Jump to content

Moto Zajednica

Deki Katana

Članovi
  • Broj tema i poruka

    141
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

331 Excelent

1 Pratilac

O članu Deki Katana

  • Rank
    Svrati ponekad

Profile Information

  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Suzuki gsx 750 f

Poslednji posetioci profila

417 profile views
  1. Sve si redno uradio po pitanju ulaska u moto svet (50cc pa dalje). Pozdrav.
  2. Pozdrav. Sjajni motori. A V35 sam svojevremeno isprobavao u nadi da kupim ali ni jedan nije bio kao tvoj primerak (pre 30 godina).
  3. Hvala na lepim recima. Prisecanje se odvijalo sa pisanjem, inace je negde u prasnavoj arhivi secanja. Glavne stvari nekako opstanu, mnogo sto sta se ne secam sa ovog puta koji je trajao 2 nedelje. Zapravo, mnogo toga se zbilo u tih 30 godina pa se i potisnulo.
  4. Triton, evo jedne fotke 1987, ali sa Kopaonika. Ako se prepozna decko sa motora, neka se javi. Inace to je ispred klub za koji sam skijao ... do krize.
  5. Tako je, samo napred, sad bar ima vremena za podsecanja.
  6. Zero Corf Adv .... lepo, istrosio pluseve za danas. Evo i Nemanja9 nosi hirursku masku.
  7. Vrlo lepo. Bas sredjuju manastir. Svake godine neka novost. Da li ste bili do isposnice Sv. Zosima?
  8. To, samo napred, sada je pravi trenutak. Crno-bele fotografije/filmovi su dugovecniji. Cini mi se da smo tu negde sa godistem.
  9. Vojislave ... Tako je, nesto tu ne stima ali to cemo na PP, da ne sirimo temu. PaPaja ... hvala. Ti si znaci isao kontra od mene. Inace ovaj MZ je bio kupljen 1986-87 a prodat ili te 1989 ili 1990. Znam da je ekipa presla na 500cc pa sam ja zurio da im se prikljucim ali tada ... puce. brankor ... hvala. Savan ... hvala. Kao sto smo ranije komentarisali, vise se vodilo racuna o kadrovima ali moje slike su amaterske, nista posebno. Ana je u Beogradu.
  10. Vojislave ... hvala ali mislim da ima jos kolega koji ce podeliti svoja iskustva iz davnih dana. ... a i da ostane nesto za price uz logorsku vatru. Inace ovaj pseudonim pod kojim sam na sajtu se spontano javio prilikom upisa, van foruma ne postoji. Meni se oduvek svidjala katana, ali ona prva, originalna iz 1982, a i vozim sada jednu ali druga generacija, pa eto kovanice sa nekim smislom. croarcher ... hvala. Nekada je to bilo uobicajeno ali slazem se da su se vremena promenila. I tada je vazilo ako imas puno para, prolazis elegantnije. Danas je razlika sto se nema para i situacija se promenila kako u svetu tako i kod nas.
  11. Aca-pn .... hvala. Stikis ... hvala jos jednom. Nisu neophodni gps i mobilni ni danas. I dalje koristim papirnu mapu a mobilni vise da mi se nadje u slucaju nuzde (klasican bez internet mogucnosti). Zivko ... hvala. Slazem se. Za B kategoriju sam polago 5 godina kasnije, vise da eto imam, nego potreba za kolima. U to vreme sve sam zavrsavao motorom. Faks, nabavke, druzenja, i putovanja kao vrhunac upotrebne vrednosti motora. Cini mi se da sam nesto mladji od tebe tako da nisam iskusio tvoje iskustvo odlaska na more (Grcku) na dve noci. Pravi posao posle fakulteta je trebao da se dogodi 90-tih ali zbog situacije, nikada se vise nisu stvorili uslovi koje su zaposleni 80-tih imali. Tako da su se moja putovanja 80-tih finansirala od dzeparca koji se nije trosio godinu dana i poslovi preko studentske zadruge + "ad hok" privatna delatnost. Pa ipak je postojala sigurnost da se planovi prave i sprovode koliko toliko, danas je plan od danas do sutra, ako ga u opste ima. Opet ljubav prema motorima ne jenjava i koga jos to drzi namakne jos po koji kilometar da ga zelja mine, uz mnogo veca odricanja nego pre 30 godina.
  12. Jovane ... hvala. Pamti se i dobro i lose inace ne bi bilo potpuno i pravo. Eol ... hvala. U pravu si da je danas dostupnije (ima u radnjama) ali je i nepristupacnije zbog krize, pa mu na slicno dodje. Mozes da gledas ali ne smes da pipas.
  13. Nema ih u Atini i razumem da su krenuli nazad motorom. Krecem ka Larisi i eto Pedje i Ane. Sta ti je to kada sa nekim dugo vozis, prosto se srodite i tok misli u vezi voznje su vam skoro identicni. Stali su da odmore u istom hotelu u Larisi gde smo odseli kada smo dolazili. Tu je bio jedan simpatican recepcionar koji je vozio GPZ 305. Mislim da je imao kajis umesto prenosnog lanca. Znam da mi je dao krug da probam kada smo predhodno bili kod njega. Secam se i slike ali je verovarno nisam prebacio u jpeg ili ko zna gde je. Super sto se ovako sve razvilo. Nasli smo se na instinkt. Riskantno ali kada vec ispade da se motorom vraca, bolje to zajedno da uradimo, pogotovo sa povredom kicme. Trebalo je da se vrate vozom a tu im i ne bih trebao pa se nismo za dalji ni dogovarali. Eto kako Bog sve uredi. Povratak je uvek bio planiran da bude sto laksi i brzi. Nekako se covek zasiti i voznje i turizma. Vec slepljeni sa sedistem vozimo 120-130 po grckim autoputevima. Negde kod Leptokarije pocinjemo da nailazimo na nase registracije. Sviramo svakome jer nase nigde nismo videli u Grckoj. Verovatno im je bilo cudno, pa smo prestali nakon pocetne euforije. Vec smo na putu 2 nedelje i potpuno smo se iskljucili iz svakodnevnice kod kuce. Drugi svet. Cim smo presli nasu granicu, stari dobri losi putevi, tu-dum-tudum. Posle jednog tu-dum, meni levi nosac kofera popusti. Na slici se vidi i Pedjina nova kaciga, ista moja ali crna. Ma kazem vam, lozili smo se na enduro. Jos jedan odmor pored autoputa. Specijalno pored znaka, asocijacija na MZ-a. Stigosmo u Beograd svi na broj, malo izlupani i umorni. Pedja je dobio gips kadu od kukova do glave kad se javio kod nas u bolnici na kontrolu. To je nakon 7 dana od povrede, ali ajde. Kaze ne moze da dise, pa nazad u bolnicu da mu otvore gips, krug u predelu stomaka. Pretegli. Tako je Pedja vozio Jawu sve sa gipsom nekoliko meseci. Izgledao je ko djeneral onako neprirodno ispravljen. Tada nam je sve to bilo normalno, sada kada pisem vidim da smo imali vise srece nego pameti. Bog nas je pogledao.
  14. Prolazimo istom deonicom i uspesno stizemo do Atine gde nalazimo smestaj najblize zeleznickoj stanici. Idemo da obezbedimo prevoz do Beograda ali ko za inat auto-voz pun. Da li moze u postanski vagon? Ne. Nista, da sacekamo koji dan, taman malo odmora i uhvatimo drugi voz. Pedja, kako si? Moze turizam? Moze. Tako mi provedemo neko vreme u Atini a Pedji bolje. Voz jos ne mozemo da nadjemo. Dobro, odoh ja jos malo da prosvrljam po Peloponezu posto su se stvari stabilizovale i pozdravismo se u nadi da ce se naci auto voz za Bg. Nastavljam put sam i obilazim Korint i mislim Naflio da je najdalje dokle sam dobacio. Nalazim kamp i tu upoznajem dvoje moto kolega iz Nemacke a pridruzuje nam se i Nemica koja putuje stopom vec neko vreme. U kampu je i dosta francuske dece, rekao bih osnovaca, koji organizovano putuju sa starijim vodicem. Koja razlika u konceptu putovanja u poredjenju sa nama. Tu provodim zanimljivu noc i nesto svetne izmedju Nemice i mene. Tu bi kolega stampar imao materijala za pisanje. Nudio sam joj da nastavimo dalje na motoru ali je otisla rano ujutru a da nisam osetio. Kolege Nemci su je videli da me je poljubila pred polazak dok sam spavao. Onako u blazenom stanju nastavljam za Naflio pored mora krivudavim putem medju borovima. Kacigu ne nosim i nisam u ratnoj opremi. Kruzig na 50km/sat. ... Stop kompjut ... kompjut ... Pa ja necu imati para za povratak a treba da vidim sta je Pedja na kraju uradio. Racunam da je vec u Beogradu ili bar u vozu za Bg. Vracam se u kamp, pakujem stvari, pa nazad za Atinu do smestaja gde sam ih ostavio. Verovatno su mi ostavili neku poruku.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja