Imam na zadnjem koferu crvene a na viljußkama motora žute. Fenomenalno reflektuju i vrede svaku paru. Zalepio sam crvenu i na kožnom prsluku otpozadi i svetlim u mraku ko božićna jelka.

ne filozofiraj nepotrebno. Stvarno ne razumem. Bojane, hajde pokušaj da nam (na konkretno ovom događaju) objasniš razliku između neprilagođene i velike brzine.Po meni, brzina je dvodimenzionalna veličina i ako nije prilagođena može da bude ili veća ili manja od prilagođene. Opet po meni, u konkretnom slučaju, čini se da je brzina bila veća od prilagođene i ne vidim razloga za nekim nadmudrivanjem oko izraza (u konkretnom slučaju).

Kaciga i rukavice obavezno. Gotovo redovno koristim i jaknu (leti uglavnom kožna, a zimi tekstilna sa ulošcima), leti na karaćim relacijama nosim farmerice, na dužim ili tekstilne (zimi sa uloškom), ili kožne pantalone. Jakna i pantalone su bez protektora. Obično na kraćim relacijama koristim duboke patike, a na dužim vojmičke čizme. Zimi koristim i aktivni veš i pojas i vuneni džemper i čarape!

Svaka čast i na putovanju i na predivnim fotografijama i na priči. Treba imati smelosti da sama kreneš na ovakav put posebno po nepovoljnom vremenu.

Naravno da se može bez navigacije i da ona često može da odvlači pažnju od lepih predela pored kojih prolazimo. Smatram da je van naselja uglavnom nepotrebna, ali kad u "špicu" uletite u Minhen, Beč, Budimpeštu, Bukurešt, ......., mnooogo je lepo kada me navigacija dovedecna željenu adresu, ili me iz naselja izvede na željeni put. A ukoliko nas pri tom "snalaženju" po gradu (bez navigacije) prati još i noć ili kiša situacija se baš drastično menja u korist navigacije. I u svakom slučaju je nosač neuporedivo bolje rešenje.

Dok sam vozi Transalp koristio sa Bardahl i nisam imao neke primedbe.Zadnje tri izmene u BMW koristim Silkolene (polusintetiku 15-50), menjam na 8-10.000km. i zaista sam prezadovoljan. Trenutno postigne pritisak nakon startovanja, miran rad, lako se startuje motor i pri nižim temperaturama, minimalna potrošnja, ulje u odličnom stanju i nakon istakanja (posle 10.000km) i povoljna cena (kod Đunte). Što se mene tiče marku ulja neću da menjam dokle god budem mogao da ga dobavim. Dakle sve preporuke za Silkolene (a ti odaberi tip i gradaciju koje odgovara za tvoju mašinu). p.s. A skoro sam na nekom stranom forumu pročitao da je Silkolene među uljima ono što je Rols Rojs među automobilima!

Pa mi nismo istražni organi da bi smo izlazili na teren vršili uviđaj i donosili presudu, ali je neku (približnu) predpostavku moguće doneti i na osnovu onoga što nam je svima bilo na raspolaganju (fotografije i izjave). Međutim kada neko (zbog pogrešnog i preuranjenog zaključka) nekog nazove ubicom i predloži kaznu, onda to više nije analiza i rasprava već vrlo ozbiljno delo (koje nekom može da nanese i psihičku traumu i materijalnu štetu) i koje može da podleže i krivičnoj odgovornosti. Hajde da sebe zamislimo kako bi smo se osećali da pročitamo kako nas (u sličnim okolnostima) neko proglašava krivim i predlaže kaznu (za ubistvo). Potpuno je neprihvatljivo da u svojim diskusijama i komentarima bilo kog proglasimo krivim (ili da bilo kog oslobodimo krivice) jer na taj način nekom možemo da nanesemo veliku štetu i nepravdu (a i da sebi natovarimo nevolju na leđa).

Ako su ljudi objektivni i imaju iskustva i znanja, ovakve diskusije mogu da imaju i smisla i svrhe. A da bi se došlo do nekog mišljenja (ili realne predpostavke) o mogućim uzrocima nekog događaja, mora da se pođe od raspoloživih ČINJENICA i izjava očevidaca (ili učesnika). Činjenice su ono što se zateklo na licu mesta (ostaci vozila, položaj istih u momentu i nakon kontakta, tragovi do momenta kontakta i nakon toga, udaljenosti od pojedinih bitnih "orijentira", vertikalna i horizontalna signalizacija na tom delu puta, ograničenja, zabrane, ..... ). Tek nakon toga se (uz neko iskustvo i uz poznavanje osnovnih načela fizike i matematike) može izneti neko svoje mišljenje ili predpostavka o mogućem scenariju. Logično je da je (uz sve prethodno) potrebna i objektivnost i volja da se dođe do istine. Međutim, ako neko (iz bilo kog razloga) prvo proglasi krivca (i predloži kaznu za njega), a zatim (na osnovu te svoje predpostavke) pokuša da formira scenario (kojim bi dokazao svoju predpostavku), sve gubi smisao i od jedne ozbiljne teme nastaje sprdnja (kojoj ovde ne bi smelo da ima mesta).

Živeo sam u Boru i Brestovačkoj Banji sedamnaest godina i bar dva puta mesečno ovim putem išao do Niša i nazad (uglavnom motorom). Poznajem ovaj put izvanredno. Zadnji put sam tu prošao jesenas i put je izuzetno dobar za vožnju pa "navlači" da se motor potera malo jače. I ja na ovom putu vozim uglavnom 90-110 (mada jeograničenje uglavnom na 80, a od skretanja za Bor pa do ispred tunela je 60 km/h). Verujem da je i dečko išao preko ograničenja, ali ne smatram da je samo to uzrok za tragediju. Sklopilo se tu malo više "kockica" i desilo se najgore.Tog momenta neki nisu bili pažljivi i dovoljno prisebni, a i sreća je neke u isto vreme napustila i rezultat je takav kakav je!

Još bih posavetovao neke, koji nemaju ni dovoljno godina, ni znanja, ni iskustva, (a pre svega objektivnosti) da se uzdrže od domošenja presuda u ovakvim situacijama (a samo na osnovu svojih predpostsbki), iz razloga što su predpostavke majke svih zajeba. Mi ne smemo da pretpostavljamo (sa t) ali ti smeš? Šta si ti ovde, neka forumska baba-Vanga? Ali bukvalno, znaci nisam zeleo da komentarisem ovaj post dok nisam video tvoju poruku.. Uvek se nadju pojedini ljudi, da prospu pamet i da oprave nas neiskusne. Kada se meni dogodilo nezgoda i kada sam trazio savet kolega, Zika me je propisno napao govoreci da pitam a ne slusam sta mi drugi govore itd. Izmedju ostalog razlog nezgode je bilo moje neiskustvo (a ne krivica drugog ucesnika koji je usred mog preticanja, bez ikakvog obavestenja poceo da skrece ulevo i isekao mi putanju kretanja). Dakle da zakljucim: Ja sam doziveo nezgodu jer sam neiskusan. Nastradali mladic je poginuo jer je neiskusan i lose je procenio situaciju. Zakljucak je da svaki put kada nastrada neko na motociklu razlog je to sto smo mi ustvari neiskusni vozaci.. Treba da se donese zakon da pre nego sto udjemo u saobracaj odemo na desetogodisnju obuku Valentina Rossia jer smo tako neiskusni opasni po sebe i okolinu. Ovde se govori o tragicnoj smrti jednog momka a mi opet pominjemo vestacenje. Ja bih razumeo da je on isao 200, uleteo u preticanje i zakucao se u auto iz suprotnog smera, ali govorimo o decku koji je propisno vozio svojom trakom, IZLETELA mu, ponavljam IZLETELA zena, isekla putanju i oborila sa motocikla.. Sve da je i 120 vozio on je kriv za prekoracenje ali zaboga bio je u svojoj traci. Jos ce pojedini da osude decka sto nije stao i propustio zenu, da se ona lagano ukljuci u saobracaj. Odgovaram ovim tonom, zato sto se osecam prozvanim recenicom : "Još bih posavetovao neke, koji nemaju ni dovoljno godina, ni znanja, ni iskustva, (a pre svega objektivnosti) da se uzdrže od domošenja presuda u ovakvim situacijama." Jer ako mi mladji ne trebamo da komentarisemo i budemo prisutni na forumu onda treba da se odredi starosna granica. Do tada se uz duzno postovanje osecam ravnopravnim sa pojedinim clanovima da iznesem svoj stav. Miloš A, mislim da ti je nakon ovog "odgovora" jasno na kog se odnosio moj poslednji pasus u komentaru?Izvoli pa sada ti nastavi sa "kolegom" prepisku. SkoMy, ti si dobio dobronamerne savete od mnogih sa ovog foruma, ali si sve radio suprotno od onog što ti je savetovano (i još se sa tim falio u komentarima). Šta je trebalo da ti još pomognemo, da idemo da bijemo motociklistu sa kojim si se sudario, ili da bijemo policiju koja je vršila uviđaj, ili one iz osiguranja što nisu hteli da ti plate štetu dok se ne utvrdi ko je krivac? Imaš pravo i na svoje mišljenje i na svoje postupke, ali moraš da shvatiš i da postoje i posledice (pozitivne ili negativne) koje sleduju zbog naših dela. Ja ti želim sve najbolje u životu i mnogo bezbednih kilometara. Imam prilično iskustva sa mladima (radio sam kao nastavnik padobranstva i mnogo mi je mladih "usijanih glava" došlo i prošlo i svi su (hvala Bogu) ostali i živi i zdravi i sada se družimo i poštujemo. Nemam nikakav razlog da imam bilo šta protiv tebe, samo pokušavam da ti malo olakšam da preživiš početne dane na motoru (da ne bi čitali crnu hroniku).

Nije pravac, nego je blaga desna krivina (mogao je da uoči auto na udaljenosti 70-80 metara). S obzirom ds je na tom delu brzina ograničena na 60 km/h (oko 17 m/s), smatram da je dečko imao dovoljno vremena da odabere bolje rešenje u ovakvoj situaciji. Recimo da priloči (uspori) i prođe iza automobila koji se već uključio (umest što je "duboko" prešao u traku za suprotan smer i (bez koćenja) pokušao da prođe ispred automobila. Fatalna greška koja je dečka koštala života. Očigledno neiskustvo (i neobučenost) za postupanje u vanrednim situacijama! A ima li krivice na strani vozača automobila (i kolika je) utvrdiće se veštačenjem. Još bih posavetovao neke, koji nemaju ni dovoljno godina, ni znanja, ni iskustva, (a pre svega objektivnosti) da se uzdrže od domošenja presuda u ovakvim situacijama (a samo na osnovu svojih predpostsbki), iz razloga što su predpostavke majke svih zajeba. Stradalom dečku neka je laka zemlja, njegovim bližnjim saučešće.

Motor bez fara nije tehnički ispravan i ne može se registrovati. A motor koji nije registrovan ne sme da se koristi u saobraćaju. Ovaj motor iz oglasa verovatno ima far, ali je prelepljen folijom (da bi izgledao "trkački").

A ja već mislio da više ništa ne može da me nasmeje, kad ono, evo zabavuške!

Teško da ovde može bilo šta da se prigovori ili doda!Apsolutno izvanredan motor za univerzalnu primenu. Ja za pet godine prevezao oko 60.000 km bez problema.

I tako od "uljare" na dva točka, stigosmo do vodenjaka na četiri točka? Pa kad je već takva situacija meni je poznato da se dizel lokomotive (serija 661- "Kenedi"), koje su stigle kod nas 1963 god. još uvek koriste (a većina već pregazila 8-10.000.000km). (Mislim, kada je tema već otišla u off .....)!

Auuu prijatelju ali se ti nalupeta koječega!

Evo i izveštaja nakon završenog putovanja. Dakle ovako: Ja krenuo u nedelju (17.aprila) iz Adrovca prema Nišu (gde me čekao ostatak ekipe). Na motoru tank torba (dokumenta, krpe za brisanje, podkape, pojas, rukavice, foto oprema, punjači, sokovi, "grickalice", ...), bočni koferi (u jednom "civilna"garderoba, majice, gaće, duksevi, ...., u drugom dva kanistra za gorivo po 6l, cipele, ....), zadnji kofer (alat i pribor, još jedan kanister za gorivo, cerada, kišna odela, ...), preko bočnih kofera još dve rol-vreće (u svakoj vreća i dušek). Na zadnjem koferu dva šatora. Napominjem da smo na motoru dvojica (od po 100+ kila) i da nosimo i deo opreme za drugare koji idu Tenerom i nemaju prtljažni prostor. U Nišu okupljanje, finalno pakovanje, tankovanje goriva i start oko 8i 30. Pauza za doručak kod Predejana, sledeće zaustavljanje (puš pauza i tankovanje goriva) u Makedoniji (kod Kumanova). Brzina na ovom delu puta (a uglavnom i na celom putovanju) bila je 110-120km/h, a potrošnja na ovoj prvoj etapi je bila 6,1 za BMW, a 5,9 za Teneru. Sledeća pauza (i tankovanje) ispred granice sa Grčkom (kod Bitole). Ovog puta (sa približno istim režimom vožnje) potrošnja kod oba motora manja za po pola litra (5,6 i 5,4). Na ovoj pumpi punimo i tri kanistra od po 6 litara da bi se donekle osigurali za gorivo po Grčkoj (nema pumpi pored auto puta). Usput pravimo kraće pauze na sto-stopedeset kilometara. Ručamo u blizini neke crkvice. Put planinski, pun krivina, dobar asfalt, gume drže izvanredno....! Motoristi (uglavnom lokalni) iživljavaju se tu i samo zuje uzbrdo i nizbrdo. I mene svrbi ruka pa malo po gasu, benđža ide ko po šinama, međutim vidim da kolega na Teneri ima problema i da zaostaje. Dečko vozi tek par godina i nije baš siguran. Uglavnom, već u sumrak, na tridesetak kilometara od Igumenice (što nam je bio i cilj za taj prvi dan), slučajno se na parkingu susrećemo sa našim drugarima (padobranci-veterani) koji su na Krf krenuli kombijem. Do Igumenice nastavljamo zajedno i stižemo tamo oko 20 časova. Plan je bio da kampujemo u blizini, međutim drugari nas ubediše da noćimo u motelu preko puta luke (na pedesetak metara od trajekta kojim smo putovali ujutru). Cena noćenja 15 evra po osobi. Odmah obezbedismo karte za trajekt do Krfa (16,5 po osobi, povratna). Ujutru ukrcavanje (jedva tridesetak ljudi na brodu) i u 7 i 30 isplovljavanje prema Krfu, (gde stižemo oko 9 i 15). U luci dosta ljudi, neke grupe u narodnim nošnjama (Srpskim i Grčkim), zastave, razne uniforme (i stare i savremene), vojne muzike, sveštenici, ...., glumci, ..... Srbi u narodnoj nošnji, sa šajkačama i zastavama nude rakiju, hoće da se fotografišu svako sa svakim , .... ! Ponovo ukrcavanje na isti brod (ovog puta na gornjoj palubi već poveća gužva). Plovimo do ostrva Vido. Iskrcavanje i odlazak do spomen-kosturnice gde se održava komemoracija povodom stogodišnjice dolaska Srpske vojske na Krf. Nastavak sledi, a biće i fotografija.

Ako na vozilu postoje dva paralelna svetla koja su međusobno razmaknuta (kao kod automobila), može se izdaleka proceniti udaljenost vozila (pa čak i brzina kojom se vozilo približava). Ako je na vozilu jedno svetlo, ili dva spojena (kako je uglavnom na motorima), teško je proceniti udaljenost vozila, a posebno je teško proceniti brzinu približavanja. Ovo posebno važi u uslovima slabije vidljivosti.

Tipična situacija koja nam se događa svakodnevno. Saveti koji su dali Arakis i BaneVuk mogu mnogo ds pomognu da budemo uočeni. Međutim, čak i u situaciji da do udesa dođe (kao što je bilo u ovom slučaju), posledice su neuporedivo blaže (po motociklistu) ako se kretao sa nižom brzinom, nego ako ga baš "odrne". Kolega se kretao oko 50km/h, ugruvan je, a i motor nije uništen. Da se (u istoj ovoj situaciji) kretao sa 100km/h, posledice bi bile .....! Kolegi brz oporavak i da uspešno naplati štetu, krivac za udes da snosi posledice, a svi da izvuku pouke.

Mislim da je u prethodnim komentarima pogrešno upotrebljen termin "prosečna brzina". Prosečna brzina podrazumeva pređeni put (od jedne do druge tačke), u jedinici vremena. U konkretnom slučaju to znači da bi smo put od Paraćinske petlje pa do Šarbanovca (65km) morali da pređemo za približno dvadeset minuta i trideset sekundi da bi ostvarili prosek od 190 km/h. Lično smatram da je to nemoguće. Verujem da je pod pojmom "prosečny brzina" podrazumevana brzina kojom je neko pretežno vozio (srednja brzina). Recimo da neko vozi brzinom od 160 pa do 220 tu je srednja brzina 190 km/h, što međutim nema veze sa ostvarenom prosečnom brzinom.

Zahvaljujem svima na odgovorima i preporukama. A danas sam dobio i još neke osnovne detalje i obaveze vezane za putovanje, pa sam i pripremio detaljniji plan: Nedelja 17.04.3016. Polazak iz Niša nedelja u 6 časova autoputem prema Skoplju i Kumanovu. Zamena evra u denare negde u Kumanovu i tankanje goriva. Nastavak prema Velesu, Prilepu i Bitoli. U bitoli ponovo tankanje goriva i prelazak u Grčku. Kretanje prema jezeru Kastoria putevi E86 i E90). Planiramo da u Igumenicu stignemo predveče i da prenoćimo negde u blizini (pod šatorima ili samo u vrećama). Ponedeljak 18.04. Po satnici bi smo morali da budemo na Krfu (u luci) najkasnije do 10 sati pre podne (kada počinje zvanični protokol), pa iz tog razloga planiramo da se ukrcamo na trajekt što je moguće ranije (oko šest). Motore ne prevozimo na ostrvo jer ne planiramo bilo kakvu aktivnost osim tog zvaničnog protokola koji se odvija u luci i do ostrva Vida. Planiramo da odmah nakon završetka tog zvaničnog dela (oko 14 časova) ponovo trajektom odemo do Igumenice, natankujemo gorivo i odemo do Kalampake (Meteori) i da tu negde u blizini prenoćimo. Utorak 19.04. Obilazak "Meteora", tankovanje goriva i odlazak za Solun. Plan je da tamo posetimo Srpsko vojničko groblje i da po podne krenemo prema Đevđeliji. Međutim ukoliko budemo umorni i već bude kasno, opet šatori negde pored obale, malo kupanjac, pa na odmor. U svakom slučaju po prelasku u Makedoniju (bilo trećeg ili četvrtog dana) tankovanje goriva i pokret dalje autoputem prema Nišu. Ko što sam već napisao, ide BMW R1100GS sa vozačem i suvozačem i Yamaha XT600 sa vozačem i suvozačem (ali dosta lakšim od onih na "bendži"). Sva kamp oprema ide na BMW, a ono što nam ne bude trebalo usput stavljamo u kombi koji takođe ide do iste destinacije i nazad. Vozači i suvozači na motorima imaju dosta iskustva na dužim turama i nije im problem da budu na motorima po petnaestak sati dnevno. Svaki savet (pre svega oko izbora mesta za noćenja oko Igumenice, "Meteora" i Soluna) su dobrodošla, kao i saveti u vezi prevoza trajektom do Kerkire.

Ovo je neverovatno... kao sastanak Saveza komunista sa temom - samokritika... Sad nije najveci problem kreten u autu za koga se zna da je okretao polukruzno, nego motociklista za koga se jos ni ne zna kojom se brzinom kretao pri cemu je imao i pravo prvenstva prolaza. Očigledno ne shvataš ispravno ni tuđe komentare, a ni događaje u saobraćaju. Spajk u svom komentaru nije rekao da je krivac za udes motorista niti je vozača Alfe proglasio nevinim. Poenta je u sledećem: Vozač automobila napravi grešku, a vozač motora (zbog veće brzine) ne uspe da ukoči ili izbegne budalu, pa se unesreći (i što je brzina veća to su i posledice po motociklist teže, bez obzira što nije skrivio udes). A nakon uviđaja vozač automobila uglavnom ode kući, a vozač motocikla uglavnom završi na urgentnom ili na groblju. Komentari na brzinu ne okrivljiju motociklistu nititi amnestiraju automobilistu nego samo ukazuju na posledice koje pretrpi motociklista. Jednostavno: Manja brzina nam daje vremena (i prostora) da budalu koja nas ugrozi ili zaobiđemo, ili se zaustavimo, ili makar usporimo pre udara. Povređenima želim brz i potpun oporavak, a krivac da da bude adekvatno kažnjen za ono što je učinio.

Ja sam već ranije napisao da uglavnom kočim tako što prvo pritiskam zadnju (lagano), a dalić sekunde kasnije i prednju (snažnije) i kočim sa obe. E, prekjuče rešio da celog dana ne koristim uopšte zadnju kočnicu i da vidim ima li neke prednosti takav "stil". I tako prevezao 194 km (uglavnom oštrija vožnja po lokalnim putevima i po gradu) koristeći samo prednju. Zaista sam brzo navikao da ne koristim zadnju i uskoro sam stekao uverenje da je zadnja gotovo nepotrebna. Desilo se par puta da ABS odreaguje tokom oštrijeg kočenja, ali se to povremeno (na klizavomj podlozi) dešavalo i kada koristim obe kočnice. I tako se vozikao skoro celi dan sve više ubeđen da sam prethodnih 4+ decenija džaba trošio zadnje paknove, pločice i diskove i učio se da uskladim kočenje tako da mi ne blokira zadnja. A onda na zadnjih desetak kilometara vožnje ponovo počnem da koristim moj uobičajeni način kočenja (oba točka) i razlika drastična Sa obe kočnice (prvo malo zadnjom) mogućnost blokiranje prednje je gotovo zanemariva, usporenje je veće i zaustavni put je kraći. Imam ABS pa mogu slobodno da se zajebavam stiskajući do maksimuma naglo bilo zadnju, bilo prednju, bilo obe istovremeno. U takvoj situaciji oštro kočenje samo zadnjom gotovo trenutno dovodi do blokade (aktivira seABS), oštro kočenje samo prednjom takođe uglavnom dovodi do blokade, a kočenjem sa obe kočnice (prvo zadnjom) može povremeno da dovede do blokade zadnje, ali vrlo retko i do blokade prednje (a sve to uz bitno kraći zaustavni put). Preporuka onima koji zagovaraju korišćenje samo prednje kočnice: Pokušajte par dana da koristite uglavnom zadnju (da bi ste stekli osećaj kada će da blokira) pa onda kombinujte to sa gotovo istovremenim dodavanjem prednje. Bićete iznenađeni rezultatom. Stazu nisam vozio i zaista ne znam je li ova tehnika tu može da se primenjuje, ali smatram da ako je fabrika i na tim motorima ugradila zadnju, valjda ima i neku ulogu.

Verujem da govorim u ime svih koji su rekli da prvo stiskaju zadnju, ako kažem da je to samo blagi stisak par desetinki pre stiskanja prednje, a onda se malo pojačava paralelno sa srazmerno jačim stiskanjem prednje. Ja ti ne preporučujem, a ti, u ime svih, probaj... Ja na ovaj način (prvo lagano zadnjom pa odmah zatim i prednjom) kočim poslednjih četrdesetak godina (i još sam živ i sposoban da se samostalno krećem i vozim motor). Neću da tvrdim da u tom periodu nikada nije bilo proklizavanja (blokade) zadnjeg točka, ali je u takvim prilikama uglavnom došlo i do proklizavanja prednjeg točka (ili zbog loše podloge ili zbog naglog i prejakog doziranja).