Ukazala mi se potreba (i mogućnost) da sa još trojicom drugara (na dva motora) putujemo na Krf. Tamo bi bili u svojstvu delegacije na nekoj komemoraciji srpskim vojnicima iz I svetskog rata, a mi bi smo predstavljali veterane 63. Padobranske Brigade. Jedino što imamo određeno je da 17. aprila 2016. moramo već rano izjutra da budemo na ostrvu i da ceo taj dan imamo obaveze. A kada ćemo i kojim putem da krenemo i vratimo se u Niš, ostavljeno je nama na odlučivanje. Sobzirom da imamo vrlo ograničena sredstva (a i vreme), plan je da celo putovanje smestimo u tri dana, a okvirni plan je sledeći: Što ranije ujutru krećemo iz Niša sa dva motora (YAMAHA XT 600 i BMW R1100GS). Idu i saputnici, a nosimo i komplet kamp (i drugu) opremu za trodnevni boravak u prirodi. Cilj je da tog prvog dana u neko pristojno vreme stignemo na ostrvo i negde se "ulogorimo" i prenoćimo. Drugi dan nam je već isplaniran i popunjen (do predveče), pa je na nama da rešimo hoćemo li i tu noć da provedemo na ostrvu i da ujutru krenemo trajektom prema kopnu, ili da istog dana predveče odemo na kopno i prenoćimo negde. Treći dan planiramo da odemo do Soluna (Zejtinlik), tamo se zadržimo par sati i da odmah opalimo nazad za Niš (pa kad stignemo - stigli smo). Niko od nas koji krećemo nije putovao na Krf (a ni u Grčku) pa nam trebaju neki saveti (pre svega vezani za prvi dan i za neke detalje oko prevoza trajektom. U odlasku smo definisali da idemo preko Makedonije (do Bitole) i da odatle nastavimo ka Igumenici. Još nismo definisali put kojim bi smo stigli do luke, pa bi nam saveti oko toga dobrodošli. Problem je i u tome ßto (po podacima iz iGO navigacije) od granice sa Makedonijom, pa do Igumenice nema ni jedne benzinske pumpe, a ista je situacija i od Igumenice do Soluna? Jel to stvarno tako ili samo nema dobrih podataka u navigaciji. Takođe bi dobrodošao savet oko korišćenja trajekta za odlazak do ostrva i nazad. U kom periodu je povoljnija cena (jutro ili veče), koji prevoznik i ostali detalji ili saveti. I saveti oko kampovanja na ostrvu bi nam dobrodošli. Trećeg dana bi smo krenuli do Soluna i obišli vojničko groblje i nakon toga (preko Makedonije) krenuli bi nazad. Postoji mogućnost i da ovaj zadnji dan "rastegnemo" za još jedan dan (ukupno četiri dana) ukoliko se ispostavi da se u Solunu zadržimo nešto duže. Dakle svaka pomoć, predlog i savet su dobrodošli. Mi u svakom slučaju krećemo iz Niša 16. aprila (nebitno od vremenskih prilika).

Tako treba! Svaka čast kolegama (drugarima i komšijama)!

interesantno.....vidiš, ja vozim Bardahl (kojeg kupujem u Srbiji direktno od Kompp.co več preko 80.000 kilometara i nikakvih problema I ja koristio Bardahl u Transalpu i provezao tako sa njim oko 60.000 km i Transalp i dalje u funkciji (nije crko).

Gotovo sigurno da je regler "odpevao". Ako si duže vozio sa takvim punjenjem verovatno ćeš morati i akumulator da menjaš. Nikako ne vozi pre nego otkloniš kvar jer je velika šansa da oštetiš neke vrlo skupe elemente.

Danas posetismo grob u kome počiva pilot Života Đurić (koji je poginuo na današnji dan 1999. prilikom izvršenja borbenog zadatka na avionu ORAO). Zapalismo sveće i položismo vence na spomen obeležju na aerodromu u Davidovcu. Slava njemu i svima koji položiše živote u odbrani otadžbine.

Dvins, to: "nije velika razlika" znači razliku od pola metra, metar, odnosno razliku između zakucavanja u nekog kretena koji polukružno okreće, ili ne. A to je razlika između čaja u bolnici i vina posle dobrog ručka sa članovima porodice.Sa ovim se slažem 100% ali vidim da konstruktivno nastupaš uzmi molim te u obzir da iz mog ugla 3-4 sec za prvo zadnju pa prednju pravi razliku od par metara i epilog je istiDvins, osnovna razlika između tvog i mog shvatanja upotrebe kočnica je ta što ti pod pojmom "normalnih uslova na putu" podrazumevaš idealne uslove na putu (suv i čist asfalt), a ja pod normalnim uslovima podrazumevam sve ono što realno može da me snađe na putu. Takođe ti stalno potenciraš nekih 4-5 sekundi razlike od kočenja zadnjom do upotrebe prednje kočnice. Ne znam odakle si izvukao zaključak o tom vremenskom intervalu, ali se u stvari radi o razlici od svega par desetinki sekunde. Čak je verovatnije da proces počinje istovremeno l, stim da u prvom momentu zadnja kočnica bude nešto jače angažovana, a zatim, kako raste sila usporenja (g), tako više angažujemo prednju a pritisak na zadnju opada. I još samo sledeće: Upotrebom obe kočnice (čak i u idealnim uslovima), teoretski se dobija oko 25% bolja zaustavna sila (u praksi je to verovatno 10-20%).

Tema je otišla u nešto što nema nikakve veze sa realnim dašavanjima na putu i to samo iz razloga da bi neki dokazali kako su u pravu. A samo da nekima napomenem sledeće: U realnim uslovima put može da bude suv, čist i sa hrapavom površinom, ali isto tako može asfalt da bude gladak i umašćen, može na putu da bude i risle i peska, može put da bude i mokar ili sa barama, može da bude i snega, leda, .....! Takođe na motoru može da bude sam vozač, može da bude i suvozač, a može uz vozača i suvozača da bude još i gomila opreme i tereta za višednevno putovanje. I sada kada napravimo sve kombinacije mogućeg stanja podloge (puta) i mogućeg stanja opterećenja motora, meni je zaista neverovatno da se neko upinje kako bi dokazao da je ispravno koristiti jednu kočnicu!? Septembra 2014. sam sa suprugom (kao suvozačem) i sa maksimalno natovarenim Transalpom prilazio vrhu Transalpine. Par krivina pre vrha počinje da pada prvo kiša, pa ledena kiša, pa na vrhu počinje snežna mećava! Bez zadržavanja (da ne bi smo ostali zavejani na vrhu) krećemo u spust prema Sebešu. Par minuta borba sa snegom i bljuzgavicom na kolovozu, a oni koji su prošli tamo znaju o kakvim se krivinama i strminama radi! E sada bih voleo da mi se javi majstor koji bi (u tim okolnostima) a sa isključivim upotrebom prednje kočnice spustio motor do podnožja (a da pri tome motor ostane na točkovima a vozač i saputnik da ostanu na motoru). Jednostavno, uslovi diktiraju kako koristimo motor (pa i kočnice), ali u svakom slučaju upotreba i zadnje kočnice može gotov u svakoj situaciji da skrati zaustavni put.

Kočenje gotovo uvek započinjem zadnjom pa odmah "overavam" i prednjom. Na stazi (pri većim brzinama) verovatno je drugačije, ali pri vožnji nekim "putnim" brzinama (i prilikom gradske vožnje) upotreba i zadnje kočnice bitno pomaže bržem (i sigurnijem) zaustavljanju. Ovo je posebno izraženo kada kočimo na klizavom kolovozu. Blokiranje zadnjeg točka (na manjim brzinama) veoma retko će da dovede do toga da budemo "katapultirani" sa motora zbog povratka zadnjeg točka u osu kretanja (nakon što je bočno otklizao), jer su inercione sile male. Međutim blokiranje prednjeg točka (i bočnog otklizavanja) i pri malim brzinama (posebno na klizavoj podlozi) uglavnom se završava padom. Povremeno izazovem namerno blokiranje zadnjeg točka (ćisto radi trenaže i da bih osetio granicu) i bez problema natavljam vožnju čak i kada rep pobegne bočno. Sumnjam da bih tako lako vratio motor pod kontrolu nakon bočnog otklizavanja prednjeg točka. Dešavalo mi se i da u nekim rizičnim situacijama kočim oštro i da nenamerno dovedem do blokiranja točkova (jednog ili oba).Transalpom sam jednom imao pad jer sam morao da kočim na zaleđenom putu. Dokle god sam tom prilikom zadnjom kočnicom glumio ABS uspevao sam da ostanem na točkovima, međutim samo dodir na prednju i točak odlete bočno. Jednu sezonu sam vozio neki skuter i za nekoliko meseci sam pao najmanje desetak puta i to uvek zbog blokade prednjeg točka. Skuter kočio ko sumanut a težina na prednjem točku nikakva i kako pipnem ručicu tako motorče pobegne ispod mene. Na sadašnjem motoru imam ABS i slobodno smem da kočim snažno sa obe kočnice i oseti se zaista bitnu razliku kada kočim samo prednjom pa onda dodam i zadnju.

Drugar sa foruma (mlad pa nema dovoljan "kredibilitet" da postavi oglas) prodaje novu baterijsku lampu iz naslova. https://www.kupujemprodajem.com/Berner-Focus-Star-LED-3W-31688156-oglas.htm Za sve informacike na tel.064 199 3781 (odaziva se na Đole).

I To sam i ja pomislio, proveravao sam vise puta i prava je ko strela. Da znam da je igde krivo skinuo bih je i nosio negde na ispravljanje. Vjerovatno je ovo pod brojem 11 piksna na sarafu koji drzi copu i ona se pojela ili pukla i ispala, pa je copa dobila lufta i promjeni ugao pod opterecenjem. Bilo je kod mene malo nekog lufta kod osovinice, to sam sanirao dodavanjem čelične šajbne. Međutim gotovo nikakvog poboljšanjs nakon te intervencije nije bilo. Švabe nešto zajebale i nemere se to opraviti bez brusilice, čekića i aparata za varenje.

A ja mislio da je taj problem prisutan jedino na mom motoru! Meni je problem bio posebno izražen kada je motor potpuno natovaren. U tom slučaju neko je (uglavnom supruga koja prva siđe) morao da pridržava motor dok ja pokušavam da siđem, ili da podbaci neki kamen ispod ćopave! Uglavnom vrlo nezgodna pojava i na putovanju mi svako zaustavljanje presedalo zbog neophodnih "akrobacija". Ja sam pre mesec dana rešio ovaj problem na isti način na koji i ti planiraš to da uradiš. Isekao sam "ćopavu" na 20 milimetara od papučice i onda ubacio punu šipku u oba kraja i zavario. Cev od "ćopave" ima unutrašnji prečnik od 16mm (ja sam za produžetak iskoristio stari nastavak za gedoru koji ulazi "knap" u cev ćopave). Podešavao sam koja visina je najbolja i odlučio da je 50 mm prava mera za produženje pa sam na tu meru i fiksirao. Sada mi se čini da je produženje moglo da bude za koji milimetar kraće, međutim i ovako mi se nije desilo da motor krene na drugu stranu. Inače za ovu "preradu" trebalo mi pola sata. Situacija je sada neuporedivo bolja, mrđutim pojavio se i jedan problem. U slučaju kada je motor podignut na glavni oslonac a ćopava je preklopljena, kada motor spustimo na točkove ćopava ostaje "zarobljena" (jer je sada duža od glavnog oslonca pa je on blokira) i ne može da se spusti dok se motor ponovo ne podigne na glavni oslonac. Moraš da se navikneš da ti ćopava bude uvek otvorena (i kad je na glavnom osloncu), pa onda prvo spustiš motor na točkove pa digneš ćopavu. p.s. Dok ja pisao odgovor Dane Deda se već ubacio u priču i opisao mogući problem oko prerade. Opasan starac raste od njega!

Ove svetiljke imaju fixnu žižnu daljinu, niti imaju "zaslon" koji bi "odsecao" gornji deo snop i zato ne mogu da funkcionišu kao farovi za dugo i za srednje svetlo. Prekidač omogućava samo da se odabere snaga (jačina osvetljaja) i strobo-efekt, a ne i izbor za širinu osvetljaja.

Molim da ne širite neistinite tvrdnje! Ovo je netačno iz razloga što se u tom kraju ne koristi šešir nego šubara (pa se ista upotrebljava i za gore opisanu trenažu)!

Ispunjavaš sve uslove,prošo si audiciju ....dobrodošao!! Ma i ja hteo da se priključim ekipi, međutim kaže Sveta da je zabranjeno za ove što voze BMW.A ti si administrator pa imaš protekciju. A inače ekipa koja je učestvovala na ovoj turneji je očigledno vrhunska (neki gi i poznavam), a za načiin na koji je ovo prezentovano samo mogu da se poklonim! Provezao sam i ja dva puta ovim putevivima, ali mi se čini da sam više "video" i "doživeo" čitajući svetine (i lakijeve) komentare nego dok sam stvarno bio na putu. Još jednom svaka čast i pozdrav za učesnike putovanja i prezentacije!

Transalp 600. Za 5 godina sa njim sam prešao blizu 60.000 km bez većih kvarova. Gde god sam krenuo putovanje sam uspešno završio. A vožen i po kiši i snegu. Udoban, pouzdan, ekonomičan, izuzetno lagan za vožnju, može dobro da se natovari, ne traži visoke obrtaje, tih. Mane: Slabo svetlo, slaba zaštita od vetra i slabije kočenje (do 1996). Međutim sve ove mane lako se rešavaju.

A jel snimaju u dolaski ili u odlasku ili u obe pozicije?

Ja ne znam zaista odakle toliko negativne energije kod nekih clanova.. Ovde smo valjda da pomognemo i damo savet jedni drugima a ne da se prepucavamo, negiramo itd. Ako mislite da je moja tema glupa, ja vam se ne svidjam ili sta vec pa nemojte ni da ucestvujete u njoj. Zaista se osecam ponekad kao da se pravdam pojedinim ljudima ovde a nemam za sta. Prvo, ja ne pozivam procenitelja iz nekog osiguranja, vec sam pozvao ovlascenog procenitelja Dunav osiguranja kod kojih sam osigurao svoj motor. To sam uradio na savet coveka iz policije i prijatelja iz DDOR Novi Sad, prema tome to nisam uradio na svoju ruku vec na savet drugih. Drugo, postavljam pitanja jer trazim pomoc iskusnijih i poslusao sam skoro sve savete koje su davali kolege i u zadnjem postu sam rekao, citiram : "Idem u ponedeljak da probam kao sto mi je Sumadinac rekao uplatim i podignem ako mogu taj zapisnik pa trazim nekog ovlascenog servisera da vidim gde da vozim motor.." To je samo jedan od saveta koje sam uvazio i prihvatio od ljudi sa foruma prema tome ne znam odakle pomisao da necu da poslusam ljude i da radim kako ja mislim da treba.. Dečko ti zaista jesi veoma mlad, ali ipak moraš da pokušaš da prestaneš da se ponašaš kao razmaženo derište! Zatražio si savete i pomoć i dobio si zaista sve što je moglo da se pomogne. Ti si ipak krenuo u neki svoj način rešavanja situacije (što poštujem) ali to nikako ne znači da moram da ti i u tome pomažem (ukoliko smatram da je taj način pogrešan).Umesto da budeš zahvalan onima koji su ti dali savete ti ih optužuješ da ti šalju negativnu energiju i da su protiv tebe. Iz svega što si do sada napisao i uradio sledi da tebi nije potreban savet šta da radiš, već bezpogovorna podrška za ono što radiš (ili nameravaš da radiš), a to su dva potpuno različita pojma. Niko ti se ovde nije javio da bi ti odmogao, nego upravo da bi ti pomogao, pa je krajnje i nekorektno i nekulturno obraćati se na ovakav način onima od kojih si zatražio savet i pomoć i koji su ti nesebično tu pomoć pružili (koliko su mogli i umeli).

I meni ništa nije jasno?! Nemaš zapisnik (dakle još uvek se formalno ne zna ko je skrivio udes), a ti pozivaš procenitelja iz nekog osiguranja i preduzimaš radnje za opravku motora i za naknadu štete? Meni uopšte nije jasno po kom je osnovu procenitelj vršio procenu i na osnovu čega uopšte ima neku potvrdu da je udes postojao. Jedino što za sada stoji je tvoja tvrdnja da se nešto desilo, što bez policijskog zapisnika ništa ne vredi. Znam da si nestrpljiv, ali ipak pripazi da ne budeš previše "napasan" jer to može nekog i da iziritira pa da namerno stvar odugovlači i pravi ti svakojake zajebancije. Postavio si neka pitanja odmah nakon događaja, ljudi su ti odgovorili i dali ti savete (i redosled radnji i dešavanja), ti nikog nisi poslušao nego radiš kakao ti misliš da treba. Prema tome zaista mi nejasasan razloog traženja saveta koji ti ionako nećeš da poslušaš?

Rajko, mi u ovim godinama nismo više nizašta, osim za ljubav!

Vidim da naš opisani slučajni susret sa medvedom izaziva podozrenje ali je on istinit.Na karpatima u lovištima u okolini Brašova medvedi su održavani kao lovna divljač, tako da susreti sa njima u toj oblasti uopšte nisu retkost.Ne retko već oslobodjeni ne plašeći se od ljudi silaze i u gradove u potrazi za hranom .Evo jednog proizvoljno nadjenog teksta na internetu na tu temu koji opisuje baš oblast gde smo i mi životinju videli.Inače nekoliko evropskih zemalja poseduje značajne populacije medveda,Rumunija je jedna od njih na lovnom turiznmu zaradjuje pozamašna sredstva jer pored medveda čuveni su i karpatski jeleni kapitalci.Kao stari lovac mogao bih na ovu temu da elaboriram.........http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/15/Zanimljivosti/18766/U+Rumuniji+dozvoljeno+ubijanje+"gradskih"+medveda.html Evo jednog plakata sa upozorenjem za mogućnost susreta sa medvedima. Plakat je okačen na ulaznoj kapiji dvorca Peleš u Sinaiji.Mi smo inače upravo te večeri prenoćili u blizini (pored puta u vrećama i bez šatora) i ujutru se ipak probudili kompletni (nismo bili pojedeni). A inače prilikom noćenja u ovakvim uslovima na dohvat ruke mi se nalazi vojničko ašovče i sekirica (oba rekvizita naoštreni kao brijač). Ma dobro je imati sredstva za nužnu odbranu ali neznam koliko mi možemo biti efikasni sa tim u samoodbrani. Snažne su tkxo i izuzetno brze životimnje.Po meni je za njih i uopšte za samoodbranu sprej naajefikasniji nemaš "ful kontakt" dejstvuješ iz daljine i od skoro će ako već nije po novom zakonu o oružju i municiji sprej biti legalno sredstvo za samoodbranu.Gledao sam ranije po američkim lovačkim katalozima te sprejeve baš za grizlije koji imaju dve mlaznice i dejstvuju na daljini do 10m. Mada nije dovoljno samo imati sprej potrebno je i mirno sačekati da udje u domet i precizno gadjati u vrh njuške posebno voditi računa o pravcu vetra ako ga ima.Doduše amerikanci za svaki slučaj zadenu i 44mag.za pojas,što je kod nas zabranjeno a takse plaćati za oružje je dozvoljenoSveto, ja se dobro "slažem" sa svim životinjama i siguran sam da mi bilo kakvo oružje nije potrebno za odbranu od njih. Problem su uglavnom oni što se kreću na dve noge i tu ašovče može da odigra značajnu (i to višestruku) ulogu.

I onda očekuješ negde u mraku tarabu za vrat, ili kolac po leđima Aaaaa, to nikako! Nema nasilja!U slučaju da 'oćeš nekom da "uzmeš bradu" (odnosno da se sa njim "fašuljiš"), lepo poneseš kod čoveka kući flašu sa rakijom, kafu, ...., pa to sve bude kulturno i domaćinski. I posle ste "Zakonski" fašulji i imaš pravo da ga potežeš za bradu i pozdravljaš ga sa "unđe si fašulje". (Bar u moje vreme bilo tako). Imam i ja u Zlotu par kolega s posla sa kojima se pozdravljamo tako.

Haha, pa to, zaboravih da dodam i taj detalj Bila bi fora da je to bilo skoro... Ionako našu mahalu često potresaju slične afere...hahah Ljubavne afere u Zlotu!? Nemoguće (to "bađavni" ljudi izmišljaju iz dosade i zbog pakosti).Samo još nešto da pitam: Jel neko čuo za izraz "fašulj" i pozdrav "adu k'ta barba", i ako je čuo neka objasni šta to znači?

Koliko mi je poznato Zlot je po broju stanovnika bio drugo selo u Srbiji, a po veličini "atara" ubedljivo najveće, pa nije čudo da ih ima i na ovom forumu.

Zloćani okupirali forum! Pozdrav za bivše komšije (imao sam kuću u Banskom Polju i tu sam živeo do 1997.).

Ser Žile, svako ima neku svoju filozofiju motorisanja ... Moj je stav da za svaki put (pa makar i onaj do kafića na drugom kraju grada) treba odvojiti dovoljno vremena, a za ovo što on hoće 3 dana je jednostavno malo ako želi iole da uživa u putu. Ne pričam to bez veze. Ja sam zadnjih godina Rumuniju prošao bukvalno uzduž i popreko na putovanjima koja su trajala između 7 i 12 dana... Njemu iz Čačka treba najmanje 5-6 sati efektivne vožnje da se samo doveze do granice sa Rumunjom... Elem, ja bih na njegovom mestu krenuo u četvrtak popodne i pokušao da zanoćim to veče u Turnu Severinu ili možda čak i u Targu Jiu... Tih pola dana napravili bi ogromnu razliku. U petak bih rano ujutro krenuo i lagano i sa uživanjem prevezao Transalpinu i taj dan završio u Sibiu (od Turnu Severina do Sibiu ima oko 360 km a od Targu Jiu do Sibiu oko 280 km)... U subotu bih vozio preko Transfagarasana i taj dan završio u okolini manastira Tismana (ima pristojnog smeštaja i u samom selu Tismana a ima recimo i u Baia de Arama - to je cca 350 km za taj dan). U nedelju bih išao putem 67D preko Baile Herculane i Oršave do Srbije i odatle za Čačak po želji (to je oko 400 km za taj dan). Uf,hvala vam puno na trudu.I sam volim da uživam u vožnji bez žurbe ali mi je trenutno zbog posla deficit slobodnih dana.Ova poslednja ideja nije loša,sa četvrtkom popodne .Verovatno ću takvu kombinaciju da pravim ako ne uspem da otkinem koji dan bolovanja .Bitno mi je da znam kad je najbolje ići na TA i TF zbog vremena.Dosta dobrih saveta i informacija ste mi pružili.Još jednom hvala svima Ukoliko možeš da odvojiš i četvrtak po podne, plan koji je preporučio ICATENEJ ti je odličan. Gledaj u svakom slučaju da se tog prvog dana "dobaciš" što dalje. I moj ti je predlog još da nakon Transalpine ne ideš do Sebeša, nego da skreneš kod Sugaga desno prema mestu Jina i kasnije se uključiš na put za Sibiu.Ovaj put koji ti predlažem je neuporedivo zanimljiviji, dinamičniji i sadržajniji u odnosu na put koji vodi preko Sebeša. Na ovaj način izbegavaš put Sebeš-Sibiu koji je potpuno nezanimljiv i dosadan. Išao sam i jednim i drugim pravcem pa ti iz iskustva dajem predlog.