pajja 175 Napisano April 18, 2021 Svrati ponekad, 105 postova Lokacija: Bela Crkva - Banat Motocikl: MT-09 TRACER Prijavi odgovor kao problematičan On 3.4.2021. at 23:08, yogibear je napisao: Bob Marli je imao jedanaestoro dece (koje je priznao) sa nekolicinom žena. Zanimljivo je da se jedan od njegovih sinova, inače poznata muzička zvezda Dejvid Nesta Zigi Marli, interesovao za spomenik svog oca i posetu Banatskom Sokolcu. Da li je do posete došlo, nisam uspeo nigde da saznam... odgovor iz prve ruke, Zigi i naravno ja 25.avgusta 2018 god. u Banatskom Sokolcu 6 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 13, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada su u drugom veku čuveni Španski rudnici srebra i olova bili skoro iscrpljeni, Rim je bio prinuđen da traži nova nalazišta pomenutih ruda... i našli su ih. Jedno od tih mesta postaje glavno nalazište olova i srebra u Rimskom carstvu na tlu Evrope. Za kratko vreme na celom rudarskom području se živelo kao u košnici. Na hiljade radnika iz tada čitavog poznatog sveta se slivalo u ovu oblast da bi učestvovali kako u vađenju i preradi rude, tako i u obezbeđivanju nesmetanog rada i transporta. To je podrazumevalo i veći opticaj novca kao i dobre mogućnosti za trgovinu i zaradu. Centralnu rudarsku oblast su činili sami kopovi i postrojenja za preradu rude, dok su se na široj teritoriji nalazili pašnjaci, naselja, obradiva zemlja, kamenolomi, vojne postaje zadužene za red i bezbednost, kao i šume koje su davale neophodno gorivo za topljenje ruda. Cela ova oblast u to vreme nije ni izbliza izgledala idilično kao što izgleda danas. Rimljani su ovu oblast pretvorili u pustoš. Sečom šuma su ogolili sva brda u okruženju a sama brda su bila izbušena sa više hiljada kako vertikalnih tako i horizontalnih jama. Iz topionica koje su se nalazile na vrhu brda su se posebnim kanalima slivali otopljeni metali, dok je kompletno nebo u okruženju bilo prekriveno gustim crnim i zagušljivim dimom. Proizvodnja srebra, olova i gvožđa bila je ogromna, a na hiljade rudara, zanatlija, trgovaca iz celog carstva je vrvelo kao u mravinjaku. Verovali ili ne, oblast o kojoj pišem se nalazi nadomak Beograda u opštini Sopot. Tačnije, između sela Babe, Stojnik, Guberevac i Parcani. Dobrodošli u danas malo poznatu oblast Rimskih rudnika. Ceo kraj je krajnje zanimljiv, a ja svoju "istraživačku misiju" započinjem na rečici Pruten koja protiče kroz pomenutu oblast i na kojoj se nalazi veoma stara i poprilično velika brana. Osim da je veoma stara, stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da utvrde tačno vreme njene izgradnje. Međutim, s obzirom na to da se brana nalazi u samom epicentru rudarskih kopova, smatra se da se akumulacija vode u sušnim periodima koristila za neophodno ispiranje iskopanih metala. Brana je dugačka oko 100 metara i njeni krajevi sa obe strane zalaze u današnja brda. Sagrađena je od povelikih pravilno obrađenih kamenih blokova. Odmah pored brane se može videti i poprečni presek zemljišta. Iako na oko zemljište izgleda rastresito, naprotiv, ostaci topljenja rude (šljaka) je toliko kompaktna i nabijena da je teško rukom odlomiti i najmanji kamenčić. Nastaviće se... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 14, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon brane nastavljam dalje i zalazim u brda... Izgleda da kojekakve sekte i satanisti takođe posećuju ovo područje... Prostor današnje Srbije pokrivala je tadašnja Rimska provincija Gornja Mezija, i ona je bila idealna za eksploataciju rudnih bogatstava. Tačnije, ovo je bila granična oblast u kojoj su se graničile rimske provincije Gornja Mezija, Donja Panonija i Dalmacija. Tokom tri veka odavde su, sa različitim intenzitetom vađeni olovo i srebro. Tragovi te eksploatacije su i danas vidljivi na svakom koraku. Pošto je eksploatacija ruda u to vreme bila ogromana, ogromni su i ostaci šljake (troske) koja nastaje topljenjem metala a koja je ostala iza Rimljana. Čitava brda su i dan danas prekrivena tvrdokornim slojevima šljake sa kojom ni nakon skoro 2000 godina priroda nije uspela da se izbori. Stvarno je nesvakidašnji doživljaj kada iz šume dospete na ogoljenu pustoš koja izgledom kao da pripada nekoj drugoj planeti. Radi se o zaista neverovatnim količinama šljake i ona je procenjena na preko 1,5 miliona tona! Da bi se topljenjem metala dobila ta količina šljake, procena kaže da je moralo da bude ogoljeno (posečeno) 60 km² bukovih i hrastovih stabala! Osim toga, drveće se koristilo i za podupiranje rudarskih okana i jama... Tada poznatim tehnologijama ruda je topljena na nižim temperaturama nego što se to danas radi. Posledica toga je i manja iskorišćenost pa je samim tim u šljaci ostao prisutan i veliki procenat metala, koji recimo reaguju na magnet. U šupljikavom kamenju koje i dan danas miriše na paljevinu može se naći crni pepeo kao posledica sagorevanja. Znajući za veliki zaostali procenat metala, postojeću šljaku su kroz istoriju ponovo odnosili i prerađivali. Prvi su bili Austrijanci za vreme vladavine 1717-1739. Sledeća esploatacija šljake je bila za vreme vladavine kneza Miloša kada je namenski sagrađena i pruga za njeno odnošenje. Pred Prvi svetski rat šljaku eksploatiše mešovita firma sa švetskim kapitalom. Postoje podaci da su iz 40,000 tona šljake na godišnjem nivou dobijali oko 2,000 tona olova i oko 500 kg srebra. Zatim su Austrougarske okupacione vlasti povećale eksploataciju ali su i nemilice uništavali i sekli okolne šume. Takođe, Austrougari su kasnije tokom bežanja (povlačenja) za sobom uništili i sve prerađivačke kapacitete tako da se stalo sa eksploatacijom. Nakon Drugog svetskog rata šljaka je neko vreme ponovo odvožena i prerađivana, ovog puta u Trepči. Kada sam već spomenuo veliki procenat metala u šljaci (zemlji), napomenuo bih da na ova brda ne treba dolaziti leti jer je jara koja izbija odozdo neverovatna, kao da ste u rerni, peče i odozgo i odozdo. Nataviće se... 11 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 14, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan O rudarskoj aktivnosti na prostoru Babe - Stojnik - Guberevac - Parcani u rimsko vreme svedoči ogromna količina šljake (troske) koja nastaje prilikom topljenja rude i o kojoj sam pisao u prethodnom postu. Međutim, ništa manja impozantna je i količina manjih rudarskih jama kako vertikalnih tako i horizontalnih, kojih je, kako kažu, oko 5,000! Iako su mnoge urušene ili namerno zatrpane, treba povesti računa tokom šetnje kroz šume ovog kraja. Par desetina rimskih rudarskih okana je vidljivo i danas. Neka su urušena odmah nakon otvora, dok je u neka moguće ući ali je ostatak tunela pod vodom... Kako pre skoro 2000 godina, tako su pojedina iskopavanja vršena i do pred kraj prošlog veka. Nisam uspeo da nađem detaljne podatke o ovom potkopu osim da je nakon eksploatacije rude ostavljen zbog istraživanja... Nastaviće se... 13 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 14, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Zbog svog bogatstva, rudarske oblasti su veoma često bile na udaru raznih pljačkaša i invazija, stoga je neophodno bilo i prisustvo jakih vojnih zaštita. Kao i ostali rimski rudarski centri i ovaj o kome sam pisao u prethodnih nekoliko postova je imao svoje vojno utvrđenje. Rimski grad-kastel je definitivno zauzimao centralnu tačku i bio administrativni a kasnije i verski centar ove rudarske oblasti. I pored te važnosti o njemu se i dan danas jako malo zna. Oko pronalaženja njegove lokacije sam se baš namučio. Koga god bih pitao ili kome god da sam rekao gledao bi me u neverici... "Rimski grad, tvrđava? kod Sopota, Stojnika?". Ni od lokalaca nisam uspeo ništa da saznam, na internetu dva novinska članka od pre 4-5 godina i to je to, nigde tačne lokacije... Nakon dva neuspela pokušaja i tumaranja po brdima, jedva nekako nađoh neke spise gde se spominje kota na topografskoj karti Smedereva... nađoh onda i topografsku kartu Smedereva... Među šturim informacijama nalazim ovo: "Lokalitet Kastrum-Grad se nalazi severno od sela Stojnik i po prvi put se pominje u arheološkoj literaturi 1911. kada je prof.dr.Nikola Vulić iz Narodnog muzeja u Beogradu otpočeo sistematsko otkopavanje koje će nastaviti 1912-1913. god. Tokom ove tri kampanje on je otkrio kastrum poligonalnog oblika dimenzija 200x250m sa nizom građevina unutar zidina, kulama i dve kapije, severnom i južnom. Već 1913. on otkriva i vojnu bolnicu jedne kohorte na kastrumu. Po arhitektonskim karakteristikama dr.Vulić a kasnije i M. Veličković tvrdi da se kastrum sa sigurnošću može datovati u doba vladavine rimskog imperatora Marka Aurelija. Nažalost, sva dokumentacije, kao i pokretni arheološki materijal sa trogodišnjeg iskopavanja prof.dr.Vulića je izgubljena tokom I Svetskog rata. Posledice i šteta nestanka ovog materijala su neprocenjive, budući da je to jedini kastrum na području Srbije koji je detaljno iskopavan." Po procenama stručnjaka u njemu je mogla da boravi jedinica koja je imala oko 240 konjanika i 800 pešadinaca. Veličina ovoliko masivnog utvrđenja govori da se radilo o ozbiljnoj vojnoj bazi. Iako sam znao da neću pronaći ništa spektakularno, baš sam se zainatio da pronađem i vidim bilo šta što je ostalo od pomenutog utvrđenja. Inače, cela ta oblast je kao Divlji zapad. Ilegalni kopači i tragači za blagom su već prekopali i uništili poprilično toga. Lokalni šumar muku muči i već godinama vodi pravi mali rat sa njima. Tako je i do mene došla priča da je nekim sumljivim likovima pre nekoliko godina tokom bežanja ispalo više od 3 kg eksploziva... I tako, po treći put krenuh u potragu za rimskom tvrđavom... Zbog sastava zemljišta i tvrde podloge korenje drveća uglavnom ne ide u dubinu već se širi plitko ispod površine. Zbog toga su mnoga stabla i sklona padu... I, opet šljaka... I pored nekih informacija ponovo lutam, samo što ovaj put sve češće uočavam razbacano obrađeno kamenje... mora da je blizu... I bio sam u pravu, napokon pronađoh ostatke rimskog utvrđenja. Kažu da su se pre nekih 20 godina mogli videti i mozaici... Nažalost, danas se jedino može videti ovo... O važnosti samog utvrđenja sa okruženjem govori i podatak da je u njegovom okviru bila smeštena čak i bolnica u okviru vojne jedinice - "Kohorte druge Aurelije nove". Izbor mesta za izgradnju kastela je bio odličan. Zaravan pored koje se sa južne strane prilazilo kastelu nudila je dovoljno prostora za razvoj civilnog naselja, dok su ostala tri pravca bila poprilično nepristupačna i pružala su dobru zaštitu. Još jedno mesto u nizu koje napuštam srećan jer sam ga sa mukom našao, ali isto tako i razočaran jer je tek tako prepušteno zubu vremena, nemara i lopovluka... Nastaviće se... 9 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 14, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan I tako, završih obilazak ovog zanimljivog mesta. Šetajući kroz šumu prolazim pored još jednog brda šljake. Dan je bio topao i sunčan što je bilo dovoljno da osetim kako toplota prosto isijava iz njega. I na kraju, ako zanemarim celu priču o Rimskim rudnicima... fantastična priroda je ono zbog čega je ovde definitivno vredelo doći. 14 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
misa-pei 6128 Napisano Maj 14, 2021 Drug član, 3019 postova Lokacija: Beograd, Tresnja Motocikl: CBR 1000F - Bedevija Prijavi odgovor kao problematičan Alal vera! Pošto sam ja u Ralji, dok sam imao XT i Džimi je živeo ovde, redovno smo išli gore i vozili po toj šljaci. Vrlo zanimljivo iskusto A vožnja šumskim putem je doživljaj za sebe. Još jednom ti hvala za ova divna prestavljanja Srbije. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 17, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @misa-pei ja samo jedanput u šumi naiđoh na par omladinaca na malim lakim krosevima. Mene nije toliko iznenadio susret koliko je njih iznenadila moja pojava sa bavarskim teškašem. Nema na čemu, ima još dosta toga... samo da nađem vremena za pisanje. --------------------------------- Rešivši da obiđem nekoliko zanimljivih lokaliteta namerno biram put kojim sam nekolicnu puta već prošao... a on vodi pored prelepog Bovanskog jezera koga sam spomenuo na jedanaestoj strani ove teme. Iako mi Bovansko jezero ovaj put nije prioritet, kratka pauza i fotkanje su obavezni. Nakon Bovanskog jezera bez zaustavljanja protutnjah kroz Sokobanju i dalje putem kroz prelepu Skrobničku klisuru... I tako dolazim do prve destinacije gde sam planirao zadržavanje i obilazak. Nakon što sam ušao u nekada najozloglašeniji grad u Srbiji - Knjaževac (o tome kasnije), donosim odluku da doručak u vidu peciva kupljenog u lokalnoj pekari odradim na prvom mestu predviđenom za posetu. -------------------- Tasa Cvetković je bio poznati knjaževački trgovac koji je između ostalog posedovao imanje na brdu sa kojeg se pruža najlepši pogled na ceo Knjaževac. Tasin sin Đoka je živeo u Beogradu i svoj pozamašni kapital je stekao kao vlasnik čuvene beogradske predratne kafane i prenoćišta "Kolarac". Na pomenutom očevom imanju 1939. godine Đoka je finansirao izgradnju velelepne vile-zamka. Smatra se da ju je sagradio ili po uzoru na neki zamak u banji Karlabad u Češkoj koju je često posećivao, ili po uzoru na zamak “Breht”, koji se nalazi na jezeru Verter u Austriji. Vilu je za godinu dana izgradilo jedno beogradsko građevinsko preduzeće, a radovi su koštali milion ondašnjih dinara. Vila je bila opremljena masivnim i luksuznim nameštajem, kaljevim pećima i sanitarijama iz Češke... i vlasniku je služila kao letnjikovac. Za vreme II Svetskog rata, vilu su nemci koristili kao osmatračnicu. Gde je Đoka bio za vreme rata - nije poznato, ali se po završetku rata u njegovu porodičnu vilu u Knjaževcu useljavaju partizani i od nje prave glavnu komandu... Priča kaže da po završetku rata nije prošlo puno vremena kada se u Kjnaževcu pojavio beogradski kafedžija. Đoka je otišao pravo do svoje vile i energično je tražio od partizana da je napuste i da mu se porodična imovina vrati. Ćutke odobravajući postupak partizana, Knjaževčani su gledali kako partizani kroz vrata naglavačke izbacuju Đoku iz kuće. Oni koji su mislili da se tu priča završava, pogrešili su. Beogradski kafedžija je otišao do telefona i okrenuo je nekoga u Beogradu... Nakon samo par dana stigla je depeša da se vila isprazni i da se odmah vrati vlasniku. Priča se da je potpis na depeši bio toliko jak da su partizani navrat-nanos sve pokupili i da su momentalno napustili vilu. Čiji je potpis bio na depeši... do dan danas je tajna. Pravi vlasnik se ponovo uselio u svoju vilu u kojoj je mirno poživeo sve do smrti šezdesetih godina prošlog veka. Đoka je svoju vilu u nasledstvo testamentom ostavio svojoj dugogodišnjoj služavki Milici koja je brinula o njemu. Od nje u zamenu za dva stana vilu otkupljuje poljoprivredni kombinat "Džervin". Nakon što su u njoj prvobitno bile smeštene kancelarije preduzeća, 1990. godine vila je rekonstruisana u ugostiteljski objekat sa restoranom i 14 ležajeva. Devastacija objekta počinje 2002. godina keda "Džervin" odlazi u stečaj... Danas, Vila Džervin nemo stoji na vrhu brda dominirajući nad celim Knjaževcem. Iako je odavno postala simbol grada, ona nažalost deli sudbinu mnogih napuštenih velelepnih zdanja u Srbiji koje sam obišao. 4 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 17, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Pogled sa vrha kule je zaista prelep, ceo Knjaževac sa okolinom se vidi kao na dlanu. Nastviće se... 16 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Deki Katana 1781 Napisano Maj 17, 2021 Zainteresovan, 616 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki GSX 750 F Prijavi odgovor kao problematičan Bas velika steta sto se ovakvi biseri zapustaju. Predhodni veleletni objekti (koje si obisao) su nekako bili "sa strane" ali ovaj je bas na ociglednom mestu pa cak ni tu nema ministarstva za kulturu da uradi svoj posao. Kao da neko planski namerno radi na unistavanju svega sto vredi u Srbiji. U Americi prave muzeje od drvenih stala koje su stare 100-150 godina i koje su u svim turistickim brosurama. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 17, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan 8 hours ago, Deki Katana said: Bas velika steta sto se ovakvi biseri zapustaju. Predhodni veleletni objekti (koje si obisao) su nekako bili "sa strane" ali ovaj je bas na ociglednom mestu... Kapiram šta hoćeš da kažeš, obišao sam ih dosta koji su stvarno van domašaja znatiželjnih pogleda, ali nisu svi. Podsetio bih samo na neka zdanja o kojima sam pisao i koja sam obišao a koja nam svakodnevno propadaju pred očima... "Staro zdanje" - sam centar Aranđelovca. Dvorac "Karačonji" - centar Novog Miloševa, pored puta. "Karađorđev dom" - centar Rače. Ruku na srce, o njemu još nisam pisao, nisam stigao... Dvorac "Bisinger" u samom Vlajkovcu, pored puta. Dvorac "Lazarević" u samom centru Velikog Središta, odmah do osnovne škole. Dvorac "Špicer" - u Beočinu, pored puta. Ima ih još... sve u svemu tuga. 1 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
gavrela 950 Napisano Maj 17, 2021 Svrati ponekad, 270 postova Lokacija: Valjevo Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @yogibear Ja samo da ti kazem da se divim tvojim pustolovinama, keep it going! 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 19, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Hvala @gavrela, biće toga još... ------------------------------------ Nakon fotkanja i završenog obilaska brda na kome se nalazi Vila Džervin, silazim u centar Knjaževca ali se odmah penjem na novo brdo koje dominira nad njim. Zbog mesta koje ću upravo posetiti Knjaževac je nekada bio najozloglašeniji grad u Srbiji. Pošto je sam centar rekonstruisan u omanju pešačku zonu koja nije poznata Gugl mapama, morao sam da napravim omanji krug i koristim sporedne ulice. Naravno, nikakav problem, radilo se o minutima i bez problema sam našao novu lokaciju planiranu za obilazak. Dođoh tako i do Gurgusovačke kule, najozloglašenijeg mesta u gradu. Na mestu na koje sam upravo došao nekada se nalazilo tursko utvrđenje opasano rovovima. Pomenuti garnizon je turskoj posadi služio za odbranu palanke Gurgusovac koja se nalazla u podnožju. Nakon turaka, objekat je trebalo da ostane vojna građevina, međutim, došlo je do preuređenja i prenamene pa je u periodu 1842-1844 tu sagrađen ozloglašeni kazamat (zatvor, tamnica). Kula koja je tu sagrađena bila je opasana zidinama visine 2,5m, imala je četvorougaonu osnovu dimenzija 13x10m, prizemlje i dva sprata. U veoma masivnim zidovima (80cm) bili su smešteni manji otvori (prozori) koji su pregrađeni debelim rešetkama. Čitava građevina je zagrevana velikom "odžaklijom", čiji su otvori bili u hodniku i pod stražarskom kontrolom. Svojom nesrazmernom, masivnom konstrukcijom odavala je utisak beživotne tamnice, grobnice za žive ljude sačinjene u težnji da se njeni zatvorenici kazne i unište kamenim hladnim zidovima, memlom, mrakom i teškim okovima. Međutim, osim ubica, lopova... glavna namena joj je bila zatvaranje političkih neistomišljenika, protivnika dinastije Karađorđevića kao i za istaknute ličnosti svrgnute dinastije Obrenović. Ono što su bili Sovjetski kazamati u Sibiru, to je bila Gurgusovačka kula u Srbiji. U "Srpskoj Bastilji" su tamnovali: pukovnik Jovan Micić (umro 1844.), predsednik Državnog saveta Stevan Stevanović Tenka i članovi Saveta Paun Janković, Radovan Damnjanović i Pavle Stanišić, savetnik Raja Damnjanović (umro u Kuli kao i Micić), predsednik Kasacionog suda Cvetko Rajević... i mnogi drugi protivnici dinastije Karađorđevića. Tadašnji Gurgusovac se stideo ove građevine na brdu iznad naselja. Zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića i Ustavobranitelje, Narodna skupština je pozvala Miloša Obrenovića iz Vlaške na presto. Na putu za Beograd Knez Miloš je svratio u Gurgusovac gde ga je narod svečano dočekao. Knez zapovedi da se kula od koje je i sam strahovao zapali i sruši (17. januara 1859. godine), a Gurgusovčani da bi ovo veliko delo Kneza ostalo upamćeno promeniše ime svoje varošice u Knjaževac. Danas je od zloglasne kule ostao samo originalni deo zida sa kapijom i puškarnicama, a ceo kompleks je uz pomoć donacije EU renoviran i pretvoren u letnju pozornicu. Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 21, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pre nego što ću napustiti "Srpsku ili Malu Veneciju" ponovo se spuštam u centar da bih se lično uverio da li je (kao što tvrde) Knjaževac zaista najlepši grad istočne Srbije. Da li su tri reke (Svrljiški i Trgoviški čine Beli timok), sedam mostova, Stara čaršija... dovoljni za jednu takvu laskavu titulu? Definitivno najlepši deo Knjaževca je njegovo gradsko jezgro, "Stara čaršija". Šarene fasade trgovačkih i zanatlijskih radnji, mehana i letnjih bašti, ogledaju se u bistrim vodama Svrljiškog Timoka. Stara čaršija je zaštićena kao kulturno-istorijsko nasleđe. Gornji niz je najstariji deo čaršije, koga čine prizemni objekti, sagrađeni u periodu do 1875. godine. Opstali su za vreme srpsko-turskih ratova od 1875. do 1878. godine i velikog požara 1876. godine. U tom periodu je uništen veliki broj objekata. Stariji deo čaršije, sa prizemnim objektima, predstavlja nasleđenu čaršiju, preuzetu od Turaka, koji su razdvajali poslovni od stambenog prostora. Krajem XIX i početkom XX veka nastao je donji niz spratnih objekata Stare čaršije. Prizemlje je oduvek bilo rezervisano za javne sadržaje, a sprat za stanovanje. Od trgovačkih i zanatskih lokala koji su nekada postojali: mešovita roba, krojači, ćurdžije, sarači, opančari, pojedini od ovih zanata, pored novijih (fotografski, ugostiteljski), postoje i danas. Na fotografiji ispod, u gornjem desnom uglu, iznad kuća u žbunju vidi se mala terasa - vidikovac na koji ću se nešto kasnije i popeti. Spomen park i Staru čaršiju povezuje Kameni most (fotografija ispod), izgrađen u stvari od betona još 1913. godine, na mestu starog drvenog mosta. U vreme kada je podignut bio je to prvi i najveći most od armiranog betona u Srbiji sa rasponom od 30 metara. Ovaj most je u nekoliko navrata rekonstruisan, a 1985. godine je i proširen. Osim stradanja u Prvom tursko-srpskom ratu 1876, kada su ga Turci osvojili i porušili, Knjaževac je bio jedini srpski grad kojeg su nakratko osvojili Bugari u Drugom balkanskom ratu. Šest bugarskih pukova napalo je jedan srpski puk (Prvi srpski puk), koji je bio trećeg poziva (starci i deca). Bugari su ušli u grad 24. juna 1913. ali su se povukli dva dana kasnije - 26. juna 1913. Kad je oslobodila grad, srpska vojska bila je očevidac priča strašnih zločina Bugara. Stare ljude i dečake koji su čuvali stoku našli su poklane, silovane su bile čak i mlade devojke i priletne starice. Grad su Bugari razrušili i opljačkali. Naspram Stare čaršije, na levoj obali Svrljiškog timoka nalazi se Spomen-park palima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. Ceo spomen-park sačinjavaju kameni stećci izvajani od kamena krečnjaka, ukrašeni ornamentima iz svakodnevnog života srpskog naroda na selu (pšenica, vodenice, bunari...). Druga grupa stećaka izvajana je po uzoru na krajputaše, za koje je narod imao običaj da ih podiže uz puteve u pomen na poginule vojnike. Park je posvećen vojnicima i borcima Timočke Krajine poginulima u Prvom i Drugom srpskom ustanku (1804-1815), Prvom i Drugom srpsko-turskom ratu (1876-1878), Prvom i Drugom balkanskom ratu (1912-1913), Prvom svetskom ratu (1914-1918) te Narodnooslobodilačkoj borbi (1941-1945). U parku se takođe nalaze spomen-obeležja podignuta u pomen na vojnike Crvene armije koji su poginuli tokom oslobođenja Knjaževca 10. oktobra 1944. godine. Na fotografiji ispod se vidi mala replika spomenika palim vojnicima iz Knjaževca u Srpsko-turskom ratu 1876-1878, originalni spomenik je srušila bugarska vojska u Prvom svetskom ratu. Tokom 1990-ih u park je dodan i stećak u pomen na poginule tokom ratova na tlu Jugoslavije 1991-1995. i tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Na brdašcetu iznad samog centra nalazi se mali vidikovac koji će ujedno biti i poslednje mesto koje ću ovom prilikom obići u knjaževcu. Do njega se stiže malim uskim sokacima... Vidikovac. Za razliku od pogleda sa Vile Džervin o kojoj sam pisao, sa ovog vidikovca se bolje vidi sam centar grada. Kada sam već spomenuo Vilu Džervin, vidi se u daljini na fotografijama ispod - na brdu krajnje desno, odnosno na brdu krajnje levo. Zbog daljih planova i još zanimljivih lokacija koje su me čekale, sa krajnje prijatnim utiscima napuštam "Srpsku Veneciju". Da li je ovo najlepši grad isočne Srbije? Ne znam, ne bih se upuštao u ocenjivanje. Ali ono što sigurno znam je da sam u ovom gradiću proveo manje vremena nego što bih voleo. Ovo mesto zaslužuje ponovnu posetu... 17 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 24, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Minuti su bili potrebni da se nakon Knjaževca već nađem na sjajnom putu #221 i da se uhvatim u koštac sa njegovim lepim krivinama. Uživanje nije dugo trajalo jer sam ubrzo stigao u Donju Kamenicu, gde me očekuje jedna mala građevina okružena velom tajni. Crkva Presvete Bogorodice originalna i jedinstvena kako po arhitekturi, tako i po svom živopisu, već dugo vremena privlači pažnju istraživača i naučnika. Sa svoje dve kule koje se završavaju piramidalnim krovom i jedinstvenim živopisom unutar nje, ova nevelika bogomolja sa svojom unikatnošću nadaleko prelezi granice Srbije. Iako je relativno malih dimenzija, njene skladne proporcije uparene sa zanimljivom arhitekturom daju utisak monumentalnosti. Crkva se nalazi u centru sela i jedino što se sa sigurnošću može reći je to da potiče s kraja XIII ili sredine XIV veka, da je zidana od kamena i da je posvećena Bogorodici, sve ostalo spada u domen pretpostavki i hipoteza. Iako u crkvi postoji freska - ktitorska kompozicija na kojoj ktitor predaje model crkve Bogorodici, natpisa skoro i da nema, osim kako pretpostavljaju... Mihailo. Mihailo ali koji? Ktitor je očigledno bio bogati vlastelin i na njegovim portretima u crkvi dominiraju detalji na raskošnoj vladarskoj odeždi. Ikonografski i stilski, Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici izdvaja se od svih do sada poznatih crkava na prostoru čitavog Balkana, a neke od fresaka Crkve presvete Bogorodice u Donjoj Kamenici su jedinstvene u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Crkva nije aktivna što znači da se otključava samo na veće praznike. Osim toga što me je sreća poslužila da je zateknem otključanu i da uđem u nju, imao sam i tu privilegiju da se izuzetno strmim i uskim stepenicama (više nalik merdevinama) popnem na omanju galeriju, odmah ispod kula, i vidim ono što joj zaista daje epitet "jedinstvena". Osim prikaza vladara i svetih ratnika kako zajedno uporedo jašu zagrljeni... tu je i jedinstvena freska na kojoj je predstava stradanja Svete Petke, dok je u donjem delu te freske Sveta Petka oslikana golih grudi! (slika ispod) Takođe, u centru sela preko puta crkve, nalazi se turistički informacioni centar gde se osim suvenira mogu dobiti i razne korisne informacije vezane za okolinu Donje Kamenice i Stare planine uopšte. Ako vas put donese u ove krajeve, prava bi šteta bila ne posetiti ovaj biser, ovu krajnje neobičnu i mističnu crkvu. Mešavinu romanskih, gotskih, vizantijskih i moravskih stilova sa krajnje jedinstvenim živopisima... moguće je videti samo ovde. 13 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marek1987 801 Napisano Maj 24, 2021 Zainteresovan, 524 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki SV 650N, TDM900 Prijavi odgovor kao problematičan Ja sam saaasvim slučajno nabasao na ovu crkvicu i ubrzo sam shvatio da sam nagazio biser. Na putu za Staru Planinu bio sam žedan a bez vode, skrenuo u prvo selo, nisam znao ni kako se zove, samo da kupim vodu. Kad ono...BINGO!!! Prvo što mi je zapalo za oko pored zanimljivog stila gradnje je cvetni aranžman oko ulaza i na prilazu crkve. Na drvetu u dvorištu crkve stajalo je obaveštenje "Za ključ crkve pozovite broj: 06xxxxxxx." Pozovem ja, čovek mi kaže uđite slobodno otključano je. Malo je reći da su me freske oduševile. Odmah sam izguglao o čemu se radi. Ja se gore nisam peo, nisam znao da je dozvoljeno. Ali mir kojim odiše celo mesto... uh. To su mesta na kojima poželim da rasprostrem neki peškir, prostirku, ležaljku, da legnem, stavim slameni šešir preko lica i provedm ceo dan kunjajući i upijajući taj mir. Inače odmah nasuprot crkvice sam našao i odličnu izvorsku vodu pa je ugođaj bio potpun! 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marek1987 801 Napisano Maj 24, 2021 Zainteresovan, 524 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki SV 650N, TDM900 Prijavi odgovor kao problematičan Ovo je pretpostavljam na spratu? Vrlo zanimljivo. Šta li predstavlja? Pitaću neke poznavaoce. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
shoyyka 10282 Napisano Maj 24, 2021 Drug član, 3384 postova Lokacija: Arandjelovac-Darosava Motocikl: Blackie Prijavi odgovor kao problematičan Blago baštine... Ali i ne iznenadjuje propadanje "svetih" mesta kod naroda koji se vekovima borio za opstanak... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 24, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan 10 hours ago, Marek1987 said: Ovo je pretpostavljam na spratu? Vrlo zanimljivo. Šta li predstavlja? Pitaću neke poznavaoce. Da, na galeriji ispod jedne kule. Nažalost ne znam. Obično se spremim (informišem) pred posetu nekoj lokaciji pa sam tako i saznao mnoge zanimljivosti o ovoj crkvici. O predstavi za koju pitaš nisam uspeo ništa da saznam ni na licu mesta. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 27, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon posete prelepoj i misterioznoj crkvici u Donjoj Kamenici opet se nalazim na putu #221. Kada ga već ponovo spominjem... kome se sviđa toliko spominjani put #27 Valjevo - Osečina - Loznica i njegove krivine, ako nije, jednostavno treba da izvoza i #221 od Knjaževca prema Pirotu. Predivno prirodno okruženje, odlična podloga, i u većini slučajeva krivina za krivinom. Još ako sebe naterate da ne sečete (pregledne) krivine, već da ih prođete u svojoj traci... uživanje je zagarantovano! Sledeće zaustavljanje se nažalost desilo pre nego što je bilo planirano. U planu je bio prolazak kroz kanjon Papratne i obilazak Staroplaniskog napuštenog sela u kome su kuće starije od 100 godina... Nisam se puno razočarao jer mi je lepo rečeno da se tamo ide samo leti, i da zbog vode ostalim godišnjim dobima tamo nemam šta da tražim. Uprkos zatečenom stanju, da sam imao adekvatne gume upustio bih se u malu avanturu i prolazak kroz kanjon. Ovako, nakon kraćeg uživanja u prirodi i žuboru vode... nastavih dalje. Neostvarena vožnja kanjonom je brzo zaboravljena jer sam vozeći divnim predelima uz Trgoviški Timok ubrzo stigao i u okolinu Gabrovnice. To je to, nigde nikoga u okruženju... definitivno će mi trebati mnoooogo sreće da nađam pećinu o kojoj niko nigde nije ostavio precizne podatke. Sve se svelo na par priloga RTS-a i na par članaka u elektronskim medijima, nema precizne lokacije i nema preciznih snimaka okruženja. Toliko sam se raspitivao, "Guglao" i ništa... sve što sam saznao je to da se nalazi "tu negde". Uzburkani Trgoviški Timok I tu kreću moje slatke muke... u telefonu sam poneo skrinšot iz jednog priloga RTS-a u kome je navodno snimak (iz daljine) pećine koju su obišli a koja i mene interesuje. Kažem navodno jer će se kasnije ispostaviti da njihov snimak nema veze sa realnošću. Obiđoh ceo kraj, prvo gledajući iz daljine pokušah vizuelno da nađem pećinu poredeći snimak u telefonu sa realnim okruženjem na terenu... uzaludno. Makadamskim putevima obiđoh celo brdo i sa jedne i sa druge strane, ubih se gledajući po stenama... i opet ništa, kao da taj deo snimka uopšte nije napravljen na ovom mestu. Opet, iz drugih izvora dođoh do informacije da je do pećine nemoguće stići bez alpinističke opreme, što se pa poklapa sa onim što RTS nimak prikazuje. Nastavljam pretragu i pored svoje upornosti već polako gubim nadu u njen uspeh, a toliko bih želo da je nađem... Ponovo prešavši reku, nađoh se opet na makadamskom putu u podnožju brada. Ovaj put nastavih pešice... nije puno prošlo kad začuh zvuk nekog vozila koje mi makadamskim putem ide u sustret. Pomerih se u stranu i rukom zamolih čoveka u crvenom Jugu da se zaustavi. Stade i sa osmehom spusti prozor dok se bela prašina podignuta vozilom razilazila... - Dobar dan! - Pomoz Bog, kako ti mogu pomoći? - Ubih se tražeći pećinu... trebala bi da je ovde negde, da li znate za nju? - Da znam, ideš napred još jedno 200-300m i naićićeš na nju. (Kad nisam zaplakao od sreće!) - Još jedno pitanje, kako mislite naićiću na nju? Prošao sam već nekoliko puta ovuda i ništa! Ima li bilo šta na šta treba da obratim pažnju? - Ma videćeš, za 200-300m naićićeš na jedno uzbrdiče, jest' da je slabo vidljivo, ali videćeš ga. Uzano mi je ovde da okrećem auto a i žurim, pokazao bih ti. Samo gledaj uzbrdiče... - Hvala Vam puno zaista! - Živ bio i srećno! (Ode...) Iako je nečija procena u pitanju, iako je razlika između 200 i 300m ogromna na ovako nepreglednom terenu, ipak mi je informacija puno značila, bar sam suzio pretragu... "Uzbrdiče", gde njega da nađem u ovom rastinju? Duž celog puta stenovito brdo skoro pa vertikalno (naglo) kreće na gore, "uzbrdiče" može da bude bilo gde... Nastavih šetnju...rastinje je toliko gusto i jednolično, kad... nakon par stotina metara, na jednom mestu videh nešto poput male ugažene stazice koja skoro pa vertikalno kroz rastinje kreće na gore... to mora da je "uzbrdiče"!!! Vadim iz ranca malu sekiricu i krećem, nagib je baš veliki, podloga je rastresita-zemljana i ne pruža nikavu potporu (oslonac) za obuću. Četvoronoške (bukvalno) prelazim prvi metar uspona, sekiricom sečem par užasno bodljikavih grana koje mi preprečuju inače težak put. I... već nazirem pećinu, radi se o nepunih 10m. Sad tek vidim koliko snimak RTS-a (kojim sam se vodio) nema veze sa životom. Uspon jeste zaguljen, ali nikakva planinarska oprema i profesionalni vodiči nisu potrebni (kao što kažu). Ulaz u pećinu je već preda mnom i sada već poslednje korake pravim bez problema. Ono što već godinama planiram da obiđem je ispred mene, pećina kao pećina nije ono što me je nateralo na ovu putešestviju. Ali ono što se nalazi na njenom zidu svakako jeste, a to je najstariji, odnosno jedini praistorijski crtež u srbiji! Stručnjaci Zavičajnog muzeja u Knjaževcu kažu da je crtež star između tri i četiri hiljade godina. Radi se o linearnom crtežu konja koji je proboden kopljem. Crtež koji se nalazi na ulazu u pećinu su 1997. godine otkrili Dušan Mihailović profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Svetozar Jovanović arheolog Zavičajnog muzeja u Knjaževcu. Za crtanje je krišćen ugljen ili neka boja nalik na garež koja se vremenom stopila sa podlogom - krečnjačkom stenom. Pošto se ne otire, crtež je uspeo da opstane nekoliko hiljada godina. Kao svedok bogatog kulturnog nasleđa na ovim prostorima, hiljadama godina crtež je odolevao vremenskim prilikama, ali nije uspeo da odoli ljudskoj gluposti i gotovo neizbežnom vandalizmu! 2017. godine neki... je teško oštetio crtež probušivši rupu u njemu. Mišljenja sam da je rupa čak nastala od metka... Nemili događaj je prijavljen policiji i na tome se i završilo. U to vreme sam češće boravio u inostranstvu nego što sam bio kod kuće, pa sam sebi zacrtao da ću kad-tad pronaći ovaj crtež pre nego nekom padne na pamet da ga (ne daj bože) skroz uništi. Na zidovima pećine je zapravo konstatovano 5 crteža crnom bojom. Na ulazu u pećinu sa desne strane je pomenuti konj. Na ulazu u pećunu sa leve strane je nacrtan jedan nepravilan krug. Kažu da se na zidovima unutar pećine nalaze još dva konja sa jahačima čije su figure nesrazmerno male u odnosu na životinju, i jedna veoma nečitka predstava. Takođe kažu da boja tih crteža nije tako dobro očuvana. Pored velike želje i uz pomoć baterijske lampe, nisam uspeo da pronađem i vidim crteže unutar pećine jer je jednostavno bila premala (preuska) za mene, fizički ne bih uspeo da dublje uđem u nju. Međutim, ono što sam osim konja uspeo da pronađem (vidim) je nepravilni krug nacrtan na levoj strani ulaza u pećinu. Izuzetno mi je drago što sam uspeo da pronađem ovo mesto i uživo vidim "remek- dela" iz praistorije, jedina u Srbiji. Kad bolje razmislim, izgleda da je ovo mesto sa razlogom "dobro čuvano" i da namerno niko nije hteo da ga "reklamira" i piše o tačnoj lokaciji. Ako je "za utehu" da nismo najgori, praistorijski crteži u nadaleko čuvenoj pećini "Magura" u Bugarskoj koja je od naše pećine udaljena samo 30-ak kilometara vazdušnom linijom, takođe su bili na meti vandala, pa je taj deo pećine bio zatvoren za posetioce i o tome sam pisao u mom putopisu iz Bugarske. Na kraju, opet me je poslužila sreća. Gotovo sigurno da ne bih uspeo da nije bilo asistencije na terenu, odnosno ljubaznog lokalca koji se pojavio niotkuda i uputio me na "uzbrdiče". 17 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Nesasavage 53 Napisano Maj 29, 2021 Svrati ponekad, 123 postova Lokacija: Krusevac Motocikl: Suzuki Vstrom 650 L1, Yamaha XT 1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Obzirom da ima dovoljno materijala za "Prvi tom", samo da priupitam kad izlazi iz stampe, hteo bih da nabavim nekoliko primeraka, jedan sa potpisom autora za mene, a ostale da podelim strancima i tako upoznaju nasu domovinu Takodje i nekoliko primeraka za odgovorne koji dozvoljavaju da pojedina blaga neprocenjive istorijske vrednosti propadaju zbog njihovog nemara i neznanja Jos jednom sve cestitke za trud i zalaganje 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 31, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Nesasavage hvala! Daleko sam ja od knjige, nekako mi zvuči preozbiljno. I ovo što radim, što pišem o mestima koja obilazim je ispalo potpuno neplanirano. --------------------------------------------------------- Trenutno razaranje Hirošime (06. avgusta 1945.) i Nagasakija (09. avgusta 1945.) je zgrozilo i uplašilo celu planetu, ali ne političke lidere i vojne komandante. U to vreme nije bilo ozbiljnijeg generalštaba koji nije formirao odeljenje za nuklearno oružje. Iako mlada, komunistička Jugoslavija nije zaostajala za "savremenim trendovima", tako da Tito u Sovjetski Savez šalje Pavla Savića, poverljivog čoveka i jednog od najvećih stručnjaka za nuklearnu fiziku onog doba. Njega i Irenu Žolio-Kiri je samo izbijanje rata sprečilo da dobiju Nobelovu nagradu! Dr Dragomir Bondžić prvi je istoričar koji je istražio arhivsku građu o posleratnoj nuklearnoj politici Jugoslavije i to objavio u knjizi „Između ambicija i iluzija. Nuklearna politika Jugoslavije 1945-1990“. Prvi put je u Jugoslaviji pokušana izgradnja atomske bombe samo nekoliko meseci nakon osnivanja Instituta za nuklearna istraživanja u Vinči 1948. godine, zaključio je dr Bondžić. Institut je osnovan u januaru te godine, kada se Pavle Savić vratio iz SSSR i postao njegov prvi direktor, a već početkom leta Staljin je politički napao Tita i njegove saradnike i rasporedio svoje jedinice duž mađarske, rumunske i bugarske granice. Zato su Aleksandar Ranković, Milovan Đilas i Edvard Kardelj od Instituta u Vinči zatražili da im napravi atomsku bombu kako bi Jugoslavija imala oružje kojim bi se suprotstavila Sovjetskom Savezu. Da su politički pritisci bili ogromni potvrđuje i jedan od tajnih sastanaka 1950. godine na kome je Edvard Kardelj rekao novopostavljenom direktoru "Vinče" Stevanu Dedijeru: "Moramo napraviti atomsku bombu makar gladovali i makar nas koštala polovinu budžeta." Dr Bondžić smatra da naši naučnici nisu nikada direktno priznavali da je to preveliki zalogaj za njih, jer su ogromna finansijska sredstva koja su dobijali preusmeravali na mirnodopske projekte i istraživanja. Prvo saopštenje da od atomske bombe neće biti ništa, jugoslovenskom rukovodstvu daje Pavle Savić 1953. godine. Međutim, državni vrh Jugoslavije nije tek tako želeo da se odrekne od svog sna. 1955. godine osniva se Savezna komisija za nuklearna istraživanja sa Aleksandrom Rankovićem na čelu. U Jugoslaviji započinje prava uranijumska groznica... Po rečima Aleksandra Radića, vojnog analitičara, 1959. država od Italije kupuje helikoptere i oprema ih specijalnim detektorima iz SAD, SSSR i Francuske. Sedam helikoptera, koliko ih je ukupno bilo, intezivno je pretraživalo teren od jutra do mraka na svega 50m visine. U slučajevima kada bi helikopteri imali udes, odmah bi se kupovali novi! Uran je tražen u Makedoniji, Srbiji, Zagorju, Bosni, Sloveniji, ali je konačno izabrano područje na obroncima Stare planine. "Našli smo strinu. Odličnog je zdravlja!" - glasio je šifrovani telegram koga je Udba iz Knjaževca uputila Leki Rankoviću. Na ulazu u dolinu Trgoviškog Timoka, za manje od godinu dana, podignuto je naselje Kalna. Tipske zgrade sa nekoliko stotina stanova, hotel, opština, škola, kafane... sve je bilo tu. U Kalnu su dovedeni stručnjaci i rudari, svi provereni u Udbi! U rudniku koji je otvoren 1963. uključujući i pomoćne radnike iz okolnih mesta radilo je oko 800 ljudi! Obični radnici nikada čak nisu ni čuli za reč "uran", mislili su da kopaju rudu iz koje će se kasnije separacijom dobijati bakar i po koji gram zlata. Konspiracija koju je sprovodila Udba bila je totalna! A kopalo se na primitivan način, krampovima, pijucima... stenje se nije miniralo ni bušilo mašinama. Međutim, uprkos velikih ambicija, rudnik pored Kalne zatvoren je preko noći. Treća smena je izvedena iz okna i pod žutim svetlima im je pročitano da se rudnik ujutru zatvara. U narednim danima svi su prebačeni u druge, "obične" rudnike, a Kalna je opustela... U političkim krugovima se tvrdilo da je političkim padom Leke Rankovića 1966. napušten ceo projekat nuklearnih istraživanja. Drugi pak tvrde da uranijumska žila nije bila jaka koliko se želelo i koliko je za bombu bilo potrebno. Dok treći pak krive Slovence, smatrajući da su njihovi stručnjaci lažirali istraživanja o isplativosti rudnika, pa su tako uspeli da dokažu da je isplativije vaditi uranijum iz rudnika u Žirovskom vrhu. Prema zvaničnim informacijama, sve što je izvađeno za tri godine poslato je u Vinču, a prema nezvaničnim - u inostranstvo. Iz napuštenog rudnika u Gabrovnici je vremenom odneto i pokradeno sve što se odneti i pokrasti može. Nekoliko puta godišnje u Gabrovnicu dolaze stručnjaci iz Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije“, kojem je u opisu posla nuklearna bezbednost i zaštita od zračenja. Oni prikupljaju uzorke vode i tla i mere im radioaktivnost. Po njihovom rečima sve je u granicama propisanim međunaraodnim standardima. Takođe, kako objašnjavaju, 40 puta veću dozu zračenja primimo tokom jednog sata leta avionom na visini od 10.000 m, nego ovde u travi Gabrovnice. Osim toga, ono što je provereno je da se žitelji u okolini rudnika, zračenja uopšte ne boje. Neki od njih su čak i radili u rudniku, kažu da decenijama žive tu i da su svi zdravi kao dren. Kako god, danas kompleks napuštenih objekata izgleda tako kao da će svakog trenutka uslediti napad zombija! Kad su po zatvaranju rudnika ispražnjene i admistrativne zgrade, u Gabrovnicu su došli mineri i zarušili ulaz u jamu, a preko jalovišta, gde je odlagan otpad iz procesa prerade rude, sipan je zeolit, pa preko njega zemlja... Međutim, i dalje postoji jedna misterija. Ulaz u okno jeste zatrpan ali kako tvrde, sve bi veoma brzo moglo da se vrati u prvobitno stanje. Nijedna vlast, od Tita pa do danas nije zvanično zatvorila rudnik. Status rudnika je i dalje: "Obustavljeno kopanje." 1 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Maj 31, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 10 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mrgud 154 Napisano Maj 31, 2021 Svrati ponekad, 165 postova Lokacija: BG Prijavi odgovor kao problematičan svaka cast i hvala! polovinu lokacija sam obisao, a za dosta njih nisam imao pojma. od jutros lepo polako citam i zapisujem u svoju TODO listu! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Jun 1, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Hvala @mrgud, uživaj! --------------------------------------------------- Na obroncima Stare planine, na samo 5km od Kalne kuju sam pominjao u prethodnom postu, i na visini od oko 455m... nalazi se vodopad Bigar. Nikakav problem nije naći ga jer se Vodopad nalazi odmah pored puta #221 (Knjaževac-Pirot). Između puta i vodopada se nalazi mala zaravan sa drvenim (piknik) klupama i suncobranima, pa mesto pomalo podseća i na neko auto-stajalište. Rečica Bigar od vrela protiče dolinom dužine 1km i od mesta gde se susreće sa dolinom Stanjske reke visinska razlika je 85m. Baš na mestu gde se dolina Bigra sučeljava sa dolinom Stanjske reke nalazi se najveći slap koji pada sa visine od 35m. Pad sa 35m i rupičasti kamen (Bigar) po kome je vodopad i dobio ime, glavna su atrakcija ovog mesta. Međutim, ono što bih napomenuo (za one koji ne znaju) je da to nije sve. Dosta ljudi siđe sa puta, napravi kraću pauzu, po koju fotografiju... i ode, nastavi dalje. Pored vodopada nalazi se drveni pešački mostić. Pored mostića je drvo na kome je ukucana daska sa natpisom "manastir". Dugo je tako bilo, a onda se neko setio da stidljivo doda još jednu dasku sa natpisom "Bigar", koja neupućenima neće značiti baš previše. Ukoliko pređete mostić i nastavite stazom (utabanim zemljanim putem) uzbrdo... ... nakon 15-20 minuta pešačenja naići ćete na ovo mesto. Tu treba sići sa utabanog puta i pored table sa natpisom "vodopad" produžiti levo prema žbunju. I... vaš trud će ubrzo biti nagrađen! Pred vama će se naći prirodna atrakcija koja ni malo ne zaostaje za velikim vodopadom u podnožju. Mala krečnjačka jezerca sa zanimljivom bojom vode i mali vodopadi - kaskade koje uzvodno formira Bigar, predstavljaju pravu poslasticu za sve ljubitelje prirode. Preko palih stabala, grana, lišća... vremenom se taloži krečnjak (bigar) koji se hvata za masu drveta i formira malu neprobojnu branu. Iznad brane se tako formira malo jezerce koje preliva i nastavlja dalje do nove prepreke, formirajući novu branu i novo jezerce... Mišljenja sam da bi prava šteta bila da neko (kada je već tu), zbog neupućenosti ili zbog 15-20 minuta pešačenja liši sebe ovakve lepote. Da spomenem i to da se stotinak metara odatele nalazi i mali Manastir (crkvica) Svetog Onufrija iz petnaestog veka, sa svojim starim konakom. Nažalost, napravio sam mali previd tako da nemam fotografije sa tog mesta. Sve u svemu, moja topla preporuka. Vodopad Bigar sa okolinom zaista zavređuje pažnju. 16 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
