lord_oblivion

BJB Vitez
  • Broj tema i poruka

    5391
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

  • Days Won

    1

lord_oblivion last won the day on Septembar 26 2016

lord_oblivion had the most liked content!

Reputacija u zajednici

1039 Excelent

O članu lord_oblivion

  • Rank
    Ne silazi
  • Rođendan 06.02.1974.

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.jawaklubsrbije.org

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    QM200GY '07, A3MS '88

Poslednji posetioci profila

5552 profile views
  1. Nadam se da su ti rumuni rekli gde će im biti putopis (verovatno na ADV), baš me interesuju ti snimci problematičnih 450km.
  2. Pročitao sam ponovo celu temu i propratio na Gmaps. Jedna stvar mi nije jasna ali moguće da sam nešto propustio. Ova slika vrlo precizno prikazuje sve alternative od Yakutska do Magadana: Izvor, doduše star 7 godina: http://www.sibirskyextreme.com/2010/08/old-summer-road-1/ Svetlozeleno, Kyubyume preko Tomtora do Bolševika je 'Old Summer Road', napuštena i neodržavana sekcija sa brojnim porušenim mostovima itd. To je ono gde su se Čarli i Evan šlepali na kamionima. Plava sekcija preko Ust-Nere je prohodna i održavana sekcija. Kojom trasom si ti planirao da stigneš do Magadana? Nadam se plavom, preko Ust-Nere. I zato mislim da li su te rumuni dobro razumeli, možda su pomislili da ćeš izazovnijom trasom preko Tomtora. I onaj Australijanac sa dvotaktnim MZ-om je išao tim novijim putem preko Ust-Nere pa verujem da si i ti mogao tuda isto tako i bez ikakvih problema. Ako su rumuni ipak opisali taj lakši put kao težak za tebe, onda... Bajkalsko jezero i Magadan su i moj san. Možda jednog lepog dana...
  3. Odličan put, kratak prenos, mekani čepovi (AC10) i vrućina. Levo osvežavajući pogled na neosvojivi vrh legendarne piramide. Još levo, van kadra Mora se priznati, uliva strahopoštovanje. Uz sve one lovačke i ribolovačke priče o njegovom osvajanju. I mnogim neuspešnim i polu-uspešnim pokušajima. Čast izuzecima, za sada se ne usuđujem ni da razmišljam o tome. Jer bez alata nema ni zanata. Pravo pogled doseže u...nigde. Tamo idemo. Ka Despotovcu, gde ćemo da se točimo i pazarimo hranu za narednih nekoliko dana. Takav je plan. Ah da, kalorifer je na pola. Negde oko Krivog Vira počinje kišica. Ništa opasno, čak brže ispari nego što padne. Ali dovoljno da nasluti šta može da nas čeka napred. Zla prognoza se slaže, biće kiše. Ja odlučujem da stanem i nabacim plastiku na sebe. Znam da ću se skuvati ali bolje mokar od znoja nego od kiše. Ili ne? Debeli nastavlja dalje bez oblačenja kišnjaka, smorio sam ga mojim tempom pa da malo 'ladne motor. Čekamo se na ulazu u Paraćin. Valjda me čekao 10ak minuta, jer vidim da je sad kompletno obučen. A i ja sam prvo smotao jedan duvan pa navlačio kišnjak Kiša lije. Ona dosadna, što nume da stane po tri dana. Bar je svežije. Čak i prijatno. Stajemo kod neke radnje da vidimo šta imaju od 'rane i da Raci kupimo neki poklončić. Red je. Cigara, sokić, čokoladica i palimo oprezno dalje. Obojici klizuckaju gume, valjda što je masan put. Prolazimo Ćupriju. Jedva nalazimo put ka Despotovcu. Iz prve malo mašimo i penjemo se na neki most. Dok smo shvatili da to nije taj put, odma' smo skapirali da moramo još jednom da pređemo Moravu. Sa ostatkom puta, to bi bilo nekih desetak puta da smo je prešli. Mostom. Kroz reku ne bismo mogli, nismo poneli šnorkle. Ćuprija-Despotovac... Ja sam ostao prijatno zatečen pejzažom i geografijom predela. Dodatno se poradovah kad sam shvatio da se put svo vreme penje i prepun je za mene veoma pogodnih krivina. A i nije 'pista' asvalt Ponovo ostavljam debelog u oblaku prašine Kiša prestaje ispred Despotovca. Točimo se i pitamo za put. Senjski rudnici-Strmosten. Put postaje sve nepregledniji, sve uži. Krivine - fun faktor 7, na skali 1 - 10. Jbg, mokro je i natovareni smo. + eto meni prilike da upoznam ove gume po mokrom ;D U jednoj, ni po čemu posebnoj krivini (sem što je brza, uska, nepregledna, na nizbrdo i 100 kamiona dnevno tuda omazuju ulje i naftu) vozilo Gorske slušbe sa rotacijom, vade neki auto iz jarka. Video ja na vreme, brzina bila prilagođena uslovima (nemoj neko da je rekao drugačije, nije bio prisutan i ne može da zna), pipnem prednju i osetim kako prednji po inerciji hvata tangentu van krivine. To znači da je blokirao, što dalje dovodi do zaključka da guma (AC10) ne voli masno i mokro u isto vreme A i onolike stvari pozadi malo gurkaju motor unapred...masa je zakon Dobro, vreme je za 'brzina prilagođena uslovima na putu / 2' režim vožnje. Iliti, od sad pa dokle mora, vozim k'o baba. Pred Strmosten sve suvo. Ulazimo u selo, jedna glavna ulica. Kao oslobodioci '45te, švaler gas i merkamo prodavnice. Svi nas gledaju. Prva radnja, druga radnja, treća radnja, vojni most. Rekoše nam, prvi šoder desno posle mosta vodi u Racinu kolibu. To je onaj KGSP. Nema tačnije. Jednom prilikom kad sam istraživao po Crnom Vrhu između Kragujevca i Jagodine (da, da. i tu ima jedan Crni vrh), rekoše mi tim i tim putem (šoder) može ali ima pola sata vožnje. Pola sata?? Da, al' traktorom Konačno stižemo na tu legendarnu kafu, kod sad već širom moto Srbije poznatog Čika Race : Saznajemo da u selu ipak ima da se kupi benzin (95, 170 dinara) i odlučujemo da nam ovo bude baza svo vreme Kučajske ofanzive. Samo će neko od nas (Miloš ) morati najviše jednom da trkne do Despotovca po hranu koje nema u selu u prodavnicama, ostalo sve imamo. Inače je prvobitni plan bio da tri dana budemo ovde i obiđemo neposredni deo planine a druga tri dana da se preselimo u neku od lovačkih kuća dublje u planini i da po komoru idemo kroz planinu u Zlot, Žagubicu ili Krepoljin, u zavisnosti od lokacije drugog kampa. Postavljamo šatore po kiši/ci. Sutradan nije padala ali 'ladnobre. 'Sušimo' sve što je mokro, prikupljamo energiju i volju za naredne dane i kujemo plan za prvi krug po planini.
  4. Od cele večeri (i noći) imam samo ove dve slike sa svirke. Ostale su slikane saksijom ili ne prikazuju ništa vredno deljenja Gitarski Anđeo na kapijama raja I bend večeri Ne sećam se ko je sve nastupao, sem Nazareth-a. Za njih znam jer sam video na slikama sutradan dok smo pregledali fotke sa telefona. Na kraju su proglašavali i pobednika, sa sve uručivanjem nagrade. Sve čestitke pobednicima 51. Gitarijade Samo znam da smo sutradan prekasno krenuli. Opet po vrućini.
  5. Kao što sam već gore napisao, crvenom linijom smo krenuli da 'prekratimo' do Zaječara. Poslednje veče 51. Gitarijade. Put do tamo, izuzev Bg-Smederevo i Brestovačka Banja-Zaječar, zaista uživanje. Za enduro i za one kojima nije žao felni i amortizera. Prva pauza je po planu bila u Žagubici. Tamo nas je zatekla opšta gungula, policija i zatvorena baš ulica kroz koju smo trebali da prođemo da bi došli do Vrela Mlave. Ne, nisu nas jurili. Taj dan su Dani Homolja 2017. Nađosmo drugi put, prva desno, desno i još jednom desno. I ovde gužva. I vrućina, koja nas je sustigla još na smederevskoj obilaznici. Sedosmo da popijemo kafu, konobara nema 5 minuta. Vrućina. Ajmo mi odavde. Uskoro ćemo u klanac, tamo je svežije. Ne treba da napominjem one prelepe krivine preko Crnog Vrha. Mislim da malo ko sa foruma nije išao tuda. Od Žagubice pa pored Borskog jezera dole do Banje. Odatle se ide za Bor i Zaječar. Negde oko vrha ima jedno desno odvajanje, dobar šoder, koje bi trebalo da nas odvede do Slobinog nikad završenog kompleksa. Tu smo se slikali prošle godine, kad smo išli na Staru i na Midžor. Sad nismo, vrućina je. Čekam debelog oko 3 minuta, pržim se. Ladim motor. Eto ga. Nećka se da se popnemo iako je to bio njegov predlog pre puta. Nailazi jedan bemve (auto, ne motor) i zapuca gore švaler gasom. Ja mu kažem - ako može ovaj možeš i ti. I tako se popesmo uz taj veoma zahtevan i opasan nasuti put od čak 300 metara. Pravo pred namrčenog čuvara sa kerom koji, rekao bih nešto i ne voli motore. Ker. Čuvar ne voli posetioce. Ni slikanje. Kaže, imate ovim putićem meteo-stanicu, ima i asvalta, oko 900 metara vam je. Provozajte se do gore. I njemu vrućina, samo da nas otera, posmatraju ga iz satelita pa da mu ne orežu od plate što dopušta civilima da se muvaju oko nekretnina milionske vrednosti. Da se što pre vrati pod klimu, rešavanju ukrštenice. A i ker da zaćuti. Valjda je i njemu vruće pa je malko nervozan. Odlučno (kako ko) dajemo gas i puni istraživačkog elana (opet kako ko) istrčavamo tih 900 metara i upadamo pravo u merne instrumente, neke čudne antene i kojekakve bele kutije na kočićima. Valjda je to ta meteo stanica, nema dalje puta. I ovde je vrućina. GPS meri 1000 i neki metar. Iz kućice ispada neki dečko, kez oko glave. Pozdravlja nas domaćinski, kafa, rakica, ladna voda. I on vozi motore. Studira meteorologiju, ovde radi od završetka srednje. Teško će tu da se oženi, letnje smene su im po nedelju dana pa nedelju dana voljno. Zimi malo duže. Odjedared on mene prepozna, nik sa foruma. Valjda sklavirio registraciju sa markom i bojom motora. Samo mi nije jasno kako ja nisam povezao ko je on. Iz Bora, radi kao meteorolog i vozi Apola 250. Pa, Meteorolog Zimi vozi ovo: Litra, 140 konja. Ide 'nako ;D Sreća pa ne mora da se registruje. Vreme je da krenemo dalje. Vrućina sve više pritiska. Kako smo prošli jezero, neko je uključio kalorifer u facu. Na najjače. I tako sve do Zaječara. Put zdrav, prav i brz. Da se ubijem. A nigde 'lada. Može da se tera 200 al' ja ne mogu, potrošiću sve čepove a neću stići u Strmosten. Zato moram polako. A i zbog skraćenog prenosa Dan pred put sam stavio nov lanac i nisam imao vremena da ga razradim (oteglim) da bih mogao da stavim 16z napred pa sam nevoljno krenuo na put sa 14 zuba. Nema veze, bar sam na dugim i oštrim usponima mogao da održim brzinu iznad 60 Čika Sale je još jutros stavio pivo da se ladi. I toliko je bio nestrpljiv da nam je krenuo u sustret biciklom iako nas je GPS tačno navodio. Po onolikoj vrućinčini. Smestili smo se u garažu. Bez šatora, samo podloge i vreće. Posle piva. A bilo je piva i posle. Mnogo pomaže nekoliko ledenih piva na kraju dana punog akcije. Malo spere prašinu, malo ohladi. Večeras idemo na Gitarijadu, Sale će da nas odvede da ne lutamo po gradu
  6. Meni se čuje 3. brzina. Baš se čuje. Zimus moram da jurim zupčanike.
  7. Pristavite i za mene jednu. Imam dosta logističkih informacija, deo toga sam dobio od Lalajka a deo iz prve ruke, petodnevnog boravka u Strmostenu početkom ovog meseca. I hoću da idem ponovo na Kučaje, ove ili sledeće godine svejedno mi.
  8. Šteta što smo se mimoišli za samo 3 dana. Uz dve kamere i dva aparata (telefona) napravimo ful akcioni dokumentarac Ovako, možda sledeće godine...
  9. Ovaj je išao sa MZ-om, lakši deo puta, solo http://advrider.com/index.php?threads/old-mz-from-magadan-to-london-via-zschopau.998428/page-2 A tebi Buco svaka čast i ovako, na dosadašnjem poduhvatu. Svakako nije ni lako ni jednostavno. A nagrada je neprocenjiva!
  10. Probah je, da me želja mine i da još jednom čujem zvuk paralel twina. Odlično ide i odlično reže iz lonaca
  11. Hvala! Biće još koja slika i malo teksta, samo da izađem iz gužve.
  12. Moraš da se snađeš kad si 15 kilometara od najbliže kuće X10 je opravdala svoju cenu i težinu.
  13. Malo endurisanja po Kučaju i Jastrepcu Detaljnije na :
  14. Detaljnije na
  15. Sve je počelo ovako: A bilo je ovako: Posle Ribarske banje je bilo 10 puta zanimljivije ali se napunila kartica i nisam ništa snimio sa te etape. 5 kampova, 1000 kilometara krivina i šodera i mnogo novih prijatelja Hvala Darku na organizaciji za Zaječar, tast ti je legenda Hvala Enduro klubu Lomnica i našem domaćinu Srđanu Frizeru na servisu mog amortizera i kutije filtera i Miloševog retrovizora Hvala Goranu na gostoprimstvu i druženju, pozdravi Zorana i Đošu I jedna za kraj: