili neki svoj svet. I to je sve OK, ali važno je da mladima kažemo da postoji alternativa na to što sada neko diktira... Alternativa je oduvek postojala, i do veka će je biti... Ko je hrabar neka izvoli... 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
el classico 5559 Napisano Novembar 15, 2022 Drug član, 3976 postova Lokacija: CH-HR-BiH Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue Prijavi odgovor kao problematičan @TumbeNemam ja ništa protiv, samo ti lipo nastavi.LPGesendet von iPhone mit Tapatalk Pro 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nemo 3148 Napisano Decembar 5, 2022 Drug član, 1063 postova Lokacija: Ljubljana Motocikl: BMW GS 1200 LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan On 15.11.2022. at 7:18, Tumbe je napisao: Hvala na komentarima @el classico. Ne ljutiš se da na ovaj post gore se malo nadovežem??? Mislim da jedna grupa Forumaša deli iste ili vrlo slične vrednosti koje su vezane za ŽIVOT. Nema to veze, ko šta vozi, gde živi, kako živi, itd... Ispostavilo se (barem u mom slučaju) da sam se na BJB učlanio zbog motociklizma, a pronašao sam mnogo ljudi sa kojima delim životne vrednosti. A niti smo odrastali zajedno, niti vaspitavani isto, niti kao deca imali slične snove... To je za mene mnogo veće iskustvo i bogatstvo, od bilo koje materijalne vrednosti. Mislim da ovaj Forum, to jest mi stariji na njemu, možemo i moramo poslati poruku mlađim generacijama o nekim PRAVIM VREDNOSTIMA. Shvatam kako to teško ide i koliko su naše generacije (mislim od 60-ih do sredine 70-ih) isto bile jogunaste i nisu prihvatale savete starijih, nego smo mladi i buntovni gradili neki svoj svet. I to je sve OK, ali važno je da mladima kažemo da postoji alternativa na to što sada neko diktira... Alternativa je oduvek postojala, i do veka će je biti... Ko je hrabar neka izvoli... Divna poruka koju treba pročitati, razumeti i zapamtiti... A putopis... sviđa mi se tvoj stil pisanja a i volim čitati o putevima koje sam vozio. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
zeljko.petkovic 202 Napisano Februar 9 U prolazu, 32 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan BjBravo Tumbe na putopisu, a jos više na poruci koju si uputio... Svaka čast i brz oporavak pa da pravimo plan 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Papisha 215 Napisano Februar 26 (promenjeno) Svrati ponekad, 165 postova Lokacija: Pećinci; Srbija Motocikl: Yamaha GTS 1000 Prijavi odgovor kao problematičan On 11. 7. 2022. at 15:14, Krmco je napisao: Moram da nađem sliku Motovuna, čini mi se da smo sa istog mesta slikali, ima kao neko proširenje pored puta ili skretanje. Uglavnom, bila je polovina septembra, oko 8h ujutru, sve okolo je bila magla u dolini, samo je grad onako iznad magle stajao. P. S. Nisu te vodili da vidiš najveću rupu u Istri Poslato sa VOG-L29 pomoću Tapatoka Svi koji su slikali Motovun slikali su ga odatle. Misliš na jamu Berendine? Sve mi se reklo u nastavku tako da slobodno ignoriši pitanje Promenio Februar 26 član Papisha 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.gif.3afda113dc924a8797ddc7ad7d8352e2.gif)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
