Po meni nepraktično i komplikovano rešenje. Običan šatorčić i cerada za motor (dvadesetak eura u Louisu) je neuporedivo bolje rešenje. Brže se i montira i demontira, zauzima msnje prostora (i u sklopljenom i u rasklopljenom stanju), nije potreban pomoćnik prilikom postavljanja.

Jesam li i ja pomalo "kriv" za tvoj izbor? Ja sam i dalje izuzetno zadovoljan (sada već prevezao 19.400km) i osim nalivanja goriva i promene ulja, nisam morao da radim bilo ßta drugo. Nađi neki dobro očuvan primerak gs1100 i ne sekiraj se. Pouzdan je to i udoban motor, koji uz sve to ne pravi nikakav problem ni kad sa asfalta ziđe na makadam ili kada se naiđe na neku deonicu sa rupama. A za neki ozbiljan off road nije. Jednostavno je pretežak i preglomazan. U svakom slučaju idealan putni motor (pod uslovom da vozač nije baš neki mališan).

E sada dolazi deo priče za koji moram zahvaliti ovom forumu. Znam za Žiku56 koji živi u okolini Niša. Nismo nikada komunicirali i nemam njegov broj. Uspevam da upalim svoj telefon dovoljno dugo da iz imenika prepišem dva broja: Libero i Kvariša. Kada se lavina jednom pokrene dalje se stvari nekako odvijaju same od sebe. Rakin telefon je sada veza sa svetom. Libera u prvi mah ne mogu da dobijem ali iapk se javlja posle nekog vremena. "Takva i takva stvar, vidi da li možeš da nađeš Žikin broj." Posle kratkog vremena stiže poruka sa dragocenim informacijama. Zovem Žiku "takva i takva stvar, da li možeš na bilo koji način da mi pomogneš u Nišu?" Žika je član moto kluba veterana 63. padobranske brigade. Kaže da u Nišu imaju prostorije ali ne zna da li je neko od odgovornih u gradu. On ne može da dođe jer ima nekih problema (kasnije saznam da su Žiku tog ili prethodnog dana napali psi koje čuva, dok je pokušavao da spasi štene koje su prethodno napali. Tom prilikom je pao i povredio kičnu a usput su ga psi izujedali...) ali javiće mi se uskoro. Opet, par minuta kasnije i stiže poruka sa sledećim brojem telefona. Janko, predsednik malopre spomenutog moto kluba. "Takva i takva stvar..." "Dođi i ne sekiraj se ništa." I to je bilo to. Što se mene tiče time je situacija rešena i mogu da se opustim. Truckanje do Niša u poluraspalom kamiončiću traje i traje ali imam društvo. Može već i da se fotka Vozač šlep službe ne bi bio to što jeste da ne stane pored svakog zaustavljenog vozila, da im ponudi svoje usluge. Pred prostorije kluba stižemo već po mraku. Janko i Vlada pomažu da istovarimo motor i smestimo ga u klub, preciznije: u kafić. Klub trenutno ne radi zbog odmora tako da se prostorije ne koriste. "Ostani ovde koliko god ti treba, nemoj ništa da se ustručavaš i kaži ako mogu da ti pomognem na bilo koji način." Teško da mi je u tom trenutku bilo potrebno više od tih reči. Raskomotim se, pojedem klopu koja se u međuvremenu pojavila i praktično sam spreman za leganje. Zbog toga odlazimo do grada na piće, ipak je glupo ne videti grad (nikada ranije nisam bio u NIšu). Posle jednog pića Vlada (takođe član kluba) me vodi u obilazak grada. Tamo, pa ovamo pa onda sa još par sjajnih ljudi na pivo kraj Nišave. Behu kasni, kasni večernji sati kada se vratismo do prostorija kluba. I pored svega što se desilo tokom dana spavao sam kao beba. Eto, iskoristio bih ovu priliku da se ovako javno zahvalim gospođi Svetlani D. iz Leskovca (dama plave kose i roza 'aljine na fotkama udesa) što mi je omogućila da upoznam par ovako neverovatno dobrih ljudi. To je jedina ljudska stvar koju je učinila za mene Pratim putopis od početka i zaista skudam kapu i na ideji za ovakvo putovanje i za samo putovanje, a i sam način prezentacije je vrhunski. Udes na kraju je malo pokvario doživljaj, ali možda je i to iz nekog razloga moralo (ili trebalo) da sevdogodi. Na kraju je sve dobro prošlo. Ja sam par sati pre nego što me neko pozvao telefonom i obavestio me o udesu imao "mali" problem sa psima koji borave kod mene i bio sam se baš dobro povredio. Inače sam u to vreme bio četrdesetak kilometara od Niša i bez bilo kakve šanse da stignem do grada.Međutim nisu psi napali mene nego su se međusobno podavili (njih desetak) a ja sam bio kolaterlna šteta. Odmah sam pozvao Gligu da vidim gde je i šta je sa njim i odmah pozvao drugare da se organizuju i da prihvate Gligu. Ajcija "spašavanja" je uspešno završena, a meni je krivo što se sa Gligom nisam lično sreo i upoznao (što će verovatno da bude ispravljeno). Janko i Vlada su Gligu pohvalili kao vrlo pozitivnog čoveka sa kojim su se lepo družili dok je prinudno "gostovao" kod padobranaca u Nišu. Pozdrav za Gligu i još jednom svaka čast na ovom putešestviju.

Mogu ja da spavam na drvetu bez problema, a mogu i da ne siipavam uopste. Vise puta se desilo da odem na neki skup, sa planom da se vratim isto vece, pa sam se zapio i docekao jutro na nekoj klupici. Ali zasto bih to radio kad idem na neko putovanje? Ne mislim na voznje od 300km i posecivanje lokalnih moto skupova, nego na malo duze voznje van Srbije, po civilizaciji. Kampovi tamo uglavnom kostaju kao i najnormalniji smestaj, a kampovanje na divlje je zabranjeno. I to kampovanje na divlje je po meni skroz u redu, ali kada sam u nekoj sumi, malo dalje od ljudi ili puta. Ali ja da dodjem u grad i da se krijem po parkinzima i parkovima kao klosar, zbog 10-15e koliko kosta neki jeftiniji smestaj, stvarno mi ne pada na pamet. Jos posle ako hocu negde da se prosetam, treba sve stvari da vucem sa sobom. Ovog leta planiram malo duzi put po evropi, i gledacu da maksimalno iskoristim couchesurfing i slicne sajtove, gde mozes kod nekog da dobijes smestaj besplatno ili u zamenu za neki jednostavniji fizicki posao. Imam vrlo pozitivna iskustva sa tim nacinom putovanja, kao i sa ljudima kod kojih sam bio i koji su bili kod mene. To je bar za nas mladje odlicno, jer su uglavnom mladji ljudi i svi su voljni da te provedu kroz mesto u kojem zive i pokazu ti svoj nacin zivota. Naravno ukoliko odem kod nekog, podrazumeva sa da i on nekad moze doci kod mene. Skroz si pogrešno shvatio!Nisam ja kampovanje i spavanje pod šatorom ili samo u vreći odabrao zbog jeftinijeg "smeštaja" nego iz mnogo drugih razloga (koji uostalom ne moraju svakom da budu podjednako bitni) Jednostavno volim da krenem i da se zaustavim kad mi se prohte i gde mi se sviđa. Volim da do kasno posedim sa ljudima i pričam. Volim da se ujutru umijem vodom iz potoka i da skuvam kafu ispod drveta. I da se zadržim tu duže (ukoliko mi je lepo) ili da krenem dalje odmah (ukoliko mi se ne dopada). Često kamp ume da bude i skuplji nego smeštaj u nekom objektu, ali to nema nikakve veze. Kad pođem na put želim (i trudim se) da se provedem i uživam u svakom trenutku. Kako tokom vožnje ili šetnje, tako i tokom odmora. Normalno da ću smeštaj u objektu da odaberem ako je već počela kiša ili sam umoran a ujutru treba ranije da krenemo dalje.

Meni smešno (a po malo i žalosno) kada se neko sa dvadesetak godina sekira oko smešraja! Kada sam bio u tim godinama ni šator nisam nosio. Vreća i šatorsko krilo i piiiičiii! Ajde bre omladino ne brukajte se više. Pa u tim godinama možeš i na grani da spavaš bez problema!

Na mom motoru je sedište od kože (goveđi boks u prirodnoj boji kože).Što se udobnosti tiče, u odnosu na sedište od skaja, neuporedivo bolje. Leti se "pozadina"ne znoji, zimi je prijatnije, ne kliza se, bolje se prilagođava telu. Ne valja kada se napije vode i ostaju tragovi od bilo kave masnoće ili prljavštine. Ja preko njega imam ovčije krzno i to je po meni dobitna kombinacija. U svakom slučaju imati komad najlona da sedište zaštitimo od kiše kada nismo na motoru.

Osnovna opcija šator, onda neki pansion ili hotel. A dešava se i da samo bacimo vreće pored puta i prespavamo (kada smo umorni za nastavak puta a mrzi nas da se bakćemo ok šatora. Sredinom septembra prošle godine noćili smo (sa suprugom)u običnom dvoslojnom šatoru i u vojnim vrećama pored jezera na Ttransalpini na +2 stepena. A posle par dana malo se duže izmajali od Brašova prema Targovištu pa zanoćismo samo u vrećama bez šatora (moja supruga, ja i još jedan drugar). Ujutru nas probudi kiša i otprati nas sve do Niša (petstotinak kilometara). Inače uz šator i vreće nosim i podmetače i dve one naranđžaste cerade od 2x3 metra. Jednu stavljam ispod šatora (ili ispod vreća kada ne koristimo šator), a druga služi kao osiguranje ukoliko šator počne da prokišnjava. Napominjem da supruga i ja imamo po 59 godina, a drugar koji je (Transalpom) ove godine išao sa nama po Karpatima ima 65 godina.

Providni vizir i fotogrej naočari.

U zdravlje da se voziš i da uživaš u svakom kilometru (a sigurno hoćeš).

Drugar, radio sam (i bio suvlasnik i tehnički rukovodoc) u firmi koja se bavila proizvodnjom i servisiranjem akumulatorskih baterija (starter akumulatora, trakcionih baterija i stacionarnih baterija), kao i uređaja za punjenje i održavanje istih.U jednoj smeni smo (u proseku) na obradi imali po nekoliko tona raznih aku. baterija i vrlo sam dobro upoznat sa tom problematikom. Akumulator uglavnom (prevremeno) strada iz sledećih razloga: 1. Zbog nedovoljnog dopunjavanja na samom vozilu u dužem periodu (neispravan regler ili alternator. 2. Zbog dužeg perioda nekorišćenja vozila na kome je taj akumulator montiran (posebno ako je akumulator pre tog mirovsnja već bio u ispražnjenom stanju. 3. Zbog prepunjavanja i pregrevanja (bilo zbog neispravnog reglera na vozilu, bilo zbog nekog neadekvatnog punjača koji smo koristili za dopunjavanje). U prva dva slučaja ovi "pametni" punjači mogu da donekle poprave situaciju, a ubtrećem slučaju ne poma6u ni "kožne gaće". Osnovno za ispravan rad akumulatora je dobar regler, pravilan nivo elektrolita i povremeno dopunjavanje kada akumulator nije u funkciji. Nema tu neke velike filozofije niti čudotvornih lekova. Drugar, ko ti je rekao da nisi u pravu.... ili ti je samo dosadno? Samo sam pokušao da dam savet i da pomognem (da se ne pravi šteta i nepotrebni troškovi), pa ne vidim razlog za ovakav komentar. U svakom slučaju potrudiću se da više ne odgovaram u temi gde si ti postavio neko pitanje ili zateažio savet ili pomoć.

Bi da mi je crko računar, pa sada koristim za komunikaciju mobilni (a vrlo je zajebano kuckati po sitnim oznakama).Za sada pauza.

Drugar, radio sam (i bio suvlasnik i tehnički rukovodoc) u firmi koja se bavila proizvodnjom i servisiranjem akumulatorskih baterija (starter akumulatora, trakcionih baterija i stacionarnih baterija), kao i uređaja za punjenje i održavanje istih.U jednoj smeni smo (u proseku) na obradi imali po nekoliko tona raznih aku. baterija i vrlo sam dobro upoznat sa tom problematikom. Akumulator uglavnom (prevremeno) strada iz sledećih razloga: 1. Zbog nedovoljnog dopunjavanja na samom vozilu u dužem periodu (neispravan regler ili alternator. 2. Zbog dužeg perioda nekorišćenja vozila na kome je taj akumulator montiran (posebno ako je akumulator pre tog mirovsnja već bio u ispražnjenom stanju. 3. Zbog prepunjavanja i pregrevanja (bilo zbog neispravnog reglera na vozilu, bilo zbog nekog neadekvatnog punjača koji smo koristili za dopunjavanje). U prva dva slučaja ovi "pametni" punjači mogu da donekle poprave situaciju, a ubtrećem slučaju ne poma6u ni "kožne gaće". Osnovno za ispravan rad akumulatora je dobar regler, pravilan nivo elektrolita i povremeno dopunjavanje kada akumulator nije u funkciji. Nema tu neke velike filozofije niti čudotvornih lekova.

Ne verujem da ti je on umro zbog punjača, nego verovatno zbog starosti, zbog "bolesti", ili zbog nebrige!

Pa za motor koji sam uvezao iz Švajcarske (GS 1100, 1997. god. 41.600km) i koji mi je (bez registracije) izašao na oko 4.400 evra, mogu da tvrdim da je bio u izvanrednom stanju. Bez i jedne ogrebotine, bez mehaničkog oštećenja, sa potpunom dokumentacijom (i računima) prilikom redovnih servisa (godišnjih ili po pređenoj kilometraži).Uz to sva tri originalns BMW kofera i originalna BMW tank torba. Plus sedište od prave kože, plus MRA vario-vizir, plus Touratech maska sa dvostrukim farovima. Ali ipak (što reče Đunta) ne može sve da bude baš ... ! Gume (Metzeler Tourance) su imale još uvek dovoljno duboku šaru, ali su bile stare već desetak godina (motor gotovo i ds nije vožen u tom periodu), i pametan vozač (koji uz to ima i para) bi to odmah zamenio (što ja nisam učinio), a i akumulator je bio (a i sada je još uvek) u lošem stanju (praktično bio nov, ali opet zbog nekorišćenjs motora oslabio totalno). Pri kraju bile i pločice kočnice na zadnjem točku. sve u svemu još oko 300-350 evra. Međutim svestan sam činjenice da ja nisam kupio nov nego polovan motor, što podrazumeva i dodatne troškove , kao i mogućnost za da nešto "rikne".

SHOEI od flip-up modela proizveo je Multitec i noviji Neotec. Glavna vidljiva razlika je u tome što Multitec nije imala sunčani vizir a Neotec ga ima. Međutim ovo na fotografiji nije ni jedsn od ova dva modela, tako da se definitivno radi o nekom divljaku.

Ja pre godinu dana uvezoh iz Švajcarske (od prvog vlasnika, sa 41600 km) GS 1100. Tamo ga platio 3300 franaka, lično ga dovezao ovde i ukupno mi izašlo sve (bez registracije) blizu 4.400 evra. Drugar koji živi u Švajcarskoj (i bavi se uvozom i prodajom motora) tvrdi da sam napravio odličan pazar i da sam motor od vlasnika uzeo dosta ispod realne cene. Nije mi onda jasno kako ovde noviji model (GS1150) nude za ispod 4000? Pazi šta i od koga kupuješ, jer mi nije realno da neko prodaje motor po manjoj ceni od one koja se plaća u Nemačkoj ili u Švajcarskoj.

Kad sam se već uključio u razgovor oko akumulatora daću još par saveta u vezi pripreme za "zimovanje", postupanje u tom periodu, i radnje prilikom ponovnog stavljanja u funkciju. Nezavisno da li akumulator skidate sa motora, ili ne, važi sledeće: Akumulator obavezno mora da bude potpuno napunjen (strujno) i proverite nivo elektrolita (kod klasićnih kiselnskih akumulatora). Dolivajte ISKLJUČIVO samo destilisanu vodu. Idealna temperatura za zimovanje akumulatora je oko +5 stepeni. Temperature ispod nule treba izbegavati. Dopunjavanje tokom zimovanja je potrebno povremeno, međutim pre uključivanja na punjač akumulator zagrejte akumulato na sobnu temperaturu. Nikako ne pokušavajte da dopunjujete akumulator u uslovima kada je temperatura blizu nule (ili ispod). Nema svrhe i može da nanese štetu. Kada, nakon dužeg mirovanja, poželite da motor startujete, akumulator opet pre startovanja "podgrejte" na 15-20 stepeni i dopunite ga (ukoliko je duže stajao bez dopunjavanja).

Kolega ja sam ceo život učen da je suprotno. A i zar nije ovako : kada je akumulator na hladnom namontiran i kada trebaš da upališ auto(motor) mnogo teže pali nego kada ga izvučeš iz tople prostorije ... Pa kolega, biće da si pogrešno učen. Postoje dve nezavisne pojave kod akumulatora tokom mirovanja, a to je pad kapaciteta usled hladnoće i samopražnjenjeusled dužeg mirovanja. Da prvo objasnim prosto pad kapaciteta usled hladnoće: Ukoliko akumulator koji je na 20 stepeni potpuno pun, ohladimo na recimo -20 stepeni, on će da ima samo mali deo kapaciteta koji je imao pri +20 stepeni. Međutim ukoliko ga ubrzo ponovo zagrejemo na +20, kapacitet će da se vrati na skoro 100%. Što se tiče gubitka kapaciteta usled mirovanja, situacija je sledeća: Ukoliko bi smo jedan akumulato ostavili da stoje par meseci u prostoriji na 0 stepeni, a drugi (isti takav) ostavili isto vreme na +30, a zatim oba uneli u prostoriju koja je recimo na +20 stepeni (i ostavili da se temperature izjednače), akumulator koji je bio uskladišten na nižoj temperaturi imaće veći kapacitet. Problem je što ljudi mešaju pojmove gubitka kapaciteta usled hladnoće i gubitka kapaciteta usled samopražnjenja tokom mirovanja. To su dva različita pojma.

Dešava mi se povremeno da "pročitam" tuđu zamisao. Ovaj klip komotno može da bude "podloga" (ili osnova) oko koje bi se izgradila ta sledeća tema o kojoj pričaš. Ima svega potrebnog: I snega i leda i kolotraga, i hladnoće i vode. A ima i onog što je najbitnije (a ne vidi se), a to je: Jebem ti kud zakasa i koji moj sad da radim? A ovo što sam poručio Danetu Dedi nije kletva nego opomena!

Samo ti zajebavaj pošten svet. Gleda "onaj odozgo" pa kad te bude u sred leta negde bude zavejao snegom da znaš šta je u pitanju!Nego sad malo ozbiljno: To što ja vozim i zimi uopšte ne znači da to radim na ispravan način niti sa pravom opremom. Moja zimska uglavbom ima za cilj da odem negde i vratim se, a da se pri tome ne unesrećim. Dakle malo je tu uživanja. Ja nisam nikada imao prilike ni da isprobam neku kvalitetniju opremu za zimske uslove (koristim istu jaknu, pantalone, čizme, ... koje koristim i tokom leta, samo što ispod navučem još pi nešto). Lepo bi bilo da neko ispriča kako izgleda kada se koristi bolja oprema i koja je to oprema.k I gume koristim letnje (i uglavnom ćelave), pa bi takođe bilo zanimljivo i poučno da čujemo nekog ko je po zimi provozao adekvatne gume (kao i da da savet koje bi to gume bile). Na kraju, koliko god da jedan čovek ima iskustvo ili znanje, to nikako ne znači da sve zna i da više ništa ne treba da uči. Meni se čini da sa godinama sve više uviđam koliko ništa ne znam (ne samo po pitanju vožnje motora). Prema tome mesta i razloga za učenje uvek ima, a sigurno ima i onih koji su dovoljno osposobljeni da ostalima zainteresovanim prenesu svoja znanja. Kod nas se zaista motori retko voze u ovim zimskim uslovima, ali sam baš bio iznenađen kada sam boravio u Beču pre par godina u nekom zimsko-prolećnom periodu, i po gradu sretao motore u uslovima kada kod nas malo ko i auotom izlazi na ulicu. Ljudi ujutru razgrnu sneg sa sedišta, sednu na motor i ladno odu na posao.

Dobra i korisna tema, međutim priča se (uglavnom) svela na savete kako motor čuvati tokom zime, a ja očekivao malo više saveta kako motor koristiti tokom zime (normalno, u uslovima kada je to moguće). Kako u tim okolnostima opremiti motor, kakve i koje gume, koje ulje, kako zagrejati mašinu, kočenje u takvim uslovima, ....! Kako opremiti sebe, (odeća, obuća, kaciga, rukavice), šta poneti na zimsku vožnju od hrane i pića, koju "dodatnu"opremu poneti. Severian očigledno ima veoma bogato iskustvo u vožnji pod ovako složenim uslovima i zaista je gre'ota da se tema svede na prazan ili pun rezervoar u garaži. A možda bi trebalo napraviti temu pod naslovom "Korišćenje motora u zimskim (složenim) uslovima". Da ne bude zabune: Sve što je rečeno u temi je korisno i dobro i tu nemam primedbe. Primedba se odnosi na ono što nije rečeno (a trebalo je). .

Već sam ti odgovorio da razmišljam o tome da tokom leta koristim mineralno VTvin 20W-50, a zimi p.s. Comp4 10W-40. A da u matorog (i sporohodnog) dvocilindraša od 1100 kubika, (koji se hladi vazduhom-uljem) sipam neko ulje gradacije 5W......, !? Mislim ipak da to nikako ne bi bila uspešna kombinacija.

Znam da bi za extremno niske temperature trebalo ređe ulje, međutim takve su hladnoće kod nas vrlo retke (a još je ređa situacija da se vozi u tim uslovima). Uglavnom se i u zimskim uslovima vozi kada su temperature do (ili oko) nule, pa 15W-50 uspešno pokriva i u zimskim i u letnjim uovima. Obrati se Đunti po pitanju ovih ulja.

Pa eto recimo ja vozim motor tokom cele godine i vrlo često temperature budu ispod nule (ove zime nije bilo ako niskih temperatura, ali se prethodnih godina dešavalo da vozim i na -18).Iz tog razloga koristim Silkolene Comp 4 15W-50 (kao kompromisno rešenje i za hladno i za toplo vreme) i extra sam zadovoljan po svim kriterijumima. A ukoliko bih se opredelio samo za "normalne" vremenske prilike uzeo bih sigurno mineralno ulje Silkolene VTvin 20w-50. Vrlo lako može da se desi da u proleće umesto Comp4 15W-50 nalijem Vtvin 20v-50, a da u jesen opet ide Comp 4 15w-50. U svakom slučaju Silkolene ostaje u mom motoru dokle god budem mogao da ga nabavljam.

I onda neki tvrde da Deda Mraz ne postoji!? Kada se sakupi ekipa dobrih ljudi ništa nije nemoguće!