dane@ 98 Napisano Septembar 8, 2008 Drug član, 1777 postova Lokacija: Sibir Prijavi odgovor kao problematičan Ima taj sistem sa motokrosa, a mozes i pleh srafove da zasrafis kroz felnu, taman da uhvate gumu, bas da ne dodje do tog okretanja Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marokanac 1882 Napisano Septembar 8, 2008 Drug član, 1073 postova Lokacija: Beograd.........Srbija....... Motocikl: BMW R1200GS Adventure 2014 - Touratech oprema full + F650GS Dakar Prijavi odgovor kao problematičan Tacno Dane, u pravu si moze i sa hol-srafovima (mada ja ne preporucujem, sem u nuzdi) ovo sa "kocnicama" je mnogo lakse i "cistije"...........Pozdrav. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dane@ 98 Napisano Septembar 8, 2008 Drug član, 1777 postova Lokacija: Sibir Prijavi odgovor kao problematičan Jes, u pravu si, nego cisto da se zna, holsraf moze da se nadje svuda, pa ako nekom zagusti... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
matijak 265 Napisano Septembar 9, 2008 Svrati ponekad, 364 postova Lokacija: Vancouver Motocikl: CB125 K3 Prijavi odgovor kao problematičan VI Budi nas vrućina, jedva je svanulo a već je pretoplo. Čak je i vrućina drugačija od one kod nas. Osim benzinske pumpe i malog restorana nema ničeg unaokolo. Bog nas je sinoć zaista pogledao. Spavali smo u njegovom dvorištu. Ne prolazimo bez čaja sa vlasnikom restorana i njegovom ženom. Nismo puno pričali, na tv je fudbal, a žena ima posla u kuhinji. Sinoćni vetar je svakodnevna pojava. Ljudi noću ovuda, ni autom, ne putuju, osim ako ne moraju. Žali se da nema posla... Ljuti se kada hoćemo da platimo čaj. Želimo li da mu navučemo maler od ranog jura? Polupustinja polako počinje da se mreška, pojavljuju se prva stenovita brda. Još malo do Kapadokije. Svako kome smo rekli da želimo da odemo tamo je rekao da smo dobro odabrali. Gradić Nevšehir (Novi grad) je glavni grad Kapadokije, mada u njemu su, tog jutra, novi jedino vrući somuni sa sirom. Dovoljno. Jogurt je bez veze. Nevšehir pomalo liči na kakvu zabačenu bosansku kasabu. Na vrhu tvrđava, ispod par džamija i mahala, u dnu fabrika ...u stečaju. Nevšehir živi od zemljoradnje i turizma. Lepo je što niko nigde ne žuri i ne preteruje. Sela, Goreme i Urgup su turistički centri i u njima se nalaze tzv. Otvoreni muzeji. Pratimo putokaz na kome piše Gore. Goreme, Gore ista stvar. Nailazimo na brdo ispod čijeg vrha su ruševine za koje nema sumnje je praistorijsko naselje pećinskih ljudi - gastarbajtera. Ispred svake pećine nalazi lepo ozidan kameni luk. I danas se smatra, među gastarbajterima, da čovek nije ostvaren dok ne kupi novog mercedesa i dok ispred svoje, najveće kuće u selu, negde ne opali – luk. Gipsani lavići, orlići i pekinezeri su tu samo da neupućenog promatrača navedu na krivi trag ...suština je u luku. Koliko sam mogao da zamislim, Kapadokija bi trebalo da podseća na našu Đavolju varoš, samo veću. Mnoštvo ogromnih stećaka sa kamenom trešnjom na vrhu. Ove gastarbajterske pećine su super, ali nemaju veze sa onim hto hoćemo da vidimo? Pitamo gospođu, koja je sa dva dečaka krenula u vožnju traktorom – Izvin'te, a gde su stećci? Stećci su u Goreme, Ovo je Gore, skrenuli smo sa puta. Ovde nema ništa. Kako nema, a šta je ono na brdu. To? Mi tu držimo koze i magarce. Malo smo se vratili i našli put za Goreme. Zaustavljamo pored par sklepanih tezgi na kojima vlasnici budućih turističkih imperija nude suvenire. Stećci od gipsa, stećci od gline, drveta, kamena, alabastera, zlata, dijamanta, brilijanta... Selam alejkum, gde su stećci, oni pravi? Popnite se na ovu stenu ...videćete. Hoćete li da kupite lepoj devojci uspomenu iz Kapadokije? Ona mi je žena. Hoćete li da kupite poštovanoj supruzi zlatnu uspomenu iz Kapadokije? Neću, a šta je ovo? Pečene semenke od bundeve. Pošto? Dve lire kilogram. Daj pola kile. Olja, semenke su tu, premijera može da počne. Penjemo se, pogled... Umalo se ne udavih. Udahnuh košpu, iako je sarajevkso naselje Aneks blizu Željinog stadiona. Navijače Želje, kako se to umetnički kaže – večiti rivali, navijači FK Sarajeva zovu - Košpicari. Ovi za uzvrat zovu navijače Sarajeva – Pitari. Ja navijam za Partizan, ali volim Želju zato što vozimo biciklo oko stadiona, a volim i FK Sarajevo, zato što moj otac voli. Jedino što ne volim je - fudbal. Ko su u jednoj sekundi mogao nadati sto puta većoj Đavojoj varoši, Grand kanjonu i Svetoj gori - na Marsu? Deset metara ispod - večita inspiracija svih kreatora Uspomene iz Kapadokije. Hiljade stećaka! Svaki je komad tvrde stene, na vrhu trbušastog stuba porozne stene koji je kiša sprala sa svih strana osim ispod vrha. Tvrda stena je, poput kišobrana, sačuvala porozni stub od daljeg spiranja. Tako nešto... Da to ne bi bilo sve, u Kapadokiji su stari hrišćani svaki od tih stećaka izdubili, napravivši u njima, dletom i čekićem, stanove i crkve. Lepo im je krenulo pa izdubiše čitave gradove. Selom Učhisar dominira neboder, nekad, jedno sasvim normalno i pristojno kameno brdo iz kaubojskih filmova i reklama za Marlboro. I toga ima u Kapadokiji. Prenaseljenje, ili neugodna hladnoća sablje dimiskije, u rukama sveže pristiglih i preambicioznih Muhamedovih misionara, a bez smisla za humor, inicirala su preseljenje tih prvih hipi komuna iz ludih naselja na zemlji u još luđa pod zemljom.. Stotinama godina su sistemi podzemnih naseobina odolevali napadima Arapa i Turaka. Nije poznato šta ih je nateralo da otvore ogromna kamena vrata koja se mogu otvoriti samo iznutra. Koplja su se lomila u naučnom svetu oko toga šta je uzrokovalo pad Kapadokije. Prosečnom beograđaninu za rešenje te misterije treba dve sekunde. Kriv je - ajvar.Verovatno je neka domaćica htela da izluftira malo, pošto je, na opštu radost komšiluka, na ringli štednjaka, ispekla pet džakova paprike babure ...za ajvar. Interesantno je da su se krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih hipiji ponovo nastanili ovde. Kapadokija je bila važna stanica na putu ka Afganistanu i Indiji, mestima gde, uz pomoć hašiša i opijuma, ekspresnom linijom, stizalo do nirvane. I danas može sresti pokoji bradonja u sandalama sa gitarom. Dok gledam, ti kapadokijski stećci me podsećaju na mlade vrganje tzv. turčine. Ženski svet ima drugačije asocijacije. Stvarno su šuplji ko švajcarski sir, uklesane stepenice, vrata, prozori, stolovi, stolice, police... Srećemo prvu kamilu od onih Gadafijevih na Kalemegdanu. Meditira pored kante za đubre. Može da se plati i jaše. Malo pored, u hladu, je parkiran moped. Kamila na posao dolazi mopedom, voli bajkere. Goreme - samo pravo. Goreme museum je mesto gde nemačke, japanske, američke, italijanske turiste čeka još veći napor od onoga kada su iz klimatizovanog aviona morali, da po suncu, svojim nogama pređu u klimatizovani autobus sa bifeom. Sada im ne gine da iz klimatizovanog autobusa prevale celih pedeset metara do, autentične i dve hiljade godina stare, podzemne naseobine ranih hrišćana sa električnom rasvetom i automatom za koka-kolu. Kako mi ne slušamo taj Erkondišn, nego Miroslava Ilića, puštamo afriku da nas odvede gde je njoj ćeif. Uželela se peska, makadama, rupa... mada, preteški smo za bilo kakav off-road. Sada smo u Kapadokiji bez turista i suvenira. Kapdokija je tolika da je nemoguće ograditi, kontrolisati i naplaćivati ulaznice. Svako ovde može da radi šta hoće Ulazimo u nekadašnje spavaće sobe, kuhinje, kupatila. Sve je isklesano iz jednog komada. Nailazimo na male crkvice, oltari, freske. Stari i zaboravljeni simboli... Mnogim prostorijama fale zidovi, tako da nije potebno ulaziti i uznemiravati duhove da bi se videlo kako sve to izgleda. Zaključujem da zidovi fale sa strana odakle duva onaj uragan od sinoć. Nije baš najtačnije, pošto smo kasnije videli da zidovi fale i sa drugih strana osim onih severnih. Bilo je tu i zemljotresa i ko zna čega još. Vrućina nas podseća na zadnje tuširanje. Beše to nakada davno, u Stambolu gradu. Tražeći kamp prođosmo Kapadokiju uzduž i popreko. Obišavši krug, eto kamp, na visoravni iznad Goreme. Kamp radi. Gazda se čudi prvom pitanju. Imate li tuš? Imamo dvadeset tuševa i jedan bazen. Bazen u kampu? Da, pored toga imamo prodavnicu, kafe-bar i restoran. Imate bazen u kampu? Da. Imate li piva u prodavnici? Da. Može li se pivo iz prodavnice piti u bazenu? Da. Gazda nas vodi da biramo gde želimo da se smestimo. Slušamo njegov savet. Terasa u hladu nekoliko maslina. Pogled puca na celu Kapadokiju. Prvi put sklapamo šator od Beograda. Inspirisano kapadokijskim oblicima, niče zdanje, čast i dika svakog izviđača Komšiluk, koga nema puno, Nemci, Francuzi, Italijani. Nemci su došli terenskim kamionom. Nose kaubojske šešire. Pored radionice, imaju nameštaj, sve kuhinjske aparate, belu tehiku, televizore, muzičke linije, kompjutere, internete, satelite... Poneli su i svoju ogradu i crevo za polivanje bašte. Svaki dan, od jutra do mraka, oni nešto čiste, ribaju, glancanju, sklapaju, rasklapaju, iznose, vraćaju, pale, gase, rastavljaju, sklapaju... Brzo se umore, pa rano idu u krevet. Pogled na naš nepravilno sklopljen i postavljen šator ih izbezumljuje. Francuzi sede, gledaju u daljinu i piju kafu. Veliki Italijani viču na male Italijane. Mali Italijani plaču. Mi, pijemo pivo u bazenu u kome nema nikog. Pošto smo se dobro iskupali, sevap je da isto to učinimo i sa svojom odećom. Ja sam oprao motor i malo se pozabavio uljem, kočnicama, lancem... Sve je ko' zapeta puška. Smišljamo šta ćemo kuvati, imamo mali plinski primus i nešto kamperske hrane. Biramo omiljeno jelo – ono iz kafane. Za pet minuta smo u Goreme, hajde da se provozamo malo... Izbijamo na brdašce nad gradom. Panorama. Tačno smo u sredini Kapadokije. Gledamo najcrveniji zalazak Sunca na svetu. Parkiramo u centru. Dosta stranaca, najeviše iscrpljeni mladi ljudi koji putuju svetom sa rancem na leđima. Sede, leže, jedu, piju, puše po prašnjavim trotoarima. Društvo im prave stari hipiji i poneko kuče. Samo smo pogledali u pravcu neobične radnje sa tepisima... Sedimo na sećiji, pijemo čaj, prodavac vadi jedan po jedan tepih, prostire ga, objašnjava nam tehnike i način izrade, finoću. Veoma je zanimljivo. Postoje tri osnovne tehnike. Tkanje, vez i čvorovanje. Ćilimi su tkani i najjeftiniji. Slede vez, tepih. Najskupicenije su kombinacije sve tri tehnike. Pokazao nam je barem trideset tepiha. Ne zna se koji je lepši. Svaki je unikat, i svaki je ručno izrađen u nekom od sela Kapadokije. Nema uvozne robe. Shvatio je trgovac da smo na motoru i da smo poslednji kojima će nešto prodati, pa nam je opet posvetio sat vremena. Setio sam se trgovaca sa Baš Čaršije, onih pravih. I oni su takvi, uvedu te u radnju samo da bi popili kafu sa tobom. Što ti putnik može ispričati, ni jedne vesti ne mogu. Malo nas je uputio i u cene. Ni malo nije jeftino osim ako ne znaš da se cenjkaš... Čin trgovine je često važniji od robe koja se prodaje. Na Istoku, ljudi se, kroz trgovinu, upoznaju, komuniciraju, ponekad i pomažu. Na Zapadu ljudi se trgovinom otuđuju. Ovde je moguće kupiti i ispod realne cene, na štetu trgovca. Reč nije na prodaju, a na greškama se uči. Zato i jesu najbolji na svetu. Za razliku od naših prostora gde se bilo kakvo angažovanje u pogledu cenkanja smatra nečasnim, na Istoku se gotovo uvredom smatra pristajanje na prvu cenu. Svaki put kada smo se cenjkali i ponekad spustili cenu i za više od pola, trgovci su nas pozvali da posedimo sa njima, da se upoznamo i malo podivanimo. Kad god se nismo cenjkali - nisu nas ni pogledali. Nigde više nismo videli prelepe kapadokijske tepihe. Pitao sam trgovca da li je čuo za pirotske ćilime. Nije čuo, ali ga jako zanima. Čovek voli to što radi ... a bogami voli i da dobro pojede, sudeći prema onome šta nas je dočekalo u njegovoj omiljenoj kafani. Savetovao nas je da probamo pide. Pide, pite, isti đavo. Očekivali smo buregdžinicu ili nešto slično, ali smo se prevarili. Pide su turski specijalitet, testo poput onog za pice, sa nedevom preko. Peku se u furuni na drva i gotove su za minut. Nadeva ima više vrsta. Olja je odabrala od svih vrsta pida po malo, a ja samo one sa mesom. Opet smo dobili ajran, mlečni proizvod poput lošeg jogurta kod nas, kada mlekare sipaju previše vode i kad jugurt ukiseli a ne pokvari se. Grozno. Pitamo ima li nešto bolje na tu temu. Dobijamo fenomenalno kiselo mleko u supenom tanjiru sa sve kašikom. Kasnije smo ga naručivali tako što kažemo – jogurt i oponašamo kusanje supe. Nema greške. Rado smo naručivali pide, ali nigde nisu bile ni prineti onima koje prave braća Kahvedži u Goreme. Pored najboljih pida, braća Kahvedžije kuvaju i najbolju tursku kafu. Žickamo cigaru iako ne pušimo. U kampu svi spavaju osim Francuza koji su posle kafe prešli na vino. Sede, drže se za rukei gledaju u mesečinu. Otvaramo hladni Efes i pridružujemo se. 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marokanac 1882 Napisano Septembar 9, 2008 Drug član, 1073 postova Lokacija: Beograd.........Srbija....... Motocikl: BMW R1200GS Adventure 2014 - Touratech oprema full + F650GS Dakar Prijavi odgovor kao problematičan Odlicno........lepo.........zanimljivo...........samo nastavi da sto pre citamo nastavak celog putovanja. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 9, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Nije fer! Matijak, ako zakasnim u skolu zbog putopisa, ti mi pises opravdanje!! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Koprian 405 Napisano Septembar 9, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Beverly 500ie Cruiser Prijavi odgovor kao problematičan Pitale me kolege sta se kezim dok gledam u monitor, evo, sad i oni citaju... cini mi se da je i rasprava na pomolu Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mixa 1036 Napisano Septembar 9, 2008 Ne silazi, 5473 postova Lokacija: Trebinje Motocikl: Honda Varadero 1000 ABS Prijavi odgovor kao problematičan Pitale me kolege sta se kezim dok gledam u monitor, evo, sad i oni citaju... cini mi se da je i rasprava na pomolu Lako mi je za tebe, meni procitala djevojka. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Frgich 1 Napisano Septembar 9, 2008 U prolazu, 20 postova Lokacija: Zagreb Prijavi odgovor kao problematičan "Selam alejkum, gde su stećci, oni pravi? Popnite se na ovu stenu ...videćete. Hoćete li da kupite lepoj devojci uspomenu iz Kapadokije? Ona mi je žena. Hoćete li da kupite poštovanoj supruzi zlatnu uspomenu iz Kapadokije? Neću, a šta je ovo? Pečene semenke od bundeve. Pošto? Dve lire kilogram. Daj pola kile. Olja, semenke su tu, premijera može da počne. Penjemo se, pogled... Umalo se ne udavih. Udahnuh košpu, iako je sarajevkso naselje Aneks blizu Željinog stadiona. Navijače Želje, kako se to umetnički kaže – večiti rivali, navijači FK Sarajeva zovu - Košpicari. Ovi za uzvrat zovu navijače Sarajeva – Pitari. Ja navijam za Partizan, ali volim Želju zato što vozimo biciklo oko stadiona, a volim i FK Sarajevo, zato što moj otac voli. Jedino što ne volim je - fudbal." Hvala ti na ovim lijepim rijecima, ako se ikad sretnemo na cesti duzan sam ti ručak, ti biraj gdje, ... Inace izniman stil pisanja, predobro, nemam rijeci vise za opisati Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dane@ 98 Napisano Septembar 9, 2008 Drug član, 1777 postova Lokacija: Sibir Prijavi odgovor kao problematičan Joj znam da sam dosadan, ali moram opet da kazem da je do OO... Kapadokiju meracim vec par godina, moram da odem tamo. Gledao sam putopis na ADV, neki turci su vozili off road, po nekim kanjonima, cudesima... Ludnica Cekamo nastavak... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
PeterPan 357 Napisano Septembar 9, 2008 ,, 1032 postova Prijavi odgovor kao problematičan Svaka pohvala za putopis! Refresh...refresh...... refresh.... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Ata 0 Napisano Septembar 9, 2008 U prolazu, 51 postova Prijavi odgovor kao problematičan Bez zabusavanja molim,malo je ovo za jedan dan,HOCEMO JOSSSSSSSSSSSSSSS....... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ugac 1150 Napisano Septembar 9, 2008 Drug član, 1366 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: Orion craus 49 Prijavi odgovor kao problematičan Ali nemci u kampu. ;D To me je dotuklo. PS. Prochitao i moj burazer koji se gnusha motora. Svi chekamo nastavak. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
gringo 2 Napisano Septembar 9, 2008 Svrati ponekad, 132 postova Lokacija: Beograd>kod Bigz-a Prijavi odgovor kao problematičan Covek pise tako da se osecam kao da ih poznajem i kao da sam sa njima na putovanju! ODLICNO! Super napisano; vrlo duhovito - prelepo!!! Cela stvar mi je jos simpaticnija jer se vec dugo pitam "cija li je ovo Africa"? -kad god prodjem pored Skadarlije (tamo pored Zastavinog predstavnistva)... Sad znam... Jedva cekam nastavak!!! @Koprian Racunaj me sutra u raspravi Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
matijak 265 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 364 postova Lokacija: Vancouver Motocikl: CB125 K3 Prijavi odgovor kao problematičan VII Guram glavu iz šatora, tek je počelo da sviće. Proveravam da li je Kapadokija još uvek na svom mestu, kad, na nebu - dvadesetak ogromnih balona. O balone su okačene korpe. U korpama su ljudi. Neki su blizu zemlje, drugi su kilometrima visoko. Vetar ih polako nosi ka kampu. Budim Olju. Gledamo kako nas nečujno preleću. Mašemo jedni drugima. Balone, koji su se visoko podigli, obasjava Sunce. Mi još pola sata sedimo u senci. U tišini. U Kapadokiji, mnogo toga čoveka ostavlja bez reči. Pijemo zeleni čaj. Protiv dehidracije – Lačo i mamara! Među onih silnim korama motoraškog hleba nalazi se šlag. Budilnik, iz nemačkog kamiona, tačno u 06.00, nagoveštava da je vreme za pokret. Srećom, Italijani kasno ležu... Pakujemo šator, vreće ...pripremamo motor. Ostavljamo Nemce ...da usisavaju. Na recepciji, se zahvaljujemo i od srca čestitamo gazdi na trudu koji ulaže u svoj kamp. Ni u jednom nismo videli tako čiste toalete, tuševe, kuhinju ...bazen. Dobijamo na poklon stiker koji se odmah smešta ispod Kirove mrtvačke ruke što čuva motoristite. Ipak se nismo izvukli bez uspomene iz Kapadokije. Idemo do pošte, razglednice... Obilazimo Zelve, zabačeno selo sa najviše stećaka. Nemac na africi nam je pohvalio Zelve. Živi se polako i nikom ne pada napamet da se utrkuje sa večnošću. Do Kajserija, dvadesetak kilometara. Reljef se smiruje, prepušta pustoši. Intermeco. Opraštamo se sa Kapadokijom. Valjda ćemo se još sresti. Važno je da je led probijen! ...Eee, kamo sreće da je led. Vrućina svakim minutom raste. U jaknama i windstoperima postaje neizdrživo. U Kajseriju se ne zadržavamo, dolivamo gorivo i bežimo. Mahala sa međunarodnim aerodromom. Svi oni turisti dolaze odavde. Biser. Džada kaže - istok. Penjemo se, prolazimo kroz nenaseljene predele. Intermeco traje sto kilometara. Gledajući kartu Turske, sada se nalazimo u njenom srcu. To srce je je raskrsnica četiri džade. Svaka vodi na po jednu stranu sveta. Putokaz ne postoji. Okrećemo na onu koja, kroz planine, vodi na jug, uz obod zemlje u kojoj živi najveći narod na svetu bez svoje države - Kurdi. Taj, ko je to tako lepo smislio, očito je zaboravio na Rome. Kurdistan ...o kome savršeno nemamo pojma ...osim onoga sa vesti - džoker u maratonskoj pokeraškoj partiji SAD, Rusije, Turske, Irana, Iraka... Džoker koji se baca samo kada neko od igrača, cigaretom, zapali talon. Naš jedini konsultant, auto-karta, je takođe štura sa informacijama ...ili ovde zaista stanuju samo planine. One ispod kojih prolazimo su visoke i preko 3000 m, ali teško da ćete na padinama, na primer, Binaboga, naići na ljubičastu kravu na kojoj piše Milka. Ili na Hajdi. Samo na golet. Temperatura je oko 35C, iako smo visoko u brdu. Sami smo, saobraćaja gotovo i da nema. Red slaloma, red veleslaloma, red spusta. Skakaonica, srećom, nema. Naš ledolomac, Afrika, guta kilometre, što se kaže - ko' baba ratluk. Držimo se stare dobre džade. U sred neke prostrane visoravni Olja traži tajm-aut. Spava, boji se da će pasti sa motora. Stajemo ispred restorana, male drumske kafane. Tražimo čaj i kafu i koka-kolu za oboje. Čokoladu nemaju. Kod domaćina se raspitujemo za put i mesta koja su ispred nas. Planiramo da u Siriju uđemo iz Gaziantepa, preko manjeg prelaza, na kome su gužve manje, kao i birokratska procedura, od onih na glavnom prelazu kod Rejhanlija. Stari kafedžija savetuje da idemo preko Rejhanlija. Lepši je put. Sirijska birokratija je ionako na svim prelazima košmar. Izuzetka nema. Obavezno da idemo ka Rejhanliju. Ljubi nas za srećan put i časti čaj. Sve moguće varijante turskog planinskog pejzaža promiču pored nas. Svi podjednako fantastični. Uz vodu, koje retko gde ima, njive i pašnjaci, poneko drvo, selo. Ostalo – planina i to ozbiljna. Kada se od džade želi napraviti put, džada se mora maknuti do poslednjeg kamenčića. Inače se vraća. Kilometrima vozimo po makadamu, koji će za koji dan na sebe primiti moderni auto-put. Turska je izgradila mrežu sjajnih puteva i saobraćajnica, ne bi li svojoj privredi omogućila intenzivan razvoj. Ekonomski rast ove zemlje je jedan od najvećih u svetu. Kao i cena goriva ...treba to platiti. Turska, već dugo, ne krije da želi u Evropu i da na tome radi svim snagama. Sa druge strane, Evropa Tursku želi kao pouzdan štit od radikalnog fundamentalizma sa Bliskog Istoka – i ništa više. Stubovi Evropske unije, Nemačka i Francuska, zaziru od dana kada će se, pored njih, na zajedničkoj fotografiji odeljenja, naći nov i za dve glave viši drug. Reakcija na tu neodlučnost je da se Turci sve više okreću islamizmu. Stara čaršija, iz naftalina, vadi zaboravljene kostime. Ataturk se okreće u grobu, vaze se ljuljaju... Neko sve to sa pažnjom prati ...i trlja ruke. Biće posla! Gradić Goksun, primećujemo kako narod skromnije živi. Malo automobila, još manje u pokretu. Kurdistan, ću pamtiti po mnoštvo prastarih sovjetskh motocikala, marke IŽ, sa bočnom prikolicom i na tri točka. Neprestano sam se pitao, kako, ovi slabo ili nimalo održavani motori, stari i preko trideset godina, voženi više izvan puta nego po njemu i preko svake mere natovareni motocikli - još uvek rade? Uvreženo je mišljenje da ruski motori valjaju samo u radnji. U Goksunu poslednji put sipamo preskupo tursko gorivo. Na svakom stajanju vadim po novčanicu od 100 lira. Kusur pokriva sve ostale troškove. Do Sirije - manje od jednog rezervoara. Prelazimo preko planinskog masiva Gunej. Grad, čijeg se imena profesori geografije još uvek nisu setili da njime deci lome jezik, Kahramanmaraš, je naša raskrsnica. Odatle vode dva puta ka Siriji. Jedan na jugoistok, ka Gaziantepu, mestu čuvenom po tome što je u njemu beogradski profesor fizičke kulture i morotdžija Dragan Radenković - Sci, na svom putu do Sirije, samoinicijativno ušao u osnovnu školu, prekinuo nastavu i siromašnoj kurdskoj deci održao dva najlepša časa u životu - čas fizičkog i engleskog. Kako je Olja profesorka engleskog jezika, strahujemo da bi žitelji, ako se pojavimo u Gaziantepu, pokupili svu decu, koja su na raspustu i - strpali u školu. Hteli ne hteli, moramo drugim putem, ka jugozapadu, ka Islahijama i Antakiji. Kao što nam je, ispred nosa, uzela jezero i servirala džak soli, da se siti najedemo, tako nam je Fatamorgana, u Kahramanmarašu, u sekundi, uzela džadu i umesto nje servirala vrelu supu – od katrana. Umesto kolovoza, pod nama je tečni katran koji prska na sve strane. Srećom smo u jaknama i dobro zaštićeni, inače bi, na ovoj gozbi, posle supe, mi došli kao glavno jelo. Katran je posut pre minut. Nikom nije palo na pamet da postavi neki znak ili, ne daj bože, usmeri saobraćaj u drugom pravcu. Motor je u haosu, sve što je palo na mašinu i auspuhe gori. Oblaci dima. Zaustavljamo se, da vidimo šta nam je činiti. Prilaze nam postariji muškarac i žena. Ljube nas, oboje. Mi u čudu, šta se dešava. Čekaj bre, polako... Ljudi su nas videli kako smo stali, znaju da smo iz daleka i da smo umorni, pozivaju nas da budemo njihovi gosti na večeri i da, ako želimo, možemo ostanemo kod njih nekoliko dana. Zahvaljujemo se nesuđenim domaćinima na gostoprimstvu za kakvo nismo ni sanjali da postoji. Eto, videli nas... Izvadili smo se na motor koji je malo – katranisan. Pozdravi, poljupci. U stvari, ostali bi kod njih, makar na večeri, sigurno bi bilo fenomenalno ...da nemamo problem koji je, što se katran više suši, sve ozbiljniji. Zaustavljamo ispred servisa i perionice za kamione. Parkiralište - sloj ulja, sloj nafte, sloj sapunice i vode. Nekim slučajem, ne uspevamo da padnemo. Radnici prestaju da rade, okupljaju se oko nas, zagledaju motor. Upućuju nas na - menadžera. Oniži, nervozni lik sa mobilnim telefonom i brojanicom, u ispeglanoj beloj košulji sa kratkim rukavima, ispeglanim pantalonama od odela i špicastim cipelama. Dok gaca kroz štroku zadiže pantalone. Zagleda afriku. Zagleda nas. Zagleda radnike. Radnici zagledaju afriku, zagledaju nas, njega ne zagledaju. Ne smeju. Dok menadžer govori, na turskom, svi klimamo glavom ...osim Menadžerovog omiljenog radnika koji nam pantomimom dočarava uzvišeni smisao menadžerovih reči. Katran se ne može oprati. Sunđerom se samo razmazuje. Ni šmrk za pranje kamiona mu ne može ništa. Sledi demonstracija moći šmrka za kamione, pod punim pritiskom. Divimo se moći šmrka, ljušti nam boju sa motora. Sjajno, ali katran - ni makac. Menadžer zapoveda – Neka dođe Mali! Iz kanala izlazi maloletni dvometraš od preko 120 kila. Mali, kao i kombinezon koji na sebi nosi su podjednako prekriveni slojevima ulja i nafte. Nedostaju sapunica i voda. Gleda u nas dok mu šef izdaje opširne instrukcije. Tetura se u office, prolazi pored nas sa metalnom kanticom. Na pumpi je puni naftom. Staje ispred šefa ...napunio je kanticu. Šef strpljivo objašnjava, pred gostima je – polite. Uzmeš krpicu, umočiš u kanticu, trljaš ovo crno, dok ne dođeš do belog, ili plavog ili crvenog. Ako neće, ponovo umočiš krpicu. Trljaš ovo crno.... Posle petog kruga, Mali umače krpicu ...trlja sve po redu ...ima svoj sistem. Šef nam iz svoje kancelarije iznosi dve stolice. Hoda na prstima, da ne bi isprljao pantalone. Smešta nas na dva metra ispred Malog da se uz čaj i cigaretu sami uverimo u kvalitet. Niz Malog teku potoci znoja, nafte i masti. Trlja. Traje više od sat vremena. Menadžer je sjajno raspoložen, pokazuje nam slike svoje dece sa mobilnog telefona. Slede omiljene pesme, spotovi i Top 20 golova turske fudbalske reprezentacije. Oduševljava se time što se zovem isto kao Mateja Kežman, srpski fudbaler koji igra ili je igrao u nekom velikom turskom klubu... Mali je obišao krug oko afrike. Stoji, očekuje dalje komande. Šef nam kaže da se odmaknemo. Opet onaj šmrk, sapunica, ispiranje, sušenje, glancanje. Šef zagleda zadignutih pantalona. Nije dobro – ponovo. Ma dobro je to čoveče, sjajno. Ne, nije dobro.Gleda Malog. Mali ćutke uzima krpicu... umače u kanticu ...sve ispočetka. Pričamo sa Menadžerom na srpskohrvatskom, a on sa nama na turskom. Kada razumemo neku reč uzvikujemo – Aaaa! Ponovimo reč jedno deset puta, pa guramo dalje. Sve u svemu, nema sumnje da je šerbet jako dobar za bubrege. Menadžer zove telefonom, stiže šerbe. Menadžer demonstrira pravilno ispijanje. Na eks. Afrika napokon prolazi inspekciju. Hvala, koliko smo dužni? Meni ne dugujete ništa, samo Malom. Mali gleda šefa, mumla – uč lira. Tri lire! Dajemo mu deset, i još nešto siće, da nas slučajno negde ne udari grom. Zahvaljujemo se i opraštamo sa Menadžerom koji se popeo na jedan od kamiona da prekontroliše ...kvalitet... maše rukama, viče... Žao mi je Menadžera ...skoro kao Malog. Izvukli smo se, dobro je. Kako se spušta veče vetar je sve jači. Onaj bočni. Opet se na jedvite jade održavamo na putu. Što smo bliži Islahijama, prinuđeni smo da vozimo sve sporije. Imamo osećaj da stojimo u mestu i da nikada nećemo stići. Prolaze sati... Napokon, pumpa Opet. Pumpadžije, ima ih cela reprezentacija, nas poje čajem, mušterije pumpe nas časte keksom. Sevap je nahraniti hajvana. Engleski niko ni reč. Pričamo istim jezikom kao sa Menadžerom. Slovo - Aaaa. Restoran, malo podalje od pumpe ne radi, ali trem restorana je u zavetrini, tu se možemo smestiti. Sve je napušteno, treba da se ruši. Trem je zaista u zavetrini, ali ne dovoljno. Po njemu šetaju dva kovitlaca prašine. Šta možeš, biram mesto između kovitlaca. Prostirem šatorsko krilo, duvam podloške, vadim vreće... Usta su mi već puna prašine. Olja odlazi do pumpe, toalet. U dnu parkinga, parkiran Renault 12 karavan. Razaznajem da neko sedi unutra. Ubrzo, taj neko izlazi i ide ka meni. Pojavljuje se lik u galabiji, umotan u arapsku maramu. Lik prema kome su svi opasni likovi koje sam u životu video – male bebe. Ne znam zašto. Stoji ispred mene i gleda me. Ne progovara, stoji i pilji. Na kraju odmahuje glavom i cokće... tc, tc, tc... Tako sto puta, mene, gleda motor, gleda naše stvari, odmahuje. Nešto mu se tu veoma ne dopada ...ili dopada. Pokušavam da pričam sa njim. Ne vredi. Ponudih ga vodom, sokom, keksom... Okrenu se i vrati u auto. Olja se vraća, pita me šta se desilo. Kako - šta se desilo? Ništa se nije desilo. Posle dva minuta lik ponovo stoji ispred nas. Gleda mene, gleda Olju, gleda motor, gleda svari. Tc, tc, tc, tc... Olja kaže – hajmo, ovaj ima da nas pobije. Namerno pominjem reč policija. Lik se okreće, nazad u auto. Niko sa pumpe ne može da nas vidi. Zaklanjaju nas nekakvi bageri i traktori. Od vetra, top da opali, ne bi se čuo. Kupimo svoje stvari, vraćamo se na pumpu. Lik izlazi iz auta, gleda za nama. Pumpadžije misle da smo se vratili zbog vetra. Neprijatno im je što su nas onamo poslali ...sada moramo da popijemo pet čajeva. Uvode nas uvode u malu džamiju, u mesdžit. Tu možemo da prespavamo. Ispod je kupatilo, tuševi... slobodno. Čaj? Može? Sutra, hvala. Izuvamo se i ulazimo. Nalazim ključ ispod tepiha na ulaznim vratima. Zaključavam, dva puta. Unutra je kao u rerni. Otvaram prozor u koji ne bije vetar. Ništa. Otvaram drugi prozor. Kroz džamiju duva kao iz mlaznog motora. I zvuči. 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Lovely! Next! More! Sta na kraju bi sa likom iz Renaulta? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mrle 8667 Napisano Septembar 10, 2008 nekrunisani kralj moto cigana, 3207 postova Lokacija: Banovo brdo, Juzni Beograd... Motocikl: 4x4 Prijavi odgovor kao problematičan Lovely! Next! More! Sta na kraju bi sa likom iz Renaulta? hpg, zajeba me, kada sam isao na refresh vidim ima nova strana, a ono ti 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Arakis 6135 Napisano Septembar 10, 2008 Svakom po zasluzi, 12441 postova Lokacija: NBGD - KN04ET Motocikl: Honde Transalp, plavi i narandžasti, oba za dečake Prijavi odgovor kao problematičan Samo nastavite, jedva čekamo... Ne znam kako vi ali ja nikad lepše podignut šator nisam video :D kako je leeep ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
aca-pn 6437 Napisano Septembar 10, 2008 Enduraš, 6399 postova Lokacija: Paracin Motocikl: CRF300L Prijavi odgovor kao problematičan Kad zavrsis putopis da napises knjigu. Ozbiljno. Bice bestseler garantujem. Ja lepsi putopis u zivotu nisam citao, svaka ti cast ! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Joseph B. 142 Napisano Septembar 10, 2008 Drug član, 1300 postova Lokacija: Temerin Motocikl: R1150GS Prijavi odgovor kao problematičan Kad zavrsis putopis da napises knjigu. Ozbiljno. Bice bestseler garantujem. Ja lepsi putopis u zivotu nisam citao, svaka ti cast ! Moze i autogram? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hpg 8 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Novi Sad Prijavi odgovor kao problematičan Moze i autogram? Obavezno!! ;D ;D Mojim dragim BJBovcima.... Matija Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
gringo 2 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 132 postova Lokacija: Beograd>kod Bigz-a Prijavi odgovor kao problematičan Jos, jos, jos... Hocu jos... ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Koprian 405 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 245 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Beverly 500ie Cruiser Prijavi odgovor kao problematičan ..cujem iza ledja:"Odlicno pise lik i fantasticno!" .. a tek komentara kako su slatki, pa jesu.. bash! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dejang 1 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 426 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Fenomenalno!!!! Hvala sto ovako iscrpno delite iskustvo sa nama! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
bucko 103 Napisano Septembar 10, 2008 Svrati ponekad, 282 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW GS ADV , Yamaha T MAX Prijavi odgovor kao problematičan Sevap je nahraniti hajvana Bezbeli Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
