Savet za kolege koje bi sekiricom (ili ručnom testericom) iz topkejsa sekli i uklanjali stabla prečnika pola metra: Stavite metar u džep i prošetajte se do neke šume, pa onda naďite neko stablo prečnika pola metra i dobro ga osmotrite! I onda još zamislite da je u šumi (ne na livadi) preko putanje kojom bi vi hteli da prođete. Ili još bolji predlog je da pođete u šumu sa seljacima koji idu u seču šume. Mislim da bi vas brzo prošlo razmišljanje o takvoj "delatnosti" alatom koji nosite na motoru. Par puta sam učestvovao Land Roverom u nekim reli vožnjama (u organizaciji Safari kluba Niš) po bespuću i dešavalo se da naiďemo i na oborena stabla. Meďutim tu je bilo po petnaestak terenskih vozila, sajle, vitla, sekire, motorne testere, četrdesetak ljudi, .....! I ne sećam se da je nekadacstablo bilo deblje od dvadesetak santimetara pa je ipak bilo problema ukloniti ga (obično se stablo pri padu isprepleta sa okolnim stablima i granama pa tu bude opšti krkljanac i vrlo lako može da dođe do nesreće pri uklanjanju). Ja sa sobom na motoru nosim sekiricu (od pola kila i dužine 35 cmm), vojničko ašovče (adaptirano i oštro kao žilet) i preklopni nožić (sečivo 9 cm) i to bi bilo sve od sečiva. Baterijske lampe, kompas, kanapi, konopci, cerade, alat, ... se podrazumevaju

Pošto vidim je ovaj komentar odgovor na moj prethodni komentar, moram da "repliciram":Te kojima možda neće da se sviđa stranac u njihovoj blizini apsolutno nije briga šta on vozi niti im pare koje on možda ima nešto znače. Jednostavno iskustva naših ljudi koji su tamo živeli ili boravili (ili još uvek borave) je da ne treba ići tamo gde nema "civilizacije" i da nikako ne treba zanoćiti van većih naselja. Preduzeće Partizanski Put je izvodilo radove po centralnoj africi i mnogi njihovi radnici su tamo proveli i po par decenija (a neki su i ostali tamo da žive). Imam prijatelje među tim ljudima i prenosim njihova iskustva i preporuke. Što se tiče tvoje tvrdnje da manji motor (uz to pod punim teretom) može da bude podjednako udoban za dužu vožnju kao i veći motor, teško da mogu da se složim sa tobom (iz ličnog iskustva). To što neko vozi veći motor nikako ne znači da ovavezno koristi autoputeve (ili magistralne puteve) za vožnju. U prethodnih sedam godina prevezao sam devedesetak hiljada kilometara (po Srbiji i okolini) i pri tom teško da bi se skupilo više od tri hiljade po autoputevima. Izbor gde ću da vozim i šta ću da vidim ne određuje motor nego onaj ko vozi. A što se kubikaže tiče, ja sam osamdesetih godina prošlog veka Tomosom (Electronic 90) za dve godine prešao preko šesdeset hiljada kilometara (uglavnom sa suvozačem) i obišao celu Jugoslaviju, bio u Austriji, Italiji, Rumuniji, ...... . I nakon toga sam vozio neke motore sa slabijom kubikažom i snagom (prethodni motor mi bio Transalp 600 sa kojim sam isto tako prešao šesdesetak hiljada), tako da nisam neki zavisnik od "veličine" i snage motora, niti sam sklon da omalovažavam motore sa manjom kubikažom. Ono što naglašavam i što tvrdim je da je na ovako dugom putu udobnije (i sigurnije) putovati većim motorom i da je teško izvodivo da se ovakva tura proveze vožnjom van puteva.

Mislim da je Aca u svom komentaru rekao ono osnovno što ovu ideju "malo" odvlači u nerealnu stranu, a js bih još nešto dodao ili pojasnio.Veliki je problem (i fizički i ekonomski i organizacioni) uopšte sam provozati motoror tridesetak-četrdesetak hiljada kilometara, uz to daleko od kuće (na drugom, potpuno nepoznatom terenu), a uz to još i voziti van uobičajenih puteva je zaista preambiciozno. Vremenski bi takvo putovanje moralo da traje veoma dugo (što izaziva i velikevtroškove, ali i vekiku fizičku i psihićku spremnost vozača. Sa druge strane, i nabanalnija povreda (što je pri offroad vožnji veoms očekivano), na "tuđem" terenu (hiljadama kilometara daleko od kuće i u divljem okruženju) može da znači i kraj putovanja (a vrlo moguće može da ispadne i mnogo opasnija situacija). Isto važi i za kvar motora u nekoj vukojebini. Ovde okreneš mobilni i dođu drugari da pomognu, a tamo može da se zadesi da ti u pomoć doďe neka živuljka pa da te natenane pojede. Da ne pričam o tome da u tim predelima stalno tinjaju neki sukobi i ratovi (između država, između plemena, pa je često nesigurno (ili čak i nemoguće) da se krećeš i magistralnim putevima, a ti bi da pičiš po bespuću?! Moj kolega padobranac (i motociklista) živi u Švajcarskoj i vrlo često (zbog poslovnih razloga) putujr boravi u Keniji. Nagovaram ga da krenemo motorima, a on mi lepo objasni da tamo ne možeš sam (bez pratnje) da odeš iz naselja u divljinu i to uglavnom što neka plemena baš i ne vole da vide stranca (belca) kako im se muva u blizini (a još i sam). U svakom slučaju lepo zamišljena avantura, međutim pre nego što počneš da vršiš pripreme tehničke prirode (motor i oprema), raspitaj se prvo možeš li uopšte (zbog organizacionih. sigurnosnih, psihofizičkih problema) da pregaziš afriku krećući se van puteva? A što se izbora samog motora tiče to umnogome zavisi i od fizičke konstitucije vozača, ali i od toga holće li da na duži period sboravi pava u prirodi ili će za odmor i noćenja da koristi urbanu sredinu. Lakßi motor ima prednost prilikom ozbiljnije offroad vožnje i kada ti iz nekog razloga motor padne. Sve ostale prednosti su na strani većeg motora. Meni recimo ne bi na pamet palo da mojim motorom (BMW R1100GS) pođem na vrh Rtnja ili na bilo koju zahtevniju enduro vožnju (za to bih izabrao neki manji KTM ili nešto slično), ali mi isto tako ne bi palo na pamet da krenem kroz Afriku (tridesetak hiljada kilometara) na motorčetu koje će malo jači vetar da oduva s puta i na kojem ću da sedim kao na drvenoj dasci.

Pa u Srbiji ovo može da se računa kao dobra ponuda! Ujesen prošle godine, tip koji u Nišu ima firmu-radionicu gde sastavljaju bicikle, traži noćnog čuvara. Inače je tip aktivni oficir (pilot) a ovo mu "dopunsko" zanimanje. Po preporuci odem na razgovor kod "gazdu" i uslovi sledeći: Radno vreme od trinaest časova po podne do sedam ujutru (16 sati), svakog dana (trideset dana u mesecu, odnosno 480 sati). Radno mesto napolju (ima jedna stolica za sedenje i jedan komad lima kao nadstrešnica). Plata 17.000 (normalno, na crno bez doprinosa). Kaže tip da je njegova žena u stvari "gazda", (a on samo pripomaže) i da ona neće više da plati. Kažem mu d "pozdravi" gazdaricu i odem.

Ne znam tacno sta si mislio, da li mozda na permanentan rad u otvorenoj petlji (?) u kom slucaju si u pravu, ali naravno da bmw ecu (bosch bmsk) ima dva moda rada i u prisustvu O2 (tzv. "lambda") senzora: otvorenu i zatvorenu petlju. U modu otv. petlje si kada das gas, pri velikom opterecenju... Ovde sam pisao za ktm: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/113610-remapiranje-ktm-efi-motora/ ali u drugoj poruci ima dobra sema kako to u nacelu izgleda. Naravno, i sa seme se vidi, u closed loop-u korekcija afr podacima sa O2 senzora ponistava efekat varanja senzora temperature. No, to je skroz ok, jer nam u zatvorenoj petlji i nije zaista neophodno smanjenje afr (tzv. "obogacenje smese"). Ziko, iz ovoga sledi i odgovor tebi: nemoguce je da ukupno imas istu ili manju potrosnju. Imaces vecu za onoliko % koliko si obogatio smesu, umanjeno za vreme provedeno u zatvorenoj petlji (daleko najveci deo voznje) kada ces imati istu. Ukupno gledano, u zavisnosti kako vozis, ako si smesu obogatio za jedno 7%, ukupna potrosnja ce ti biti veca jedno 2-3%, a performanse ces imati kada ti trebaju: kada odvrnes gas npr. Problem je sto samo sa otpornikom nemas tih 7% pri svim temp, vec to jako varira, a to je onda q na biciklu . Za kraj: apsolutno tacno je da bez dyno stola nema tacne procene poboljsanja, ali ko dobro poznaje svoj motor primetice razliku, to tvrdim. Srecu kvari i bmw ecu, koji adaptira mape i u open loop-u posle nekog vremena, ali i tome se moze doakati, da ne tupim sada... Apsolutno se slažem sa svim što si napisao i ja sam prilikom ovog "eksperimenta" na motoru pošao sa potpuno istim predpostavkama i očekivanjima koje si ti naveo. Svakako da ne očekujem manju potrošnju (jer nema realne osnove za to), ali sam to pomenuo čisto kao lepu želju. I po mojim nekim procenama bi potrošnja morala da bude 2-3% veća, ali ako bi se ovakav (ili približan) efekat u vožnji zadržao i pri promenama temperature, ta razlika u potrošnji bi bila prihvatljiva. Međutim (sobzirom da sam elektro struke i da prilično dobro "baratam" sa tom tematikom), jasno mi je da ubacivanjem fiksne vrednosti otpornika u kolu sa NTC otpornikom unosim eventualni boljitak samo u uskom režimu, a da van tog režima rezutat opada (a možda može da dovede i do slabijih performansi). U svakom slučaju ja ću malo da se zanimam i eksperimentišem sa ovim, pa ću da dam na kraju i svoje mišljenje (kao što sam učinio i nakon eksperimentisanja sa kratkospojnicima).

U nedostatku novog čipa, (a u skladu sa viškom slobodnog vremena), ja sam juče probao ovu "prevaru" temperature vazduha u filtru. To sam učinio tako što sam u kolu temperaturno senzora (NTC otpornika) redno vezao otpornik od 10 kilooma. Inače je vrednost NTC otpornika pri temperaturi od 6:stepeni bila 2,8 kilooma). Naravno da sam odmah pristupio i "testiranju", pri čemu sam tokom dana prevezao pedesetak kilometara. Rezultati su (po mojoj subjektivnoj proceni) prilično povoljni. Motor radi "mekše", ubrzava ravnomernije i bolje, nema trzaja pri ubrzanju i usporenju. Mašina se jednostavno ponaša "uglađeno" bolje "povlači" u normalnim režimima. Nisam bio u situaciji da motor poteram baš oštro i brzo, tako da nije testirano u ekstrembim uslovima, ali je do 120-130 km/h poboljšanje baš primetno. Nisam testirao ni potrošnju tako da ne znam kakva je tu situacija. Za par dana ću i to da utvrdm, pa će, ukoliko je potrošnja manja, ista, ili čak i malo veća od fabričke, ova izmena da ostane, a ukoliko je potrošnja bitno veća vraćamo se na prethodno stanje (dok ne nabavimo novi čip od Grka).

Nije dovoljno samo pronaći podatke i formule da bi smo došli do nekog (ispravnog) zaključka. Obavezno je potrebno i znanje kako i na koji način upotrebiti te podatke. A ti si podatke koji su ti bili dostupni primenio vrlo proizvoljno pa su i rezultati koje si dobio takvi. Ti si pri tvojoj računici baratao sa koeficijentima sile trenja na disku i na gumi, a ne i sa stvarnim silama koje se javljaju. Potpuno si zanemario podatak da se sila trenja (kočenja) na disku uvećava ukoliko se poveća površina pločica, ukoliko se poveća prečnik diska ili se poveća pritisak pločica na disku (a sve to pri istom koeficijentu trenja). Po tvojoj računici proizilazi da pločica na kleštima nikako ne bi mogla da blokira (zaustavi) okretanje diska koji je montiran na točku koji se kotrlja (pošto ima manji koeficijent trenja od gume)!? Pogrešio si potpuno u upoređivanju ovih parametara. Prilikom kočenja nije limitirajući faktor zaustaviti okretanje diska (to je prevaziđeno konstrukcijom kočionog sistema), nego je problem ostvariti dovoljnu silu trenja između gume i kolovoza.

Što se tiče fotografije, u pravu si (uglavnom).Što se tiče ABS-a nisi u pravu (takođe uglavnom). Ovo iz razloga što ABS sistem ne reazmišlja umesto tebe, nego je samo u prednosti po brzini reakcije na neku povratnu informaciju (u konkretnom slučaju da je točak na ivici blokade). Dok čovek oseti da počinje blokada, dok odluči šta da uradi i dok stigne da izvrši ono što je naumio, točak se već odavno vuče po asfaltu. A kod ABS-a odmah nastupa reakcija.Ja ABS posmatram kao neko pomagalo (kao što su naočari ili slušni aparat ili štap ili lanci za sneg, ili ....). Samo još da naglasim da sam i ja konzervativac po pitanju previše tehnike na motoru. Onda treba da razumes Boccu,ipak je mnogo mladji Meni za sada jedino naočare trebaju (i to za blizo). Jeste se ranije dešavolo par puta da mi uztrebaju i štake, ali je to vrzo brzo prevazilaženo (a nije ni imalo veze sa vožnjom motora). Neka potraje ovako još ovoliko i ja sam zadovoljan!

Što se tiče fotografije, u pravu si (uglavnom).Što se tiče ABS-a nisi u pravu (takođe uglavnom). Ovo iz razloga što ABS sistem ne reazmišlja umesto tebe, nego je samo u prednosti po brzini reakcije na neku povratnu informaciju (u konkretnom slučaju da je točak na ivici blokade). Dok čovek oseti da počinje blokada, dok odluči šta da uradi i dok stigne da izvrši ono što je naumio, točak se već odavno vuče po asfaltu. A kod ABS-a odmah nastupa reakcija. Ja ABS posmatram kao neko pomagalo (kao što su naočari ili slušni aparat ili štap ili lanci za sneg, ili ....). Samo još da naglasim da sam i ja konzervativac po pitanju previše tehnike na motoru.

Kolega, jasno je da ti nisi tvrdio da je kočenje uz blokadu točkova ispravno, ali si ipak izneo oodatak da točak koji je blokiran snažnije usporava od onog koji se još uvek okreće (a što je netačno).Čak i da na motoru imamo i pomoćne točkove (koji sprečavaju pad), majstor koji ume da dozira kočenje tako da točkovi ne proklizaju, imaće bitno kraći zaustavni put od onog ko koči "blokiranim" točkovima. Isto tako će prosečan vozač u iznenadnoj realnoj situaciji da ima kraći zaustavni put sa ABS-om nego bez njega. Vozio sam motore bez ABS-a, sad imam motor sa ABS-om (koji može da se isključi) i u prilici sam da mogu realno da uporedim situaciju. Ja i još dvojica kolega prilikom proba nismo nikada uspeli da skratimo put kočenja (probali smo sa 60km/h) sa isključenim ABS-om u odnosu na situaciju kada je ABS aktivan. Napominjem da sam ja od sve trojice učesnika "testa" bio najslabiji vozač (ova dvojica važe za eksperte). Pre probe su kolege bili ubeđeni da kočenje sa ABS om nema šanse ubodnosu na majstorsko kočenje (bez ABS-a), međutim rezultati su bili suprotni (i to ubedljivo). Zanimljivo da kolega koji je bio najiskusniji od nas trojice (i nakon ove probe i ovakvih rezultata) i dalje tvrdi da ABS ne valja na motoru (jer da je dobar koristili bi ga i na stazi). Inače je ABS na mom motoru starije generacije i tokom naglog kočenja za trenutak ipak dolazi do blokade što bi na ledu možda izazvalo pad, (ali bi u takvoj situaciji do pada došlo i bez ABS -a pa to nema uticaja). Po mom iskustvu je ABS na motoru izuzetno korisna opcija (u svakodnevnom saobraćaju) i preporučujem je.

Upravo me kolega podseti na jednu vožnju pri kojoj ne znam koja je temperatura bila ali pri kojoj sam se najviše smrzao.U to vreme (1981-'82) živeo sam u Boru, (vozio sam Triumph Thunderbird 650), a imao sam kuma koji je živeo u Brzoj Palanci. Često smo se posećivali (ili on dolazio sa suprugom kod mene ili ja sa suprugom išao kod njih). I tako odosmo mi u goste po prijatnom vremenu (jeste bila zima ali podnošljivo), ali kad uveče krenusmo nazad već od Negotina nas uhvati mraz i ubrzo i ledeni vetar pa i snežna mećava. Haos! A mi pošli lako obučeni. Jedva stigosmo živi kući. Prste na rukama i na nogama nisam danima osećao. A ispod neke jaknivlce sam nagurao novine koje su mi pomogle da ne crknem skroz. p.s. Zaboravih da kažem da smo pri ovoj vožnji imali i nekoliko lakših padova (prilikom probijanja kroz snežne nanose).

Godinama unazad vozim motor tokom cele godine i u svim vremenskim uslovima (osim kada je na kolovozu dublji sneg ili je sloj leda), tako da vrlo često vozim pri temperaturama ispod nule. Verujem da mi je "najhladnija" vožnja bila pre nekoliko godina kada sam tokom dana otišao do Niša (oko 35km) na moto žurku u M.K. "Ketna", pri temperaturi od -6°, a vratio se noću pri temperaturi od -17°. Uz neku prosečnu opremu i uz opreznu vožnju nema nekih velikih problema pri takvim vožnjama.

Moj drugar iz Niša prodaje dva komada BMW K1100LT. Ako si zainteresovan podlaću ti njegov broj mobilnog.

Na prethodnom motoru (Transalp 600) umesto originalnog fara ugradio sam dva sočiva (oba imala kratko i dugo svetlo), u jednom bila Xenon sijalica H7, u drugom halogena H7. Obišao sa takvim svetlima Srbiju uzduž i popreko, Austriju, Mađarsku, Hrvatsku, BiH, Rumuniju , Bugarsku i niko me nigde ništa nije pitao. Ni na tehničkom nisam imao problema. Sada na BMW R1100GS imam Touratech dvostruki far (kratko xenon H7, dugo halogrns H7), a imam ugrađena i jošdva bočna dodatna fara-sočiva sa kratkim i dugim svetlima u oba. Opet obišao sa njima Srbiju i dobar deo evrope bez problema. Mislim da je bitno da svetla budu postavljena i podešena tako da ne smetaju drugima u vožnji.

Naravno, ostaje samo nejasno zašto si uopšte i otvarao oglas kome je još u naslovu sve rečeno. Bolje idi da pišeš tužbu protiv rođene tetke koja ti je nenamerno isparkiravanjem "strašno" oštetila ljubimca, al' u tužbi obrati malo više pažnje na pravopis. Postoje oni koji motor koriste kao prevozno sredstvo (u svakojakim prilikama i situacijama) i kojima i oprema na motoru služi u svrhe da bude funkcionalna i pouzdana. A postoje i oni kojima motor služi da bi bio zapažen i kojima i sva oprema služi isključivo radi vizuelnog efekta (jer retko kad mrdne dalje od svog prebivališta).A što se ovakvih manjerki tiče, i ja sam montirao na svom Transalpu takve (samo što sam upotrebio "torban" šrafove pa nisu štrčali unutar kutije). Sa ovakvim "koferima"sam za pet godina prevezao zridesetak hiljada kilometara (po Srbiji i još desetak država), po različitim putevima (asfalt, makadam, "poljski" putevi, blato, pesak, ....). Tovareni sa svim i svačim (od garderobe i kamp opreme pa do transformatora i elektromotora, hrane za pse, veštačko đubrivo, rastvor za prskanje voća, ....). Montirao sam i kukice na poklopcima pa su tu uglavnom nošene vreće. Bilo i par lakših padova, a "manjerke" sve izdržale bez problema. A to što nisu "fensi" i ne uklapaju se u nečije viđenje "pravog" motocikliste, ne smeta ni najmanje onima koji bi da ovakvu opremu iskoriste u svrhe za koje i motor koriste. p.s. Sada vozim BMR R1100GS, sa njim sam dobio i originalne kofere (plastične), i tvrdim da osim vizuelnog nemaju nijednu drugu prednost u odnosu na ove "manjerke". Naprotiv, po upotrebnoj vrednosti su "manjerke" u svakom slučaju bolje.

Ja danas uspeo da slomim desni retrovizor. Izašao motorom iz dvorišta na sokak i sišao da zatvorim kapiju (motor ostao na ćopavoj a zemlja mekana i ....). Pri padu retrovizor zakačio ogradu i otkinuo se komplet retrovizor od nosača (pukla plastika u delu gde se zaokreće retrovizor gore-dole i levo-desno. Dvokomponentni lepak rešio problem.

Imam lanac "Kriptonit" (100cm/12mm debljina karike) sa većom "karikom" na kraju (da može da se provuče ceo lanac i napravi omča oko nekog predmeta). Imam i U -lock katabac (Abus Junior 12mm), ali mi se čini da je katanac ipak peviše nežan. Inače uglavnom ne zaključavam motor (jer je u garaži u dvorištu), a po gradu ga ostavim na vidnom mestu i na kraće vreme. Kada ga parkiram noću u gradu ili na putu (a da nisam pored motora), lanac i privežem ga za stub, ogradu, ...!

Situacija vrlo prosta. Ako se uvede da teh. pregled konavezno košta 2.500 dinara, država od svakog vozila u tom slučaju (ni kriva ni dužna) kešira 500 dinara sebi u džep Šta je sledeće? Pbavezno pranje vozila u praonici svake nedelje, obavezna mesečna izmena vazduhs u gumama (u ovlašćenoj ustanovi), dnevna izmena osvežavajuće (obavezno homologovane) "jelkice" u vozilu.

Tenera XT 600.

BMW R1100GS (1997.). Za pređenih 26.000km situacija sledeća: Ukupni prosek 5,98l/100km. Minimalna zabeležena potrošnja 4,86l/100 km (više puta ponovljena relacija Subotica-Beč i nazad, pri brzini 90-110km/ h, svejedno solo ili sa saputnikom). Na otvorenom uglavnom oko 5,5-6,3 (pri brzini 120-140km/h). Na većim brzinama se potrošnja drastično povećava. Potrosnja u gradu oko 7-7,5l/100km. Jedna zanimljivost od pre nekoliko meseci: Krećemo za Krf (sa saputnikom i komplet ličnim stvarima i opremom za kampovanje za nas dvojicu i plus za još dvojicu kolega koji idu Tenerom i nemaju mesta za prtljag). Vozimo 100-120km/h (uglavnom 110). Potrošnja BMW-a do Kumanova (sa gorivom iiz Sbije) iznosila 6,3l/100km. Od Kumanova do Igumenice (sa gorivom kupljenim na Mak petrolu) 5,1l/100km! Zanimljivo da je i Tenera imala skoro identičnu potrošnju kao i BMW tokom celog putovanja (iako je bila bitno manje natovarena). p.s. Na mobilnom telefonu imam instaliranu vrlo korisnu aplikaciju FillUp, gde upisujem svako tankovanje goriva a sam program vodi evidenciju i izračunava proseke i druge parametre, tako da imam vrlo precizne i pouzdane podatke o potrošnji.

Imaju vitke drugare, ali je problem što su tim vitkim drugarima i novčanici "vitkiiiii"!Onda podrska vitkima, ne kupuje se odelo svaki dan :-)Kada si objavio prodaju mislio sam da će odelo da nađe kupca za sat vremena. Kad ono ćorak.Izgleda da je većina došla u situaciju da para ima samo za opstanak. U svakom slučaju radi se o vrhunskoj opremi i pi povoljnoj ceni, pa se nadam da će neko ipak da "skrpi" toliko para i kupi sebi opremu (gre'ota da stoji u kutiji). Pozdrav i što pre da naiđe kupac.

Imaju vitke drugare, ali je problem što su tim vitkim drugarima i novčanici "vitkiiiii"!

U toj kategoriji gubitnika i siromaha ima naj više poštenih, al nije za materijalnu utehu. Skini lonac, biće preko 5 konja, dobar top još 3, da se džarnu TB-i i ide preko stotke plus moment. Već je bio lepši od izvornog, sad si ga još više ulepšo a zadržo originalnost i prepoznatljivost, trebo bi manje da troši il ti isuviše jaka ruka, znače oboje moš se malo opravite. Što se tiče izgleda Bendža je već prilično "uznapredovao" pa sad izgleda prilično pristojno.Što se tiče ostalog, plan mi je da prvo od onog Grka nabavim EPROM (model br. jer se obećavaju bolje performanse u nižim i srednjim obrtajima i nešto niža potrošnja. Ovo uglavnom potvrđuju i mnogi koji su ovu skalameriju isprobali. Nije da baš nešto mnogo verujem u sve to ali ......! Moguće je da kasnije uklonim katalizator, a voleo bih i da na motoru imam dva "topa" (obostrano), jer volim sve što je simetrično.

Još uvek (nažalost) nisam penzioner (ima da čekam još minimum pet godina).Od 2002. god. imam status nezaposlenog (kategorija gubitnika u tranziciji). A o promeni motora ne razmišljam. Jeste da ovom fali dvadesetak konja, jeste i da nije baš lep, jeste i da troši malo više, ali uostalom ni ja nisam baš savršen, pa smo se "našli" i teško da tu može nešto bitnije da se popravi.

Evo prođe već malo više od dve godine od kada je tema otvorena, a tačno dve godine od dana kada je došlo do realizacije. Tačno na današnji dan sam se prvi put "susreo" sa motorom koji sada vozim. I bila to ljubav na prvi pogled! Do sada prošao sa njim preko 25.000km, vozio i sam i sa suvozačem i komplet "tovarom". Udobno, lako, bezbedno, ....! Malo radio na njemu neke sitne prerade i dorade, menjao ulje i fitre i to bi bilo to. Jedini kvar bio sajla brzinomera (trošak od 400 dinara). Bilo i par lakših padova i jedan ozbiljan. Motor u svim situacijama prolazio bez posledica (a ja .....)? Nikakve izbiljne zamerke nemam na motor (prosečna potrošnja od 5,95 l/100km bi mogla da bude manja, ali ....)! U svakom slučaju smatram da sam napravio odličan izbor kada sam odabrao ovaj motor i mislim da ću sa njim da odem i u "penziju".