yogibear 13787 Napisano Mart 7, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan 15 hours ago, Krmco said: 24.septembra, kad smo@ProMaster i ja bili, nismo mogli da izađemo na vrh spomenika, vrh je bio pun letećih mrava. Kako smo provirili napolje kroz otvor, samo smo se okrenuli i utrčali unutra. Ja sam imao više sreće što sam ćelav . P. S. Nadam se da nisi do NLO išao kraćim putem Poslato sa VOG-L29 pomoću Tapatoka HAhAh eto, bio sam 5 dana pre vas i nisam imao nikakvih problema sa insektima. Do NLO-a sam išao dužim putem jer sam svratio u gradić Šipku, ali u povratku sam napravio grešku i išao kraćim putem preko planine ponovo do prelaza Šipka... Uskoro ću baš pisati o tome. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 8, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon Stoletovog vrha spustih se do prelaza Šipka i nastavih putem kojim sam i stigao, ovaj put nizbrdo, niz drugu stranu planine Balkan. Strana kojom sam se spuštao mi se još više svidela od one kojom sam se peo. Dobar asfalt i baš lepe krivine me "nateraše" da deonicu do podnožja odvozam u potpunosti koristeći celu širinu svoje trake. Nažalost, brzo sam stigao do podnožja i skretanje za gradić Šipka je već bilo tu. Ubrzo stižem do mesta planiranog za obilazak i parkinga okruženog šumom. Dok sam skidao opremu i razmenio par reči sa ženom koja je prodavala suvenire i kuvani kukuruz, poče da pristiže i veći broj automobila. Da li je neka svečana ceremonija bila u pitanju, saznaću uskoro. Prilazeći željenom mestu, kroz granje i krošnje drveća koje je okružuju, sve više mi se ukazuje građevina koju želim obiđem i vidim uživo. Prilazim, stajem ispred i dižem pogled... PRELEPA JE! Spomen-hram Rođenje Hristovo ili Spomen-crkva Šipka, je bugarska pravoslavna crkva zidana 1885. - 1902. godine. Ono što mi se dopalo i što nije moguće videti bilo gde je moskovski stil gradnje iz 17. veka. Crkva je deo memorijalnog kompleksa "Šipka" i posvećena je ruskim, ukrajinskim i bugarskim vojnicima koji su položili svoje živote za oslobađanje Bugarske u rusko-turskom ratu 1877. - 1878. Hram je zvanično otvoren 28. septembra 1902. u prisustvu ruskih generala i mnogih drugih počasnih gostiju. Ceremonija otvaranja i osveštanja crkve se poklopila sa 25 - godišnjicom bitki na prvoju Šipka. Crkveni zvonik dostiže visinu od 53 m, a njegova zvona od kojih je najveće teško 12 tona, izlivena su od topovskih granata prikupljenih sa bojnih polja nakon borbi. U kripti crkve se nalazi 17 mermernih sarkofaga u kojim se nalaze posmrtni ostaci stradalih vojnika. U samom hramu se nalaze i 34 mermerne ploče sa ispisanim imenima ruskih pukova i bugarskih dobrovoljavca. 1970. godine hram je proglašen nacionalnim spomenikom kulture. Nažalost, nisam uspeo da je detaljno obiđem iznutra jer je u međuvremenu počela ceremonija krštenja deteta, koliko sam uspeo da primetim. Za vreme mog obilaska "Male Bugarske" u Velikom Trnovu, imao sam priliku da vidim ovu crkvu čija je maketa delovala impresivno, a tek sada u punoj veličini... zaista vredi obilaska. Crkva je ušuškana u šumi koja mi je malo otežavala fotografisanje, jer da bih uhvatio ovako veliku i visoku građevinu celu, moram da se odmaknem. A čim se malo udaljim od nje, odmah zađem među drveće koje takođe smeta... Ispraćen osmehom prodavačice sa parkinga, u kantu za đubre bacam klip kuvanog kukuruza na kome nije ostalo ni jedno zrno. Mahnuvši joj, napuštam ovo lepo mesto i nastavljam dalje... Nastaviće se... 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 8, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Napustivši gradić Šipku, nisam puno proveo vozeći podnožjem Stare planine, ponovni uspon na pomenutu planinu je već bio preda mnom. Opet penjanje i cik-cak vožnja, ovaj put po nešto lošijem asfaltu u poređenju sa onim koji vodi preko prelaza "Šipka". Ovaj put, ciljani objekat se nalazio na nešto višoj tački pa je i sam uspon trajao nešto duže. Kako sam prilazio vrhu tako mi se čuvena građevina sve češće nalazila u vidokrugu. Asfaltni put vodi do samog parkinga koji se nalazi ispred betonske grdosije koju želim da obiđem. Na parkingu je u toku bilo snimanje nekog performansa pa je broj automobila bio veći nego obično. Srećom, oko same građevine nije bilo gužve, pa sam mogao da je obilazim i razgledam na miru. Na vrhu Stare planine pod nazivom Hadži Dimitar (staro ime Buzludža), na 1432 m.n.v. nalazi se objekat koji neodoljivo podseća na veliki "leteći tanir". Bugarska komunistička partija je 11. marta 1971. godine odlučila da napravi najveći spomenik partije da bi se obeležila 90. godišnjica osnivanja socijalističkog pokreta u Bugarskoj, osnovanog baš na tom mestu. Partija je odlučila da sredstva za igradnju treba da se prikupe uz pomoć naroda, pa je u tu svrhu započela štampanje posebnih markica. Markice su se prodavale po prosečnoj ceni od 5 leva i na kraju je skupljeno 14,186.000 leva (današnjih 35 miliona dolara), koliko je i koštala izgradnja. Izgradnja je započeta januara 1974. godine, kada je u svrhu poravnjanja vrh planine eksplozivom smanjen za 9m! U izgradnji spomenika je učestvovalo 6,000 ljudi, vojnika, umetnika, skulptora... Na spoljnim zidovima, sa leve i desne strane glavnog ulaza se nalaze tekstovi Internacionale i Radnog marša. Sa desne strane od ulaza je vidljivo mesto na zidu u kojem je prilikom svečanog otvaranja Todor Živkov postavio vremesku kapsulu. Kapsula sa porukom je zazidana i bilo je predviđeno da se otvori za 100 godina. Unutar građevine se nalazi svečana sala sa hodnicima koja je podseća na rimski hram Panteon, samo što je šira za 20 m. Svečana sala je bila ukrašena mozaicima koji su prikazivali istoriju partije. Na njenim zidovima se nalaze lica Fridriha Engelsa, Karla Marksa i Lenjina sa jedne strane, a sa druge lica Todora Živkova, Dimitra Blagoeva i Georgia Dimitrova. Na vrhu sale se nalazi veliki srp i čekić i natpis "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!". Hodnik je ukrašen mozaicima koji predstavljaju bugarske i sovjetske komunističke teme. Svi mozaici su rađeni ručno, a njihova ukupna površina je 550 m². Sve što sam od unutrašnjosti uspeo da vidim je malo predvorje u kome su se nakada sa leve i desne strane nalazile bronzane statue. Ceo spomenik se sastoji iz dva dela. Jedan je svečana sala sa hodnicima koji je okružuju, drugi je toranj koji je povezan sa njom. Toranj je visok 70 m dok je njegov temelj ukopan 16 m u zemlju. Na njegovim bočnim stranama pri vrhu se nalaze dve zvezde petokrake od po 12 m, koje su najveće na svetu. Petokrake su izrađene u Kijevu od crvenog stakla, težile su 3,5 tona svaka i koštale su današnjih 2,250.000 dolara. Ugradnja petokraka je trajala 3 meseca, sa njima je ugrađeno i 32 reflektora snege 70 kW koji su bili potrebni da zvezde zasijaju. Dok su sijale, mogle su da se vide i izvan granice sa Rumunijom na severu, a na jugu izvan grnice sa Grčkom. Spomenik je svečano otvoren 23. avgusta 1981. uz prisustvo državnog vrha i mnoštva okupljenih građana. Padom komunizma u Bugarskoj 1989. godine napušten je i velelepni spomenik na Buzludži. Policija ga je čuvala do 1995. godine nakon čega su počele pljačke i masovno uništenje spomenika. Odnete su bronzane skulpture sa ulaza, mozaici su uništavani, zidovi žvrljani... odneto je sve što se odneti moglo, uključujući i transformatore veličine sobe. Prodavci suvenira na parkingu ispred spomenika mi rekoše da su lopovi noću dolazili sa kranovima, skidali i odnoslili ogromne bakarne ploče sa kojima je krov bio pokriven. Velike zvezde petokrake su stradale jer je u narodu postojao mit da su napravljene od rubina. Ljudi su ih lomili i pucali u njih želeći svako svoj komad "rubina". Kada su shvatili da je obično staklo u pitanju, bilo je kasno. Ima i onih koji su ih lomili zbog mržnje prema sistemu... Uništavanje se nastavlja i danas, doduše glavni faktor su prirodni uticaji jer je sve vredno već odnešeno. Do pre par godina avanturisti su ulazili u objekat. Postojle su rupe u zemlji koje su vodile u podrume, neki su se i peli do prvih otvora u zidovima. Mađutim, zbog bezbednosti vlasti su zatvorili i onemogućili svaki ulaz. Danas se uz objekat nalazi kućica sa čuvarem (dobro su se setili). Izračunato je da bi za obnovu spomenika bilo potrebno oko 20 miliona dolara, međutim sudbina Buzludže još uvek nije poznata. Jedini radovi koji se trenutno obavljaju su zapravo konzervatorski, radi se na konzervaciji preostalih mozaika radi sprečavanja njihovog daljeg propadanja. Bar nešto... Nedaleko od "Buzludže" nalazi se još jedan socijalistički spomenik pod nazivom "Baklje" (bug. Faklite). Nigde nisam uspeo da nađem i saznam njegovu simboliku. Nastaviće se... 15 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
singer156 2 Napisano Mart 9, 2021 U prolazu, 1 post Lokacija: Beograd , Dorcol Motocikl: Yamaha Fazer 800 Prijavi odgovor kao problematičan Inspirativno, cestitam! 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4607 Napisano Mart 9, 2021 (promenjeno) Ne silazi, 5496 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Posetio sam Bazludzu još 2010, kada sam bio na HU meetingu u moto kampu kod Doug-a...tada smo kroz jedan od bočnih otvora mogli da uđemo unutra i da vidimo čitavu grandioznost objekta i mozaika. Skoro čitava površina zidova je bila ukrašena mozaicima, koji su se u tom trenutku tek nazirali, kao posledica oštećenja. U svakom slučaju, objekat vredan posete, a bogami i obnove. Editovao sam post sa slikama...dim koji je na slikama je ustvari magla koja je i unutar objekta. Još jedno mesto u tim krajevima, a vredno posete je i gradić Etar, karakterističan po tome što je čitav niz zanata pokretan snagom vodene matice. Kako pored sela protiče reka, jedan krak reke je skrenut kroz selo i snagom vode pokretao razne alate. Čitavo selo je konzervirano i pretvoreno u selo-muzej. https://goo.gl/maps/oTY1TR3Q6o6Z8yfa7 Promenio Mart 9, 2021 član doktor 5 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 9, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @doktor ja nažalost ni 2006. kada sam prvi put bio ovde nisam imao tu sreću. I tada je sve bilo zatvoreno, a ni internet nije bio kao što je danas. Tek kasnije su na Jutubu počeli da se pojavljuju snimci u kojima znatiželjnici pronalaze i prikazuju razne načine da se uđe u Buzludžu... Hvala na informaciji o etno selu Etar. ------------------------------------------------- Pre nego što nastavim dalje, zadržao bih se na trenutak ovde da bih pomogao ljudima koji bi odlučili da posete ove lokacije. Nakon Buzludže mi je trebao put (pravac) koga sam na karti obeležio kao Trojan. Imao sam opciju da se istim putem vratim nazad do gradića Šipka i nastavim za Trojan... Ili, da crvenim putem #5005 preko planine dođem do prelaza Šipka a zatim se ponovo lepim putem sjurim do gradića Šipka i nastavim dalje za Trojan... Naravno, ja da bih ponovio vitlanje lepim krivinama izaberem crveni put #5005... Okruženje pomenutog #5005 je zanimljivo, kao da vozite kroz zeleni tunel, a povremeno vam se ukaže po koji vidikovac. Međutim, uzani planinski put je loš. Delom je asfaltni, delom je betonski i verujem da bi se ljudi sa tvrđim ogibljenjem baš smorili... Ovako je izgledao nastavak mog današnjeg putovanja, a deo o kome sam govorio iznad sam ovde zaokružio žutom... Stara planina i ja nastavljamo druženje. Tokom opuštene vožnje duž njenog podnožja, na putu je počelo da se povećava prisustvo kolega motociklista. Nešto kasnije se ispostavilo da sam bio u pravu kada sam pomislio da je u blizini neki moto susret. Taman kada sam poželeo nešto agresivnije krivine one su se i desile, ponovni uspon na Staru planinu je već bio preda mnom. Opet sam se nameračio na jedan lepi planinski prelaz pod nazivom Beklemeto ili Trojan kako ga još zovu. Prelaz se nalazi na jednom od puteva koji povezuju sever i jug zemlje. Nekada je ovuda prolazio rimski put Via Trayan (Trajanov put) čiji se ostaci mogu videti i danas. Kao i kod prevoja Šipka, i na prevoju Beklemeto postoji malo skretanje nakon kojeg uzani put vodi ka samom vrhu planine. Na samom vrhu, na 1,550 m.n.v. nalazi se 37 metara visoki spomenik koji dominira nad celom okolinom. "Luk slobode" je posvećen rusko-bugarskom bratstvu po oružju i oslobođenju Bugarske u dva navrata. Sa severne strane spomenika je ispisana 1878. godina kada je okončan rusko-turski rat i kada je Bugarska oslobođena od viševekovne Otomanske vladavine. Dok se na južnoj strani nalazi 1944. godina kada su Rusi ponovo oslobodili Bugarsku, ovog puta za vreme Drugog svetskog rata. Za razliku od Stoletovog vrha ili Buzludže, ovo mesto nije toliko poznato i posećeno, tako da je šuštanje vetra bilo uglavnom jedino što je remetilo idilu. Na samom spomeniku postoje i gvozdena vrata koja nekada znaju da budu otključana pa se stepenicama može popeti na sam vrh. Kada sam već spomenuo pogled, zaista je fantastičan bilo na koju stranu da se okrenete. E sad, tokom šetnje oko spomenika i uživanja u pogledu treba obratiti pažnju... Nusprodukti varenja hrane domaćih životinja nalaze se svuda oko spomenika, pa i na platou ispod njega. Treba obratiti pažnju gde se staje... Neposredno pred moj polazak nailazi i grupa kolega sa kojima se ukratko ispričah. Tada sam i saznao da se u okolini održava moto skup na koji su me i pozvali. Nažalost, već sam imao planove i bukirani smeštaj koji me je čekao, pa moj odlazak na skup nisam mogao da realizujem. Bilo im je drago što obilazim njihovu zemlju, ali su me u neverici gledali dok sam im objašnjavao i pokazivao slike sa "Kalin" jezera i brane. Niti su čuli ranije za to mesto, niti su imali pojma o čemu im pričam. Dinamika silaska sa Beklemeta je bila uslovljena krivinama i asfaltom koji su bili nešto manje gostoljubljiviji nego na Šipki. Definitivno se rastavši sa Starom planinom, pun utisaka prelazim poslednje kilometre predviđene za danas. Mrak je već počeo da pada kada sam ušao u Loveč i našao svoj smeštaj... Nastaviće se... 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4607 Napisano Mart 9, 2021 Ne silazi, 5496 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan @yogibear Editovao sam post sa slikama iznutra, nadam se da je u duhu putopisa. 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 10, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dan 12. (nedelja, 20.09.2020.) Čini mi se da samo što sam legao, melodija iz telefona je već pozivala na ustajanje. U trpezariji kuće u kojoj sam odseo ljubazni domaćini su servirali pristojan doručak. Za vreme doručka, tokom priče sa starijim domaćinom, ispostaviće se da sam prenoćio na veoma zanimljivom mestu. Renovirana kuća se nalazi u starom delu Loveča i stara je oko 200 godina! Motor je moguće parkirati ispred same kuće, sobe su pristojne i čiste, lokacija je veoma dobra, tako da je mesto za svaku preporuku. Guest House The Old Lovech, Lovech, Bulgaria WWW.BOOKING.COM Lovech – Varosha’s Guest House The Old Lovech is within a 5-minute walk of the Covered Bridge, the town center, the Vasil Levski Monument and the Hisarya... Izuzetno uzanim ulicama starog grada silazim do glavnog puta. Ulice su toliko uzane da jedva jedan auto može da prođe. Blizina kuća sa leve i desne strane je samo pojačavala tutnjavu položenih cilindara, tako da sam stari grad napustio ispraćen i burnim lavežom iznenađenih avlijanera. Iako Loveč na brdu ima ostatke nekadašnjeg utvrđenja, želja mi je bila da posetim i obiđem njegov simbol. Simbol grada po kome je poznat kako u Bugarskoj, tako i van njenih granica. "Natkriti most" u Loveču je jedan od svega par preostalih u Evropi. Osim ovog, još dva popularna natkrivena mosta sa prodavnicama nalaze se u Nemačkoj (Krämerbrücke) i Italiji (Ponte Vecchio). Originalni, prvobitni most je stradao dva puta. Prvi put u poplavi 1872. a zatim i u požaru 1925. godine. Most je obnovljen 1931. dok današnji izgled dobija rekonstrukcijom iz 1981-82. Most je dugačak 106 m i na njemu se nalazi oko 15 radnji. Na sredini mosta se nalazi lokal u kome je smešten mali turistički info-centar. Na ovom mestu se mogu dobiti informacije vezane za obilazak Loveča, a mogu se videti i makete nekoliko gradskih znamenitosti. Nakon mosta, napuštam Loveč i nastavljam po planu predviđenom za danas... Nastaviće se... 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 10, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Još mi se utisci iz Loveča nisu ni slegli i već sam bio na ulasku u Pleven, grad u kome želim da obiđem jedno veoma popularno mesto. Pronađoh podatak da na listi popularnih gradova u Bugarskoj, Pleven zauzima sedmo mesto. Ono što Pleven najviše čini popularnim i poznatim su događaji iz Rusko-Turskog rata 1877-1888. Kada su Rusi stigli do strateški važne tvrđave Pleven, u njoj je bilo 15,000 turskih vojnika pod komandom Osman-paše. Rusi su započeli napad granatiranjem a zatim i pešadijskim jurišem na utvrđenje. Odlično organizovanom odbranom Turci odbijaju dva napada nanoseći Rusima ogromne gubitke. Rusi su izgubili čak 12,000 vojnika i u tom trenutku su se sukobljene strane izjednačile. Mnogi istoričari i analitičari smatraju da je osmanska vojska tada izvršila kontranapad, da bi pobedila. Poštujući naređenja iz komande Osman-paša to nije uradio, već je ostao utvrđen u Plevenu. Pošto Rusi više nisu imali vojnika za Pleven, oni opkoljavaju grad i traže pomoć od Rumuna koji im ubrzo šalju 28,000 vojnika. Rusi i Rumuni su oko celog grada iskopali dva reda rovova kako bi sprečili da Turcima stigne bilo kakva pomoć spolja. Opsada je trajala pet meseci tokom kojih su glad i konstantni napadi na tvđavu bili svakodnevnica branitelja. Tokom opsade, u jednom ludo hrabrom i samoubilačkom napadu, Osman-paša naređuje juriš i uspeva da probije prvu liniju Ruskih rovova. U tom napadu i sam biva ranjen, dok se u redovima turske vojske pronela vest da je ubijen. U turskoj vojsci su zavladali haos, očaj, panika... pa su krenuli da se povlače nazad u tvrđavu. Tokom proboja a zatim i tokom povlačenja, Turci su izgubili 5,000 vojnika. Odmah narednog dana Osman-paši je stigla ponuda o časnoj predaji. Ponuđeno mu je da sa ostatkom vojske može da napusti utvrđenje, što on i prihvata. Opsada Plevne je trajala pet meseci, od 16. jula do 10. decembra 1877. godine. Rusi i Rumuni su skupo platili ovu pobedu, u borbama za Plevnu su izgubili 38,000 vojnika. U toku potpisivanje primirja i predaje tvrđave, pojavio se i komandant ruske armije, car Aleksandar II Nikolajevič. Sa druge strane, ranjenog Osman-pašu su, da bi mogao da stoji na nogama, pridržavala dva vojnika. Nakon ukazanog obostranog poštovanja, potpisano je primirje. Rusko-rumunska pobeda bila je presudna za dalji ishod rata i oslobađanje Bugarske. U predgrađu Plevena, na mestu gde se danas nalazi Skobelev park koji je ime dobio po ruskom generalu koji je komandovao vojskom tokom opsade, odigrale su se najkrvavije bitke. Upravo na tom mestu, u čast pobedi izgradjen je memorijalni spomenik, možda jedan od najprepoznatljivijih objekata u Bugarskoj - Panorama Pleven, Epopeja 1877. Organizovani ulaz u objekat je na svakih pola sata. Nakon prezentacije karte koja je 4 leva, ljubazni vodič vas vodi kroz prostorije i započinje priču... (na bugarskom naravno). Oko vas su autentični predmeti iz rata, zastave, oružje, uniforme... slike na kojima je predstavljena predaja i potpisivanje mira... i onda na spratu dođete i do glavne cilindrične (ovalne) prostorije... e, ovo stvarno nisam očekivao, ovo je fantastično!!! Sada ću zanemariti sve napisano i istoriju ostaviti po strani. Fascinirao me je način na koji su predstavljeni događaji koji su se dešavali upravo na ovom mestu. U jednom trenutku, shvatate da se nalazite usred borbi, okruženi ste haosom koga svaki rat nosi sa sobom. U današnje vreme i sa današnjim 3D tehnologijama, neko će reći da je ovo smešno. Baš zato bih napomenuo da je objekat svečano otvoren 10. decembra 1977. na 100-godišnjicu rusko-rumunske pobede. Sala o kojoj govorim je cilindričnog oblika i na njenim zidovima se nalazi ogromno platno dužine 115 i širine 15 metara. Na zemlji, platno prati prsten (pojas) širine 12 metara. 11 ruskih i 2 bugarska umetnika su učestvovala u panoramskom oslikavanju platna na kome su predstavljeni motivi borbi. Na zemlji se nalaze ratni materijal, rovovi... Tako je dobro urađeno da kada stanete i zagledate se u kompoziciju jedva da možete da utvrdite gde se spajaju zid i pod. Cilj je bio da se posetiocima što realnije predstave strahote i stradanja kroz koje su vojnici prolazili. Mislim da su u tome i uspeli. Iako sve izgleda potpuno drugačije uživo, fotografijama i kratkim videom ću pokušati da vam dočaram ovo mesto, a vi procenite sami... 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 11, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pre i nakon glavne cilindrične sale prolazi se kroz prostorije sa autentičnim predmetima iz pomenutih događaja. Spomenik panorame Epopeje 1877. u Plevenu je jedini spomenik tog tipa na Balkanu i ima oblik zarubljene kupe na koju se naslanjaju četiri stilizovana bajoneta. Tri gornja prstena koja obuhvataju celu građevinu simbolizuju tri bitke za Pleven, dok poslednji prsten sa bajonetima predstavlja opsadu grada. Ono što zaista nisam znao, i što mi niko nije napomenuo na licu mesta je da se fotografisanje i snimanje dodatno naplaćuje 5 leva... Pojma nisam imao, saznao sam tek nekoliko meseci kasnije. Sada kad premotam film... čini mi se da sam bio jedini u grupi koji je koristio kameru. Nastaviće se... 13 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Drelens 376 Napisano Mart 11, 2021 Svrati ponekad, 121 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: GSR 600, APN 4 Prijavi odgovor kao problematičan Hvala na odvojenom vremenu i trudu da nam na ovaj nacin predstavis svoju avanturu po Bugarskoj. Svaka cast. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
eduardo 209 Napisano Mart 11, 2021 Svrati ponekad, 303 postova Lokacija: Bela Crkva Motocikl: Princ 250 + Africa Twin Prijavi odgovor kao problematičan Mister Yogibear alal ti ćufte, svaka ti čast i hvala ti na ovom putopisu. Koliko sledećeg leta moraću, ako corona dozvoli da prošpartam Bulgariju. Pozdravljam! Poslato sas Hondu. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
sale-kum 338 Napisano Mart 12, 2021 Svrati ponekad, 423 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Scarabeo 250ie Prijavi odgovor kao problematičan Bez namere da umanjim doživljaj i kvalitet Panorame Pleven, samo da napomenem da je ideja verovatno kopija muzeja Borodinske bitke u Moskvi iz rata protiv Napoleona 1812. Taj muzej je dosta stariji, sa istim kružnim načinom prikazivanja bitke. 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ekozelj 620 Napisano Mart 12, 2021 Svrati ponekad, 323 postova Lokacija: Zaječar Motocikl: Yamaha FZS600 Fazer Prijavi odgovor kao problematičan Bravo. Tačno vidim da ću letos da krenem tvojim stopama po Bugarskoj. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 12, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Drelens, @eduardo, @ekozelj hvala vam Ko se bude odlučio za obilazak ove zainmljive zemlje, neće zažaliti. Ukoliko zatreba bilo kakav savet ili dodatna informacija, tu sam! @sale-kum najverovatnije da jeste. Iako nisam znao za taj u Moskvi, pretpostavio sam da negde postoji nešto slično čim su naveli da je muzej u Plevenu jedini takve vrste na Balkanu, što sam i napisao u postu. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
triton 224 Napisano Mart 12, 2021 Svrati ponekad, 293 postova Lokacija: Sombor Motocikl: Triumph sprint 900 Kawasaki Z500, Triton 650 Gilera 500 LTE 1938g. Prijavi odgovor kao problematičan Kružne slike takve vrste su se pravile u devetnaestom veku,i putovale su po evropi i prikazvale su se montirane,slično kao i cirkus,na turnejama,sa pronalaskom filma,došao im je kraj. Jedna takva slika koja predstavlja dolazak mađara u evropu sačuvana je u delovima i posle višegodišnje restauracije postavljena je objektu sazidanom za stalnu postavku.Tu je opisana i istorija ovih slika,koje uglavnom nisu sačuvane. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 13, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Putovanje od Plevena do Vidina je proteklo uglavnom u pravolinijskoj vožnji, što mi uopšte nije teško palo. Osim izgleda okruženja, s' vremena na vreme se menjala i širina samog puta. Iako nisam prvi put u Vidinu, iako znam za problem ovog grada... svaki ulazak u najsiromašniji grad, najsiromašnije pokrajine, najsiromašnije države članice EU, uvek je bio propraćen mišlju: "Pa gde nestadoše svi?" Vidin je grad-luka na južnoj obali Dunava u severozapadnoj Bugarskoj, u blizini srpsko-bugarske granice. Smatra se da su Vidin osnovali Kelti koji su svoje utvrđenje nazvali Dunania (utvrđeno brdo). Mesto je kasnije pretvoreno u rimski utvrđeni grad pod imenom Banonija, kojim su Rimljani vladali do 46. godine nove ere. Kada su se Sloveni naselili u gradu, dali su mu ime Bdin (Badin) koje je i danas u upotrebi. Dalje kroz istoriju Vidin su osvajale razne vojske... bio je važan grad Bugarske, zatim ga je osvojio vizantijski car Vasilije II nakon osmomesečne opsade, pa su opet došli Bugari koje su kasnije potukli mađarski Krstaši nazvaši ga Bodonj... Vidin opet postaje deo ujedinjenog slovensko-bugarskog carstva koje je okončano Osmanskim osvajanjem čitave teritorije i okolnih područja 1393. Vidinski pašaluk je u 19. veku pretežnio bio nastanjen Srbima, kao i čitavo područje duž srpsko-bugarske granice. U Vidinu je kao delu srpskog narodnog prostora sredinom 19. veka živelo mnogo Srba, koji su sudbinu delili sa bliskim im Cincarima. Od brojnih Srba iz Vidina, Trna, Breznika, Ćustendila, Dupnice i drugih mesta slate su političarima brojne dokumentovane peticije. Upućivane su tako peticije Rusu grofu Ignjatijevu, srpskom knezu Milanu, pruskom caru Bizmarku u kojima su preklinjali: "Da se sjedine sa majkom Srbijom, ne želeći nikako da budu predati tuđincima sa kojima ih ne vezuje ni prošlost, ni jezik". U novu jugoslovensku državu su pored ostalih, po okončanju Prvog svetskog rata trebali da uđu i Vidinska i Sredačka oblast današnje zapadne Bugarske... Danas, broj stanovnika ove pokrajine opada najbrže u Bugarskoj, dok se Vidin (nezvanično) smatra svetskom prestonicom negativnog prirodnog priraštaja. Pre samo 35 godina broj stanovnika u Vidinu je iznosio 162,000, dok taj broj danas jedva prelazi 55,000. Smeštaj sam bukirao u hotelu koji se nalazio u ulici odmah do šetališta i reke. Takođe, hotel se nalazio u zoni poznatog parka starog 100 godina, izgrađenog u Austro-ugarskom stilu. Park dužine oko 3 km pretstavlja mešavinu baroknih i pejzažnih oblika žbunova. Staza koja iz parka vodi do gradskog simbola, tvrđave "Baba Vida", nazvana je "Stazom zaljubljenih". Ne osećajući potrebu za bilo kakvim odmorom, ubrzo krećem u obilazak... Osim tvrđave Baba Vide o kojoj ću nešto kasnije, Vidin je imao još jedno utvrđenje pod imenom Kaleto. Tvrđavu Kaleto su osmislili poljski i francuski arhitekti i u nju se ulazilo kroz četiri kapije: Stambolsku, Pazarsku, Janjičarsku i Florentinsku. Od utvrđenja Kaleto nije puno toga ostalo, a najznamenitija je Stambol kapija. Povod za srpsko-bugarski rat (14-28. novembar 1885.) je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i ujedinjenje Kneževine Bugarske i Istočne Rumejle na štetu Srbije i Srba, koji su živeli u toj oblasti pre i tokom Otomanske vlasti. Potpuno izmorena, demoralisana i slabo naoružana, sa starom i istrošenom aljtiljerijom iz ratova sa Turcima, srpska vojska nevoljno ulazi u rat protiv mnogo jačih i bolje opremljenih Bugara. Osim toga, vrhovna komanda srpske vojske je bila u rukama kralja Milana koji je bio... nikakav vojnik. Nakon nekoliko dana borbi, srpska vojska stiže do Slivnice, odnosno desetak kilometara od Sofije. Dok se čekao ostatak srpskih divizija, napad na Slivnicu je odgađan dva puta, dok su se za to vreme Bugari potpuno pojačali. Napad su prvi započeli Bugari i srpska vojska gubi tu bitku, nakon čega započinje sa povlačenjem na granicu sa Srbijom. Međutim, potpuno neočekivano Bugarska prebacuje rat na teritoriju Srbije, pobeđuje srpsku vojsku koja ostaje bez municije i u dva navrata osvaja Pirot. Na intervenciju velikih sila (najviše Austrougarske) dolazi do obustave ratnih dejstava. U trenutku obustave neprijateljstava Bugarska je bila u Boljem položaju. Bugari su imali zauzet Pirot, dok su Srbi opseli Vidin ali ga nisu i zauzeli. Mir u Bukureštu je zaključen 3. marta 1886. godine. Rat je doneo znatne gubitke i jednoj i drugoj strani, ali nije uticao na teritorijalne promene. Spomenik koga sam obišao je upravo podignut u ime srpsko-bugarskog rata. Spomenik o kome su pisali i strani mediji potpuno je jedinstven i razlikuje se od mnogih u Evropi i svetu. Realno, Bugari su iz ovog sukoba izašli kao pobednici, međutim, spomenik uopšte to ne prikazuje. Bugarski vojnik sedi gologlav, pognut i pognute glave, rukom oslonjen na zemlju u koju gleda. Skrhan i iznuren, ne oseća radost pobednika, već žal zbog "bratoubilačkog" rata... Spomenik otkriven 15. novembra 1911. delo je poznatog umetnika Andreja Nikolova i zove se "Ožalošćeni ratnik". Iza gvozdenih vrata na poleđini spomenika nalaze se pohranjene kosti palih bugarskih oficira. 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 13, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na puno mesta u svetu postoje razni geografski trouglovi poznati po svemu i svačemu. U Bermudskom trouglu misteriozno nestaju avioni, brodovi... dok recimo u srpskom trouglu (Niš-Vranje-Pirot), misteriozno nestaju padeži! Verovali ili ne, i Vidin tako ima svoj trougao nazvan "Trougao tolerancije", ali u njemu ništa ne nestaje. Taj naziv je dobio jer se u nekoliko stotina metara nalaze verski objekti tri religije. To su pravoslavna crkva Svetog Nikole, džamija Osmana Pazvantoglua i jevrejska sinagoga koja je druga po veličini u Bugarskoj. Moju pažnju ovog puta odvlači sinagoga koju želim da obiđem pre nego što padne mrak. Sinagoga je izgrađenja 1894. godine u neogotičkom stilu i bila je druga po veličini u Bugarskoj. Komunistička vlada je zaplenila tokom Drugog svetskog rata kada većina jevreja i napušta ove prostore. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, crkvu preuzima Ministarsvo kulture i Nacionalni institut za spomenike kada su i izrađeni prvi planovi za obnovu. Koliko se u tim planovima odmaklo, možete videti na fotografijama... Prilazim sinagogi i na par mesta ugledam table sa natpisima. Pošto taj bugarski jezik nikada nešto nisam razumeo, ulazim... 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 13, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon obilaska sinagoge odlazim do obale. Mala gradska plaža, nekolicina šetača, sunce koje je na zalasku... mirno je i tiho, tek po neki zvuk automonila dopre iz daljine. Dunav u ovom trenutku baš podseća na neki morski zaliv. A na drugoj strani viseći most "broj 2" na Dunavu, koji je ujedno i granični prelaz. Most povezuje Vidin u Bugarskoj i Kalafat u Rumuniji. Most ima dve kolovozne trake u oba pravca, prugu, dve pešačke staze i stazu za bicikle. Njegova ukupna dužina iznosi preko 3,5 kilometra a zbog loše infrastrukture sa obe strane, kritičari ga zovu "most za nigde". Naravno, tu pored Dunava se nalazi i Baba Vida - simbol grada. Ovaj put samo noćno fotkanje, dok je detaljni obilazak predviđen za sutra. Današnji dan završavam obilaskom poprilično prazne pešačke zone. Nastaviće se... 10 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 15, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dan 13. (ponedeljak, 21.09.2020.) Izlet do Belogradčika je bilo prvo što sam isplanirao za današnji dan. Neko će primetiti da sam dan ranije vozeći iz Plevena ka Vidinu maltene prošao pored ovog grada, međutim, posetu sam ipak pomerio za sledeći dan iz dva razloga. Prvi razlog je bio to da sam hteo da glavnu atrakciju Belogradčika obiđem bez žurbe i rasterećen moto opremom. Drugi razlog je bio smeštaj. Zvuči neverovatno, ali u Belogradčiku je veoma teško naći smeštaj, pogotovo ne za normalnu cenu. Najjeftiniji smeštaj po privatnim kućama udaljenim 10-15 km od grada je bio oko 85 evra za noć! Pa kad je već tako, odlučio sam da produžim do Vidina gde smeštaj mogu da biram a sledećeg dana da napravim izlet, jer 50 km gore-dole mi je najmanji problem. Put od Vidina do Belogradčika je bio totalno rasterećen saobraćajem, sreo sam svega nekoliko automobila u toku vožnje. Posebno mi se dopao krivudavi deo pred sam ulazak u grad. Belogradčik je mali gradić smešten na živopisnom mestu u zapadnom delu Stare planine, udaljen samo 20 km od Midžora, najvišeg vrha Stare planine u Srbiji. Za razliku od ostalih mesta u siromašnoj vidinskoj oblasti, Belogradčik ima sreću da u svom okruženju ima istorijsko i prirodno nasleđe koje ga čini jednim od najzanimljivijih mesta Bugarske. U blizini Belogradčika je Rezervat Biosfere Čuprene koji je pod zaštitom UNESCO. Radi se o jedinoj i najvećoj šumi smreke na Staroj planini. Na oko 25 km od Belogradčika se nalazi i poznata pećina Migura. Migura je jedna od najvećih pećina u Bugarskoj, predstavlja spomenik kulture i velika je turistička atrakcija. Pećina kao pećina jeste zanimljiva, ali je najviše posećena i popularna zbog praistorijskih crteža na svojim zidovima. Pomenuti crteži su upravo i bili razlog zašto je nisam posetio. Ono što sam saznao pre dolaska na ovo mesto se ispostavilo kao tačno. Pećina jeste otvorena za posetioce i uredno će vam prodati kartu, ali vam neće reći da je deo pećine u kome se nalaze praistorijski crteži zatvoren. Zatvaranje su prouzrokovali vandali koji su oštetili crteže... Tvrđava Kaleto (zbog koje sam danas ovde) je navažnija istorijska znamenitost Belogradčika i jedna je od najimpresivnijih tvrđava Bugarske. Tvrđava Kaleto je sagrađena na nepristupačnoj steni u trećem veku, kada je Balkansko poluostrvo pripadalao Rimskom carstvu i kada bugarska nacija još nije postojala. U cilju kontrole nad putevima Rimljani su izgradili tvrđavu na usamljenoj nepristupačnoj steni. 395. godine Vizantijsko carstvo osvaja balkan i car Justinijan na ovom mestu gradi novo i jače utvrđenje. Uprkos tome, Vizantinci ne uspevaju da izdrže nalet Slovena i Proto-bugara koji nekoliko vekova kasnije ostvaruju pravo na svoju novu bugarsku državu. U 14. veku car Ivan Straćimir povećava tvrđavu koja je brojala 3000 vojnika i koja se u to vreme zvala Belgrad. Belgrad je bio poslednja tvrđava koju Turci osvajaju krajem 14. veka, nazivaju je Kaleto, proširuju je i smeštaju svoj garnizon koji je bio glavni za odbranu zapadnih delova carstva... Osim same tvrđave na koju su turisti uglavnom fokusirani, stene u okruženju predstavljaju prirodni fenomen i prirodnu znamenitost Bugarske koja datira od pre 230 miliona godina. Naučno objašnjenje je da se nakon tektonskog uzdizanja Stare planine u prostor oko Belogradčika ulilo more. Reke koje su se ulivale u novonastalo more su sa sobom nosile ogromne količine peska, šljunka i gline, stvarajući tako naslage na morskom dnu. Nakon novog uzdizanja i pucanja zemljine kore ostaju vidljivi tragovi tog procesa - stene sa vertikalnim i strmim liticama. Atraktivnim stenama koje su vidljive i danas oksid gvožđa je omogućio prepoznatljivu crvenkastu boju. Parking ispred samog ulaza u tvrđavu je okružen suvenirnicama i veoma ga je lako naći. Na istom mestu se kupuju i ulaznice koje koštaju 6 leva, parking se naplaćuje ali ne i motociklima. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 15, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na samom vrhu tvrđave do koga vode uzane staze i mnoštvo stepenica nalazi se stenovita zaravan pod nazivom Prva ploča. Sa nje se pruža prelep pogled na Belogradčik i celu okolinu. Na jednom zabačenom delu stene nađoh mesto na kome sam proveo dobar deo vremena uživajući u pogledu i predivnom okruženju. Nakon poludnevne borbe sa blještećim Suncem koje se uporno trudilo da mi pozira baš ispred objektiva, napuštam još jedno lepo i zanimljivo mesto koje zaista ne treba zaobići. Nastaviće se... 8 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
sasa ns 1 2928 Napisano Mart 15, 2021 Ne silazi, 2839 postova Prijavi odgovor kao problematičan Pre 1 sat, yogibear je napisao: Belgrad ovo mi je palo na pamet a čista je špekulacija.Pošto su bugari od romanizovanog keltskog naziva za grad na ušću save u dunav ,oduzeli onaj romanski deo a dali svoj naziv -BELGRAD , moguće je da su mu dali po ovom gradu koj je njihova najseverozapadnije tvrđava. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 16, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Još jedno lepo i zanimljivo mesto ostavljam iza sebe i istim praznim putem se vraćam nazad u Vidin. U planu mi je da danas takođe detaljno obiđem i glavnu turističku atrakciju Vidina. Tvrđava Baba Vida je srednjovekovna tvrđava i uvrštena je u 100 nacionalnih turističkih objekata Bugarske. Osim za turističke posete, tvrđava i njena okolina predstavljaju prirodni ambijent u kome je snimljeno preko 50 kako domaćih, tako i stranih filmova. Posebnu draž joj pruža i činjenica da je Baba Vida jedina srednjovekovna tvrđava u Bugarskoj koja je u potpunosti sačuvana do današnjih dana. Legenda kaže da je Vida bila najstarija ćerka jednog bugarskog veleposednika i vlastelina. Poučena lošim bračnim iskustvima svoje dve mlađe sestre Kule i Gamze, Vida odbija sve bračne ponude i gradi utvrđenje na temeljima nekadašnje rimske stražarske kule. U utvrđenju opasanom kanalom širine 12 i dubine 6 m kojeg je nekada ispunjavala voda iz Dunava, Vida je živela do kraja života. Tvrđava je bila glavni odbrambeni objekat Vidina tokom srednjeg veka. Bila je najvažnije utvrđenje severozapadnog II Bugarskog carstva, a u vreme Osmanlijskog carstva služila je kao skladište oružja i zatvor, tako da nije korištena u odbrambene svrhe od kraja 18. veka. Magacin za barut (barutana) nalazila se izvan zidina tvrđave. 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 16, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U sklopu tvrđave napravljena je letnja pozornica na kojoj se održava muzičko scenski program. U centralnom delu tvrđave nalazi se dvorište okruženo nekadašnjim stambenim jedinicama. Galerija koja se danas tu nalazi koristi dvorište kao svoj izložbeni prostor. Pošto je tvrđava do svog zatvaranja zapravo bila zatvor, "najzanimljivije" prostorije se nalaze ispod zemlje. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 16, 2021 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na zidovima nekolicine ćelija i dalje se mogu videti tribali ili grafiti koje su zatvorenici urezivali. Stepeništa i hodnici koji spajaju više i niže delove tvrđave (poput ovog na slici) su izuzetno klizavi jer je kamenje neverovatno uglačano. Treba obratiti pažnju prilikom prolaska. Baba Vida nije površinski toliko veliko utvrđenje, međutim, ima popriličan broj detalja i prostorija koje treba obići i videti. Vidin uopšte nije daleko od granice sa Srbijom, tako da uz Belogradčik i pećinu Migura može komotno da bude dobitna kombinacija za neki dvodnevni izlet, recimo. Nastaviće se... 11 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
