lord_oblivion 1361 Napisano Januar 17, 2021 (promenjeno) Ne silazi, 6285 postova Lokacija: Meljak Motocikl: XT600E 3TB ADV edition,KLX250S efi klot, GV 2.0 ADV edition Prijavi odgovor kao problematičan 50% vojvođanskih destinacija iz teme sam obišao, što kolima što motorima a 80% destinacija 'ispod Beograda'. Ali ni blizu ovoliko detaljno na ovaj način. Fokus mi je drugačiji. Moji dragulji su i dalje Stara, Kučaji i Vlasina. I imam osećaj da će u temi biti pomenuti Definitivno ću dosta toga odvojiti u svoju POI bazu! Promenio Januar 17, 2021 član lord_oblivion Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lord_oblivion 1361 Napisano Januar 17, 2021 Ne silazi, 6285 postova Lokacija: Meljak Motocikl: XT600E 3TB ADV edition,KLX250S efi klot, GV 2.0 ADV edition Prijavi odgovor kao problematičan Ah da, da se dodam za praćenje teme 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 17, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @lord_oblivion biće još dosta toga... Da bih pisao o nekom mestu, uslov je da odatle imam i svoje adekvatne fotografije. Nažalost, bio sam na dosta mesta odakle nemam valjane ili nemam nikakve fotografije. Tako da sam trenutno u fazi prekopavanja foldera... ------------------------------------- Svako od vas verovatno ima neke svoje favorite kada su putevi u Srbiji u pitanju. U mom slučaju evo, skoro tri decenije kako aktivno vozim motocikle i ništa se promenilo nije. Po meni, najpoželjniji put za "otkačiti se" je #22 (E-761, Kraljevo - Raška) ili "Dolina jorgovana". Ambijent, kvalitet asfalta, krivine, trajanje (dužina)... po meni su bez premca u Srbiji. Moj drugi favorit nema takve krivine, još manje takav kvalitet asfalta... međutim, na njemu se ubedljivo najlepše osećam. Radi se o putu #34 (Veliko Gradište - Kladovo), poznatom i kao "Dunavska magistrala". To je put na kome je najveća verovatnoća da ćete me sresti u toku sezone. Ako ga u sezoni ne išpartam po nekoliko puta, ništa nisam uradio. Osim fenomenalnog ambijenta, na #34 i njegovom okruženju nalaze se lokacije koje svakako zaslužuju da budu posećene. Jedno od tih mesta je svakako i Golubac sa svojom tvrđavom. Golubačka tvrđava podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde Dunav najširi u svom toku (6,5 Km) prelazi u tesnac Karpatskih planina. Tvrđava je predstavljala važno srednjovekovno vojno pogranično utvrđenje, planski građeno zbog vojno-strategijskog značaja mesta. Odavde se lako mogao kontrolisati sav kopneni i vodeni put koji je povezivao istok i zapad, a strme i nepristupačne Ridanske litice, na kojima je izgrađena Tvrđava, i sama reka, bili su joj prirodna zaštita. Zbog ovakvog položaja, tokom XIV i XV veka, pogranične sile, Ugarska i Srbija, a potom i Otomanska imperija, borile su se da osvoje Golubačku tvrđavu jer su time sticali kontrolu i moć nad državnom granicom. Prvi put u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava se pominje 1335. godine kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Iako je osnovana pre pomenute godine, ne zna se ko ju je i kada tačno podigao. Njeno ime na srednjovekovnim kartama ispisano je na različitim jezicima: Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… i u svakom osnovu čini reč -golub. Misteriju imena objašnjavaju srednjovekovne legende, a jedna od najpoznatijih govori o osmanskom zapovedniku grada koji se zaljubio u lepu meštanku Golubanu. Odbijajući da uđe u njegov harem, Golubana je kažnjena tako što je okovana za stenu da bi se pokajala. Njeno odbijanje pokornosti turskom komandantu odvelo ju je u smrt. Po njoj, Tvrđava je dobila ime Golubac, a stena, koja i danas viri iz Dunava (na slici ispod), nosi ime ”Baba-kaj” ( tur.” pokaj se”). Srednjovekovni Golubac nastao je na ostacima starijeg rimskog utvređenja. Od 803. godine, do 1018. godine, područje je pripadalo Prvom Bugarskom carstvu, Vizantijskom carstvu od tada do 1193. godine, a Drugom Bugarskom carstvu do 1257. godine. Dobar strateški položaj prepoznali su i srednjovekovni graditelji, te su iskoristili osnove starijih utvrđenja za izgradnju novih tvrđava. Sagrađen je na obali Dunava na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na liticama uzvišenja Radana. Na ovom mestu nalazila se rimska tvrđava Vico Cuppae, a u srednjem veku ovde je podignuto novo utvrđenje kao vojna tvrđava za borbu hladnim oružjem i važno strateško uporište. Na osnovu istorijskih, arhitektonskih i arheoloških podataka smatra se da je grad nastao u drugoj polovini 13. i početkom 14. veka i da su ga gradili Srbi. Vremenom je osnovni izgled tvrđave menjan, pošto je mnogo puta dograđivana i prilagođavana potrebama artiljerije, ali svoj današnji izgled dobila je krajem 15. veka. Neposredno posle Prvog svetskog rata kroz stenu, na kojoj se tvrđava nalazi, probijen je magistralni put koji prolazi kroz tvrđavu, koristeći obe kolske kapije u utvrđenju. Glavna ulazna kapija je srušena bez prethodno urađene dokumentacije. Ovaj put je najkraća veza Srbije sa istočnim delovima Balkanskog poluostrva, tako da su se neretko kroz tvrđavu provlačili šleperi, koji su jedva da mogu proći kroz kapije. Neposredno pred obnovu tvrđave, napravljen je novi tunel 20-30 metara dalje i izvan tvrđave, dok je postojeći zatvoren za korišćenje u saobraćajne svrhe. Izgradnjom HE na Dunavu, njegov nivo kod Golupca se podigao, tako da su najniži delovi grada potopljeni. Zbog svog istorijskog značaja i izuzetne arhitektonske vrednosti, Golubačka tvrđava je proglašena za spomenik od izuzetnog značaja 1979. godine. Kao što sam napisao, ovuda sam prošao nebrojano puta... danju, noću, tokom svih godišnjih doba... i uvek sam našao vremena da se zaustavim makar na nekoliko trenutaka. Iako se dosta promenilo, iako više nije dostupno i divlje kao pre (ograde, ulaznice, radno vreme...) ovo mesto me i dalje jako privlači. Samo neke od uspomena... Godina 1995. Stojim u sredini ispred svog Suzukija GSX-R 750, tada sam imao dvadeset i jednu godinu. Godine 2011. tvrđava je i dalje bila u izvornom stanju... Koliko je "napeto" bilo za šlepere koji su prolazili kroz tvrđavu, svedoči i detalj sa moje fotografije koju sam "kropovao". Redovno sam nailazio na šlepere zaglavljene u kapiji tvrđave. Mnogi od njih su morali da ispuštaju i pritisak u gumama da bi prošli... Golubačka tvđava kao moj nepresušni izvor inspiracije na svakom proputovanju. Nastaviće se... Promenio Januar 18, 2021 član yogibear 7 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U sledećih nekoliko postova pokušaću fotografijama da vam dočaram, kako je izgledala moja poseta obnovljenoj Golubačkoj tvrđavi. Pošto je tvrđava podeljena na obične i ekstremne (penjačke) zone, o ponudi i cenama karata je najbolje informistai se na njihovom zvaničnom sajtu. Ja sam obišao celu tvrđavu, uključujući i najekstremniju Crnu zonu u koju vas ne puštaju bez vodiča. Uspon jeste malo zahtevan ali ništa previše strašno, teba samo imati adekvatnu obuću je se zapravo penjete po stenama. Kao što rekoh, nije strašno ali nije za one koji se plaše visine. Na pojedinim mestima, jedina pomoć prilikom uspona je lanac prikovan za stene. U Crnoj zoni se nalazi najviša i najatraktivnija "Šešir kula" sa koje se pruža fantastičan pogled. 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... I na ovoj fotografiji se vidi "pokaj se" stena koja štrči iz vode, o kojoj sam pisao pre par postova. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodnih par postova... 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Manastir Tumane je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Nalazi u Golubačkoj dolini na samoj obali istoimenog potoka, 12 Km udaljen od Golupca. Zahvaljujući verskom turizmu manastir je postao najposećeniji manastir na prostoru Srbije s početka 21. veka kroz koji godišnje prođe i preko milion ljudi. Za ime manastira vezano je nekoliko predanja za Miloša Obilića, proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu Kobilje, a imao svoj dvorac u obližnjem selu Dvorište. Prilikom odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak mu reče Tu mani tj. Nema leka - pusti da tu umrem. Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu - manastir u koji položi Zosimove mošti. Dok je zidao manastir stiže knežev poziv da dođe u boj. Tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog tu mani manastir dobija ime Tuman. Ne zna se tačno vreme izgradnje manastira. Prvi put se pojavljuje u popisu 1572/3. godine. Popis iz vremena sultana Murata III određuje lokaciju manastira kod sela Tuman. U manastiru su (1891) redovno održavani "naročiti parastosi" Milošu Obiliću - kao zadužbinaru. Kako je izgledala crkva i kompleks manastira Tumana pri svome nastanku nije moguće utvrditi. Zna se da je kroz čitav srednji vek i tursko ropstvo manastir nosio breme stradanja sa svojim narodom, bivao je pljačkan, rušen i paljen, ali je kao i narod uvek obnavljan jer je njegov duhovni značaj u tom razdoblju bio nesagledivo veliki. U Tumanu su se pred Prvu veliku seobu Srba (1690. Godina) u želju da podunavske Srbe podignu na ustanak protiv Turaka, sastali patrijarh Arsenije III Čarnojević i grof Đorđe Branković. Na udaljenosti od oko 1 km od manastira Tumama, duboko u gustoj šumi, nalazi se na daleko čuvena isposnica Svetog Zosima. U steni koja dominira čitavim krajem nalaze se dve pećine, povezane uskim prolazom. U jednoj od njih živeo je, dok se u drugoj molio prepodobni Zosim. U pećinama je sačuvan nakit i one su gotovo nedirnute ljudskom rukom. Pokraj isposnice nalazi se čudotvorni izvor, a iza njega prelep šumski vodopad. Manastir Tumane je daleko poznat zbog svojih, kako kažu, isceliteljskih i čudotvornih moći. Priča se da su posete manastiru i molitve pomogle mnogima. Već u XIX veku putopisci i istraživači starina koji su se obreli u manastiru Tumanu, zabeležili su da je narod sa velikim usrđem pristupao čudotvornom grobu Zosimovom, moleći blagodatnu pomoć svetoga. Manastir sam posetio nekoliko puta u nadi da ću moći detaljnije da ga upoznam, međutim, gužve su bile fantastične. Fotografije gore pomenute isposnice nemam, jer do nje nisam uspeo ni da priđem, odustao sam zbog gužve. Promenio Januar 18, 2021 član yogibear 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Darko 012 1023 Napisano Januar 18, 2021 Drug član, 1004 postova Lokacija: Požarevac Motocikl: Yamaha xtz 660 tenere Prijavi odgovor kao problematičan Iskreno se obradujem kad god vidim novi post u ovoj temi. Viminacijum bih preporucio svakom ko tu prolazi, naravno sa vodicem. Manastir Tuman pre 2-3 godine nije inao toliku posecenost kao 2020, verujem da je retko ko i znao za njega. Medjutim valjda zbog tvrdjave "izreklamirali" su i manastir kao mesto koje moze da se obidje u tom kraju, a oko manastira sredili, napravili zooloski vrt, vodenicu i ogroman parking. Po meni je tuga kakav su vasar napravili od svetinje. Inace u manastiru su mosti svetog Zosima i Jakova Tumanskih. Poslato sa JSN-L21 pomoću Tapatoka 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Deki Katana 1781 Napisano Januar 18, 2021 Zainteresovan, 616 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki GSX 750 F Prijavi odgovor kao problematičan Ovakva guzva je obicno svakog 21-og Avgust, kada se iznose svete mosti Sv. Zosima i Sv. Jakova Novog, gde se vrsi obred presvlacenja mostiju. Ostalim danima u nedelji i kada nisu praznici, sve je mnogo pristupacnije. Inace velika blagodat i intenzivan miris mira se oseca u crkvi gde su kivoti oba svetitelja. Takodje je zanimljivo da se lice Sv. Jakova Novog nigde ne vidi na fotografijama iz tog doba (upokojio se 1946) pa samim tim je oslikana ikona sa predpostavljenim likom. Imam smo jednu sliku donje ispostnice Sv. Zosima Sinaita u prilogu. Na zalost, snimak napravljen video kamerom, ne moze da se prenese na sajt. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Darko 012 1023 Napisano Januar 18, 2021 Drug član, 1004 postova Lokacija: Požarevac Motocikl: Yamaha xtz 660 tenere Prijavi odgovor kao problematičan Ja bio prosle godine tri puta, sva tri puta vasar bio. Poslato sa JSN-L21 pomoću Tapatoka Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @x-man - hvala! Jesi mislio na Golubac sa vodičem ili baš Viminacijum? A što se manastira tiče... Nisam pametan, baš mnogo sveta sa nekom svojom mukom dolazi, nadaju se nekom čudu. Razne priče sam čuo i pročitao, kažu da su se ljudi budili iz kome, da su onima sa ograničenim pokretima ekstremiteti profunkcionisali... Dok sam pravio ovih nekoliko fotki crkve, prolaze čovek i žena pored mene i zastadoše, pa sam na nekoliko trenutaka čuo njihovi razgovor. Pita ga ona: "I?", on dogovara da je bio veoma umoran i slomljen od malo spavanja i duge vožnje, a da se sada oseća kao da se tek probudio i da bi mogao da vozi ko zna još koliko... Inače, i ja sa uvek bio iste sreće i uvek sam nailazio na vašar. Poslednji put kada sam bio, sretnem ispred manastira @Tumbe sa suprugom, haos je bio, mislim da je i on odustao... @Deki Katana - hvala na dopuni. Promenio Januar 18, 2021 član yogibear 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ako nastavimo dalje ovim divnim putem, nakon kraće vožnje nailazimo na još jedan zanimljivi lokalitet. Aheološko nalazište Lepenski vir je otkriveno 1965. godine, na samoj obali Dunava, i udaljeno je 15 km od Donjeg Milanovca. To je bilo jedno od najznačajnijih otkrića ove vrste na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena. Nekoliko ključnih stvari izdvaja Lepenski Vir od drugih praistorijskih kultura. Na ovom mestu su ljudi živeli konstantno oko 2000 godina i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice. Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vra širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi. Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere, a zatim u ranom i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere. Đerdap - najveća klisura Evrope - predstavljala je izolovani svet, posebno u ranom holocenu kad su opustela sva okolna ravničarska područja. Velika reka se neposredno vezuje za planinski reljef zbog čega se na malim rastojanjima naglo menjaju nadmorske visine (od 50 do 800 m) i otuda na ograničenim prostorima sučeljava i po nekoliko ekoloških zona. Veliki broj mikroekoloških staništa, raspoređenih u „spratove“ između reke i obližnjih planinskih površina, omogućava da se brzo, na kratkom putu nađe sve što je potrebno za život: u vodi - obilje ribe, na obali - najraznovrsnije stene i minerali, a u šumi - divljač, plodonosno drveće i gorivo. Ova prirodna bogatstva još više su se uvećala u prvim vekovima 7. milenijuma stare ere, kad je otopljenje opšte klime (početak boreala) izazvalo novo bujanje vegetacije, a čoveku omogućilo stalni boravak pod vedrim nebom. Naselja su podignuta na najnižim dunavskim terasama, grupisana su 2-3 u zoni u radijusu od 10 km. Staništa Lepenskog Vira su u obliku kružnog isečka, elipse, trougla zaobljenih uglova, sa ukošenim zidovima i krovovima koji naležu na osnovu. Naselja imaju potkovičastu formu sa nekom vrstom potkovičastog trga u sredini. Naselja su orijentisana ka reci, grupisana u dva krila. Jedno usmereno uz vodu, a drugo niz vodu. Između ova dva krila se nalazi „trg“. Prostor je raščlanjen stazama i rampama. Monumentalna skulptura se javlja kad i prva svetilišta, kao element enterijera. Javlja se samo na onim lokalitetima gde su postojala svetilišta, u Lepenskom Viru, Hajdučkoj vodenici, Padini. Skulpture se postavljaju iza ognjišta i žrtvenika i učvršćuju se u pod. Veličina skulpture zavisi takođe od veličine svetilišta. Najveća je 62 cm, pronađena u svetilištu najprostranijeg staništa od 42m2, a najmanja 16 cm u staništu od 8m2. Najčešći predmeti za svakodnevnu upotrebu izrađivani su od kamena i roga jelena, sileksa (koji dominira u starijim fazama), kvarca (karakterističan za mlađe faze) i silikatne stene. Oko 5300. p. n. e. stanovnici Lepenskog Vira doživeli su tzv. neolitsku revoluciju. Ovo je period koji obeležava početak boreala, kada nivo vode opada, reke ustaljuju tokove, stvara se „crnica“, a tople šume se rasprostiru do srednje Evrope. Stanovnici Lepenskog Vira u ovom periodu pripitomljavaju prve životinje i počinju da se bave zemljoradnjom. Ova najmlađa faza na Lepenskom Viru pripada kulturi Starčeva. Život na Lepenskom Viru zamro je oko 4500. p. n. e., kada su stanovnici krenuli u potragu za većim obradivim površinama. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 18, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Promenio Januar 18, 2021 član yogibear 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Darko 012 1023 Napisano Januar 19, 2021 Drug član, 1004 postova Lokacija: Požarevac Motocikl: Yamaha xtz 660 tenere Prijavi odgovor kao problematičan Mislio sam na Viminacijum sa vodicem, Golubac sam bio mnogo puta ali nikad nisam ulazio u tvrdjavu. A za Tumane ne sumnjam u cudotvorne odlike manastira, daleko od toga, ali cinjenica je da nije bilo toliko ljudi pre nego sto se otvorila tvrdjava a i manastir nije bio bas toliko sredjen. Prvi put kad sam bio niko osim mene, mog drugara i monaha nije bio tamo u tom trenutku, tada je bio samo manastir, konak i restoran, nista vise. Poslato sa JSN-L21 pomoću Tapatoka Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 20, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada smo već na Dunavskoj magistrali... ako od Lepenskog vira produžimo dalje ka Donjem Milanovcu, nailazimo na jedno (po meni) prelepo mesto za koje malo ljudi zna, a na koje ja uvek rado svratim. Iako mali po dimenzijama, Kanjon Boljetinske reke pleni svojom lepotom i prvi je zaštićeni geološki lokalitet na području Đerdapa. Kanjon je nastao duž raseda, usecanjem Boljetinske reke u okolne sedimentne stene. U kanjonu su vidljivi slojevi sedimenata, taloženi milionima godina, u periodu od pre oko 160 do pre oko 145 miliona godina, kada je ovo područje pripadalo okeanu Tetisu. Ovi tragovi sabijanja, nabiranja i ukrštanja slojeva stena različitih boja koje su ostavili tektonski poremećaji u prošlosti su retkost u Evropi, pa samim tim imaju veliki značaj u geologiji. U njemu su živeli raznovrsni predstavnici glavonožaca (amoniti i belemniti) o čemu svedoče njihovi sačuvani fosilizovani ostaci, koji se i danas mogu pronaći u stenama. Sem svog geološko - morfološkog značaja kanjon ima i vegetacijske vrednosti koje čine klimatogene zajednice Sladuna i Cera. Pored toga predstavlja bogato nalazište veoma značajne mezozojske fosilne faune. U kanjon je veoma lako sići i do njega vodi asfaltni put. Poslednjih nekoliko stotina metara kroz sam kanjon je makadam, tako da posetioci sa nižim motociklima neće imati puno da pešače. 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 20, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 16 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 22, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pošto nastavljamo dalje istim putem uz Dunav, nedaleko od kanjona Boljetinske reke nailazimo na Donji Milanovac. Zvali su ga "Grad sa više od 30.000 ruža" ili "Srpski holivud", jer su u njemu snimani filmovi: "Naivko", "Ćao, inspektore", "Vampiri su među nama"... Zanimljivo je da je Donji milanovac jedini grad u Srbiji koji je tri puta preseljavan, odnosno jedini koji je tri puta kompletno menjao svoju lokaciju. Nastao je na mestu gde je u šestom veku bilo rimsko mestašce Talijata. U 17. veku mesto se prvi put pominje pod nazivom Banja i kao ribarsko seoce bio je blizu ušća reke Poreč u Dunav. Središte Porečke oblasti, naselje Banju, uništavaju Turci. Nemirna vremena, strah od turske vojske, naterali su stanovništvo da 1690. godine na dunavskom ostrvu Poreč podignu novo naselje i nazovu ga po imenu ostrva. Zbog čestih poplava po naredbi kneza Miloša Obrenovića iz 1830. godine Poreč je preseljen sa nižeg ostrva na višu desnu obalu Dunava, kako bi se sačuvao od prolećnih poplava. Uz to promenio je naziv u Milanovac. Ime je dobio po Miloševom prvorođenom i rano umrlom sinu, prestolonasledniku Milanu. Bilo je to jedno od prvih naselja koje je sagrađeno po regulacionom planu koji je osmislio vojvoda porečki Stefan Stefanović Tenka. Tri decenije kasnije, 1859. godine, kada je pod planinom Rudnik nastao Gornji Milanovac, ovaj na Dunavu dobija odrednicu Donji. Godine 1971, zbog izgradnje HE "Đerdap 1", ponovo je potopljen, a stanovništvo je preseljeno tri kilometra nizvodno. Donji Milanovac je podneo veliku žrtvu za opšti interes tadašnje zemlje, za izgradnju hidroenergetskog sistema. I dan danas, kada je nivo dunava u padu, iz vode sablasno počinju da izviruju krovovi kuća na mestu gde se Donji Milanovac nalazio pre potapanja. Nastaviće se... 5 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 22, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pošto se "vozimo" Đerdapskom klisurom, treba znati da je Đerdap najduža i jedna od najlepših klisura Evrope. Nalazi se u Istočnoj Srbiji, na granici prema Rumuniji na našoj najvećoj reci Dunavu. Klisura se formirala na mestu gde su se u dalekoj geološkoj prošlosti spajala (ili razdvajala) Panonsko i Vlaško-pontijsko more. Kada se nivo vode u Vlaškom basenu snizio, današnji Đerdap je služio kao otoka Panonskog mora. Kasnije povlačenjem Panonskog mora nastao je sistem jezera po njegovom dnu. Reka Dunav je formirala svoj tok spajajući ta nekadašnja jezera a pređašnja otoka je postala deo njegovog toka, danas poznat kao Đerdapska klisura. Daljom evolucijom sistem Karpatskih planina se izdizao a reka sve dublje usecala svoj tok kroz njih. Đerdapski sektor Dunava ima impozantnu dužinu od 119 km. Posle formiranja veštačkog jezera najveća širina korita iznosi 220 m a dubina oko 105 m, što je jedna od najvećih rečnih dubina u Evropi. Đerdap se pominje još od pre nove ere, kada su trgovci iz stare Grčke tuda prevozili robu malim drvenim brodovima. Veći značaj Đerdap dobija za vreme rimskih careva, kada se probijaju putevi na levoj i desnoj obali, kojima je trebalo omogućiti legionarima prolaz u pohod na Dakiju (današnja Rumunija). Mnogi rimski carevi su učestvovali u uređenju Đerdapa, počevši još od Julija Cezara, ali je najpoznatiji ostao Trajan, osvajač Dakije, koji je uspeo da obezbedi prolaz kroz klisuru. On je dovršio put uklesan u stene desne obale Dunava, i izgradio prvi most na Dunavu između Turnu-Severina i Kostola, koji su njegovi naslednici srušili pri povlačenju iz Dakije, u strahu da ova plemena ne napadnu već oslabljenu rimsku imperiju. Tokom srednjeg veka, za vreme krstaških ratova i nakon dolaska Turaka, Dunav postaje poprište borbi, pa se u ovim predelima grade tvrđave. Nizvodno od Donjeg Milanovca koga spomenuh u prethodnom postu i sela Golubinja, prostire se najživopisniji deo Đerdapa – Mali i Veliki kazan. U jutarnjim časovima, u Kazanu se može videti gusta magla koja izbija iz virova i vrtloga. Kao u ogromnom kotlu, čini se da voda u Kazanu vri i peni, stvarajući prirodni fenomen kakav se ne može videti u drugim delovima toka Dunava. Otuda i naziv Kazan. Širina Dunava u Malom kazanu iznosi osamdeset, a dubina devedeset metara. ---------------------------- Po izlasku iz Donjeg Milanovca brzo se stiže do Porečkog zaliva i mosta gde nakon prelaska treba skrenuti levo i produžiti ka Kladovu. Vozeći putem #34 uz dunav, nakon nekih 21Km nailazi se i na prvi tunel sa oznakom T-04 (370m). Par stotina metara po izlasku iz tunela sa desne strane, nalazi se parking (odmorište) gde je i česma sa izvorskom vodom. Nekih 500m dalje, takođe sa desne strane nailazi se na mesto gde treba skrenuti i parkirati (slika ispod). Zašto smo ovde stali? Do ovog mesta smo došli jer želim da predstavim jedan prelepi vidikovac koji će biti prava poslastica kako ljubiteljima prirode, tako i onima koji vole da puste korak. Sa vidikovca "Ploče" na Planini Miroč, gotovo iz ptičje perspektive, vidi se panorama celog Kazana u svoj svojoj uzvišenosti i monumentalnosti. Na mestu gde treba parkirati nalazi se rampa od koje uzbrdo kreće makadamski put ka vidikovcu. Put uglavnom vodi kroz šumu pa je hladovina tokom letnjih meseci zagarantovana. Mesto na kome treba skrenuti levo je markirano i koliko se sećam, ovo je prvo račvanje na koje se nailazi. Od početka, od rampe koju sam spomenuo pa do vidikovca potrebno je nekih 45 minuta pešačenja. Kada stignete, ispred vas će se ukazati vidikovac "Ploče", jedno fantastično i gotovo nestvarno mesto. Nakon što kročite na drvenu platformu, kreće spektakl, reči su suvišne... Po završetku obilaska i povratka u podnožje, spustih se i do samog Kazana... Šta još da napišem sem da ovo mesto zaista treba obići. Moguće je napraviti i kružnu turu koja obuhvata još dva vidikovca: "Veliki Štrbac" i "Mali prilaz". Osim što je vidikovac Ploče najatraktivniji, pomenuta tura je i vremenski zahtevna pa je ja nažalost još uvek nisam prošao. Dodao bih još par stvari koje će nekome možda značiti i biti od pomoći. - Parking, odnosno mesto odakle počinje pešačka staza ka vidikovcu ne mogu se naći na Guglu. 44°36.007'N, 022°16.312'E su koordinate koje sam "skinuo" na samom skretanju za parking. Ko se ne snalazi sa koordinatama i mapama, dovoljno je da u Gugl pretrazi unese (copy-paste) koordinate koje sam gore naveo i Gugl će vam automatski prikazati mapu i tačno mesto o kome govorimo. - Za odlazak na vidikovac i penjanje na Miroč naplaćuje se taksa od 250 Din. po osobi. Na parkingu kod rampe tokom sezone prisutan je čuvar koji naplaćuje pomenutu taksu. Po naplati takse, dobijate priznanicu i mali prospekt sa informacijama i opisom kraja. - Nemojte da vas zbune table "ZABRANJEN PRISTUP" koje se nalaze u okolini rampe. Ispod natpisa se nalazi objašnjenje da je vaš dolazak potrebno da najavite putem mejla office@npdjerdap.rs ili putem telefona 030 215 0088. U prevodu... u sezoni, čuvar je tamo prisutan ceo dan, međutim van sezone ili radnim danima žele da ih zovete kako bi neko daošao da vam naplati taksu. - Sama vožnja i boravak na "Dunavskoj magistrali" pričinjvaju mi veliko zadovoljstvo, samo treba biti obazriviji zbog mogućih odrona u predelu oko tunela pre donjeg Milanovca (iz pravca Golupca). Prelep pogled na Dunav i Rumuniju koji vas sve vreme prate sa leve strane znaju da odvuku pažnju... Zaštitne mreže na stenama postoje, ali po neki kamen ipak završi na putu, naročito nakon kišnih dana. - I još jedna napomena na nešto što sam lično iskusio davnih dana. Od Golupca pa do Kladova, zbog blizine Rumunije, veoma često će vaš mobilni telefon automatski da vas prebaci na rumusku mrežu, najčešće "Orange". To znači da ćete biti u romingu, pa obratite pažnju šta vam piše na ekranu pre nego što se nekome javite, ili pre nego što upotrebite mobilni internet. Promenio Januar 23, 2021 član yogibear 15 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 23, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dok ne odem predaleko niz Dunav, vratio bih se do Donjeg Milanovca gde sa puta #34 postoji skretanje odakle počinje put #164. Krivudavi put #164 će vas odvesti preko planine Liškovac do Majdampeka. O ovom putu smo već komentarisali na nekim temama jer je upitan njegov kvalitet asfalta. Put jeste loš i nije za jurcanje, ali se može normalno proći uz malo pažnje i strpljenja. Na nepuna 2 Km od skretanja sa #34 na #164 nalazi se i poznati etno kompleks "Kapetan Mišin breg". Postaviću nokoliko fotografija sa Liškovca i puta #164 za one koji nisu prošli, čisto da vide o čemu se radi. Nastaviće se... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 23, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Putem #164 spomenutim u prethodnom postu, dolaziimo i do Majdanpeka. Majdanpek je tipično rudarski grad; da nije rudnika, uska dolina Malog Peka, nepodesna za druge oblike tradicionalne privrede - bila bi pusta, kao što je bivala uvek pusta kada je rudnik na duže vreme prestajao sa radom. Iako rudarstvo u samome mestu traje, sa kraćim ili dužim prekidima, oko 7.000 godina, današnje ime grada se prvi put pominje 1560. godine u jednom turskom dokumentu, ali u obliku Medani Pek. Ovo ukazuje na to da je u predtursko vreme rudnik bio pod srpskom vlašću, jer se u osnovi ojkonima "Medani Pek" nalazi reč med - poznati starosrpski naziv za bakar! Rudnik Majdanpek je rudnik bakra koji se nalazi u Majdanpeku, u severnom delu istočne Srbije. Jedan je od najstarijih rudnika ne samo na području Srbije već i Evrope. U rudniku bakra Majdanpek glavni resurs predstavlja ruda bakra, a u manjim količinama rude srebra i zlata. Prema procenama lokalitet rudnika Majdanpek predstavlja jedno od najbogatijih nalazišta rude zlata u svetu. Savremena arheološka istraživanja potvrđuju da se koreni rudarstva na tlu Srbije nalaze u praistoriji, na pordučju Majdanpeka. Među reprezentativne spomenike kulture rudarstva i arheometalurgije ranog enolitskog perioda svrstava se rudnik bakra Rudna Glava kod Majdanpeka, jedan od najstarijih rudnika za koje se danas zna. Na lokalitetu je otkriveno i istraženo više okana i kanala odakle potiče obiman fond nalaza: kameni batovi-obluci različitih veličina i namena, keramički sudovi, žrtvenici, koštani alati, uključujući kopače od jelenskog roga. Eksploatisani su minerali malahit i azurit. Uprkos zubu vremena, na Rudnoj Glavi je bilo moguće slediti razvoj primarnog rudarstva i metalurgije u ranom enolitu. Rudarstvo bakra na Rudnoj Glavi vezuje se za kraj VI i prvu polovinu V milenijuma pre nove ere. 5 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 24, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Od Majdanpeka prema Kučevu vodi regionalni put #33 koji ima i svoju temu na forumu. Svakome savetujem da ga prođe jer su lepe krivine, nov asfalt i prelepo prirodno okruženje ono što većina motociklista priželjkuje, a upravo to su odlike ovog puta. Ko se odluči da se provoza "trideset trojkom" proći će i kroz... "grad duhova". Blagojev kamen, nekada jedno od najprosperitetnijih mesta ovoga kraja, danas kao da je palo u zaborav i za nekolicinu porodica koje tamo žive vreme kao da je stalo. Najveći deo jugoslovenske proizvodnje zlata poticao je iz istočne Srbije gde se ono dobija u toku prerade rude bakra. Pored zlatonosnih ruda bakra, tereni istočne Srbije veoma su potencijalni i u pogledu primarnih i sekundarnih ležišta zlata. Kao najperspektivnije može se izdvojiti područje Blagojevog kamena gde se u proteklih stotinak godina odvijala značajna proizvodnja zlata. Tu je nekada postojao jedan od najbogatijih rudnika zlata - Sveta Barbara za koji se vezuje istorijski značaj ovoga kraja. Otvoren 1904. godine nekada je bio vlasništvo kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića sve do njegove smrti, a potom postaje deoničarsko društvo. Nešto kasnije dobija novi naziv - Akcionarsko deoničarsko društvo iz Pariza. Njime su gazdovali Francuzi sve do 1953. godine kada je zbog nerentabilne proizvodnje zatvoren. Bilo je to zlatno vreme u kome se jako lepo živelo. Mesto u kome je nekada živelo preko 100 porodica, imalo je seosku prodavnicu, lekara, dve seoske kafane sa živom muzikom u koju su pored rudara ovoga kraja neretko dolazili i Majdanpečani i Kučevljani ali i svi ostali koji su ovuda prolazili. Danas, ništa od toga nije ostalo. Nekih desetak uglavnom starijih meštana koji su ostali, jedva da imaju slabašan signal jednog mobilnog operatera. Mada, kako neki od njih kažu, sve ima svoje prednosti i mane. Blagojev kamen neki nazivaju "grad duhova", ali za neke je to oaza mira koju ne bi menjali ni za šta na svetu. Promenio Januar 24, 2021 član yogibear 13 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 24, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Često prolazeći putem #161 od Petrovca na Mlavi ka Gornjačkoj klisuri, pažnju mi redovno privuče mansatir na brdu iznad sela Ždrelo... Nа brdu Mаli Čukаr u аtаru selа Ždrelo nаlаzi se mаnаstir Svetа Trojicа. Sаgrаđen je pored izvorа lekovite vode. Premа legendi mnogi bolesnici su posle upotrebe ove vode i molitve Bogu progledаli. Ideju dа nа temeljimа nekаdаšnje crkve Svete Trojice sаzidа mаnаstir Simа Stevаnović iz Ždrelа dobijа 1955. godine. Početkom 1998. on pribаvljа sаglаsnost nаdležnih institucijа i počinje sа zidаnjem, а zvršаvа mаnаstir 2001. Crkvа je jednobrodnа grаđevinа sа jednim kubetom u vizаntijskom stilu. Premа predаnju stаri mаnаstir je podigаo krаlj Milutin krаjem trinаestog vekа ili početkom četrnаestog vekа. Prvo je posvećen svetom Nikoli, zаtim svetim аpostolimа Petru i Pаvlu а ondа Svetoj Trojici. Mаnаstir su oko 1716. godine u znаk odmаzde porušili Tаtаri koji su rаtovаli zа Tursku, kаdа su pretrpeli kаtаstrofаlаn porаz od аustrijske vojske. Istorija zna da su se Tatari na ovim prostorima u većoj masi pojavili kao turski vojnici krajem 16. veka i postali poznati po svojoj okrutosti i nasilničkom ponašanju prema stanovništvu. Na njih ukazuje još monah Isaija ot Kučajne (svakako iz manastira Ravanice) u svom zapisu na jevanđelju koje je 1600. godine "za svoju dušu" poklonio manastiru Hilandaru. On kaže: "Bist Akakije na Braničevu i mnogu bedu propati od Hozdih i Tatara". Otad pa do 1716. godine kada su ovi zastrašujući ratnici protutnjali Braničevom, idući kao turski vojnici ka Beogradu da zaustave veliku austrijsku vojsku i zajedno sa Turcima pretrpeli katastrofalan poraz, sa oko 5.000 mrtvih na bojištu, Tatari su dosta često bili prisutni na ovim prostorima. U manastiru nažalost nije bilo nikoga kada sam ga posetio. Crkva je takođe bila zaključana pa nisam uspeo da vidim njenu unutrašnjost, koja je sudeći po fotografijama sa interneta, jako lepo oslikana. 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 25, 2021 (promenjeno) Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Mаnаstir, odnosno mаnаstirište, Blаgoveštenje nаlаzi se u Gornjаčkoj klisuri, nа levoj strаni putа Petrovаc – Žаgubicа. Lаko se prepoznаje po zаzidаnoj pećini sа više otvorа zа prozore i vrаtа. Sаgrаđen je krаjem 14. vekа i bio je jedаn od nаjistаknutijih mаnаstirа togа vremenа u Brаničevu. Grаdnjа se pripisuje despotu Stefаnu Lаzаreviću. Kroz istoriju se do mаnаstirа, sve do druge polovine 19. vekа, dolаzilo teško. Put kroz klisuru išаo je uz sаmu Mlаvu, а iz koritа reke dizаle su se strme i kаmenite strаne visokih brdа. Sаm objekаt je podignut u steni dvаdesetаk metаrа iznаd tokа Mlаve. Kаd bi rekа nаdošlа, svаkа vezа sа ovim mestom bilа bi prekinutа. Istorijski izvori nаvode dа je Blаgoveštenje bio veomа „živ“ mаnаstir. U njemu su prepisivаne svete knjige i posećivаli gа učeni monаsi iz svih krаjevа. Porušen je krаjem 17. vekа, pod nаjezdom turske vojske, nа nаčin kojim su strаdаli mnogi srpski mаnаstiri togа vremenа. Od crkve kojа je bilа podignutа u vidu gotovo čistog morаvskog trikonhosа, dаnаs su delimično sаčuvаni sаmo delovi zidovа. Mаnаstir Blаgoveštenje je dаnаs prepušten zubu vremenа. Iznаd mаnаstirа izdižu se gotovo okomite litice Vukаnа, а nа suprotnoj, južnoj strаni, je strmа, šumovitа pаdinа Ježevcа, sаstаvnog delа Beljаnice. Ceo krаj odiše posebnom аmbijentаlnom zаnimljivošću kojoj su istorijа i prirodа dаle posebnu аutentičnost i učinile gа jednim od nаjlepših predelа Brаničevа. U klisuri, nekih stotinak metara od manastira, na krivini, postoji jedno malo proširenje nedovoljno veliko za auto, ali idealno da se stane sa motociklom a da se ne remeti saobraćaj. Stajem, gasim brundavi motor i kroz kacigu koja mi je još uvek na glavi dopire samo šuštanje vetra, a iz klisure žubor Mlave... Kad' iznenada, začuh ženski glas, onako, pomešan sa vetrom... - Eej ćao! Ko ćao, šta ćao? Osvrnuh se ja levo, desno, pogledah i gore... ma joook, učinilo mi se. Žive duše nema u vidokrugu a ja samo što sam stao, nikoga nisam sreo. Skidam rukavice, kacigu, potkapu... - Eeeeeej ćaaooo! Opet??? Ne, nisam lud, ovaj put sam siguran da sam čuo ženski glas i ovaj put prilazim kamenom sigurnosnom zidiću koji deli put od klisure. Naginjem se preko zidića i... ugledam neko ludo žensko kako visi na kanapima verući se po steni. - Pa dal' si realna? ahahahah! - AhHah, izvini, nisam htela da te uplašim, samo sam čula da se neko parkirao. - Ma nisi me uplašila, prvi put sam te jedva čuo pa sam mislio da mi se učinilo... jel ti treba pomoć? Ismajasmo se mi tu i provedosmo još nekoliko minuta u opuštenom razgovoru, ona onako viseći na kanapima a ja nagnut preko zida. Napustih je uz obrazloženje, da je bolje da gleda šta radi sa tim kanapima nego da priča samnom. Nedugo zatim, oboje smo odradili planirano... ja sam završio obilazak manastira, a ona se bezbedno spustila niz stenu. Promenio Januar 25, 2021 član yogibear 14 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 25, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Misterizonih mesta, nerazjašnjenih legendi i zanimljivih mitova, u Srbiji ima na pretek. Ipak, retke su destinacije koje kriju ne jednu, nego veliki broj fascinantnih tajni. Jedna od takvih, retkih, je i legendarna Gornjačka klisura. Prodirući kroz planine Homolja, reka Mlava izrezbarila je dugačku klisuru poznatu po svojoj lepoti – Gornjačku klisuru. Ona predstavlja jedini prolaz kroz monumentalni planinski masiv Homolja i baš zato nosi i naziv “Kapija Homolja”. Međutim, to nije jedino po čemu je ona posebna. Ova klisura surove, neobične ali neosporne lepote ne samo da je čudo prirode već i jedinstvena riznica istorijskih spomenika. Od antičkih pa do vremena srpske despotovine, na strmim liticama i vrhovima planina Ježevac, Veliki i Mali Vukan, građena su utvrđenja i kule motrilje čiji su delovi i dan danas rasuti po gustim šumama. Štaviše, Gornjačka klisura, sa ostacima srednjovekovnog grada Ždrelo i opčinjavajućim manastirima, smatra se svetom kotlinom. Upravo tu leže skrivene mnoge legende. U Gornjačkoj klisuri, na pola puta između manastira Gornjak i nekadašnje Mitropolije, događa se jedna neobjašnjiva prirodna pojava. Na jednom delu svog toka, reka Mlava se uopšte ne čuje. Meštani ovo mesto nazivaju “Voda koja ćuti” i pojavu objašnjavaju dvema legendama. Prva govori o glasniku sa Kosova koji je na ovom mestu saopštio narodu vest o izgubljenoj bici. U tom trenutku sve je zanemelo – i ljudi, i šuma i reka. I od tada se ovde žubor Mlave više nije čuo. Po drugom predanju, ovo je mesto gde je Knez Lazar, u toku lova uoči Kosovske bitke, sreo isposnika Grigorija. Želeo je da priča sa njim, ali Grigorije nije hteo da pređe reku. Zbog toga je razgovor započet dovikivanjem preko glasne reke. Kada je Grigorije uvideo da je Lazar pobožan čovek uputio je molitvu da se reka utiša. Molitva mu je uslišena, a nakon razgovora Knez Lazar gradi bogomolju u Gornjačkoj klisuri. Iako sam se nekoliko puta spuštao do same reke Mlave, nažalost, nisam uspeo da nađem "Vodu koja ćuti". Gde god da sam sišao reka je izgledala predivno, a jedino što je remetilo tišinu okoline je bio upravo njen prelepi žubor. Da li sam tražio na pravom mestu, verovatno nisam, ne znam. Ali ono što sa sigurnošću znam je da ćemo se družiti Mlava i ja ponovo... Nastaviće se... 12 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15492 Napisano Januar 25, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Manastir Gornjak se nalazi u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. Okolni predeo toliko je lep i živopisan, da je Đura Jakšić u oduševljenju pevao: „Od Velikog Sela do samoga Ždrela, ko da je vila neka ćilim razastrela“. Feliks Kanic je zapisao: „Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci“. Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog srednjovekovnog grada Ždrela. Osnivačku povelju manastiru Gornjak knez Lazar je izdao 1. avgusta 1378. godine u slavu Presvetoj Bogorodici. Kao motiv izgradnje manastira, knez Lazar navodi želju da učini mali prinos Bogorodici „s nadom u njenu pomoć na Strašnom sudu Hristovom“. Ždrelo braničevsko je u to vreme bilo veliko crkveno središte. Jednog dana u Gornjak, sa nekolicinom monaha, stigao je monah Grigorije Sinajita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine Ježevice, iznad samog hrama. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela posvećena Svetom Nikoli, na južnom i zapadnom zidu uočljiv je deo originalnog živopisa sa predstavom Uspenja Bogorodice i nepoznatih svetitelja, a na južnoj strani naslikani su Sveti Sava i Sveti Simeon. Izgledom manastir neodoljivo podseća na Ostrog, jer se delom nalazi u pećini i pod pećinom. Njegove se mošti nalaze danas u crkvi i smatraju se čudotvornim. Velika su relikvija koja se čuva kod nas, a narod veruje da pomažu bolesnima da ozdrave. Veruje se i da molitva pročitana nad njegovim moštima pomaže ženama da začnu. U manastru Gornjak postoji i loza koja leči neplodnost. Parovi koji imaju problema sa potomstvom uz pomoć molitve, posta i zrna grožđa sa ove loze, kako kažu, uspešno dolaze do naslednika. Mnogo je primera onih kojima su mošti svetog Grigorija pomogle da dođu do potomstva. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. aprila i 8. avgusta po crkvenom, odnosno 20. aprila i 21. avgusta po gregorijanskom kalendaru. Ono što, pak, najviše ističe ovu svetinju su svakako tri njene tajne koje sežu u vreme njenog nastanka. Svake godine na Đurđevdan, iz pukotine u steni iza manastira voda počinje da kaplje slivajući se do jedne male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju, jer se veruje da ona leči očne tegobe. Zašto se ova voda pojavljuje samo jednom godišnje, u određeno vreme – kada se dele dan i noć, i to na Đurđevdan, ostaće večita misterija. Ljudi veruju da su to suze samog isposnika Grigorija, koji i danas pomaže svom narodu. Pošto su paljenja i rušenja u 17. veku bila česta, Turci su ga 1765. razorili ali ga monah Kirijak obnovio. Kada su ga Turci ponovo spalili, Kirijak beži u Austriju... Poslednju okupaciju manastir je teško podneo, jer je starešina manastira sinđel Mardarije (Zdravković) interniran u Nemačku i umro u logoru, a bratstvo se rasulo. Godine 1942. nemačka okupatorska vojska se uselila u manastirske objekte i u njima ostala do kraja rata. Tih godina uništen je dragoceni materijal iz manastirske riznice, među njima i prepis povelje o osnivanju manastira. Nije ništa bolje bilo ni posle rata, jer ga je preuzela Jugoslovenska armija i držala sve do 1953. godine kada je konačno vraćen Crkvi tj. Eparhiji braničevskoj i kada se u njega useljavaju monasi. 11 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
