Dolomiti, 06/21

[Petre 779 Napisano Novembar 17, 2021]

Vec nekoliko godina kako mastarim da odem u Italiju I odvozam te Alpe. Mislim da nisam propustio ovde neki putopis, a da nije vezan sa Dolomitima. Nisam se ni nesto nadao, samo san, preskupo je to za mene. Cini mi se da je bila 2019-ta kad sam prelomio I rekao sebi... pa sta je to, oderem karticu malo vise I umirim srce. Planiram rutu, apetiti rastu, sto vise, sto dalje... Italija, pa rogjaci u Svajcariji, pa rogjaci u Nemackoj I onda natrag preko Austrije. Lepo. I tako, dok ja iscrtavam rute I planiram sta videti I gde spavati, dogje virus. Stalo sve. Na Alpama pokolj, najvece zariste u Evropi. Razmisljam kao da spasem 2020 sezonu sa putem na Karpatima I uklopim Open air blues festival (izvanredan izbor muzicara). Otkazali. Nista. Promuvam se malo po putevima Crne Gore, Albanije I Grcke, kao neka utesna nagrada.

Stize I 2021. Makedonija na crvenoj listi za putovanja. Italija nece ni da cuje da nam otvori granice. Prolece vec na izmaku. Svaki dan proveravam Covid stanje I uslove za putovanje kod Italijana. Nema sanse. Karintini, testovi, rokovi. Kazem sebi, a da zajebem sve I ostavim samo Dolomite? Jedan test I 48 sati rok za ulazak u Italiji, maksimum 5 dana I moras da bezis. Formirali neko telo gde saljes mail I trazis da ti dozvole ulazak I prestoj koji ne sme biti duzi od 5 dana, kako bih izbegao obavezan karantin. Turizam nije na spisku za odobrenje ulaska. Pisem , ljudi, ja sam u godinama, ne mogu da cekam na virus. Za mene je Stelvio obaveza koju ne mogu odloziti. Nisam verovao, dobijem odgovor, moze. Lele lugje, sto napravivme :)). Presretan. Kad ono, sledeceg dana, novi mail. Pise neki Italijan, clan te grupe, da je sve to falsifikat I da ce on obavestiti granicnu policiju I proslediti moje podatke. Tus. Hladan. Unervozim se I trazim objasnjenje, ma koji crni falsifikati, koja sam ja to dokumenta falsifikovao?! Nisam nikakav dokument poslao. Opet onaj Italijan, kaze vidi na web strani koji su uslovi I toliko. E jbg, mi smo iz Balkana, pa mi smo prvi izmislili inat. On meni, ne moze. Ma da.

Skoknem do prodavnice, nakupim pastete I hleba I pocinjem sa pakovanjem. Rol torba od 40l I tank torba od 5l. Odaberem odecu I obucu I spakujem se. PCR test zakazan. Smestaj blizu Sremske Mitrovice dogovoren.

 

14.06.2021

Tacno u 8.00 na punktu za testiranje, sa spremnim motorom I kacigom na glavi. Nagurali mi ono cudo u nos, suzile mi oci do Nisa.

Granica sa Srbijom, bez problema. Vreme... tako tako. Stizem u Nis I skoro pa do Bubanj potoka, kisa. Ma prolom, kakva kisa. Kapi otskakali po pola metra. Na tridesetak kilometara pre Beograda, po vec malo normalnije padavine pretekne me coper. Par, verovatno mojih godina (obelela brada I kosa), na njih majice, jet kacige I oko 150 km/h. Nisam mogao da verujem. Sta sam sve ja imao na sebi, ne zelite da znate. Pritisnem malo na gas, postideli me muski I na naplatnoj rampi sam iza njih. Odvrnuli neki turbo folk, pa to rastura. Oni okezeni od uha do uha. Srecni. Kad ih vidis zaboravis na kisu. Ulepsali mi dan. Bravo.

Malo posle Bubanj potoka se iskljucim, pa na neku obilaznicu na kojoj su bili radovi, uhvatim pravac za S Mitrovicu. Smestaj u Nocaju, 15 e, malo starije ali uredno I cisto. Meni dovoljno. Dobio kafu I vodu. Sve 5.

 

15.06.2021

Ustajanje u 7, kafa, dorucak I oko 8 sedam na motor. Brzo stizem na granici sa Hrvatskom. Bez problema. Nisu me ni pitali za test. Stajem na prvi parking. Spremim sebi kafu. Cigareta I proveravam telefon, kad ono free wi fi. Sta ti je Europa. Ubrzo krenem I poceo jaki ceoni vetar. Ubi me nacisto. Naked, jbg. Ostali parkinzi na koje sam naisao... bruka. Da ne trosim vreme na njih. Negde na trecini puta pre Zagreba, na jedan parking stanem, uzmem kafu I udaljim se od restorancica. Seo pod neko granje da uhvatim hladovinu. Naigje momak na kawasakiju, beogradske tablice, ide da radi u Zagreb. Podelio sa mnom energy bar, popricali malo I ode. Pogledao onaj mali vizir na njegovom motoru... , mozda je trebalo I ja da montiram.

Pre Zagreba stane onaj ludi vetar. Kako se priblizavam granici sa Slovenijom, tako se uvecava I saobracaj. Prelazim granicu I opet niko ni rec o testu. Uzimam vinjetu, lepim je na levoj viljusci I uklucim internet na telefonu kako bih potrazio smestaj u Italiji. Nece, pa nece. Produzavam I stajem na prvu benzinsku pumpu sa malim restorancicem. Uzimam kafu sa automata I sklonim se. Wi fi, da, free, ne. Nista, idemo dalje. Ja odavno nisam video tako lep autoput, priroda je neverovatna, cista, krivine... Nemam reci. Steta sto je saobracaj bio toliko gust I nisam smeo da se opustim I bas uzivam u okruzenju. Svi voze 130-150 , maltene na branik auta I kamiona. Previse guzve. Ali opet, ima lepote I u tome da svi voze brzo I nekako svi su u ritmu. Stanem jos jednom na neki parking, dok ide cigareta cackam telefon, nema interneta. Uplatio roaming data paket u MKD I ne funkcionise. Pisem poruku kuci, da mi potraze smestaj u Udinama I da mi posalju adresu.

Blizim se Gorici I malo mi nezgodno. Ko zna sta je uradio onaj Italijan. Sta ako ima neki punkt za proveru? Juce sam dobio rezultat od testa putem maila I u okviru sam tih 48 sati vaznosti. Kako se pojavljuju table da smo izasli iz Dezele I da ulazimo u Italiju, tako naigjem na neku zgradurinu I vidi se , to je to. Bio neki kamioncic ispred mene, ne preticem, ne staje on, ne stajem ja. Olaksanje, nema nikakvih kontrola. Krenuo optimizam. Stajem, namestam navigaciju na telefonu da izbegava toll I ne gubim vreme, jos uvek sam blizu granice. Pravac Udine. Nesto pre grada, vidim neku kafeteriju u sklopu, valjda, neke plantaze. Lepo izgleda, uredno, malo ljudi. Stajem na kafu I da probam srecu sa internetom. Nista. Konobarica, lepa, usluzna, daje mi pass :).

Proveravam sta je problem sa data paketom I lopovi kazu da nisam smeo da iskljucim mobil data pre izlaska iz MKD. Pa bravo, sto to niste napisali. Nije bilo nacina da to srede I ostatak puta je bio bez interneta. Maltretirao sam kcer da mi pronalazi smestaj u sledecim danima. Ja pisem gde sam, ona meni adresu. A, da, naplatili paket.

Ukucam adresu koju sam dobio I krenem. Hostel u Udinama, 30e, sam u sobi sa duplim lezajem. Bile dve curice, ali jbg, ostarilo se.

Raspakujem stvari, podmazem lanac I vidim da se zadnja guma ukockastila, a kad sam krenuo imala je ne vise od

2 000km. Sta ucini onaj autoput.

 

16.06.2021

Dogovorio sam se sa sobom, da ustajem u 7.00. Ispozavrsavam jutarnje obaveze I rutuale I vec oko 8.00 da krenem.

Napakujem motor, vadim ga iz garaze hostela I odguram ga dvadesetak metara. Palim I polazim. Cortina, Hir aj kom, a hir aj go . Navigacija namestena, put preko Arunca. Ne mogu da verujem. Nije guzva, polako, polako... jedan motor, drugi, pa grupica motora, pa kez, pa mahanje. Vozim moj san.

Vozim auto I mislim da sam dobrano iznad proseka. Bez skromnosti, zaista sam dobar. Motor? Paa... sa druge strane klatna. Ispod proseka. Verovatno zato volim da kazem da sam pazljiv :)). Na jednom semaforu, radovi na putu (nije to bilo cesto, pa da nervira) I stvori se mala grupica koji cekamo. Vidim ja njih... pa ovi nista bolji od mene, cak me I nervira malo kad neko vozi tako da ne mozes da ga “procitas”. Malo vamo, malo tamo, ma nikako. Obigjem I pozurim da stvorim malo lufta izmegju. Kad , oni krenuli da me jure. I najveci vic, ja im pobegnem. Ja?! Nemoguce, mora da sam promasio neko ogranicenje brzine. Da budem iskren, zna mi se to desiti.

Kako god, dogje skretanje za Misurinu I veoma brzo, stizem.

Lepota. Nebo, jezero, sunce. Puno srce.

Foto sesija, spremio sam kafu, nekoliko cigareta I vreme da se produzi. Vracam se tih nekoliko kilometara I skrenem ka Kortini. Sledece stajanje isplanirano za Giau.

Nista od voznje, stajanje na svakih stotinjak metara da bi slikao. Umorim se. Poceo sam da budem prebirljiviji za fotografisanje. Predas se, ne moze se to postici. Gde god pogledas, lepo. Put nije sjajan ali daleko da bi se

zalio. Shvatio sam sta znaci “jednom ko nijednom” . Prvi put dogjes I slikas, a drugi put da vozis. Nema druge.

Na putu je mnogo vise motora. Ipak, daleko da je neka guzva. Bas kolko treba. Auta I busevi, slabo. Bas sam “ubo” sa izborom termina. Cak I biciklisti nisu u nekom broju. Jedino sto svako, ali bas svako izgleda kao maneken. To doterano, usminkano, uparene boje bez greske. Da se covek postidi. Od tog momenta, vise ne kupujem opremu tek tako. Ili kao sto treba ili nista. Nisam video vise od dva motora koji nisu bas pazili na izgled. Ono ostalo, pa to glava boli. I puno, bas puno devojaka na motoru, sto same sto u grupi. Iznenadio sam se, ovde na Balkanu to je jos uvek retkost. I jos nesto, vecina motora bez prtljaga. Verovatno su negde utvrdili “bazu” I odatle krecu u dnevne voznje. Ko si to moze dozvoliti, verovatno je najbolje.

Posle Giau, idem ka Colle S. Lucia. Pogubio sam se nacisto. Pratim navigaciju I zveram okolo. Da vas ne smaram, regjao bih iste reci iznova I iznova. Ma druga dimenzija je to. Jednostavno, ne verujes gde se nalazis.

Nekima je mozda cudno, ali ja sam bas zalugjen lepotom prirode. Kome to nije bas bitno, verovatno bi vise uzivao u samoj voznji.

Stanem u neko selo I ulazim u market po dopunu namirnica. Sok. Jeftinije nego u MKD. A ja vukao hranu u torbi. Mada, opet bih bio ko magarac. Rizicna kategorija u vezi korone, pa moram da pazim. Ne mogu da shvatim, breskve jevtinije u onim planincugama neko kod nas.

Idem ka Arabi. Stanem na neki proplanak sa klupom, kafa I jelo.

Ide fantastican put ispod mene, prolaze motori, po neki biciklista... Sta vise reci.

Da, tu negde se zavrsio film u kom sam mislio da mozda I nisam tako los na motoru. Progje me grupa od 5-6 motora, Italijani. Da nije bilo kacige, ispala bi mi vilica. Pa kako ovi voze po krivinama... Jao. Onaj zadnji u grupi... coper. Pa to juri ko ludo. Zalepio im se u rep.

Izvozim jos nekoliko pasova I stignem u Kanacei.

Pola hotela ne rade, ostali po nekim protokolima, nema koga da pitas. Mada, iskreno, kada sam video cene smestaja, pa I nisam bio nesto potresen da vidim bilo koga .

Produzavam dalje, trazicu smestaj negde drugde. Pravac Bolzano, preko nekog manje prometnog puta. I udari kisa. Iza mene neki Nemci, oprema vrh. Ne stajem da obucem kisno, jedva pronasao neke koji me ne preticu . Kozna jakna I tekstilne water resistant pantalone (10 godina stare, nikad obnovljena impregnacija) izdrzale tih pola sata. Bravo za njih. Jedino ne shvatam kako su izdrzale I rukavice koje so prosle godine popustili na manjoj kisi.

Stizem u Bolzano I dobijam, porukom, adresu za smestaj. Nema parkinga, motor na ulici. Nista, odlucim da teram za Merano. Stigao me umor, ne obracam vise paznju ni na sta osim na put. Ovaj deo mi ostao u magli. Kako god, stignem u Merano. Dobio dve tri adrese od kuce. Festival cveca. Puno. Na zadnjoj, jedna soba slobodna, 60 e, fin hotel. Raspakovanje, lanac, tus, kafa, pivo, krevet. Ko pas.

 

Oprostite mi sto nema puno podataka o pasovima kojim sam prosao. Nije mi bio u planu putopis, pa nisam zapisivao. A verovatno je I do onog Nemca koji me nije pretekao :).

[dtesic 372 Napisano Novembar 18, 2021]

Hvala !

[max80 2844 Napisano Novembar 18, 2021]

Odlično  

[Deki Katana 1781 Napisano Novembar 18, 2021]

10 hours ago, Petre said:

Maltretirao sam kcer da mi pronalazi smestaj u sledecim danima. Ja pisem gde sam, ona meni adresu

Isto tako maltretiram moje kada putujem van zemlje. Jedina razlika sto inace nemam internet na telefonu. Sam si probao, nista strasno, moze i tako.

 

Svaka cast na "riziku" i eskivazi kojekakvih zabrana/prepreka. Sjajno!

 

P.S. ... i ne obracaj paznju na sminkere, vazno je da se vozi i dozivljavaju nova iskustva. Poz

[pitans 390 Napisano Novembar 18, 2021]

Kakvi predeli za obići, kakva priroda..pa ovo fantazija izgleda..eeee, valjda će proći ovo njesra pa da putujemo...

svaka čast!

[DraganNS 8009 Napisano Novembar 18, 2021]

Sa uživanjem pratim! Prošle godine mi je bilo u planu da posetim Dolomite ali se izjalovilo iz poznatih razloga (C-19) tako da mi ove slike dođu kao melem na dušu. Ona slika, gore, sa crkvom na brdu je poster, foto-tapet . Što kažeš: na takvim mestima čovek ne zna da li da vozi ili da slika, a hteo bi i jedno i drugo. 

[Petre 779 Napisano Novembar 18, 2021 (promenjeno)]

Through The Wall

17.06.2021

Budim se nesto pre 7.00h. Svez I odmoran. Adrenalin vec poceo lepo da radi. Kafa I spremanje. Veliki dan za mene. Silazim dole da odguram motor malo dalje od recepcije kako ne bih budio ljude. Tamo je vec jedan par Nemaca na GS-u. Zakopcavaju jakne. Vracam se po stvari I kad sam ponovo dosao do motora, oni otisli, a neki ray ban na zemlji. Ostavim ih na recepciji. Ispali Nemcima. Vezem torbu, namestam navigaciju I krecem. Mala guzvica u saobracaju, al taman da ne bude dosadno. Lako je sa motorom. Kako se priblizavam, sve je vise putokaza. Stelvio. Broj motora se uvecava sa svakim kilometrom. Prolazim Gomagoi (?!) . Ostanem nestvarno sam na putu. Usporavam, podizem flip na kacigi. Stajem I disem. Mislim da sam ja ona linija gore.

Polako krecu krivine. Jedna za drugom. I dogje “the zid” . Ne mogu recima da vam docaram taj osecaj u dusi.

Ponovo se pojave motori I poneki kabrio. Moja generacija, pa I stariji, sa mladim suvozacicama koje pruzaju ruke sa telefonom za selfije. Kacket, obavezan.

Lakat za lakat I stignem do vrha. Krivine mi nisu bile problem. Cak i meni. One na Ostrog-u su teze. Malo pre vrha, iako sam znao za foto Stelvio, iznenadi me fotograf. Izumio, jbg. Postavio bih se bolje, ali I ovako je super. Jednu sam vec postavio u temi omiljenih fotografija, a ovo je druga.

Na samom vrhu, mozda dvadesetak motora. Malo ljudi. Prosetam, vidim one vasarske prodavnice, ali ne nagjem bas nista sto bi mi privuklo oko I nateralo da posegnem za novcanik. Kic. U tom mi prilazi Nemac. Ja, budala, gledam ga I mislim, jebo te, ovaj poneo rezervne naocare. :)) Zahvali se, vratio se u hotel I recepcionarka mu rekla da sam ih pronasao. Jos uvek se smejem samom sebi. Eto, toliko sam se bio pogubio.

Krecem, bas polako, ka Bormiu. Sa te strane, sneg u vecim kolicinama pored puta. Vec prljavo beo, ali opet fino nekako izgleda. Spustam se krivinama I odozdo naigje devojka na biciklu (ove godine su me nekako stalno pratile ). Muci se zestoko. Pocinjem da masem I da se derem, bravo, bravo. Poklonila mi siroki osmeh, mislim da sam joj ulepsao dan. Skromno receno. Ne zna ona da je ispod suncanih naocara i marame, poludeli deda.

Vozim vec malo normalnijom brzinom I opet krenu laktovi zaredom. Stanem da slikam na nekoliko mesta.

Naigjem na restorancic pored nekog nabujalog potoka. Bela voda. Moram da stanem. Nema nikog I odlucim da popijem kafu na terasi pored bujice. Sam. Nije proslo ni desetak minuta, kad navali grupa od desetak motora I normalno, svi u mom uglu terase. Popijem ostatak kafe kao pravi Italijan I pobegoh. 1,20 eura na Stelviu?! Sta reci. 

Posle dosta krivina I pet-sest tunela... Bormio.

Promenio Novembar 18, 2021 član Petre

[Milanezi 2497 Napisano Novembar 18, 2021]

Ipak nisi deda, ima još vatre u tebi 

Super, bravo!

[Eol 966 Napisano Novembar 18, 2021]

Bravo

[djolji 1272 Napisano Novembar 18, 2021]

Odlične fotke i baš dobar putopis, samo nastavi tako....

[Petre 779 Napisano Novembar 19, 2021]

…

Idem kroz Bormio, ali mi mozak nije tu. Gde dalje? Pre dve tri godine, ovde na forumu, potrazio sam savet sta obici. Da ne kopam po starim postovima, neko mi predlozi Gaviu (hvala). Po slikama na netu, iskreno, nije mi ostavio neki utisak. Tokom planiranja ovog putovanja, privuklo me Lago di garda I onaj njegov Strada della Forra. Na jednom raskrscu, cekajuci na semafor, stane do mene lokalac na BMW-u. Cigareta I podignut vizir na max. Pitam za Gaviu. Sa kojim je samo odusevljenjem pricao I objasnjavao mi gde da skrenem. Slusam Talijana, vidim mu zar u ocima I odlucim. Vozimo na Gaviu.

Nakon nekolko levo-desno, vidim putokaz. Pocetak nije nesto dobar. Put se raspada, kamioni za drva. Progjem taj deo od nekoliko kilometara I uhvate me neki usponi, asfalt raspucan, ulegnuca svuda, prosut pesak. Nije da ne moze da se vozi, ipak smo mi Balkanci, ali put trazi tvoju paznju. Nema motora I to mi pojacava sumnju. Vec mislim da sam pogresio. Idem dalje, glupo je vratiti se. Okolina I nije nesto. Ne stajem. Motor je naked, kratak hod suspenzije I nije bas prijatno. Ovo je vise za enduro. Posle nekoliko kilometara, konacno, naletim na neke Austrijce koji su stali pored puta. Popricam malo I ocigledno nisu zadovoljni. Pocela neka sitna kisica. Oblaci krenuli u setnju. Ostavljam ih I nakon jos nekoliko kilometara... olaksanje. Put presvucen novim asfaltom. Osmeh.

E sad vec mogu da posmatram okolinu. Ako ste se ikada pitali gde je pocetak duge...

Sneg pokraj puta I turobno nebo. Ipak, lakse se dise. Nije proslo vise od desetak kilometara, naigjem na ratni spomenik I “refugio”. Samo nekoliko motora. Pa nije valjda to, To.

Udarim nekoliko slika. Razocaran. Dalje.

Vozim nekom ravnicom, ko probuseni balon. Jos jedan spomenik, verski. Stanem, pa produzim. Nije proslo puno, vidim ponovo neki dom I neka omanja zgrada. Pojavi se tabla. Passo di Gavia. Motori ispred doma, terasa puna. Ne zadrzavam se. Neka slika I ponovo na motoru. Put vise nije nov, ponovo pukotine I pesak. Bar sunce se pojavljuje izmegju oblaka. Skoro odmah, sa desne strane, dole, jezero. Konacno, nesto malo bolje za oci. Produzim I progjem omanji tunel. Druga prica. E, ovo moze. Ne samo sto je put u nesto boljem stanju, otvara se nebo, vidik u daljini …slika u boji.

Stojim, posmatram I shvatim... Pa ono, bar 50% motora sa kojim se pozdravljam/otpozdravljam, isti ljudi. Valjde se uklopile grupe I vrzmaju po istim pasovima koje sam odabrao. U tom se pojave I oni ludaci sa coperom na repu. Ma koja jedna traka, cepaju oni zdravo. Bas I ne razumem, ma koliko bio ti dobar, kad ti uleti dedica sa kabrioletom u nepreglednoj krivini... nemas gde, biras zid ili ponor. E sad, ovde sam video samo 2-3 kabrija, ali I to je dovoljno da se opustis pa da upoznas Marfija.

Kako god, pogledam gore... oblacic. Cinilo mi se da bih ga uhvatio za rep ako podignem ruku. Steta sto foto to ne moze pokazati onako kako je oko videlo.

I pored svega, zbog ovog dela puta, Gavia zasluzuje posetu. Uzivao sam u spustu. Na kraju, stanem na neko raskrsce sa lepim parkingom I cesmom. Skuvam kafu.

Muci me Strada della forra. Ukljucim navigaciju, dva put meri, jednom... preseci. Izgubicu puno vremena, nekoliko dana zaredom vozim, bez dana za odmor. A I kad krenem nazad, od Italije, ne smem da stanem u Sloveniji na prenociste ili u Hrvatsku, samo tranzit mi je dozvoljen. Krecem ka Udinama.

Prelazim Passo di Tonale, nista posebno. Onaj put kod Vlasine je dva put bolji izbor. Na vrhu, dosta motora. Cudno. Stajem, slikam bez silazenja sa motora I odem. Pratim navigaciju. Poceli motori da me preticu. One grupe sa kafeterije na vrhu su krenuli. I, onako, unervozim se malo, pa ne mora bas svako... Dodam gas I pratim jednu grupu. Voze brzinom koja mi je van mogucnosti. Drzim se nekoliko kilometara I povratim malo dostojanstvo . I ugjem u tunel. A u tunelu, usred mraka, nije petokraka vec krivina. Uhvatim suprutnu traku I ohladim se. Ma, ono, mora da su profesionalci, ma mora da stalno voze ovaj put... znate vec. Produzim mojim ritmom.

 

Oduzilo se. Prosao sam dosta kilometara. Umor me sustize. Vidim neku piceriju, uredna I prazna. Stanem, narucim picu (4.5 eura), kolu I trazim na netu smestaj. Nagjem za 30 eura. Ukucam adresu u navigaciju I krenem kroz neko selo (Possagno). Navigacija me vodi ka izlazu, pravo u neko brdo. Kratko, a opet, velika visina. Suma, ne vidi se nista. Lakat krivine, jedne od gorih koje sam vozio. Stignem na vrh, stocari sa stokom. Spustam se I pazim da nisam promasio neki znak, neka tabla od prenocista. Nema. Na ulazu u selu pitam neke zene, nisu sigurne ali misle da je to na putu gde sam bio. Opet isti put I opet nista. Otkazem se I odem do centra sela. Pitam za hotel I cujem glas “Zemo, od kade ti ovde?” Naleteo na Makedonca. Objasni mi da je ovo, ustvari, najvece makedonsko selo u Italiji. Ne mogu da poverujem. Kaze, ovde je uvek od 300-500 Makedonaca. Rade ljudi.

Proveri moj zemo kod nekoliko ljudi koji izdaju sobe I pronagje. Sedne u auto, ja za njim. Neka mini kafanica u sred vinograda. Na potkrovlju. 50 eura. Nije mi bas pravo, ali vec se smrklo. Kako se sredim , pocela kisa. Jaka, do pre svitanja sevali gromovi. Bar mi cena instantno postala prihvatljiva.

Ustajem rano, kafa sa kroasanom od gazde bajkera I krenem. Vec prepodne sam u onaj isti hostel u Udinama.

Rasteretim se I krenem da razgledam. Neka akcija, policija kontrolise motore. Fabricki auspuh I “svaler” gas. Natrag u hostel. Imao sam srecu I u Corvari, kontrolisali bajkere. Uzmem kafu od automata I odem u dvoriste. Popijem kafu, cigareta I u krevet. Trznem se nakon sat vremena. Nema mi jakne. Skocim I bos otrcim do dvorista. Ostavio sam je na stolu, a u dzepovima sva dokumenta I novac. Niko je nije ni takao. Ne zelite da znate koliko mi skocio puls. Odmaram.

[Petre 779 Napisano Novembar 19, 2021 (promenjeno)]

18.06.2021

Ustanem pre 7.00h. Puno mi znacilo sto sam juce ranije zavrsio sa voznjom. Fino se osecam, odmor je ucinio svoje. Pakujem se natenane. Proverim sobu nekoliko puta da nesto nisam zaboravio. Tovarim motor I izguram ga iz garaze. Do nje je jedna mala sobica u koju je juce usla Nemica sa bajkom. Tera cura solo turu. Juce sam sreo grupu od 6 devojaka kako peglaju natovarene bajkove. Divim im se. Palim kad sam vec na ulici. Proverim dzepove jos desetak puta I krenem. Grad prazan, skoro I da nisam video nikog. Brzo stizem do granice. Jedan policijski auto. Ne kontrolisu. Napustam Italiju dvadesetak sati pre roka. Sada, kad ovo pisem, mozda je trebalo obici I San Boldo. Ipak, zaista mi je trebao taj mali odmor. Kako je, tako je.

Kroz Sloveniju, ista prica, gust saobracaj I paznja na maksimumu. Kratka pauza za kafu, nekoliko osmeha I gestova razmenjenih sa Rumunkama u trajleru I vec je granica sa Hrvatskom. Guzva, preskacem kolonu bez problema. Opet ona ravna linija od puta. Bar nije bilo vetra. Gume koje sam koliko toliko oporavio od kockastog oblika, sad ce ponovo da stradaju. Kilometarska kolona. Srecom, provlacenje nije problem. Krenuli ljudi na more I zaglavili u guzvi. Naleti grupa iz Slovenije. Prikljucim se. Teraju 150-160km/h. Drzim se iznenagjujuce dobro. Oni sa velikim vizirima, ja bez. Naviklo se telo.

Negde u rano popodne ulazim u S. Mitrovicu. Smestaj u centru, 30 eura. Izvukli me Slovenci bas brzo, imam dovoljno vremena da sredim motor I sebe, da procunjam malo, sednem na picu, pivo I kafu.

 

19.06.2021

Ista rutina. Kafa, pakovanje I pokret. Prosle veceri, stavio sam plasticnu vezicu na prednju kocnicu, podigao motor na stap I podmazao lanac. Ostavim vezicu preko noci I kad sam hteo da je izvadim, propala rucica ?! Probam nekoliko puta, hvata, sve normalno. Sta joj je bilo...

Izlazim iz grada I ubrzo vidim tablu Pecinci. Setim se nika na ovom forumu. Aha, to je taj. Pozdrav.

Vozim 130-150km/h, cepovi u usi, muzika. Skrenem sa autoputa kako bi prosao kroz Grdelicku klisuru i uskoro sam na granici sa Makedonijom. Koja razlika od pocetka puta do danas. 120 kmh mi bilo problem na naked-u, a sad mi normalno I vise od 130kmh.

Oko 13-14.00h, stignem kuci.

 

I tako, 3 400km kasnije, 600 eura manje ali I milion slika I emocija vise. Vredeo je svaki cent. Jedino korona zeznula malo. Prtljag bi bio upola manji I sedelo bi se slobodno u kafeterijama. A ne verujem da bi kostalo mnogo vise, bar po cenama koje sam video.

Prosao sam odlicno sa potrosnjom. Bord pokazao 4,5 prosek (najmanje 0.5 l ide na dusu Yacco ulja, trebalo je da promenim pre puta). Gorivo u Italiji...1.6-1.75 e, punis kad god ode rezervoar ispod pola I nema problema. Mozda sam mogao I da ustedim euro dva po rezervoaru ako bih koristio one pumpe sa samousluzivanjem... mada, ne isplati se rizik blokiranje sredstava na kartici kad si na putu i sa ogranicenim budzetom. Krenuo sam sa 1000 eura ukupno, kes I kartica. Prvi put sam koristio karticu za naplatu putarina I bilo je neuporedivo lakse. Ne skidas rukavice, ne kopas po dzepovima... otvoris tank torbu I pruzis plastiku.

 

Zao mi sto nisam u startu planirao putopis. Zapisivao bih detalje. Napisao sam moj prvi putopis vise kao obavezu da se, na neki nacin, bar malo oduzim ovom forumu, koji toliko volim I koji mi je dao toliko razlicitih informacija. Ovog puta, shvatim, da I pored zelje da sa vama podelim ovo iskustvo, ima I neka sakrivena, malo sebicnija dimenzija. Pises, postavljas slike, pa se probude u tebi neke stare emocije koje veo vremena pokusava da sakrije... Pa ti bude drago I nesto toplije oko srca. Kao lek sa produzenim delovanjem.

Promenio Novembar 19, 2021 član Petre

[Petre 779 Napisano Novembar 20, 2021 (promenjeno)]

On 11/18/2021 at 11:01 AM, DraganNS said:

Prošle godine mi je bilo u planu da posetim Dolomite 

. Spust ka Canicei-u. Fantazija od puta.

Promenio Novembar 20, 2021 član Petre

[Deki Katana 1781 Napisano Novembar 21, 2021]

On 11/19/2021 at 6:35 AM, Petre said:

Pises, postavljas slike, pa se probude u tebi neke stare emocije koje veo vremena pokusava da sakrije... Pa ti bude drago I nesto toplije oko srca. Kao lek sa produzenim delovanjem.

Tako je.

Ko voli putovanja motorom taj je svestan da je sam put samo deo price. Planovi, pripreme, putovanje, belezenje, sabiranje utisaka i kasnija podsecanja su zapravo celokupan dozivljaj koji obogacuje celo bice.

[DuleTs 171 Napisano Novembar 21, 2021]

On 18.11.2021. at 13:32, Petre je napisao:

Malo pre vrha, iako sam znao za foto Stelvio, iznenadi me fotograf.

Može pojasnjenje?

Drug i ja mastamo o ovome,ovo Vaše pisanje samo rasplamsava želju.

[Tedybear 878 Napisano Novembar 21, 2021]

Na nekoj krivini nalazi se " zvanicni" fotograf. Fotografira sve prolaznike, pogotovo bicikliste i motoriste. Ima i svoju web stranicu. Tamo pomoču datuma i časova potraziš svoju sliku. Dal je đabe i nešto malo platiš, ne znam više. 

[ftp 800 Napisano Novembar 21, 2021]

Na obje strane se nalaze fotografi. Fotografiju se može kupiti za 9 eur.

[stari roker 4246 Napisano Novembar 21, 2021]

On 19.11.2021. at 12:35, Petre je napisao:

18.06.2021 

Izlazim iz grada I ubrzo vidim tablu Pecinci. Setim se nika na ovom forumu. Aha, to je taj. Pozdrav.

Pozdrav i za tebe.

Drugi put svrati da popijemo neko piće, da se upoznamo... 

Uživao sam čitajući putopis. Već dosta puta su opisani Dolomiti, Alpi, Karpati... Ali svako to doživi i opise na neki svoj način. Ekstra je. 

[Petre 779 Napisano Novembar 21, 2021 (promenjeno)]

5 hours ago, DuleTs said:

Može pojasnjenje?

Nekoliko krivina pre vrha, sa obe strane, stoji fotograf koji fotografise sve one koje idu gore. Zatim postave slike na njihov server i preko njihove web strane, mozes izabrati datum i strana sa koje si krenuo na Stelvio i vidis kup fotografija u smanjenoj rezoluciji. Odaberes ono sto ti se dopada, platis 9 eura/slika i dobijes link za download fotografije u celoj rezoluciji. FotoStelvio.com

Srecno, druze.

PS

Ovde "ispravljam" krivinu, na silasku ka Bormio, da pitam fotografa, sta i kako. Ovako se vide slike na sajtu.

Imaju veliku arhivu, vise godina unazad. 

Promenio Novembar 21, 2021 član Petre

[Bruno 68 2709 Napisano Novembar 21, 2021]

Vazno je da je tebi srce zaigralo. Bice dana i megdana.

[jovan.v 149 Napisano Novembar 21, 2021]

Veoma mi se dopao putopis i slike. Pročitao sve u jednom dahu. Hvala na trudu

[FFBikerSar 800 Napisano Novembar 24, 2021]

Kako izgleda, još malo pa će se na Dolomite moći samo electro bike-om: već za 2022 se očekuju ograničenja za neke prijevoje, a do 2030 potpuna zabrana za aute i motocikle s motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem

 

 

[e-mayl 1783 Napisano Novembar 24, 2021]

Previše se tu para vrti da će tek tako zabraniti prolaz. Isto tako, teško da će ljudi zbog passeva preći na električne motore.

[Petre 779 Napisano Novembar 24, 2021]

Valjda nece. Ipak, dobar razlog da se ne odlaze putovanje.

Kako sam nedavno procitao na net-u... "tomorrow is not promised". 

[Prgi18 250 Napisano Novembar 26, 2021]

Svaka čast!!!