Jump to content

Moto Zajednica

Deki Katana

Članovi
  • Broj tema i poruka

    105
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

194 Excelent

1 Pratilac

O članu Deki Katana

  • Rank
    Svrati ponekad

Profile Information

  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Suzuki gsx750f

Poslednji posetioci profila

335 profile views
  1. Prva liga! Svaka cast vozacima, a tek vozacici. Putopis je sjajan. Odmah dajem zeni da cita u nadi da ce promeniti misljenje u vezi zajednicke voznje motorom (o individualnoj kao vas dvoje i ne uzimam u obzir). Cudno, jer kada smo se uzeli, vozili smo se motorom bez problema a sada ... ne znam sta bi. Mozda vasi dozivljaji pomognu.
  2. Vrlo moguce da je to taj vrh sto se vidi u daljini. Lici i po obliku i po lokaciji (udaljenosti). Bravo! Ne secam se balona, mislim da je to ipak kasnije krenulo. Nisam siguran.
  3. Jevto, lep ti je plan za Rumuniji i Bugarsku. Meni se nesto javlja da ove sezone, ako Bog da, obidjem Bugarsku po vrlo slicnoj putanji koju si gore izneo, ali otom potom. Za sada samo orjentaciono a kada dodje momenat, nesto i konkretno. Dexterr ... tako nesto od 5-6 dana max.
  4. Hvala svima na lepim komentarima. Mikulanac ... pa koji se to vrhovi bele na slici iz Gorema (znam da je Ararat podaleko ali je i poveliki) Vladane ... da nisi bio u Iranu za vreme Shaha Zivko i Dragane ... podsecanja, podsecanja ... i ja sam se sve vise podsecao kako sam pisao. Gledao sam da se ne ponavljam sa svezijim putopisima nego da se dopunim. Zanimljivo da u to vreme pre interneta i mobilnih, sve je nekako bila vec avantura, veci dozivljaj. Ili sto rece jedan moj moto kompanjon iz tih vremena, bili smo mladji pa nam je sve bilo uzbudljivije.
  5. Jos pravilnije, Carigrad. To sam ostavio za kraj. Tada je grad bio 18 mil. stanovnika, ko zna koliko je danas, 25 godina kasnije. Uspeo sam samo da obidjem uobicajne turisticke atrakcije (i to ne sve). Zanimljiv detalj je da iako Turci vole da se cenkaju, cene su standardizovane. Recimo kilo voca je svuda isto kostao, gde god sam bio u zemlji. A ako i ima cenkanja, ne preteruje se. Plava dzamija a nasuprot nje, Aja Sofija. Momci su pokretan bar, caj, kafa, sok. Ovde sam kupio jedini suvenir a to su nargile, med ne racunam. Tek da ste videli zabezeknute carinike. Gde su kozne jakne, gde donji ves, srebro, sta je bre ovo!?. Bas sam im bio sumljiv ali sve se lepo zavrsilo uz klimanjem glavom u neverici. Inace sam je jedvah doneo a da se ne slomi. I na kraju, sta izabrati? Nadam se da je ova prica popunila zimske dane u iscekivanju moto sezone i prvenstveno prenela neke utiske i iskustva sa ovog davnog putovanja koja ce buducim putnicima biti od koristi. Vidimo se na putu.
  6. Voznja po zagusenim gradovima nije problem kada se naviknete na stil voznje. Na prvi mah izgleda haoticno i opasno ali ubrzo se uhvati sablon i ispadne da je bolje nego kod nas. Naime, nema mnogo zmigavaca ali ima dosta "govora tela". Automobili postepeno ulaze u druge trake i na taj nacin vam signaliziraju gde nameravaju da idu. Niko se ne inati i vozila i ljudi se propustaju u skladnoj harmoniji. Secam se pesaka koji ide svojim ujednacenim tempom i prelazi prometnu ulicu sa po 3-4 trake u svakom pravcu. Nit automobili koce nit se pesak zaustavlja. Ta neverovatna slika mi je ostala kao vrhunsko delo uskladjivanja i procenjivanja saobracaja. Dovoljno je da ste koncentrisani i da oduzmete gas, taman toliko da sve tece bez trzavica. Kada sam i to prozreo, brze i opustenije sam vozio (kao da sam se tu rodio). Milina. Cini mi se da su svuda trotoari bili jako visoki tako da vam treba trail-bike da se popnete, znaci nema parkiranja na trotoaru (ili je to bilo u nekoj drugoj zemlji?). Jos neka slika antike. Pergamon. Ovde je zanimljivo da je gledaliste okrenuto ka provaliji (ne vidi se sve na fotografiji).
  7. Kas para Efendi? Ovaj super lik me je pozvao u svoj cilim ducan nakon sto me je gledao kako ne mogu da upalim motor na jednom parkingu. Jamaha je znala da nakon duze voznje i "stajanja" na suncem izlozenom parkingu, ima problem sa paljenjem. Nije htela odmah i malo ubedjivanja joj je trebalo. Vrucina nesnosna i covek se sazalio a i mislio je da cu nesto da pazarim kod njega. Odmah sam mu rekao da od tog posla nema nista, jedino ako ima carobni tepih pa da na njega i motor stavim. Nema veze samo ti udji u radnju. A tu tepiha, ne zna se. Na stotiine, neki u rolnama, neki na podu,neki vise sa plafona, svuda. Sedosmo na tepih, a gde drugde i popih 2 litre hladne koka-kole. Zivot mi je spasio. Nisam bio ni svestan koliko sam dehidrirao. Hteo sam da mu se oduzim ali gde da stavim tepih na motor. Nesto kasnije na nekom putu, rekoh, ajde bar nesto da kupim, da me ne bije baksuz. Uzeo sam najmanju teglu sumskog meda koja je mogla da mi stane u torbicu.
  8. Sta sam jos obisao ... Didim, Assos, Bergami, i nemogu sada svega da se setim ali poenta je da Turska nudi obilje interesantnih lokacija, tada nije bila skupa (pola od letovanja u Grckoj ili kod nas, dok se moglo). Evo jos slika koje sam nasao i preneo u .jpeg, da moze da se vidi na ovaj elektronski nacin. Np. ovo roze jezero koje nemam zabelezeno gde je a i abakus je zakazao. Zapravo dosta stvari sam poceo i da se prisecam pisuci ovaj putopis ali ne sve, samo ono najvaznije sto ostaje. Opsti osecaj, nova saznanja i iskustvo. Kako Kapadokiju da zaboravim ... U pozadini, bele se snezni vrhovi Ararata. Kolega Sveta je to i obisao u svom putovanju "istok istoka 2019". Hteo sam da dobacim do tamo ali nije se moglo. Jedino sto se videlo kako sam zalazio dalje ka Iran/Sirija, su bili nesvakidasnji kamioni. Po njima sam osecao daleki zov Orjenta. Bili su pretovareni a roba je bila cvrsto utegnuta sa duplo vise gabarita nego sto su se vidjali natovareni kamioni u Evropi. Prosto covek da ne veruje da se tako nesto uopste krece. Ovde cu da dodam jos jedno zapazanje, da dokle ste u Evropskom delu, Carigrad itd., sve vam izgleda poznato. Fizionomije su nase (bukvalno kao da ste kod nas). Drvece, vetar, ptice, ritam ljudi, ama sve. Cim predjete Bosfor, vidi se Azija. LJudi drugacije izgledaju. Crnji su i ne lice vise na evropljane. Mislim da vecina ima brkove. Cak su i kamioni drugaciji. Nose neku Orjentalnu notu: izgled, miris, prasina koja ih pokriva. U mnogim "kucama" u kamenu su i hriscanske freske. Gde su bile crkve, freske su ostecene sa poznatim grebanjem ociju. Posto sam tu bio u grupi sa vodicem, bas sam ga pitao da vidim sta ce da kaze. Normalno, pravio se blesav i dao neki prozaican odgovor, kao otpao malter od starine. Nije nego, ali nisam nista komentarisao, samo sam nekim Holandjanima u grupi kasnije na pauzi objasnio da je u pitanje skrnavljenje. Zapravo, bio sam iznenadjen da nisu sve netursko unistili. Ili ga je bilo previse ili im je neko spolja zabranio ili su preracunali da ce im se ipak vise isplatiti (kroz turizam), a mozda od svega pomalo, ko zna.
  9. Bodrum, Miramaris i sl. mesta duz obale sve do Antalije su mi ostavile prelepa secanja. Tu je put bio krivudaviji, kroz borove uz more. Ovde nije bilo ni vetra i verovatno je i to dosta uticalo na lepu voznju. Jedino sto je enduro guma znala da blago "bezi" na ostrijim krivinama a vozilo se turisticki. Vec se dosta druzim sa XT-om i ocigledno je da nije za drumsku voznju. To je ipak terenac. Bodrum je mondensko mesto i bas mi se svideo. Kao da ste u Monaku. Jahte, skupoceni automobili, generalno se oseca drugi tip turizma. Samo par slika sam prebacio, neke pogubio a i nije ih bio neki astronomski broj (rolne od 36 kadrova pa se vise obracala paznja na slikanje nego danas, to mi je ostalo i danas, tj. besomucno slikanje bez pravih kadrova). Jedino mi je krivo sto nisam obisao Kas, tu je Sv. Nikola rodjen (to sam tek mnogo kasnije saznao), Inace tu ima i neko naselje u drvecu, e da sam tu nocevao, bas bi bio dozivljaj.
  10. Pammakule. Celo brdo se beli iz daljine. Neverovatni predeli i mnoge istoriske znamenitosti su me prijatno iznenadile. Mnogo vise anticke zaostavstine nego u Grckoj. Tako vozeci po zemlji, primetne su bile patrole naoruzanih policajaca/vojske sa masinkama na nekim raskrsnicama ali vas ne diraju. Sada predpostavljam da je jos gore. Jednom prilikom stajem nakon naplatne rampe da pripalim cigariljos. Inace sam pusio lulu ali u nameri da sto manje stvari nosim, najblize su mi bili cigariljosi (cigarete mi se nikada nisu svidjale). Danas, Hvala Bogu, nista ne koristim od tih stvari. Elem, dok sam pusio naslonjen na ogradu autoputa, staje policijski auto i sluzbenik mi se obraca na Turskom. Vec sam dugo u zemlji i mogu da par kratkih recenica kazem kao pravi. U prvi mah misle da sam Turcin ali ne za dugo. Bili su napeti dok nisu shvatili da sam stranac i tada su mi samo skrenuli paznju da zavrsim cigaru i da u buduce ne stajem na takvim mestima. Ocigledno da jos tada nije bilo bezbedno u Turskoj. Posto sam se kretao uobicajenim turistickim pravcima, nisam stekao takav utisak. U glavnom su na prvu mislili da sam Nemac (a nisam plav). Kada bi shvatili odakle sam, ispadalo je da svaki drugi Turcin ili je ziveo kod nas, ili ima/imao rodjake ili zna nekog u vezi Srbije. Jedan stariji Turcin mi je pricao kako su se doselili u Tursku iz nasih prostora oko 1965. Tada je neki zakon donet kod nas koji ih je poplasio pa su brze bolje otislji na Bliski Istok (doduse ne svi).
  11. Milet je jos jedno anticko nalaziste i put do istog je isao preko ravnice sa izraslom visokom trskom pored puta. Vetar koji je jak i uvek prisutan u Turskoj, ovde me je bacao u suprotnu traku. Jedno vreme sam bio dobro nagnut na desnu stranu (odakle je vetar duvao) pa ipak je uspevao da me pomeri ulevo. Sva sreca nije bilo mnogo saobracaja ali vrlo neprijatno iskustvo i zbog istog, nisam zapamtio voznu motorom po ovoj zemlji opustajucom i ugodnom. Takodje sam primetio da Turci dozivljavaju pojedinacno nadolazece svetlo kao spor i mali moped, tako da sam imao ceste slucajeve ukljucivanja automobila sa sporednih puteva, koji su povodovali ostra kocenje sa proklizavanjem zadnjeg tocka, besomucnog sviranja, amblendovanja i jos sto sta sto nije za opisivanje. Kada sam se navikao da je to uobicajena stvar ovde, onda sam to odradjivao profesionalno, bez ikakvo iznenadjenja i uzbudjenja. Nisam vise ni svirao samo jako kocenje i kontrolisano proklizavanje. Blago mastan asfalt rastopljen visokim letnjim temperaturama nije bio od pomoci. Generalno je bilo vrlo malo motocikala na putu, pogotovo onih koji su terali do max. Zapravo zbog vetra cesto sam zavrtao gas do kraja. Ovaj motor moze najvise 160 ali usled prokletog vetra to je bilo 140 km/sat. Sve je to uslovljavalo da su lokalni vozaci bili zateceni i eto zabave. Na svu srecu putevi siroki sa slabim saobracajem. Koliko bih tek brzo isao da sam bio natovaren sa tri kofera i tank torbom. Zbog malog tanka, 13l, najvise sam gurao do 200km u cugu. Kako god i gde god vozio, Yamaha je trosila 4l/100km. Uglavnom sam morao da odmaram na oko 120km gde je neudobno sediste uzrokovalo cestim pauzama. Gde god sam stao, obicno na pumpnim stanicama, nije prolazilo bez da me gazda casti sa cajem (kupio ili ne kupio gorivo). Bas lep obicaj.
  12. A tek poznati Trojanski konj. Sve su to Turci vesto ubacili u turizam, jer se zapravo i dalje traga za pravom Trojom i mnoge indicije su da je na nasem Jadranu ali to se ne bi uklopilo u Becko-Berlinsku skolu izmisljene istorije.
  13. Mnoge slike i mesta su razbacane u ovoj prici, dosta vremena je proslo od tada pa ne zamerite. Orjentaciono sam obilazio razna zanimljiva mesta duz obale od Dardanela do Antalije i u kontinent sve do Kapadokije, nazad na Ankaru i na kraju Istambul, tj. Carigrad. Galipolje. Ovde je bila zesca bitka gde je skoro pola miliona ljudi izginulo na obe strane. Koliko je meni poznato, sve su to zakuvali englezi (a ko bi drugi), posto su prvo Rusima izobecavali vracanje Carigrada i izlazak u Sredozemno more. Onda su pogazili dogovor i brze bolje probali sami da zauzmu Bosfor. U Cannakale sam spavao na krovu na prostirci. To je bio jedini slobodan smestaj u hotelu koji je svako vece pustao Tursku verziju bitke (na Engleskom) sa propagandom ubijanja u pojam anglosaksonaca pred turisticki obilazak Galipolja sledeceg dana. Inace hotel pun Australijanaca, Novo Zelandjana i Engleza.
  14. Praktikujem da kada obilazim strane zemlje, naucim 10-15 reci koje mogu da se kombinuju u prostim, prosto prosirenim recenicama. Akcenat imitiram. Nekako imam osecaj postovanja jer sam gost, pa bi u najmanju ruku bio red da se bar potrudim da komuniciram na lokalnom jeziku. U Turskoj i nije strasno jer mnoge reci su Srbske, pa se lokalci uvek obraduju kada vide strance koji "parlaju" njihov jezik. Tako sam sa doticnim prodavcom suvenira nesto i prozborio, Sve stvari na mestu i poceo sam da se osecam super opusteno. Ovakav odnos je trajao tokom celog mog boravka i ostavio je lep utisak. Nakon sto smo se ispricali, ajde da kupim neku sitnicu kod coveka koji se tako lepo poneo prema meni. Sledeca destinacija, Kusadasi. Tada je tek poceo da se promovise kao letnja destinacija, tako da ako ste nekog pitali kod nas u vezi Turske, Istambul za sverc, Kusadasi za odmor.
  15. Mislim da sam prvo obisao Efes. Fenomenalno. Tu sam tek poceo da shvatam gde sam dosao. Istoriske podatke necu iznosit, danas su lako dostupni, ali ne vezano za znamenitosti ostalo mi je u secanju osecaj, mirisi, dozivljaj i iskustvo. Znate, i dalje ste u grcu, gde da ostavim motor i rancic sa kacigom. Ima da me opeljese samo tako, a vrucincina ne vidjena. Kad ono, novo prijatno iznenadjenje. Naime, ulazim na makadamski parking u Efesu a lokalni prodavac sa standa suvenira mi mase da se parkiram. Opa, pocinje igranka, kad me sad navuku, ali vrucina me je smeksala i prepustam se sudbini. Covek mi nudi parking u hladu pored njegove tezge. Godinama smo tu negde. Pitam ga koliko da platim, a on odmahuje rukom kao nemoj da me vredjas. Dobro, nego mogu li sve da ostavim kod tebe osim novcanika i pasosa. Ma garantujem ti zivotom, samo ti idi efendi u obilazak. Onako u magnovenju odlazim da istrazujem Efes u podne.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja