Mlati te bez veze! Najbolje rešenje je da prvo na sebe navuče najlonski džak, pa zatim obučeš malo komotniju jaknu, a onda uzmeš PUR-PEN i malo odozgo, pa malo odozdo i kroz rukave ispuniš slobodan prostor između jakne i tela. Kad se pena stvrdne raskopčaš jaknu, rasečeš penu sa prednje strane i lepo sve to možeš da skineš (jer je najlon sprečio da se zalepi za telo). Eeeee, jesam genijalac.

A ono što je najtragičnije je to da smo svi mi u skoro svim ulogama koje si nabrojio, jer niko od nas nije samo motociklista, nego je povremeno i u ulozi pešaka, ili bicikliste, ili sedne za volan auta, ili kamiona, ili traktora, ..., ali uvek tražimo svoja "prava" isključivo za ulogu u kojoj smo u tom momentu, a ostale ko ....?

Dobrodošli (iti i Afrika). A ko je stariji od vas dvoje?

Ja pre nekoliko meseci zamenio kacigu (uzeo flip-up) i pošto je malo bučnija od prethodne kupim u apoteku neke mekane-penaste čepiće (oko 400 dinara). Već prilikom prve vožnje sa njima osećaj je bio toliko loš da sam ih već nakon desetak minuta izvukao i bacio.

Kolega, a ko je izneo to blato na put (ako je zaista blato bilo uzrok tragedije)? Valjda su ga neki marsovci tu ostavili? Pa izneli ga ljudi-meštani (komšije, rođaci,...) od poginulog kolege (a možda je uostalom i on sam pola sata ranije tu povezao blatnjav traktor). Kad učestvujemo u saobraćaju (bilo na koji način) moramo u svakom momentu da budemo svesni gde smo i šta može da nas zadesi iza krivine. Svakodnevno vozim i svestan sam da je u ovo godišnje doba blato na lokalnim putevima uobičajena pojava, kao i neobeležene prikolice pretovarene drvima, slamom, ..., kao i traktori koji se noću kreću bez signalizaciju i osvetljenja. Mogu da razumem da neko iz Pariza, Njujorka, .... ne očekuje da naleti na blato na lokalnom putu kod Surdulice, ali ne mogu da razumem da to ne očekuje neko ko tu živi i svakodnevno koristi taj put i kao motorista i kao automobilista i kao pešak i kao traktorista. I samo još jedan primer: Onomad u Nišu poginu devojka (17 godina) dok je prelazila prugu (na "divljem" prelazu). Ta pruga (Niš-Pirot-Dimitrovgrad,... ) tu postoji već duže od jednog veka i njome sada dnevno prođe desetak vozova (nekada je bilo mnogo više) i na tom se delu pruge vozovi kreću 25-30km/h. Devojka imala slušalice na ušima, nije čula sirenu lokomotive, nije pogledala ima li voza na pruzi. Posle tragedije okupili se građani i traže da se pruga hitno izmesti odatle! Pa da li smo zaista stigli dotle da više nismo sposobni da sami o sebi vodimo računa i u najprostijim situacijama, nego treba neko da nas prati, vodi za ruku ili nas tojagom usmerava i "vaspitava"? A žao mi kolege i neka mu je laka zemlja.

Da, da, verovatno su za ovo krivi taj Okanović i država.

Ovo je pravi norton:

Dobrodošao "zemljak". Ima ovde na BJB dosta toga korisnog da se pročita, a ima i tema za nadmudrivanje i za razbibrigu.

Netačno. Kad "prespoji" neka od ćelija ukupni napon akumulatora bude manji za 2-2,5 Volta i u tom slučaju motor neće moći da upali, a ukoliko ga ipak startujemo na neki način onda dolaze u opasnost Regler i namotaji alternatora. A instalacija (i svi ostali elektro uređaji i sistemi na motoru) su u opasnosti ako se desi da dođe do "prepunjavanja" (uglavnom zbog kvara Reglera), pa napon bude preveliki.

Ja sam ranije za svog Transalpa pravio od bronze (malo su teži od čeličnih za istu dimenziju i nije imalo potrebe da se plastificiraju ili farbaju. A inače kolegi svaka čast za ovu akciju koju je napravio i pomogao drugima.

Akumulator držati u hladnoj prostoriji (da nije baš mraz) i dopunjavati ga na mesec dana. Što se tiče povremeno paljenja motora mislim da jeste dobra praksa, ali pod uslovom da ga nakon paljenja ostavimo da radi dok ne postigne radnu temperaturu. Ja motor vozim svakodnevno (i zimi) pa nemam ovakve dileme, osim što jednom nedeljno priključim "pametni" punjač da malo pripomogne akumulatoru.

A ja imao Mini Kuper 1275GT iz 1973. Kakva je to zverka bila. A da sada imam 4.000 evrića, uzeo bih ovu spravu bez da trepnem.

Malo?

Pa eto, trudimo se.

Po meni, putovati motorom po auto putu je kao slušati pornić preko radija. Auto put služi da stigneš što pre (i što lakše i bezbednije) od tačke A do tačke B, a kad idem motorom (lokalnim i magistralnim putevima), između te dve tačke imam još gomilu nepredviđenih susreta, doživljaja i novih saznanja. Auto put koristim jedino kad brzo moram da stignem negde, a nemam vremena da krenem ranije.

Što bi se reklo: "Imam svoje mišljenje, ali se sa njim ne slažem i ne postupam po njemu".

Svi se mi u nekim situacijama uplašimo, ali je jedna stvar kada se uplašimo zbog nečeg što nam se događa (ili što nam se dogodilo), a druga je stvar kada se "uplašimo" posledica nakon što smo svojim činjenjem nekog unesrećili. U ovom drugom slučaju nije u pitanju strah nego samoživlje i pokušaj da izbegnemo odgovornost. Neko "ima muda" i ne bude ga strah da kolima kroz grad juri sa 150+, a onda ga obuzme strah kada pri takvoj vožnji nekog ubije, pa onda lepo zbriše sa lica mesta i krije se. Nema to nikakve veze sa strahom.

Umor (i loš položaj sedenja ili nepravilan položaj upravljača) sigurno izazivaju trnjenje prstiju, ali i vibracije itekako utiču na to. Tegovi (odgovarajuće težine) omogućavaju nam da mnogo duže vozimo u kontinuitetu pre nogo što nastane trnjenje (a potom i jaki bolovi), a što može da potraje i više meseci nakon takve vožnje. Imam lično iskustvo i sa fabričkim tegovima i bez bilo kakvih tegova i sa tegovima koje sam ja uradioi tu nema nikakve dileme da li tegovi utiču a ovu pojavu ili ne. Meni je nakon jedne vožnje (oko 17 sati samo sa pauzama za sipanje goriva) trebalo osam meseci da potpuno vratim funkciju u šakama. Posle ugradnje tegića (od 350 grama po komadu), trnjenje je nastajao mnogo kasnije i trajalo mnogo kraće (par sati). Iskustvo je nastalo dok sam vozio Transalp.

Ma gde da kopaš kad svuda asfalt i beton? Bolje rešenje je da ga posipaš gorivom i da ga spališ.

Vrlo je teško dati (univerzalni i potrebljiv) savet kako se ponašati kada te neko svesno ugrozi, a onda se još pravi blesav ili pokuša da pobegne. Ima ljudi koji mogu mirno i racionalno da postupaju u takvim prilikama, ali ima i onih koji u takvim prilikama "malo" izgube kontrolu pa bude svašta. Pre oko dva meseca se vraćam iz Trstenika i odmah pri ulasku u Kruševac vidim u retrovizor auto koji me brzo sustiže (pri tome ne menja putanju nego ide direktno na mene). Bežim udesno i ovaj me preteče tako što prođe na dvadesetak santimetra od mene, a još pre nego što me je potpuno obišao kreće udesno. Vidim da desnom rukom drži telefon na uhu. Kočim i čim je prošao prelazim levo i po gasu. Stignem ga (velika i potpuno nova "Mečka", vozač od tridesetak godina, upicanjen ....., i suvozač sličnog izgleda). Idem bočno uz vozačeva vrata i pokazujem mu da stane, ali on ne jebava. Malo ispred nas parkiran auto, ja idem bočno pored i ovaj ne može da obiđe i zaustavlja se, a i ja pored njega. Nisam psovao niti vređao, pitam jel ima dozvolu i jel ga neko naučio kako se pretiče i koji je razlog što je pokušao da me ubije. On samo ćuti i ne buni se ništa. I tako se završi, ja nastavnih, a vidim u retrovizor da onaj ostade. I posle razmišljam šta bi se desilo da su ona dvojica izašla iz auta (možda i sa nekom priručnom alatkom u vidu bejzbol palice) i namlatili me dobro i onda ladno otišli? Prema tome, ukoliko u ovakvim situacijama "padate u vatru" morate da budete svesni (i spremni) da će možda i onaj sa druge strane da vam uzvrati (a možda je trenutno i u boljoj poziciji ili je bolje opremljen). Ja inače na motoru skoro uvek pri ruci imam vojničko ašovče, ali ...

Ja sam i na ovaj sadašnji motor, a i na prethodni prvi put seo tek kada sam ih kupio (platio i preneo na svoje ime). Ovaj BMW koji vozim sam kupio "daljinski" (video ga na nekom Švajcarskom oglasu) , drugar odneo pare vlasniku i ja nakon desetak dana otišao autobusom u San Galen, prvi put video taj motor (ostavljen na parkingu sa dokumentacijom i ključevima ostavljeni u komšiluku, pošto je vlasnik bio na putu), upalio ga i došao njime u Srbiju. A i ranije ni jedno vozilo koje sam kupovao (bilo motor ili auto) nisam probao pre kupovine.

Evo posle tri meseca upotrebe (i oko 3.500 km) po svakojakim uslovima, da dam i malu recenziju: Pokušao sam da protiv buke koristim one extra meke čepiće za uši, ali sam ih bacio posle par kilometara jer sam imao vrlo neprijatan osećaj. Međutim buka nije velika i ne smeta ni nakon celodnevni vožnje. Isprobana do brzine od oko 200km/h i nema neke turbulencije ili povećanja buke. I poveća težina ne smeta previše. Udobna je, ne duva, po kiši ne curi nigde unutar kacige i kišne kapi lepo klize i odlaze sa vizira. Stavljanje na glavu i skidanje milina jedna (posebno za one koji nose naočare). Po kiši i hladnom vremenu dosta se magli vizir i moraću da kupim "Pin Lock". Kacigu uvek koristim preko podkape. Sve u svemu zadovoljan sam ovom kacigom.

Jarka (fluo) odeća i kaciga i glasna sirena nam bitno povećavaju bezbednost. A da su na motoru dozvoljeni dnevni farovi sa "Strobo" efektom bilo bi još bolje.

Oktanska vrednost goriva nema nikakve veze sa temperaturom prilikom sagorevanja. Ne smemo da koristimo gorivo niže oktanske vrednosti nego što je propisano za tu mašinu (da ne bi došlo do samo paljenja usled velike kompresije), a gorivo više oktanske vrednosti možemo da koristimo uvek. Normalno, za dvotaktaše uz odgovarajuću količinu dvotaktola.

Meni je ta sajla pukla na Trasalpini i čim sam se vratio kući (nakon 1200km) tip u Nišu mi napravio sajlu (za 400 dinara) i evo sa njom se vozim već 54.000 km. A što se tiče ovog bivšeg đuntinog motora, znam da je bio vrlo malo vožen dok je bio kod njega i da je uglavnom služio da se mile zanima i da ga napravi da bude bolji nego kada je izašao iz fabrike.