Neobeleženi i neosvetljeni traktori, kombajni, freze, ......, biciklisti koji pojedinačno ili u grupama noću voze bez bilo kakvog osvetljenja, ostavljena vozila na putu bez obeležavanja, .....! To je nažalost ono sa čime se srećemo svakodnevno u realnom saobraćaju. Isto kao i što se srećemo sa bahatim, pijanim ili sa vozačima koji nemaju ni najosnovnija znanja o vožnji i o saobraćaju (nezavisno da li voze auto, traktor ili motor). To sve nije po propisima i trebalo bi da bude sprečeno i sankcionisano, meďutim, dok se to ne iskoreni nama preostaje ili da se ovakvim uslovima prilagodimo, ili da prestanemo da vozimo motore, ili da se uzdamo u sreću i opalimo po gasu, a da u međuvremenu kukumavčemo, pljujemo psujemi i pretimo po forumima. Dakle imamo realnu situaciju a naše je da napravimo izbor kako će mo u toj situaciji da se ponašamo.

U poslednjih desetak godina bio sam na dosta sa'rana gde smo ispraćali poznanike i drugare koji su stradali vozeći motore, a ne videh ni jednu sa'ranu gde ukopavaju nekog traktoristu koga je sačmarom "overio" pobesneli bajker.Razlog je verovatno taj što je to masovna pojava pa i ne stižu da ih sa'ranjuju nego nesretnici skapavaju po jarkovima (tu gde su se susreli sa strašnim sudijama naoružanim sačmarama sa krupnom sačmom. Nego ja ipak predlažem da prvo malo sa'raniš ove koje si već pobio (čisto iz higijenskih i vaspitnih razliga) pa da onda nastaviš da ih tamaniš dalje.

Mislim da si došao do ispravnog zaključka i da si doneo najbolju moguću odluku!Vožnja motora je previše komplikovana i složena radnja (a može da bude i opasna). Svaka čast na realnom rasuđivanju!

Objašnjenje kratko i jebitačno!Teško da ovde još nešto treba (ili može) da se doda!

Dragane, svaka čast i na trudu i na postignutom rezultatu! Dosta činjenica i istorijskih podataka o BMWu znao sam iz istorije vazduhoplovstva, ali si ti zaiata sakupio i lepo upakovao gomilu tehničkih i istorijskih podataka. Hvala! Lepo bi bilo da se ovakvi podaci iznesu i o drugim velikim proizvođačima motora koji su ostavili teaga u istoriji.

Tvrdnja da se za takav događaj ranije nije naplaćivala kazna nije tačna! Za prethodnih četiri decenije zbog neispravnih sijalica (u toku dana) kažnjen sam bar desetak puta (od strane sudije, jer nikada ne plaćam miliciji na licu mesta). U poslednjih desetak-petnaestak godina su malo bili "popustili" strogoću, ali izgleda da ponovo kreću u napad na novčanike. A inače smatram da ne postoji nikakva osniva za kaznu ukoliko odmah otklinim nedostatak.

Vrlo zainteresovan! Samo da se "utanači" šta organizato nudi, a šta potražuje?

Evo prođe malo više od mesec dana od mog udesa, (već se "slegla pašina" u glavi i uglavnom je utvrđena i sanirana šteta na vozilu i na vozaču) pa može i da se da neki rezime ovog događaja. Motor je u svemu prošao izvanredno i osim manjih oštećenjs na viziru i instrument tabli (koji su sanirani) nema nikakvih drugih posledica. Ja sam prošao prilično lošije (sa povredama koje su mogle da mi ugroze život), ali poslednja snimanja ("skener") i kontrole pokazuju da oporavak odlično napreduje, da su povrede rebara, kao i grudne i ramene kosti u fazi oporavka. Jedini problem predstavlja "multifragmentalna fraktura angulusa desne skapule" (prostije rečeno potpuno se odvalio jedan poveći komad lopatične kosti i "šeta" okolo). Za sada koristim improvizovanu imobilizaciju i očekuke se da se i to za mesec dana popravi nekako. A ukoliko ne uspe moraće operacija. Ja se inače ne osećam loše, skoro normalno funkcionišem (pri tome pazim da ne pogoršam stanje). Već nakon dvadedetak dana od udesa počeo sam da svakodnevno vozim motor i bez problema prelazim i stotinak kilometara u kontinuitetu, što znači da sam se i po tom pitanju skoro potpuno "povratio". Inače su prognoze doktora koji su me primili i kontrolisali nakon udesa, bile da ću namanje dva meseca da budem u fazi potpunog mirovanja (sa imobilizacijom) i da bi još naredna dva meseca trebalo da potraje rehabilitacija da bi se povratile funkcije. Sobzirom na prethodno, ja sam potpuno zadovoljan trenutnim stanjem i nadam se da uskoro bude sve sanirano na meni. U međuvremenu se došlo i do nekih novih saznanja i po pitanju samog udesa (i mogućih uzroka za njegovo nastajanje). Nakon što sam se rasvestio posle pada, ja nisam mogao da se setim dela puta do pred samo izletanje pa sam na osnovu toga došao do zaključka da sam se verovatno ili uspavao ili da sam izgubio na kratko svest pre nailaska na krivinu. Međutim, nakon razgovora sa drugarima koji su imali udese (i imali takođe amneziju), a posebno nakon razgovora sa neurohirurgom, izgleda da je ova moja predpostavka netačna. Jednostavno, do "brisanja memorije", odnosno do gubitka sećanja na delove koji su predhodili udesu došlo je tokom udesa, a ne pre (kao što sam ja mislio). Ovo se potvrđuje i time što na pitanje doktora (neurohirurga) da mu opišem čega se sećam pola sata pre pada ja sam uspeo da se setim svega par nepovezanih fragmenata, a ostalo je izbrisano. Ovo saznanje menja i mogući "scenario" oko uzroka zbog koga sam izleteo sputa, pa sada smatram da sam najverovatnije, nakon izlaska na pravac (tu može vrlo lako da se dostigne 160-170 km/h), malo žešće odvrnuo gas i onda prekasno počeo da kočim i ....! Da je ovakva predpostavka realna ukazuje i to što mi je pre par dana drugar (koji je te večeri krenuo kolima par minuta iza mene), rekao da sam ja krenuo u žurbi kako bih stigao prijatelja koji je krenuo par minuta ranije (trebao da se odvoji na glavnom putu prema Paraćinu), jer sam zaboravio ds mu nešto dam pre nego što je krenuo. Ja se sećam da sam ga video na nekih dvestotinsk metara ispred sebe na peavcu koji prethodi oštroj krivini u kojoj sam se olupao. Sledeće čega se sećam je momenat pre izletanja, a sledeće gušenje, neopisiv bol po celom telu i potpuna nepokretnost. Pazite se ljudi, potreban je samo trenutak opuštenosti (ili odsutnosti) da od prijatnog druženja i vožnje dođe do katastrofe i tragedije.

Pa nije valjda da u životu uvek treba da radimo samo ono što je pametno i sigurno!?Kada bi se svi tako ponašali svet bi bio suviše sterilan i predvidiv (dosadan). Smatram da nekada čovek treba da prati ono što mu nalaže srce, bez obzira što se zdrav razum tome protivi. Svaka čast ovom čoveku i nadam se da je preživeo!

Čuo sam sinoć na moto skupu u Nišu da je Zoki nastradao preksinoć (petak) kod Ćustendila prilikom odlaska na moto skup u Bugarsku. Reče mi neko da je nastradao u direktnom sudaru sa kombijem. Ne znam druge detalje. Ćoveka sam poznavao kao ozbiljnog i iskusnog. Neka su mu široki putevi nebeski!

Moto klub Veterani 63. Padobranske Brigade pokušaće na ovaj način da obnovi tradiciju okupljanja i druženja motociklista u Nišu (a što je zamrlo još pre sedam-osam godina). Skup se održava na prostoru drevne tvrđave, ima hladovine i mesta za kampovanje, a i centar grada je na samo par stotina metara. Prisustvo su već najavili mnogi klubovi i pojedinci (kako iz Srbije, tako sa prostora bivše YU, a potvrdili su dolazak i klubovi iz drugih Evropskih zemalja. U svakom slučaju očekujemo lepo druženje i dobar provod. Kao što je već rečeno, ulaz je besplatan, a potrudili smo se i da cene jela i pića na prostoru gde se skup održava budu "prijateljske". Pozdrav i vidimo se u Niš (bez padeži).

Pa valjda iz razloga što je skuter postradao načisto!

Prvi sam glasao u ovoj anketi (10-15.000km). Uglavnom prelazim 10-12.000 km, prošle godine blizu 18.000, a ove teško da će da bude preko 10.000. Meni je motor osnovno (i jedino) prevozno sredstvo i vozim tokom cele godine pa je iz tog razloga prosek malo veći. Ako bih u vožnju računao samo ono što je za cilj imalo isključivo provod i uživanje, teško da bih sakupio 3-4.000 km. Mada meni je svaka vožnja uživanje.

Juče ujutro se probudim nakon lepo prespavane noći (što prethodnih dana nije bio slučaj) i sa dosta manje bolova. Pa onda uzmem da neßto malo poradim oko motora. I malo po malo (potpuno sam) sve ispravim, doteram u merke i lepo japakujem na motor. Na njemu sada nema ni traga od udesa. Sve zavrßio do popopdne, sednem na motor (kol'ko da vidim kako mi stoji i da mi mine želja). Pa onda i upalim motor (da malo poradi). Pa kad već radi (a ja sedim na njemu) hajde da probam da izađem iz dvorišta na put. Lako pogodih kapiju. Ma jednom se živi, siđoh smotora i vratih se u kuću po kacigu i lepa vožnja do Aleksinca i nazad (petnaestak kilometara). Po povratku malo više bolova i gušenje (sve brzo sanirano uz pomoć Diklofenaka Duo, Myderisona i Aminofilina). Noćas opet lepo spavao, a u motoru ostalo još pet-šest litara goriva, pa greota da isparava bez veze. I tako se upravo sada ponovo prošetah do Aleksinca! Vožnja (dvadesetak kilometara prošla bez problema i bez teškoća)! Dakle, moje bolovanje i apscinencija od vožnje trajali dvadesetak dana. Slede još neka ispitivanja i snimanja, pa i rehabilitacija. Što se mene tiče zadovoljan sam tokom oporavka i mnogo mi znači što sada već mogu sam da odem gde je potrebno i ne moram da zavisim od tuđeg prevoza. Pazim se naglih pokreta i kada nisam na motoru koristim imobilizaciju ruke, ramena i grudnog koša. Svima hvala na podršci, čuvajte se i vidimo se.

Evo prođe dvadesetak dana od kad sam se olupao, pa je red da podnesem izveštaj o trenutnom stamju. Očekivao sam da do sada već budem u potpuno "voznom stanju" međutim povrede su "malo" komplikovanoje pa treba vremena. Ja se inače ne osećam mnogo loše (a bolove imam uglavnom samo kada dišem, kada se smejrm, kada se krećem ili ili sedim ili kada pokušam da legnem ili da ustanem, .....). Dakle uglavnom ništa ozbiljmo. U funkciji sam, što znači da se samostalno krećem i mogu da obavljam osnovne delatnosti po kući i dvorištu. U dogovoru sa doktorom skinuo sam fiksnu imobilizaciju (ceo grudni koš i desna ruka) i improvizovao "mobilnu" imobilizaciju koja radi istu funkciju, ali može da se podešava ili ukloni i ponovo vrati. Uglavnom bolje završava posao i nije potrebnp da idem na "previjanje" na svakih par dana. Još pre nedelju dana sam "provozao" motor desetak metara (iz dvorišta do garaže) i mislim da bih sada već bio u stanju da vozim kraće vožnje. Da se to ne bi desilo demontirao sam nosač fara (ujedno je to i nosač instrument tablevi hladmjaka za ulje) jer je prilikom udesa "krenuo" udesno oko jedan santimetar pa hoću da ga dovedem u red. Ono što je trenutno problematično je što snimci pokazuju da nedostaju neki fragmenti kostiju od lopatice (koja je bukvalno razbijena i nabijena prema rebrima koja su takođe pukla), pa se ne zna gde su završili ti komadi koji se ne vide? Sobzirom da imam i teškoća sa disanjem zakazano mi je za 15.07. nekakvo "dubinsko" snimanje gde bi trebalo da se utvrdi šta se gde nalazi i šta treba da se preduzima dalje. Kada sam pre par godina imao udes u Beogradu hitna me odvezla u urgentni i već za petnaest minuta se znalo šta je povređeno. Pošto sam ovog puta nastradao u provinciji i zato treba da prođe mesec dana da bi se uradile osnovne analize (pod uslovom da se preživi toliko). U svakom slučaju smatram da sam odlično prošao u ovom udesu i da me je Gospod i ovog puta sačuvao (ne znam iz kog razloga imam protekciju). Juče popodne i sinoć proveo sam u susednom mestu (kod roditelja dečka koji je u nedelju poginuo motorom i danas treba da bude sahranjen). Dečko nastrada u totalno neverovatnim okolnostima. Kaže mi njegov otac: "Žiko, Onaj odozgo nam određuje sve, pa i to koga će kad da uzme sebi". Inače sam plamirao za avgust da sa suprugom napravimo jednu turu po BiH od nekih 1.800 km, pa se nadam da se do tada opravim dovoljno. Ukoliko ipak ne budem sposoban za tako dugačak pit ostaju kraće vikend vožnje (po sistemu "daj šta daš").

Bilo je očevidaca koji su izjavili da je bočni oslonac udario u asfalt , ima tragova gde je "ćopava" udarila u asfalt, na uviđaju takođe potvrđeno da je uzrok upravo spušten bočni oslonac. A pre neki dan Petrovka jedva izbegao pad iz istog razloga i rekao da pod hitno opravlja. Nažalost je zakasnio.

I meni isto,ne znam zasto neko to uopste premosti Ne vidim nijedan benefit toga... (mozda je bolje da tako i ostane) Ljudi premoste ovaj prekidač kada se pokvari i počne da gubi kontakt. I umesto da ga poprave ili zamene, jednostavno ga "premoste". A onda je samo pitanje kada će da dođe do nesreće.

Sinoć oko 20 časova u mestu Žitkovac (kod Aleksinca) dogodio se udes u kome je teško povređen Dušan Petrović -Petrovka (1989god) iz Žitkovca. Vozio je Yamahu R1. Udes se dogodio na oko kilometar od mesta gde ja živim i saznao sam za to već desetak minuta kasnije od očevidaca. Dušan je prevezen kolima hitne pomoći u Niš. Jutros sam bio u Aleksinačkoj bolnici na kontroli (zbog povreda koje sam zadobio prilikom udesa pre dve nedelje) i vozač hitne pomoći koji me poznaje reče mi da je Dušan tokom noći preminuo zbog povreda glave i grudnog koša (krvarenje pluća)! A do udesa je došlo kada se Dušan vraćao sa Bovanskog jezera prema Žitkovcu. U centru Žitkovca je stao da bi tu ostavio devojku, a on je nastavio prema svojoj kući. Problem je bii što je prilikom tog zaustavljanja on spustio "ćopavu" (na kojoj je bio premošćen prekidač koji ne fozvoljava kretanje dok je ćopava spuštena) i onda je krenuo a da nije podigao ćopavu. U blagoj levoj krivini je papučica zakačila u asfalt i "katapultirala" motor (zajedno sa vozačem) u ogradu pored puta. Dule je kacigom udario direktno u betonski stepenik (kaciga pukla), a telom je udario u stub. Bio je u nesvesti. Kažu da je u bolnici na kratko dolazio svesti nekoliko puta i da je preminuo pred jutro. Inače Dule vozi motor već duže od deceniju, ja ga poznajem oko sedam godina i sretali smo se gotovo svakodnevno. Bio dobar i kulturan dečko. Odlazio sam kod njega kući i poznajem mu i oca i majku i brata. Strašna tragedija. Duletu -Petrovki neka su široki nebeski putevi, roditeljima i prijateljima moje saučešće!

Vidiš, ova mogućnost sa otmicom vanzemaljaca mi nije pala na pamet prilikom traženja objašnjenja! Hvala ti što mi otvori oči! Nego ako su me već oteli mogli su da me spuste na neko bolje mesto za život, a mogli su i da me vrate i u nekom boljem (ispravnijem) stanju nego što je ovo u kojem sam trenutno. Prema tome i nije im baš nešto za pohvalu ponašanje.

Hvala! A ja tebi želim srećan rodendan i da se još dugo vozikaš po ovozemaljski putevi!

Zove me danas drugar Mita (padpbranac i motorista iz Beogeada). Kažr: Žiko, ja ti se pridružio sa prelomom. Sinoć se okliznu Tenera na mokrom asfaltu i lakat pukao! Auuuu, baš nas poterao baksuz!

Drugari, hvala na podršci i na željama za brzo ozdravljenje. Samo da kažem da sam pokretan i da mogu da se krećem pešice, bolovi su podnošljivi, jedini je problem što sam od pojasa naviše "malo" pritegnut (grudni koš, zajedno sa desnom rukom i ramenom), pa je po ovoj vrućini zajebano. I kada hoću da se nakašljem ili da se nasmejem nastaju problemi jer imam osećaj da mi neko nožem seče pluća. A kod mene stalno dođu drugari pa me zajebavaju što sam se umlatio i onda smejanje. Jutros sam (sa društvom) bio na mestu gde sam imao udes i na osnovu tragova na terenu, zatim na osnovu tragova i oštećenja na motoru i opremi došli smo do zaključka kako je sam pad protekao, ali i dalje je nejasno iz kog razloga sam ja potpuno "promašio" oštro skretanje udesno (pod 90 stepeni)? Ja se inače sećam dela puta do nekih dvesta metara do krivine, zatim se sećam kako vidim da prolazim pravo kroz krivinu i obaram motor udesno kada sam već skoro uleteo u travu i šiblje. Sećam se i kako motor bočno otklizava po travi (još uvek na točkovima) i tu mi se film prekida. Sledeće čega se sećam je užasan bol u grudima i gušenje. Izvlačim se ispod motora, isključujem kontakt, dovlačim se puzeći do ivice puta i silom pokušavam da dišem. Drugar koji išao kolima na par stotina metara iza, prolazi pored mene i ne uočava me (udes je bio uveče oko pola deset na potpuno neosvetljenom delu puta). Nakon nekoliko minuta već sam se dovoljno oporavio da sam mogao da upotrebim mobilni telefon i pomoć mi je stigla za par minuta. A inače, neposredno pre ovog događaja sam sa trojicom drugara (dva automobila i ja sa motorom) celo po podne bio u selu Gornji Adrovac, (u "ruskoj crkvi", mestu pogibije pukovnika Nikolaja Rajevskog 1876. god). Malo se družili, malo jeli i malo pili i krenuli svojim kućama. Put je prvih par kilometara pun krivina, bočnih i poprečnih nagiba i krivina, rupa, a onda se silazi u ravnicu i na pravac (do ispred prolaza preko železničke pruge Beograd-Niš). A ja sam se olupao upravo na par metara od pruge. Od opreme sam na sebi imao kacigu i rukavice, bio sam u šortsu i u majci da kratkim rukavima (imao sam i lagani kožni prsluk. Na nogama sandale. Osim preloma (koje su naverovatnije nastale nakon što je motor pao preko mene), nigde na niti na odeći nemam bilo kakvu ogrebotinu ili trag od zemlje ili trave. Na prednjem desnom delu kacige i viziru ima počupane trave. Na motoru jedini vidljivi trag kontakta sa zemljom je u predelu desne strane iznad fara (nabila se trava i zemlja između nosača fara i instrumet table). Nosač je u tom delu iskrivljen i pukao je pleksi na vetrobranu pored samih šrafova. Vetrobran neoštećen, niti bilo gde na motoru ima najmanjeg traga klizanja? Očigledno je da smo motor i ja, nakon izletanja u travu prvo bočno klizali, pa kada su se točkovi duboku zarili u zemlju motor se "katapultirao" preko levog boka i preko prednjeg točka i prizemljio se na "nos", odnosno na nosač fara (a sa točkovima u vazduh). Kako stvari stoje i ja sam pri tome svo vreme bio na motoru. Ono što je nejasno je šta se sa mnom dešavalo poslednjih stotinak metara pre izletanja? Ispred mene na dvestotinak metara išao auto, ja gledam kako lagano skteće desno i gotovo u istom momentu promašujem tu istu krivinu. Jednodtavno deluje da sam ja prespavao više os totinak metara i probudio se kada je za sve bilo kasno?! A nisam bio ni umoran, ni pripit, ni pospan. Tu prolazim svakodnevno i nije bilo ni tada ništa neoubičajeno što bi me poremetilo. Put čist, vreme lepo, vožnja lagana, .....! I onda ednostavno kao da je neko podigao motor i spustio ga dvestotinak metara dalje (usred krivine). U svakom slučaju i meni i drugarima sa kojima sam bio sve ovo je (bar za sada) potpuno neobjašnjivo. Možda mi sa u sećanje povrati još neki detalj koji je prethodio padu, a koji bi možda dao i neki logičan odgovor za ovo što mi se desilo, ali šta god da je bilo krivica je u svakom slučaju isključivo moja.

Gotovo sve "avanture," kritične situacije, udesi, povrede (u bilo kojoj aktivnosti), dešavali su mi se maja meseca, pa zato u toku tog meseca posebno vodim računa i u tom periodu ne povlačim đavola za rep. I prođe maj, ja prođoh bez bilo kakvog belaja, pa se "malo" i opustih. A đavo to jedva dočekao. I tako preksinoć ja potpun ispravim krivinu od 90 stepen (jednostavno sam je "promašio"), završim u nekom šibljaku i jedva "pretekoh" jer sam prilično "blebnuo" leđima o ledinu pa sam ostao bez vazduha i umalo se ugušio. Udes sam imao na kilometar od kuće pa sam telefonom pozvao drugare, mene kolima dovezli kući, motor na svojim točkovima dovežen (samo vizir otpao). Ja nisam odmah išao kod doktora (računao sam da ću da se prošvercujem bez ppsete zdravstvu jer od doktora begam k'o đavo od tamnjan). Međutim noći pakleno prošla (gušenje, bolovi, ....), jedva nekako preživeh pa juče kod čika doktora. Slikali, snimali, većali, čudili se! Epilog: tri slomljena rebra, lppatočna kost se "razbaškarila" na tri dela, još nešto u ramenu puklo, kontuzije na celoj desnoj strani tela, dva prsta na nozi pukla. Ufalšovali me do pola (samo leva ruka slobidna) i sad se šetam ko robot. Uglavnom povrede nisu posebno ooasne i nadam se da za par nedelja ponovo budem u sedlu. Ljudi pazite se jer i najmanja neopreznost i delić sekunde odsudnosti može da nas skupo košta. Ja sam imao ogromnu sreću (a i brzina sigurno nije bila veća od 40-50km/h). Ne mogu da opisujem druge detalje jer kucam po telefonu a sav sam u zavojima. Pozdrav i pamet u glavu.

Verovatno da tokom vremena nastupa neka degradacuja ulja, ali smatram da je to zanemarivo u nekim vremenskim okvirima od 4-5 godina (a verovatno i duže). Dakle ja ne obraćam pažnju na rok proizvidnje, pa ako mi motor baš zbog toga rikne, neka mu bude.

Dobrodošao na BJB! Ovde možeš da pročitaš (i naučiš) svašta (uglavnom korisno). I možeš da upoznaš (virtuelno i lično) i svakojake ljude (opet uglavnom pozitivne). Ja sam imao sreću (i čast) da na ovim stranicama upoznam divne ljude i da se sa mnogima od njih sretnem i "uživo" i da se družimo. Jedan od takvih je i zaista veliki čovek upravo iz Starčeva, član BJB "Dane"! Pozdrav tebi i kolegama iz tvog kraja.