yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Konačno mi potvrđuju da je organizovana grupa potvrdila dolazak i da će na lokaciji biti u nedelju u 09:00h. "Pa gde baš nađoše u 09h?" pomislih, ali kolebanja nije bilo. Godinama sam jurio i čekao šansu da posetim to mesto i jedini način je bio da uđem sa organizovanom grupom jer pojedinačne posete nisu još uvek moguće. Nakon mnogih pomeranja, otkazivanja, došao je i taj dan. Jutro za ne poželeti, 06:30h, magluština Bože sačuvaj a ulice Beograda avetinjski prazane. Što bi rekla Nada Macura, "slojevito obučen" palim motor i nakon kratkog grejanja lagano kroz maglovite ulice krećem prema auto-putu. Čim sam krenuo, na displeju mi se pali signalna lampica u obliku pahulje a pored nje i 3°C... Donesoh odluku da ću zbog guste magle ipak ići auto-putem do Sremske Mitrovice pa preko Mačvanskog Prnjavora i Loznice do zacrtanog cilja - Malog Zvornika. Malo pre skretanja za Sremsku Mitrovicu izađoh iz magle koja ostade iza, dok se ipred mene naprasno otvori suncem obasjani ravničarki pejzaž. Nakon nekoliko minuta diplej je već pokazivao 11°C što je bila najava za dinamičniju vožnju i brzo sušenje. Pošto mi je prolazno vreme bilo dobro, po dolasku u Mali Zvornik prvo odlazim do Mosta kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića gde stajem i brzinski uzimam neko pecivo za doručak. Most kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića ili Stari most je bio saobraćajni most preko reke Drine, koji spaja Zvornik i Mali Zvornik. Danas je on pešački i služi kao malogranični prelaz između Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i Srbije. Tokom jula 1919. godine, Mali Zvornik je posetio regent Aleksandar Ι Karađorđević. I već 1922. godine srpski trgovci su počeli planirati gradanju mosta na mestu gde se iskrcao kralj Aleksandar. Rešenje gvozdenog mosta na Drini je usvojeno 4 godina kasnije, 1926. Radovi su otpočeli iduće godine, a most je završen nakon dve godine izgradnje 1929, čime je Drina premoštena. Most je građen sredstvima Ministarstva građevine Kraljevine Jugoslavije, ratnom reparacijom i donacijama kralja Aleksandra I Karađorđevića. Po završetku gradnje, zaprežnim vozilima dovezeno je na most 30.000 tona kamena, da bi se ispitala njegova izdržljivost. Nakon 15 dana, kada se utvrdilo da je most čvrst i stabilan, kamen je ukloljen. Svečano otvaranje i osvećenje mosta zbilo se 12. januara 1930. godine, čemu je i prisustvovao kralj Aleksandar lično. Od tada postaje glavno zvorničko šetalište i nosi naziv Most kralja Aleksandra I. Gledajući Zvornik preko Drine, završavam doručak i krećem ka mestu koje sam toliko dugo želeo da posetim... Minut kasnije, sa lakoćom pronalazim skretanje i parkiram ispred starih gvozdenih vrata koja bi trebalo da budu ulaz. Pravim par fotki i ostaje mi samo da sačekam organizovanu grupu sa vodičem i da im se priključim. “Kamena devojka” ili "Podzemni grad Kralja Aleksandra" TAJNI podzemni grad gde je u slučaju rata trebalo da boravi državni i vojni vrh Kraljevine Jugoslavije sa elitnim gardijskim jedinicama počeo je da se gradi 1931. godine u pećinama kraj Malog Zvornika. Pristup planu podzemnog kompleksa koji je nosio šifrovano ime “Kamena devojka” imalo je svega petoro ljudi u Kraljevini. Podzemni lavirint su kopali i betonirali robijaši, dovođeni i odvođeni noću, tako da nisu znali ni gde se nalaze, ni šta grade. Radovi započeti po direktnoj naredbi kralja Aleksandra 1931. a obustavljeni su 1934. posle njegovog ubistva u Marselju. Do tada je izgrađeno 75 prostorija i nekoliko kilometara saobraćajnica koje ih povezuju, kao i sistem za vodosnabdevanje. Da je kompleks trebalo da se prostire na mnogo većoj površini, ukazuje jedan od hodnika duži od 20 kilometara. Podzemni grad je sve donedavno bio tajna, čak i za žitelje Malog Zvornika. Lokalna vlast procenila je da je reč o vrhunskoj turističkoj senzaciji i investirala novac u osvetljenje. Trenutno je oko kilometar i po hodnika podzemnog utvrđenja dostupno posetiocima, koji u njega ulaze kroz jedna od 12 čeličnih vrata lavirinta ukopanog u planinu Boranju. Hodnici okrenuti ka Drini relativno su uski da bi u slučaju potrebe mogli da se lako zatvore i brane, ali u dubini planine oni se šire i pretvaraju u saobraćajnice s platoima koje su mogle da služe kao zborna mesta jedinica stacioniranih u skloništu i prostor za skladištenje oružja i borbenih kompleta municije. Ipak, tačna namena i plan korišćenja ostali su do danas nepoznanica, jer dokumenti o ovom tajnom projektu dosad još nisu otkriveni. Podzemni grad je upotrebljen samo jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde tokom dva dana boravio mladi kralj Petar Drugi. Od 7. do 9. aprila 1941, ovde se i praktično raspala poslednja nada o odbrani Jugoslavije. Posle sednice vlade u podzemnom gradu, hrvatski političar Vlatko Maček otišao je u Zagreb i 10. aprila, kad je proglašena NDH, putem radija pozvao Hrvate na lojalnost Trećem rajhu i Anti Paveliću. Prostorija gde je održana poslednja sednica vlade tadašnje kraljevine je korišćena u toku snimanja serije "Ravna gora"- Do danas nije pronađen dokument na osnovu kojeg je zaustavljena izgradnja podzemnog grada posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju. Vojni istoričari tumače stopiranje projekta pritiskom hrvatskih političara koji su se protivili da se komandno mesto nalazi na teritoriji Srbije, uz Drinu. Aprilski rat 1941. verovatno bi se odvijao drugačije da je podzemni grad bio dovršen i popunjen predviđenim brojem srpskih vojnika. U tom slučaju NDH ne bi mogla odmah da se proširi na Podrinje, niti bi vojnici iz Srbije ostali odsečeni u neprijateljskom okruženju. Ni u sali za sednice, ni u drugim prostorijama nema originalnog nameštaja, jer je opljačkan tokom i posle Drugog svetskog rata. Pokradeno je sve što se moglo odneti, uključujući električne i vodovodne instalacije i tri masivne ukrasne “kraljeve česme” koje su po nekim tvrdnjama bile pozlaćene. Mitovi o blagu koje je za sobom ovde ostavio dvor bili su izazov za tragače za blagom koji su iskopali otvore na zidovima mnogih prostorija. Najveći su oni u podzemnoj vojničkoj crkvi, koja se prepoznaje po prostoru predviđenom za oltar. Duž hodnika su na čeličnim gredama ostali ventilatori iz predratnog vremena čija je namena bila da obezbede ravnomernu cirkulaciju vazduha iz skrivenih otvora u steni. Ventilacioni sistem nikad nije uključivan, pa je voda koja se proceđuje kroz stene napravila minijaturne stalaktite i stalagmite. Podzemni grad je jedinstveno mesto na kome se može videti kako bukvalno raste pećinski nakit kojeg je najviše u prostorijama koje su napuštene pre podziđivanja armiranim betonom. Iz "Kamene devojke" nisam poput kralja otišao u igznanstvo, ali sam zato nastavio obilazak planiranih mesta koja ću predstaviti u narednim postovima. Fotografije iz "Kamene devojke" ću kao i obično zbog preglednosti podeliti u dva posta. Nastaviće se... Kraljev apartman Kraljeva kancelarija Sala za sednice Crkva sa mestom za oltar 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Bunar u kome još uvek ima vode i koji je još uvek je funkcionalan. Mesto gde su bile originalne kraljeve česme, sada su replike. Nastaviće se... 7 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon što sam završio posetu tajnom podzemnom gradu "Kamena devojka" svoj boravak u Malom Zvorniku iskoristih da posetim i crkvicu koja je otkrivena pre nekih 15-ak godina. Na svega minut vožnje od podzemnog grada, prošavši pored mosta Kralja Aleksandra nailazim na crkvu koja je ukopana u stenama. Sveto mesto u koje dolaze vernici širom ovog regiona posvećeno je Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu pa je zbog toga i zovu "Mali Ostrog". Crkva je ukopana u brdo u obliku krsta, dužine 33 i širine 33 metra koliko je i Bog bio na zemlji. Crkva Časnog krsta je iskelsana u pećini najverovatnije u peridou između 1932. i 1934. godine, u vreme kada je građen tajni podzemni grad kralja Aleksandra Karađorđevića. Kada se uđe u crkvu, pored izvanrednog mira i mirisa, jedan produhovljen pečat daje joj i to što nema osvetljenja, već osvetljenje pruža čak 120 kandila. Ovaj put nažalost nisam imao sreće jer me je sačekala zaključana kapija. Rekoše mi da petkom dolazi sveštenik zarad službe pa je tada i otvorena. Par fotki koje sam napravio sa samog ulaza nisu nekog kvaliteta jer je unutra bio potpuni mrak. Nastaviće se... 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na red je došla i sledeća destinacija planirana tog dana za obilazak. Iz Malog Zvornika lep krivudavi put me vodi ka Loznici i planini Gučevo. Uspon ka vrhu Gučeva bio je pravi raj za sva čula. Podigao sam vizir na kacigi da bih što verodostojnije doživeo boje i osetio mirise koji su se prostirali vlažnom planinskom šumom. Krivudavi asfaltni put koji vodi ka vrhu je sjajan, ali zbog vlažnosti i opalog lišća treba biti oprezan na gasu pogotovo u gornjem delu planine. Uprkos prirodnim lepotama, kao i obično, kako se približavam nekoj od ovakvih lokacija tako počinju da me preplavljuju posebne emocije... 8. septembra 1914 godine započela je jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka iz Prvog svetskog rata, bitka na Drini. U sklopu bitke na Drini vođene su borbe i na planini Gučevo koje su trajale 55 dana. Borbe na Gučevu započele su u drugoj polovini septembra i trajale sve do početka novembra 1914. godine. Srpske trupe su oko 26. septembra stigle na Gučevo, ali kako ga nisu mogle osvojiti, utvrdile su se u neposrednoj blizini neprijateljskih linija. Gučevska bitka poznata je kao jedna od prvih rovovskih bitaka iz Prvog svetskog rata. Srpski i austrougarski rovovi bili su na veoma maloj udaljenosti, koja je na pojedinim kotama iznosila 5 - 7 m. Ovako mala udaljenost između srpskih i austrougarskih rovova bila je radi paralisanja austrougarske artiljerije, koja je bila daleko nadmoćnija od srpske. Osnovni cilj austrougarske ofanzive, da se probije kroz centar i opkole srpska krila, nije ostvaren i pored opšte nadmoći neprijatelja i početnih uspeha. Ipak, padom kota 708, Eminove vode i Kulišta, 6. novembra palo je i Gučevo, a jedinice kombinovane divizije morale su da se povuku na desnu obalu reke Štire. U borbama na Gučevu srpske trupe imale su znatne gubitke, ali su ostvarile svoj cilj parališući austrougarsku vojsku na ovom delu fronta skoro dva meseca. Prvo spomen obeležije na koje se nailazi posvećeno je hrabroj ruskoj bolničarki koja je stradala 2. oktobra 1914. godine na čuvenoj Koti 708 - Eminove vode. Darja Aleksandrovna Korobkina je rođena 1888. godine i živela je u Petrogradu, a u Srbiju je stigla najpre do Valjeva. Tamo se kratko zadržala, da bi u septembru 1914. otišla na prvu liniju fronta. Bila je bolničarka Drinske divizije drugog poziva i prilikom teških borbi kod Kurovića kolibe, dotad neviđenim odvažnošću, previjala je ranjene srpske vojnike. Zabeleženo je da je samo u jednom danu previla više od stotinu ranjenih. Posle borbi na Drini, sa Drinskom divizijom odlazi na Gučevo gde su bile najteže i najkrvavije bitke. Najžešće je bilo na koti 708. gde je i poginula pomažući srpskim ranjenim borcima. Hrabra Ruskinja od prvog dana bila je primer junaštva, o čemu svedoči i sačuvani izveštaj komandanta Drinskog konjičkog diviziona drugog poziva, od 10. septembra 1914. godine o borbama 31. avgusta, 1. i 2. septembra 1914. kod Ade Kurjačice, gde pominjući Darju navodi: "Kao zastupnik komandanta odseka naročito moram po dužnosti istaći retko požrtvovanje, hrabrost i najsavesnije vršenje svoje dužnosti prema ranjenicima za sve vreme borbe i danju i noću, vrlo često u kiši kuršuma, neposredno iza prvog borbenog reda - dobrovoljne milosrdne sestre Darje Aleksandrovne iz Petrograda, koja je sama lično previla preko 120 ranjenika. Za sve svoje zasluge, milosrdna sestra Aleksandrovna zaslužuje najveće ratno odlikovanje." Poginula je posle nepunih mesec dana na Gučevu, na Eminovim Vodama, pošto je i tamo pratila V puk II poziva; pogođena je 50 metara iza streljačkog stroja granatom prve haubice, koju su Austrijanci ispalili na Gučevo. Sahranjena je uz ostale vojnike na Eminovim Vodama, a na njenom spomen obeležju nalaze se Puškinovi stihovi: Ne, smrti nisi plen; tvoj duh sa lirom svetom van sudbe sveg što mre, nadživeće ti prah. slavna ćeš ostati dok traje sa planetom bar jednog srbina dah. VEČNA JOJ SLAVA I HVALA Nastaviće se... 8 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Vezano za prethodne postove... Na planini Gučevo, podignuta je spomen kosturnica u znak sećanja na borbe vođene na Gučevu tokom Prvog svetskog rata. Spomen kosturnicu (visoka 15m) je 1929. godine podiglo Udruženje rezervnih oficira i ratnika, kao trajno sećanje na tu značajnu bitku u istoriji srpskog naroda. U njoj su zajednički sahranjeni posmrtni ostaci ratnika srpske i austrougarske vojske. Na spomeniku je sarkofag sa natpisom: GUČEVSKI HEROJI U BORBI 1914. GODINE, a ispod njega je arhitrav sa Njegoševim stihovima: "BLAGO ONOM KO DOVIJEKA ŽIVI IMAO SE RAŠTA I RODITI." Iza spomenika se nalaze ostaci rovova iz Prvog svetskog rata. Okolina spomenika je iskrčena, uređen je vidikovac sa kojeg se pruža prelep pogled na Podrinje, Pocerinu, Semberiju i Majevicu. VEČNA IM SLAVA I HVALA! Nastaviće se... 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Vezano za prethodne postove... Sa Gučeva se spustih istim prelepim krivudavim putem kojim sam se i popeo. Preko Loznice do Tršića i rodne kuće Vuka Kardžića trebalo mi je nešto ispod pola sata lagane vožnje. Rodna kuća Vuka Karadžića se nalazi u predivnom prirodnom okruženju koje je pretvoreno u jedan poveliki etno kompleks. Pored Vukove kuće moguće je videti i pomoćne objekte koji čine jedno celo seosko domaćinstvo tog vremena. Vuk Stefanović Karadžić rođen je 1787. godine u Tršiću u kući pletari, koju je podigao njegov deda Joksim Bandula. Vukova porodica se naselila u Tršiću, napustivši Hercegovinu, bežeći od turske osvete. Rodnu kuću, kako je on sam zabeležio, Turci su za vreme Karađorđeve vladavine palili deset puta. Na mestu prvobitne kuće, Gajo Matić i Kojo Marjanović, meštani Tršića, da bi sačuvali od zaborava, poboli su veliki hrastov krst, 1897. godine, u vreme prenosa Vukovih posmrtnih ostataka iz Beča u Beograd. Taj hrastov krst i danas stoji u Vukovoj spomen-kući u Tršiću. Spomen-kuća je dvodelna, gde je ulazni deo „kuća“ urađena kao brvnara i zidanim delom nad podrumom, u kojoj se nalazi soba. Strmi krov je pokriven šindrom, karakterističan tipu kuće na ćelici. „Kuća“ je odeljenje sa otvorenim ognjištem, pokućstvom i posuđem, karakterističnim za kuće iz 19. veka. U sobi se nalaze krevet, sto, klupa, ikone, gusle i Vukov portret iz 1816. godine, rad Pavela Đurkovića. Uz kuću je formirano dvorište u kojem se nalaze vajat, kačara, ambar i koš za kukuruz. U sklopu etno kompleksa u prelepom okruženju, nalazi se i nekoliko restorana sa domaćim, tradicionalnim jelima kao i jelima sa roštilja - za svaku preporuku. Nataviće se... 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 27, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Vezano za nekoliko prethodnih postova... U predivnom prirodnom ambijentu, na nekih 17 Km od Loznice nalazi se manastir Tronoša. U Tronoškom letopisu iz 1791. kao ktitor manastira spominje se kraljica Katalina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Smatra se da je manastir nastao između 1276. i 1282. godine. Stradao je od Turaka krajem 15. veka kada je crkva srušena do temelja. Manastir je obnovljen je u 16. veku, crkva posvećena Vavedenju Bogorodice podignuta je 1559. godine. Za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka Tronoša je mesto dogovora ustaničkih vođa, zbog čega doživljava nova razaranja. U Prvom svetskom ratu u manastiru je bila improvizovana bolnica za negu ranjenika. Poslednje razaranje Tronoše bilo je na početku Drugog svetskog rata. Uz veliko oštećenje objekata, tada su uništeni vredni rukopisi i predmeti manastirske riznice. Početkom Drugog svetskog rata starešina manastira je bio jeromonah Georgije Bojić koji je učestvovao u bici za Loznicu 1941. godine. Nedaleko od manastira nalazi se kapela Sv. Pantelejmona sa desetocevnom česmom devet Jugovića, koju su po legendi sagradili Jug Bogdan i devet braće Jugovića pred polazak u Kosovski boj. Za manastir Tronošu vezan je jedan veoma lep narodni običaj: Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru Tronoši, u vosku izlivene sveće za Veliki četvrtak. Sveće su visoke oko 2m i teške preko 50 kg. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan. 8 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2708 Napisano Decembar 28, 2020 Drug član, 2105 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Dobro ti ovo ide. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nafetS 3817 Napisano Decembar 28, 2020 Drug član, 1250 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki Strom 650A, Yamaha XJ600S Prijavi odgovor kao problematičan ajmo Yogi, ne može dobro, mora odlično da bude... Na nekim mestima sam bio, ali nisam znao o lokalitetima sve što je napisano. Bitnije od toga, dosta sam zapisao za obići. p.s. jeste dupliranje, ali možda neke od postova iz one zajedničke teme prebaciti ovde, čisto da bude na gomili? 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 28, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Bruno 68 - hvala, ima toga još... @nafetS - hvala na podršci, drago mi je da si u ovoj temi pokupio neke ideje za obilazak. Inače, to upravo i radim, osim što predstavljam lokacije o kojima do sada nisam pisao, takođe lagano prebacujem i svoje postove iz ostalih tema. Tako da... biće sve na jednom mestu, "na gomili" kako ti reče, zato u naslovu teme i napisah "sabrana dela". ----------------------------------------- Svako mesto koje sam obišao ima neku svoju specifičnu priču, legendu... i svako je naravno posebno na svoj način. Isto važi i za lokaciju koju ću predstaviti, međutim ovo mesto ću definitivno pamtiti još po nečemu. Ovo je definitivno bilo jedno od najnegostoljubivijih mesta, kada su moji obilasci ovakvih lokaliteta u pitanju. Na stranu to što su se izređala tri godišnja doba za tih par sati koliko sam proveo na lokaciji, to više i nije neko čudo. Međutim ono ludo rastinje ću pamtiti još dugo... Dakle, sve što bode i žari me je ubolo i ožarilo! Cenim da ni Dejvid Belami za života nije video (osetio) onoliko bodljikave egzotike koliko sam ja za to kratko vreme, sačuvaj Bože. Ali ipak, bilo kako bilo, lokacija je (naravno) bila vredna posete. Velimirovi dvori su srednjovekovni sakralni objekat iz XV veka, koji se nalazi u mestu Ključ nedaleko od Mionice. Smešten je na mestu gde reka Lepenica pravi jednu veliku krivinu probijajući se kroz padine stenovitih brda. Narodno verovanje ovu građevinu veže za legendarnu ličnost feudalca kneza Velimira. Postoje dve legende o nastanku Velimirovih dvora. Prema prvoj, Velimir je vazal sultana i učestvuje u bici pod Beogradom 1521. i za zasluge u službi dobija na upravu spahiluk koji obuhvata Ključ i još nekoliko sela. U Ključu gradi svoje “dvore” - utvrđeni feudalni zamak-grad. Legenda se proteže i dalje na njegove sinove koji su obnovili manastir Ribnicu kod Mionice. Po drugoj legendi Velimir je bogati feudalac kneza Lazara. Bio je vrlo bogat i imao je tri sina. Jedan se udavio u Lepenici, a drugi je pao sa konja na Božić i poginuo. Kad je nesrećni otac video, trećeg je zatvorio u kulu i nikuda ga nije puštao, nego ga tu hranio i čuvao, samo da mu se ne bi kakva nesreća dogodila. U jesen mu donese zrelo grožđe, pa je dete po tome znalo koje je doba godine. Ali ga iz grozda ujede zmija i tako je oca napustio i treći sin. Narod priča da ga je prokleo car Lazar što ga nije lepo dočekao i ugostio kada je jednom dolazio u Mionicu. Ostaci Velimirovih dvora se sastoje od jednog zarušenog ogradnog zida (obziđa) dužine oko 40 metara, na kome se može uočiti mesto ulaza ili nekadašnje kapije, zatim od urušene crkve, konaka i mutvaka (kule) koja se prislanja na sam zid. Crkva je bila fresko slikana, međutim danas nema sačuvanih delova živopisa, iako se na ulazu i zapadnom zidu uočavaju tragovi fresko bojenja sa fresko malterom koji je ispran. Sama crkvena građevina je najstarija u kompleksu i potiče najverovatnije iz 15. veka. Na prostoru oko crkve otkriven je veći broj grobova iz 16. i 17. veka. Druga sačuvana građevina u kompleksu je “mutvak” (kula) koji je lociran na tridesetak metara jugozapadno od hrama i koji je dosta dobro očuvan. Iskopavanja koja su izvršena u neposrednoj blizini ove građevine utvrdila su da je pripadala nekadašnjoj manastirskoj kuhinji i konacima. To je kružna građevina prečnika 3m sa zidovima debelim od 0,7 do 0,9m, a visoka 6,5m sa uskim pravougaonim prozorima na gornjem delu građevine. Arheološka istraživanja su dala zanimljive rezultate o starosti ovog lokaliteta, naime nađeni su materijalni ostaci stari oko 5.000. godina! Velimirovi dvori su utvrđeni za nepokretno kulturno dobro i spadaju u spomenik kulture od izuzetnog značaja. Za polaznu tačku ka ovom lokalitetu sam uzeo Mionicu a koristio sam satelitski snimak jer Gugl ne prepoznaje lokalne puteve kroz selo pa vas samim tim ne može voditi do lokacije. Na prvoj mapi sam precrtao pravac (strelicu) u kojem bi vas Gugl odveo... Asfaltni put vodi sve do mesta gde treba ostaviti motore. Odatle levo zemljani put nasut kamenjem ide nizbrdo kroz šumu. Kada se dođe do reke, sa desne strane se već može uočiti crkva. Sve u svemu, od mesta gde se ostave vozila pa do lokacije potrebno je samo oko 5 minuta pešačenja i to sa sve prelaskom reke (s' kamena na kamen). Kamenje je poprilično klizavo pa treba biti pažljiv prilikom prelaska, da posetu ne bi završili sa mokrom obućom. Zbog preglednosti, u ovom postu ću postaviti fotografije crkve a u sledećem kule. 6 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dtesic 372 Napisano Decembar 28, 2020 Svrati ponekad, 428 postova Lokacija: Mladenovac Motocikl: kavasaki kle, BMW K 1200RS Prijavi odgovor kao problematičan Hvala ! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 28, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nastavak prethodnog posta... 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 28, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Opšte je poznato da su se neka od velikih arheoloških otkrića dešavala sasvim slučajno. Veliki britanski arheolog Hauard Karter, već se bio pomirio sa sudbinom da nije našao to što je tražio nakon što je prekopao celu Dolinu kraljeva. Međutim pri samom kraju istraživanja obratio mu se sluga koji je radio na otkopavanju rekavši: "Što ne kopaš ispod svog kreveta?" Poslušavši ga, Karter je baš na tom mestu započeo iskopavanje i pronašao Tutankamonovu grobnicu. Nešto slično se desilo i u Dićima. Naime, devedesetih godina prošlog veka u selu je živela jedna žena koju su zvali luda Dara i koja je tvrdila da joj se u snu obratio Sveti Luka, koji je rekao da se na mestu starog groblja mora otkopati crkva koja tu leži zakopana vekovima. Srećna okolnost je ta što je te 1991. godine priča zainteresovala našeg poznatog arheologa Željka Ježa iz Valjeva, koji je započeo istraživanja nemajući pojma da li će i na šta naići. Kad su započeta iskopavanja, arheolozi nisu imali nikakav podatak o lokalitetu. Kada su tražili od seljana da im iseku jasen na tom mestu, da bi mogli da kopaju, niko nije hteo ni za živu glavu. Govorili su da je to zapis i da nesreća čeka onog ko ga poseče. Tek uz pomoć lokalnog sveštenika uspeli su da sklone drvo i ispod njega se ukazao temelj oltara crkve. Neverovatna je snaga predanja. Na osnovu njega potomci su se vraćali iz seoba i nastavljali da žive i sahranjuju se tamo gde i njihovi preci, ostavljajući nam spomenik o kontinuitetu. Iskopavanja su pokazala da na prostoru savremenog groblja postoje ostaci srednjovekovne jednobrodne crkve. Crkva je građena krajem XIII veka ili početkom XIV veka. Crkvu je sagradio vlastelin Vlgdrag, čelnik kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića kao svoju mauzolejnu crkvu i u njoj je bio sahranjen zajedno sa članovima svoje porodice i bliže rodbine. Dokaz za to je natpis urezan u 13 redova koji govori o upokojenju monaha Nikole, po mirskom zovu čelnika Vlgdraga koji se prestavio na Vaznesenje Gospodnje 8. maja 6835.(1327) godine i kome nadgrobnu ploču postavi njegova supruga, monahinja Ana, a mirski zvana gospožda Vladislava: U leto šest tisućno i Osam stotina i trideset pete u dane kralja Uroša meseca maja u osmi dan i Vaznesenje Gospodnje na Spasovdan predstavi se rab Božiji monah Nikola, a mirski zvan čelnik Vlgdrag, ktitor ovoga svetog mesta. I ovaj kamen postavi raba Božija Ana, mirski zvana gospožda Vladislava. Bogu pak našem slava u vekove. Amin. Međutim, iznenađenja su nastavila da se nižu. Pored temelja crkve, jedan po jedan iz zemlje su počeli su da "niču" srednjovekovni grobovi sa monumentalnim nadgrobnim pločama, dakle cela jedna nekropola koja do dana današnjeg nije u potpunosti istražena. Otkopano je samo 250 grobova, a smatra se da ima još bar 1.000 srednjovekovnih nadgrobnih spomenika, koji su jedinstveni na Balkanu. Ono što je zajedničko svim nadgrobnim pločama nekropole je da nemaju nikakav istaknuti pisani znak ili slovni simbol, već se radi o simboličkim i likovnim predstavama. Velike ploče oko obnovljene zadužbine Vlgdraga, velikog čelnika na dvoru kralja Milutina, ukrašene su neobičnim i jedinstvenim simbolima kao što je stilizovano Hristovo raspeće koje je istovremeno i predhrišćansko drvo života. Daljim otkopavanjem kao šlag na tortu stiže otkriće da temelji tek otkrivene crkve jednim delom, tačnije njen oltar leži na grobnici u obliku tumula koja datira još iz bronzanog doba, tačnije 1500-1200 godina pre nove ere (pre Hrista), dakle ovo mesto je simbol svetosti još iz praistorije! Svojom monumentalnošću srpska nekropola, tik uz Ibarsku magistralu, privukla je pažnju i stručnjaka Instituta za arheologiju sa Univerzitetskog koledža u Londonu. Engleski arheolozi i antropolozi su već tri puta dolazili u selo Dići. Otkriće memorijalnog hrama visokog plemića i groblja s monumentalnim spomenicima u Dićima ukazuje da granica srednjovekovne Srbije sa Ugarskom nije bila na Rudniku, kako se obično smatra. Ovakve zadužbine grade se na svojoj zemlji, baštini, daleko od neprijatelja. To znači da je granična linija Srbije bila na bezbednoj udaljenosti, najmanje kod Kolubare, mišljenje je naših arheologa. Arheolozi priznaju da Dići ni iz daleka nisu istraženi, iako mogu da nam daju odgovore na mnoga pitanja, kakvo je bilo srednjovekovno stanovništvo, kako su izgledali, koji su im običaji bili? Pitanje je gde su živeli ti ljudi koji su sahranjeni ispred crkve, jer je ovakva koncentracija grobova i njihova monumentalnost ukazuje da je reč o plemstvu ili bogatom stanovništvu velikog naselja. Dok se traga i mašta za tajanstvenim gradom i dvorom velikog čelnika Vlgdraga, crkva sa neistraženom nekropolom malo poznatom u javnosti, stoji usamljena čekajući neka bolja vremna. 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 30, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Sledeća lokacija na ovoj vožnji nalazi se u selu Borač i radi se o maloj živopisnoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila. Za one koji eventualno istim redosledom budu obilazili mesta koja opisujem, odmah da napomenem da ne koriste rutu koju im navigacija bude izbacila već baš onu koju postavljam u ovom postu: Dići - Donja Vrbava- Toponica - Borač. U suprotnom, navigacija će vas odvesti na neki uzani makadamski put, na čijem početku će vam izbaciti podatak da do krajnjeg odredišta imate još oko 15Km. Stara crkva u Boraču, crkva Svetog Arhangela Mihaila me je oduvek privlačila i uvek sam joj se rado vraćao. Mala i skromna, ušuškana u podnožju fantastičnog Boračkog krša koji se uzdiže nad Gružom (o tome nešto kasnije), jedina je preostala od desetak koliko ih je imao slavni srednjovekovni grad Borač, rezidencija despota Stefana. Možda nije slučajno što je to mesto bilo omiljeni letnjikovac našim vladarima kroz istoriju. Brojne legende i narodna predanja vezana su za njenu prošlost. Po jednom predanju u nju su svratili i u njoj se pričestili pre odlaska na Kosovski boj knez Lazar i kneginja Milica. Postoji legenda da je crkvu obilazio i sam car Dušan, kada je boravio u ovim krajevima. O crkvi nema natpisa niti povelja, na osnovu kojih bi se mogli utvrditi sigurni podaci o vremenu nastanka dok istoričari veruju da je podignuta u vreme kralja Stefana Dragutina Nemanjića i spada u jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih spomenika. Prvi put crkva arhangela Mihaila u Boraču porušena je u oktobru 1389, neposredno posle Kosovskog boja, kad je ugarski kralj Žigmund Luksemburški poveo pohod protiv "šizmatika Rašana" (Srba), koji su žrtvovali najbolje vitezove za odbranu hrišćanskog sveta. Do konačnog pada Despotovine, hram je više puta rušen u ugarskim i turskim najezdama. Obnovljen je posle obnove Pećke patrijaršije 1557. godine. Turci su ga rušili posle Velike seobe, a ponovo je obnovljen i proširen u 19. veku. Pored svoje burne prošlosti koju je delila sa srpskim narodom, ova crkva poseduje fantastičan i misteriozni živopis koji već vekovima privlači putopisce, naučnike i umetnike. Ono što svi posetioci zapažaju da su u boračkoj crkvi na vrlo neuobičajan način prikazani zaštitnici srpske vojske arhangel Mihailo "Božji arhistratig" i sveti ratnici Georgije i Dimitrije. Njihova lica na freskama su vrlo mlada, gotovo dečačka, a iako su im oklopi oštećeni od bitaka, na njihovim licima lebde neuobičajeni tajanstveni osmesi. Ovakva pretstava je utoliko čudnija, jer je crkva oslikana 1553. godine, u periodu posle pada Srpske despotovine, koje su letopisci opisali rečima: "Agarjani idoše i ništa ih ne mogaše zaustaviti. Turci kao krilate zmije letijahu, pale sela i gradove, crkve i gradove razoriše". Stručnjaci Akademije SPC za umetnost i konzervaciju kažu da mladolika lica arhanđela i svetih ratnika možda su uspomena na poslednje branioce srednjovekovne Srbije, mlade ratnike koji su pre vremena nasledili vitezove pale u bezbrojnim bojevima s Osmanlijama. Po samom vremenu nastanka ove freske su izuzetne. Nažalost, ne zna se ko je oslikavao hram, ni kakva je sudbina tih umetnika jer slični likovi svetitelja više nigde nisu naslikani tvrde naši istoričari. Stručnjaci za srednjovekovnu umetnost smatraju da majstori živopisci nisu bili u klasi vrhunskih majstora i da proporcije tela nisu vešto predstavljene. Međutim, priznaju da prkosni likovi "vojničkih svetaca" plene svojim mladalačkim izgledom i zagonetnim osmesima. Nedavno su mladi slikari analizirali crtačku veštinu živopisaca crkve pod Boračkim kršom i postavili neobičnu teoriju. Po njihovom mišljenju, način crtanja tela svetitelja, nežnost lica i minuciozno predstavljanje mnoštva sitnih detalja, naročito na krilima arhangela Mihaila, neobično podseća na "žensku ruku". Ova neobična teorija je veoma zainteresovala i iskusne stručnjake Akademije SPC za umetnost i konzervaciju. "Lica svetih ratnika su naslikana s velikom ljubavlju, kao da je umetnik slikao svoju decu. U našoj istoriji učene monahinje ostavile su dubok trag i veoma bi nas radovalo da u crkvi u Boraču otkrijemo tragove rada prve srpske slikarke. To u srpskom pravoslavlju ne bi bilo čudo. Podsetio bih da je naša prva književnica bila upravo monahinja Jefimija" - kaže protojerej stavrofor dr Radomir Popović, dekan Akademije SPC za umetnost i konzervaciju. Postoji još zanimljivih detalja vezanih za ovaj hram. Dvoglava aždaja sa mrtvačkom glavom u sredini na ikonostasu crkve je pretstava koju do sada (bar ja lično) još nigde nisam sreo. Takođe, tu je i misteriozna freska pape Silvestera!? Otkud i zašto ona u pravoslavnom hramu, zaista nisam uspeo da pronađem i saznam. Fresku je moguće videti na mojim fotografijama, nalazi se odmah ispod betonskog stuba a iznad freske svetog ratnika Dimitrija. Ono što se takođe odmah primeti kada se zagledaju freske su oči naslikanih svetaca. Turci su toliko bili detaljni tokom devastiranja hrama da su svojim sabljama boli, grebali i kopali oči svetaca na freskama. Na ovom mestu je rado boravio i knez Miloš Obrenović koji je i finansirao rekonstrukciju crkve, posle obnove srpske državnosti. Na ovom mestu je održavao sastanke uoči Drugog srpskog ustanka. Sastanci su se održavali ispod jedne velike kruške koja se nalazila u porti crkve. Od te kruške je ostao samo jedan deo velikog panja koga je moguće videti na mojoj poslednjoj fotografiji. Pošto je bio nepismen, knez Miloš je jednom od svog sluge tražio da nožem ili sabljom na zidu crkve ispiše kako je on bio tu i kako je tu pripremao ustanak. Taj tekst urezan u zidu nalazi se tačno izmedju freski svetih ratnika georgija i Dimitrija unutar crkve i moguće ga je videti na fotografijama. Šta je sve tačno napisano, nažalost nisam uspeo da saznam. Sve u svemu jedno veoma zagonetno mesto sa bogatom istorijom koje je zaista vredno posete. Nastaviće se... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 30, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Papa Silvester Nataviće se... 7 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 31, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dolazak do poslednje destinacije u vožnji koju predstavljam je zapravo isti kao i do crkve koju sam opisao u prethodnom postu. Ispred crkve postoji parking gde se ostavljaju vozila, a sam makadamski put i uspon za Borački krš kreće baš sa tog parkinga. Još u dolasku primećuje se mesto koje prkosno odskače od svega u okolini. U sred zelene Šumadije nalaze se sive špicaste stene sa najvišim vrhom od 515m u narodu poznate kao Borački krš. Borački krš, jedinstven i redak reljefni fenomen krije bogatu istoriju, od prvih plemena koja su se naseljavala, preko Rimljana do srednjovekovnog grada čiji se ostaci još uvek nalaze na putu ka vrhu. Krš je inače napravljen od stena vulkanskog porekla koje imaju izuzetno specifičan oblik, stubaste su i kupaste strukture, deo su ugašenog vulkana odnosno Rudničkog masiva koji je nastao pre oko 20 miliona godina! Ovde je takođe identifikovano negde oko 78 vrsta ptica koje predstavljaju 21% čitavog derivata ptica u Srbiji. Nakon Kosovske bitke 1389. godine ugarske snage koje je predvodio Žigmund Luksemburški upadaju na teritoriju Srbije, osvajaju mnoge gradove među kojima su Čestin i Borač. Borač ubrzo gube, ali Borački grad ponovo osvajaju 1397. godine. U vreme Despotovine, za vreme despota Stefana Lazarevića, Borački grad dobija na značaju kao jedno od najvećih utvrđenja u tadašnjoj Srbiji, pa 1405. godine despot Stefan izdaje povelju kojom se potvrđuju povlastice u trgovini Dubrovačke republike u Srbiji. Nakon Stefanove smrti, za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, Mađari su proterani, a nakon gubitka Beograda i Golupca, despot Đurađ dodatno ojačava Borački grad. Osmanlije napadaju Despotovinu 1438. godine i grad ruše i pale, što je otprilike bio i kraj ovog grada. Nakon Segedinskog mira 1444. godine grad Borač biva obnovljen i živi kratko. Turci ga zajedno sa Ostrovicom ponovo uništavaju 1458. godine i nakon toga više nije obnavljan, a gubi i strateški značaj. Danas se na Boračkom kršu vide samo ostaci drevnog grada i to ako se dobro zagleda. Borački krš je pod zaštitom države, međutim kao jedinstveni prirodni fenomen ali i mesto koje odiše istorijom još uvek arheološki nije dovoljno istraženo iako je trag prošlih vremena vidljiv na svakom koraku. Za uspon do vrha je potrebno oko 40-45 minuta pešačenja. Otprilike 3/4 uspona je lagana šetnja, dok onu zadnju četvrtinu pre vrha, kroz šumu, treba malo ozbiljnije zapeti. Kolege kojima voznja po makadamu / nabijenom kamenu ne predstavlja problem, mogu fino skratiti vreme uspona tako što motorima mogu doći do mesta koje sam uslikao (na slici se vidi traktorska prikolica sa leve strane), a odatle dalje pešaka ka vrhu. Nagrada za uloženi napor stiže veoma brzo u vidu fenomenalnog pogleda na Gružanski kraj. Ko se odluči da motociklom produži i skrati pešačenje, umesto na parkingu kod crkve, ovo je mesto do kojeg je moguće stići makadamom i gde treba parkirati motore. Odatle levo, iza prikolice, vodi put kojim treba nastaviti peške. Nastaviće se... 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Decembar 31, 2020 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Bez obzira da li ste došli da obiđete crkvu, krš ili oba, nemoguće je da ne primetite staro Boračko groblje koje se nalazi odmah do parkinga, odnosno makadamskog puta koji vodi ka vrhu krša. Spomenici koji se nalaze ovde predstavljaju najveću grupaciju spomenika kapačara na jednom mestu, na celom prostoru Balkana. Najstariji grob u ovom vidljivom delu datira iz XVI veka, međutim zna se da je ispod starog groblja jedno još starije – iz XIII veka, ali humke nisu detaljno istaživane i broj im se ne zna. Nekada su nadgrobni spomenici pričali priče o preminulima. Tako, ukoliko je na spomeniku bio uklesan cvet u ruci to je značilo da je preminuo neko mlad, odnosno da je “ubran” iz života. Ako je na tom mestu sahranjen vojnik uklesana je slika sa šajkačom i puškom, a ako je bio drvoseča na spomenik mu je uklesivana sekira, koja je govorila o njegovoj delatnosti na ovom svetu... Ovim bih ujedno i završio pretstavljanje ove vožnje. Stanje deonice Dići - Borač je veoma korektno. Lokacije o kojima sam pisao u poslednjih nekoliko postova nisu ni najmanje posećene koliko to zaslužuju, ko se bude odlučio za obilazak - uživaće. 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Deki Katana 1781 Napisano Decembar 31, 2020 Zainteresovan, 616 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki GSX 750 F Prijavi odgovor kao problematičan Divno Borise. Imao sam prilike da vidim slican prikaz, zmajevi i lobanja, u staroj crkvi brvnari u selu Cvetke (posle Ladjevaca kada se Ibarskom ide ka Kraljevu). Isto sam se pitao kao i ti, pa su monasi iz jednog manastira objasnili da su to simboli smrti i zla, pobedjeni, tj. pod nogama krsta i Boga naseg, Isusa Hrsta. Kod te crkve je inace i grob Jovana Kursule (Petrovica), velikog junaka i bliskog saborca vozda Karadjordja. On je takodje bio poznat megdandzija koji je posekao mnoge Turke u borbama kao i u dvobojima (ima tu prica). Bio je cutljiv covek i kada su drugi ljudi trebali da izadju na megdan sa Turcima, rekao bih "Pusti mene, nije to za tebe", parafraziram. Podlegao je od 17 zadobijenih rana iz njegovog poslednjeg boja na Deligradu, dve nedelje nakon sto su ga doneli u svoj radni kraj 16.08.1813. P.S. Lepe slike ali se dosta njih nije prikazalo u samom postu. Moraju pojedinacno da se otvaraju. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vanjka 37 Napisano Januar 1, 2021 U prolazu, 51 postova Lokacija: Beograd/Toronto Motocikl: TDM 900, BMW R1150 RS, BMW R1200 ST, AT 2020 Prijavi odgovor kao problematičan On 12/30/2020 at 9:05 PM, yogibear said: Bez obzira da li ste došli da obiđete crkvu, krš ili oba, nemoguće je da ne primetite staro Boračko groblje koje se nalazi odmah do parkinga, odnosno makadamskog puta koji vodi ka vrhu krša. Spomenici koji se nalaze ovde predstavljaju najveću grupaciju spomenika kapačara na jednom mestu, na celom prostoru Balkana. Najstariji grob u ovom vidljivom delu datira iz XVI veka, međutim zna se da je ispod starog groblja jedno još starije – iz XIII veka, ali humke nisu detaljno istaživane i broj im se ne zna. Nekada su nadgrobni spomenici pričali priče o preminulima. Tako, ukoliko je na spomeniku bio uklesan cvet u ruci to je značilo da je preminuo neko mlad, odnosno da je “ubran” iz života. Ako je na tom mestu sahranjen vojnik uklesana je slika sa šajkačom i puškom, a ako je bio drvoseča na spomenik mu je uklesivana sekira, koja je govorila o njegovoj delatnosti na ovom svetu... Ovim bih ujedno i završio pretstavljanje ove vožnje. Stanje deonice Dići - Borač je veoma korektno. Lokacije o kojima sam pisao u poslednjih nekoliko postova nisu ni najmanje posećene koliko to zaslužuju, ko se bude odlučio za obilazak - uživaće. E pa yogibear stvarno su ti postovi extra. Covek vidi prelepe krajeve ove Srbije i nauci mnogo. Hvala na odlicnom sadrzaju. KEEP UP THE GREAT WORK ; ) 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Hvala @Deki Katana na zanimljivim podacima. Što se otvaranja fotografija tiče, ja nemam nikakvih problema. Moguće je da ti je internet bio nešto sporiji ili... pošto sam poodavno ispucao kvotu za direktno postavljanje fotografija na forum, moram da koristim neki od sajtova za "šerovanje", koji je možda u tom trenutku imao nekih problema. Hvala @vanjka, biće toga još -------------------------------------------- Neko će možda reći da je kič, nekome će se i svideti... Bilo kako bilo, kafanu "Ko to tamo peva" na putu #182 koji spaja Knić i Kragujevac, posećuju kako putnici prolaznici, tako i putnici namernici. Dragan, vlasnik objekta, sasvim slučajno je ušao u ovu priču, kada je u jednoj građevinskoj firmi video stari autobus koji neodoljivo podseća na autobus korišćen u kultnom filmu "Ko to tamo peva". I sam veliki ljubitelj pomenutog filma, Dragan je došao na ideju da napravi lični omaž ovom ostvarenju pa je njegov ugostiteljski objekat postao poput stanice, ali ne samo za putnike koji idu za Beograd. Jedini iz glumačke postavke koji je posetio ,"Ko to tamo peva" je Dragan Nikolić. Sam objekat prepun je autentičnih predmeta s početka 20 veka. Ljubitelji roka i džeza, umetnici i filmofili inspirisani ostvarenjem "Ko to tamo peva" i sami su doprineli izgledu ove neobične kafane. 5 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan "Lebac sutra nemojte poslati", samo je Jedna od brojnih poruka koje su žvrljane drhtavim rukama na đačkim knjižicama, ličnim kartama, poleđinama koverata... Pisali su ih ljudi znajući da će to biti poslednji pozdrav koji nikada neće moći da izgovore voljenima. Pisala su ih i deca. Svakog 21. oktobra srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u kragujevačkim Šumaricama. Partizani i četnici su 29. septembra oslobodili Gornji Milanovac. Tom prilikom su zarobili određeni broj Nemaca iz 6. čete 920. bataljona zemaljskih strelaca koji su bili u gradu. Nemačka komanda u Beogradu naredila je jednom od dva bataljona koji su se nalazili u Kragujevcu, 749. puku pod komandom kapetana Frica Fidlera da oslobodi zarobljene vojnike. Bataljon je dva puta bezuspešno pokušavao da oslobode vojnike, a u trećem pokušaju su stigli u Gornji Milanovac, ali tamo više nije bilo njihovih vojnika. Kao odmazdu spalili su grad i uzeli taoce. Prilikom povratka, na pola puta između Bara i Ljuljaka došlo je do sukoba sa četničkim i partizanskim jedinicama. Žrtava je bilo na obe strane, a Nemci su izgubili 10 ljudi, dok je 26 ranjeno. To je bio povod za streljanje. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50. Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra 1941. Streljanja su prvo počela u selima koja su Nemci zvali "legla bandita". Posle toga je doneta odluka da se ubistva nastave i u Kragujevcu. Hapšenja i racije su vršena neselektivno i stanovništvo je na streljanja izvođeno u grupama. Postoje različiti podaci o broju ubijenih u zločinu. Kustos Staniša Brkić je u knjizi "Ime i broj" iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtvi streljanja u Kragujevcu. Nemci su upali u Gimnaziju i ostale škole, odakle su u toku nastave izveli profesore i đake. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti među kojima je bilo i 15 dečaka čistača obuće. Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej "21. oktobar". Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i "Spomenik streljanim đacima i profesorima", koji je postao simbol kragujevačke tragedije. Ne zaboravimo ih. 1 1 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 7 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Vampir - jedna od retkih, ako ne i jedina reč preuzeta iz srpskog jezika koja se koristi u celom svetu. Reč je o Petru Blagojeviću, koji je živeo krajem 17. i početkom 18. veka, u vreme kada je delom Srbije vladala Austrougarska. Zahvaljujući pedantnosti bečke administracije, postoje svedočanstva o događajima koji su tada preplašili Evropu. Naime, te 1725. posle smrti seljaka iz Kisiljeva Petra Blagojevića ljudi su masovno počeli da umiru. U osam dana posle njegove smrti umrlo je njih devetoro. Osim toga, meštani su govorili da je sve umrle pre njihove smrti posetio Petar. Njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja, rekavši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći svoje opanke. Seljaci su stoga od austrijskog kapetana Frombalda zatražili da otvore Petrov kovčeg. U Frombaldovom izveštaju, koji se danas čuva u arhivi u Beču, stoji da je ono što su videli tada uplašilo sve prisutne. Telo Petra Blagojevića uopšte nije pokazivalo znake propadanja, a oko usta su mu bili tragovi sveže krvi. Telo je bilo probodeno kocem, a potom spaljeno. Nedugo posle toga bečke novine „Vineriše dijarijum“, danas poznate kao „Viner cajtung“, objavile su članak pod naslovom „Vampir von Kisiljevo“ i od tada se reč vampir koristi širom planete i spada u prva pominjanja vampirizma u Evropi i svetu. Posle Perine smrti austrijska vojna uprava poslala je komisiju da ispita da li vampiri u Srbiji postoje i da li se razvila epidemija vampira. Otvarali su grobove ljudi za koje se pričalo da su se povampirili. Austrijski komesari su naredili spaljivanje svih leševa koji su delovali "živo", a od tada u selu postoji kletva: "Dabogda te Pera posetio!" ------------------------ Iako ne prvi, medijsku slavu je preuzeo i do dana današnjeg ostao najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović. U nedirnutom prirodnom bogatstvu šuma, planina i reka, smešteno je selo Zarožje, najveće selo od 33 sela opštine Bajina Bašta. U mračnom planinskom prolazu kod izvora reke Rogačice, nalazi se uska staza koja vodi pravo do prastare ali sada delimično obnovljene vodenice u kojoj je prema legendi, boravio najpoznatiji srpski vampir, Sava Savanović. Sava je bio imućan i cenjen trgovac stokom. Dugo se nije ženio, a onda se zaljubio u ćerku trgovca iz Valjeva. Međutim, njen otac nije dozvolio brak jer je Sava bio mnogo stariji od nje. Tada se promenio. Počeo je stalno da se svađa, pa su i ljudi počeli da ga izbegavaju. Bio je grub prema posluzi u kući i mlađem bratu Stanku, ali i njegovoj ženi i deci. Sava je onda doneo odluku da ubije nesuđenu suprugu. Iako je bila bogata, volela je da čuva ovce. Sava je uzeo pištolj i proveo je celu noć u kućici u dvorištu. Čekao je zoru da devojka krene na pašu s ovcama. Brat Stanko imao je loš predosećaj. Video ga je kako sprema kuburu za pojas i pratio ga. Našavši devojku, Sava je pitao da li želi da ode s njim kući, a ona mu je odgovorila da ne sme od oca. Okrenula se na tren da pogleda ovce, a Sava je izvadio oružje i pucao joj u leđa. Stanko je iskočio iz grmlja na Savu i počeli su da se bore. Pastiri koji su bili u blizini, čuli su pucanj i dojurili, Stanko se presplašio i počeo da beži, a oni su mislili da je razbojnik. Jedan mu je pucao u leđa i na mestu ga ubio. Sava je, preplašen i znojav, nekako ustao i nožem napao pastira koji mu je ubio brata. Tada su drugi videli telo devojke i shvatili da su ubili pogrešnog. Okružili su Savu i počeli su da ga biju motkama. Seljani nisu hteli da ga sahrane na groblju jer je bio ubica, pa su ga pokopali blizu mesta gde je poginuo. Nakon tog događaja Sava Savanović je godinama davio vodeničare na Rogačici, ali niko nije znao da je on vampir, sve dok nije naišao Strahinja iz Ovčinje koji je sticajem okolnosti ostao prvi put da prenoći u vodenici. Uzeo je pušku, jedan poveći panj je prerušio da liči na čoveka i sakrio se u potkrovlje. Oko ponoći Sava je ušao u vodenicu i počeo da meša brašno i kada je ugledao panj prerušen u čoveka počeo da viče: "Evo meni dobre večere". Sava je tada počeo da davi, ali je osetio da to nije živo biće, već nešto drugo. U tom trenutku, povampireni Sava izgovorio je čuvenu rečenicu u kojoj je zapravo priznao da je povampiren: "Ej, Savo Savanoviću, devedeset godina vampiruješ, i ne osta bez večere kao večeras!" Meštani su se već ujutru okupili oko vodenice da vide da li je Strahinja preživeo. Narod je ugledao Strahinju i njegova prva rečenica je bila da je Sava Savanović povampiren. Odmah su krenuli u potragu za njegovim grobom. Tada su meštani otišli kod najstarije babe u selu koja im je rekla da njegov grob potraže u Krivoj jaruzi ispod "račvastog bresta". Tako je i bilo, našli su Savin grob i kada su ga otkopali videli su da na jedno oko gleda. Proboli su ga glogovim kocem, ali nisu uspeli kako treba da ga poprskaju svetom vodicom i iz njegovog tela izletela je "leptirica". Od tada Sava ne spava, sigurni su meštani. U priči o najpoznatijem srpskom vampiru, Savi Savanoviću inspiraciju je pronašao i reditelj Đorđe Kadijević i to za prvi srpski horor film "Leptirica" (1973). Stanovnici Zarožja tvrde kako je leptirica zaista postojala i da je izletela iz Savinog tela kada su ga proboli kocem... ------------------------------ Malobrojan i goloruk, bez adekvatnog naoružanja (glogov kolac, beli luk, krst, sveta vodica...), krenuh da potražim Savinu vodenicu ne bi li iz prvog lica i nešto više saznao o tom ukletom mestu. Verovatno svima dobro poznati put #170 me je iz pravca Valjeva doveo do pumpe "MIF Petrol", koja je nepun kilometar udaljena od poznatog vidikovca "Kapija podrinja". Odmah tu kod pumpe stajem da bih upalio "oflajn" navigaciju na telefonu, jer kao što sam i pretpostavio, dole u rupi nema ama baš nikakvog signala ni mreže. Sama moja pojava i smer u kome sam zaustavio motor su privukli pažnju kako lokalcima koji su sedeli u bašti kafane preko puta, tako i svim prisutnima na pumpi. Definitivno su svi znali gde idem, jer baš sa tog mesta pod oštrim uglom nizbrdo kreće makadamski put koji vodi ka možda najpoznatijoj vodenici u Srbiji. Nakon nekih 1,5 - 2 Km korektnog makadama na moje iznenađenje kreće vijugavi asfaltni put koji vodi, odnosno prolazi pored same vodenice. Sa desne strane puta jedva se primećuje krov vodenice koja se nalazi u rupi, u samom klancu u kome je i pored sunčanog dana bilo poprilično mračno. Spustih se putem malo niže ka krivini i malom mostiću da bih okrenuo motor ka pravcu iz kojega sam i došao. Na samoj krivini primećijem spomenik "krajputaš" i setim se podatka pronađenog na internetu. Naime, spomenik je podignut policajcu koji je tu umro, meštani kažu izliv krvi u mozak, iako zvanični podaci o smrti nikada nisu objavljeni... Kako god, vratih se desetak metara uzbrdo i tu se parkirah, jer odatle kreće uzana pešačka stazica koja vodi nizbrdo u klanac ka reci i vodenici. Spustivši se u rupu na prvu pomislih, stvarno sablasno mesto. Žive duše nema da prođe putem iznad, vodenica sama za sebe stoji u sred ničega, a jedini zvuk je zapravo žubor prelepe bistre vode koja teče i preliva se preko kamenja. Kako su minuti mog boravka proticali i kako sam se ja sve više šunjao po nepristupačnom okruženju, sve više sam razmišljao o tome, kako je ovo u stvari jedno predivno mesto u prirodi! Došlo je vreme i za povratak. Kao što sam na početku napisao, kapija Podrinja je na minut vožnje od mesta na glavnom putu gde je skretanje za vodenicu. Zato odlučih da po ko zna koji put prvo odem do vidikovca i bacim pogled na lepotu koja se prostire ispred, pa onda lepim krivinama nazad za Valjevo i Beograd. Kao što na vrhu Rtnja nisam video vanzemaljce a u napuštenim vojvođanskim dvorcima nisam sreo duhove. Kao što u pećini Sv. Save nisam uspeo rukom da napipam vodu u steni (znak da sam grešan - kažu), kao što su freske koje plaču uvek bile suve za mene, a u tunelu iz filma "Lepa sela lepo gore" nisam sreo Drekavca... očekivano, ni ovde nisam naišao na vampire. Ali ipak, to sam ja, možda će neko drugi imati više "sreće". Fotografije ću postaviti u sledeća dva posta... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post. 4 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15476 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan I još fotografija vezanih za prethodna dva posta. 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
