Dobrodošao komšija!

Slabo ti je to prijatelju! Ja razmišljam da na motor ugradim sistem za vatromet. Pa kad idem da oko mene svetli i puca na sve strane. Kao oni "mamci" kada se borbeni avioni nađu u opasnosti od samonavođenih raketa.

Gospođa i ja danas po podne krenuli malo da se provozamo do Kruševca. Da pogledamo neki Punto koji smo videli u oglasima (za moju suprugu) i da ona isproba novu kacigu (koju sam inače ja dobio na lutriji na "moto žurki"). Dakle lepo se iz Niša odvezli do Kruševca, pogledali auto i odmah krenuli nazad (da nas ne "uhvati" mrak). Idem prema izlazu za Đunis. Dve trake, nema gužve ... . Ispred mene u desnoj traci neki mali autić. Vidim, za volanom plavuša. Ide oko 30-40km/h i razgovara telefonom. Pređem u levu traku i na par metara iza nje ablendujem i "svirnem" joj (ga)! Pošto je u pitanju plavuša radnju ponovim još jednom i krenem u preticanje. Već sam bio prošao 2/3 auta (nalazio sam se upravo pored vozačkih vrata), kad gospođa (a moguće je i da je starija gospođica) naglo skrenu ulevo! Pravo na mene! Levo od mene visoko "ostrvo" koje odvaja traku za supotan smer. Skrenem do samog ivičnjaka i istovremeno "opalim" po gasu. uspem da se provučem a auto jedino uspe da jedva malo okrzne moju gospođu po štitniku za koleno i nosač bočnog kofera. Normlno da sam svo to vreme "ležao" na sireni. A u retrovizoru vidim da je auto prvo gotovo zakačio levi ivičnjak na putu, a zatim se naglo vratio u desnu traku i i tu stao. Zaustavim se i ja, a i nekoliko vozača automobila koji su videli događaj. Gospođa dođe kolima do mene, otvori prozor lepo mi "uruči" izvinjenje. U isto vreme traži telefon koji joj je ispao iz ruku. Reko da je pitam: "Pa dobro sestro nesi li s'g za 'ebanje", ali sam odustao. Možda kaže da jeste pa šta ću. A i supruga prisutna. Situacija vrlo neugodna. Rekoh joj da pripazi i odoh. Pripazite se. Ja uvek očekujem ovakav scenario pri preticanju i oprezan sam. Ipak, da je Transalp i najmanje "oklevao" kad sam dao gas, auto bi nas oborio.

Rajko samo pripazi da negde ne "prekrivinariš"!

Moj motor je sa jednim diskom napred. Prošle godine sam menjao pločice i stavio ove jeftine "organske". U jednoj situaciji sam baš morao da ukočim naglo i zadnji točak se podigao. Mislim da je za vrstu vožnje za koju je TA predviđen ove pločice mogu prilično dobro da završe posao.

Ma kako da ne. Ja ni u to vreme nisam mogao da pretrčim ni 40 metara a kamoli 40 km. Pa oni nas "kljakave" i stavili tamo jer su znali da nemamo kondiciju za bežanje. Kao zid da si postavio. A sada bez zajebancije: Ja sam tamo otišao iako sam već ranije imao težu povredu kičme, nekoliko "starih" preloma, sa gotovo nepokretnim levom rukom (višestruki prelom ramena), srčanom aritmijom, .... ! A bilo je još dosta drugara u sličnom stanju. Verovali ili ne, za par meseci, koliko smo proveli u bukvalnom "paklu" nikoga ni prst nije zaboleo. Adrenalin čini čuda. Ali zato, kada je sve prošlo ......?! Sada se sa prijateljima uglavnom susrećem na sahranama.

Kako si ti opisao ovo da ti je akumulator "crko" u vožnji, meni deluje da je došlo do prekida na nekoj od veza između ćelija u akumulatoru (ili da je bila labava klema) pa akumulator praktično nije u funkciji i u tom slučaju napon na klemama baš ume da poraste (a i da "crkne" regler, ili drugi električni i elektronski sklopovi). A ovog puta za Rajka .

Minimalni napon potreban za "punjenjenje" akumulatora je 2.24V po ćeliji, odnosno 13,44V za akumulatr od 12V. Idealno bi bilo da napon punjenja ne prelazi 2,4 volta po ćeliji (odnosno 14,4V) jer nakon toga dolazi do elektrolize vode, do gasiranja elektrolita, zagrevanja i gubitka tečnosti. Akumulator se smatra potpuno napunjenim kada je napon 2,7V po ćeliji (16,2V), ali se to postiže punjenjem veoma malim vrednostima struje (u završnoj fazi) i to se praktično ne može postići alternatorom nego posebnim punjačem. Dakle 14-14.5V je uglavnom prava vrednost napona. Rajko me preteko. Mnogo je brz. Zato on i jeste urednik.

Kada sam ja (ovaj u sredini) boravio sa drugarima u prirodi, bila je neophodna ovakva oprema. (Košare, maj 1999).

Rezervisao kod Đunte par sa "iskrivljenim" nosačima i još jedan "samostalni" far (u slučaju da ne mogu da "ubudžim" par). Još samo da Marko BNS odredi cenu i da "zeleno svetlo" za početak transakcije.

Više godina sam bio teh. rukovodilac u firmi MEL-BAT u Nišu, koja se bavila proizvodnjom i servisiranjem akumulatorskih baterija. Kasnije sam imao svoju privatnu firmu u kojoj se (pored ostalog) radio servis aku. baterija i važio sam u Srbiji kao neko ko dobro poznaje ovu materiju. Doduše nisam baš detaljno proveravao šta je u pitanju kod mog akumulatora, ali mislim da nije samo do "sulfatizacije" jer je akumulator i prilično star. Inače akumulator pokazuje napon preko 15 V čim se priključi na punjač (pri struji od 1,5A). Proveriću detaljnije ovih dana.

Koji si ti opasan matorac! Nego pogledaj može li od toga što je ostalo da se "skrpi" komplet za ono što smo raspravljali u temi "dva fara umesto jednog". Dakle dugo i kratko x2 sa mogućnošću ugradnje xenona. Pa ako može, da trgujemo.

Izgleda da je i moj akumulator doterao "cara do duvara". Verovatno je bio oštećen zbog reglera koji je "crkao" nešto ranije i nije dovoljno dopunjavao, a onada ga je sustigao i mraz i ... . Uglavnom sada uspe da jednom nekako zavergla par sekundi i ako motor tad upali, upalio je. A u suprotnom ili priručni "Starter" ili gurka.

Ma nisi baš morao da se trudiš i da daješ ovoliko opširan i precizan opis rada ovog uređaja.

Nije bitno šta se jede, nego sa kim se jede. Ako je društvo dobro od sve opreme za "kampovanje" dovoljna je samo livada. A ako se skupio " i kurta i murta" džaba ti sve. Nikakva oprema, piće i dobra klopa tu ne pomažu. Mnogo je veći problem pronaći dobro društvo nego dobru opremu (i "pravilnu" ishranu). A ružne ribe! To ne postoji (normalno, uz uslov da ima dovoljno rakije).

Koje ste vi "Paljevine"! Zmije, žabe, kornjače, ...., ubijaju se i jedu kada nema druge mogućnosti, a ne radi ćefa. Konzerva gotovog jela neuporedivo je ukusnija (i brže se sprema) od ovoga što sam nabrojao na početku. Ne pričam napamet.

Auuu, kolika filozovija za par dana boravka u prirodi! Šalim se. Pratim temu od početka, ali ipak nisam baš dobro mogao da "ukapiram" na šta se konkretno ona odnosi. Moguće je mnoooogo široko protumačiti temu. Pokušaću ipak da dam neki svoj skroman doprinos. Imam prilično iskustvo u boravku u prirodi (doduše uglavnom u "specifičnim" uslovima). Armiju sam "služio" u padobransko-izviđačkom vodu (63. Pad. Brigada) i tada sam bar šest meseci proveo "u prirodi". Prošao sam i obuku u "preživljavanju" (u letnjim i zimskim uslovima). Kasnije sam i na vežbama dosta dana i noći proveo na terenu. U ratu 1991-92 proveo sam nekoliko meseci na terenima. A takođe sam i 1999 ceo rat proveo u zaista ekstremnom "kampovanju" (Košare, Morina, ....... ). Čudo jedno koliko je čoveku malo potrebno da opstane. Za par dana dovoljna je vreća, šatorsko krilo, voda, nekoliko "čokoladica". Prva pomoć, neki nožić, osnovni alat za motor, nekoliko jačih "kanapa". Za više dana može i šatorčić, vojni komplet za jelo, sikirica i ašovčić, benzinski ili plinski "primus", neko gotovo jelo i supa. Normalno kafa, čaj, ... . Samo da navedem: Maja 1999 sam (sa još nekoliko drugara) proveo devet dana i noći na granici sa Albanijom (iznad karaule "Košare"). A od hrane smo imali samo po jednu četvrtinu hleba i po pola mesnog nareska. Da razjasnim: Ovo nije bilo dnevno sledovanje već ukupno što smo imali za svih devet dana. A i vodu smo imali po jednu čuturicu. Od opreme smo imali: Vreće za spavanje (nismo imali prilike da ih koristimo) i šatorska krila. Temperatura noću blizu 0 stepeni, kiša, bombe, pucnjava. A teren toliko strm da sam se noću vezivao kanapom za drvo. Devet dana i noći bez minuta sna. I preživelo se. I sada mi je kriterijum toliko nizak da mi je prepiska u ovoj temi povremenio baš smešna. Vreća i livada su sasvim dovoljni. Da ne bude zabune: Imam ja iskustva i u "normalnim" uslovima. Sa suprugom skoro svakog vikenda Transalpom napravimo neko putovanje. U svakom slučaju uvek će da vam nedostaje ono što niste poneli, a uglavnom će ono što ste poneli da bude višak.

Bio sam prošle godine. Zaista lep moto skup. A o samoj Soko Banji nema potrebe da se diskutuje. Vidimo se i ove godine.

Ovo je staza za trke "spidvej" motocikala! Na snimku su (pored super-moto mašina) takođe i "spidvej" motori. Mislim da ti motori uopšte nemaju bilo kakav menjač. Sedamdesetih godina su spidvej trke bile popularne i u Jugoslaviji. Sa mnom je (1977 god) u armiji bio neki Husić Branko (iz Međumurja) koji se aktivno bavio ovim sportom. Bio je pun ožiljaka, a na glavi je imao "šav" od dvadesetak santimetara.

Na stazi (mislim na brzinske trke) često pobedi i onaj ko je (u nekom momentu) dovoljno lud da zadrži "gas" tamo gde drugi već koče. A na ovakvim takmičenjima ni hrabrost (ni ludost) ne pomažu. Jednostavno: Ili umeš, ili ne umeš!

Zdravo. nemam mnogo da dodam na ovo što je rekao Rajko (Arakis). Bio sam u sličnoj poziciji pre par godina. Sličnih smo godina (i gabarita), imamo stalne "saputnice", ..... . Uzmi Transalp i ne sekiraj se. Dobar i za grad i za otvoren put i za makadam. Vozi se lako ko bicikl! Pouzdan, udoban, ekonomičan. Provodio sam dnevno na motoru (zajedno sa saputnicom) i po šesnaest sati. Po lokalnim putevima, makadamu, .... . Bez umora. Begaj od skuter. Mnogo zajebana sprava. Padneš dok trepneš.

Kako ovo lepo (i nepoznato) izgleda kada se posmatra kroz tuđ "Putopis". Gotovo da čovek ne prepozna predele kojima je često prolazio (ili još uvek prolazi). A ovim sam putevima (i putićima) prošao mnogo puta. I motorom i kolima i pešice .... Na maloj zaravni (ispod samog vrha planine Stol), nekada davno održavale su se proslave povodom 7. jula. Skupljao se narod iz cele okoline. Dolazili pešice, traktorima, džipovima, motorima, "zapregama", na konjima, .... . Bilo i po više hiljada ljudi. Muzika, recitali, igre, prasići i jagnjad na ražnju, pijanke, ... . Nekoliko puta sam na tim proslavama iz aviona skakao padobranom pored tribine gde se održavala "manifestacija". A sa vrha Stola su poletali zmajari i paraglajderisti. Preko Rtnja leti prolazim bar jednom nedeljno. I uvek se ponovo divim njegovim lepotama. Moraću ovog leta da se ponovo prošetam ovim predelima i da malo bolje pogledam okolinu i "obnovim sećanja".

Po "starom" zakonu nije se smatralo preticanjem ako se radi o vozilu koje se kreće brzinom manjom od (čini mi se) 30km/h. Pre dvadesetak godina imao sam prijavu zbog "preticanja" traktora "fergusona", (u blizini mesta Sumrakovac kod Bora). Sudija za prekršaj me kaznio novčano i oduzimanjem dozvole. U žalbi sam se pozvao na ovu odredbu u zakonu i presuda je preinačena u kaznu "opomenom" (da ne bi baš ispalo da je milicioner bio glup).

Već su ti dovoljno odgovorili. A problemi? Možeš ih eventualno imati taman onoliko koliko ih imaš i tokom vožnji kod kuće. Ja sam prošle godine (zajedno sa suprugom) obišao motorom prijatelje u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu ... ! Zaustavljali smo se usput, sedeli po kafićima, pričali sa ljudima. Ni najmanji problem. Ako na put kreneš sa pozitivnim mislima, sa idejom (i sa uverenjem) da će da bude lepo, nema razloga da ne bude tako. Ako ideš u pravcu Niša, javi se.