Normalno da mu nije ništa! On je od onih generacija kada su deca pravljena od kvalitetnog materijala (i plus se nisu depilirali i čupali obrve).

Bio prisutan! Krenuo iz Niša u petak oko devet, preko Kruševca, Kraljev, Užica, Zvornika, Tuzle, ....! Stigao (sa suprugom oko sedam uveče). Boravili u šatiru dve noći. Lep skup, sreo se sa prijateljima, obišao grad i okolinu. Ni kiša nije mnogo pokvarila užitak. Juče oko deset krenuo za Mostar (preko Jajca, Prozora, Jablanice, ...), pa odmah nastavio za Višegrad (preko Nevesinja, Gacka, Foče, ...). S obzirom da nisam bio umoran odmah nastavio dalje do kuće (preko Užica, Čačka, Kruševca). Lep skup, dobar provod i predivna vožnja. Eto me sledeće godine opet.

Od prvog posta pokušavam da ti objasnim da moraš da napraviš razliku između znanja (obuke i obrazovanja iz neke oblasti), eventualne hrabrosti i debilizma. Onaj ko je stručno osposobljen za neku delatnost (recimo Rosi za motociklizam), taj ulazi svesno u određeni rizik i na osnovu svoje osposobljenosti savladava i strah i kontroliše situaciju. Sa druge strane gomila nekih koji za sebe smatraju da su Rosi pojma nemaju o rizicima kojima se izlažu prilikom neke aktivnosti, niti su svesni posledica koje mogu da nastupe zbog toga, pa u tom slučaju nemaju ni straha (što uglavnom dovodi do katastrofe). Pokušavam da ti kažem kako, da bi se bavili uspešno nečim (što je samo po sebi komplikovano, zahtevno i što može da bude opasno), nije dovoljno imati "jajca" nego moraš da budeš i osposobljen za to. Uopšte mi nije bila namera da bilo kog uvredim, ali nemam ni nameru da Rosija, Tintora, Nieta, Felixa, Parlova, Udovičića, ....., trpam u isti koš sa gomilom nekih koji su samo umislili da su im ravni, a da pri tome nemaju ni 1% znanja u odnosu na njih. Nije dovoljno sakupiti kintu i kupiti dobar motor pa da si jednak Rosiju, nego moraš i da učiš mnoooogo. I jedno prosto pitanje za tebe: Jesi li možda pročitao nekada negde da je neko od tih vrhunskih vozača motora (ili automobila) nastradao u normalnom saobraćaju? Ja nisam. A ne stradaju ne zato što nemaju jajca, nego zato što imaju i znanja i iskustva i što uz sve to nemaju razloga da se kurče (jer su već pokazali ko su). I još ovo: Svaki (normalan) čovek oseća strah u pojedinim situacijama, a hrabrost se meri po tome kako neko (i koliko) uspeva da taj strah savlada.

Živeo sam srdamnaest godina u Brestovačkoj Banji a radio u Boru i svakodnevno više puta prolazio ovim putem (motorom ili kolima). Idući iz Bora prema Banji sa desne strane je uglavnom brdo (strma stena) y sa leve duboko rečno korito obraslo stablima. Tačno na istom mestu gde leži ovaj motor ja sam 1989. Mini Kuperom po snegu sleteo u jarugu. Lep put za vožnju motora, međutim nema mesta za grešku, a često se desi da neko ko se kreće iz suprotnog smera "seče" krivinu, pa nastradaš ni kriv ni dužan. Volim i sada tu da provezem, ima rupa i zakrpa ali vozim enduro pa mi ne smeta.

Kao što već rekoh u prethodnom komentaru tvoji su navodi i komentari potpuno proizvoljni i uglavnom nemaju blage veze sa realnošću, a uz to tumačiš tuđe komentare onako kako si ti njih shvatio a ne onako kako su napisani. A u nekoj svojoj "odbrani" oko toga koliko znam razlike i odnose između straha, hrabrosti, stručnosti (znanja) i debilizma iznosim sledeće "argumente": Završio sam još 1972. god obuku za vazduhoplovnog jedriličara. Završio sam i obuku za sportskog pilota. Leteo sam (i letim i sada povremeno) na bezmotornim i motornim zmajevima i paraglajderima. Bavio sam se i ronjenjem, veranjem, skijanjem, speleologijom ....! Bio sam i instruktor padobranstva (i još uvek skačem). Nedavno sam upravo na Lisičjem jarku napravio svoj četristodevedesetprvi skok i tom prilikom sam bio u društvu padobranca koji je onomad poginuo, a koga ti pominješ da bi valjda potvrdio svoje neke teorije. Za razliku od tebe ja tačno znam kako je i iz kog razloga je taj čovek stradao (na svom osamnaestom skoku), a ti pričaš napamet. Što se tiče motora vozim duže od četiri decenije i bilo i tu svega i svačega. Za sve prethodne godine dok sam se bavio svim i svačim imao sam i dosta udesa i povreda (lakih a i vrlo teških), što svojom krivicom, što tuđom, a bilo i onih uzrokovani "zbog sticaja niza okolnosti". Evo prijatelju ovo su moja znanja i iskustva na osnovu kojih sam izneo svoj stav, pa bi lepo bilo da i ti staviš svoje"kvalifikacije" na osnovu kojih sve to negiraš.

Pa oni koji su svesni svojih postupaka će nakon nekog incidenta da izvuku pouku i iskustvo iz toga. Međutim debili neće da izvuku nikakvu pouku već će uvek da traže uzrok na drugoj strani. Jednostavno ima ljudi koji nemaju dovoljno kapaciteta i predznanja da bi bilo šta dalje naučili. Ima izreka: "Sve ima granicu, osim svemira i ljudske gluposti".

Koliko proizvoljnosti (da ne kažem nešto nepristojnije) u ovako kratkom komentaru!?Mešaš "babe i žabe" i vršiš poređenje događaja o kojima očigledno veze nemaš. A što se stiskanja petlje tiče u pravu si, ali uz jedno objašnjenje. Petlju stiska onaj ko je normalan i koji zna u šta se upušta i kakve su posledice ako pretera. Međutim sreo sam dosta onih kojima uopšte nije potrebno da stisnu petlju jer su (zbog svog intelekta i obrazovanja) potpuno nesvesni opasnosti kojima izlažu sebe (a nažalost vrlo često i druge). Jednostavno, normalnom čoveku strah i iskustvo (znanje) odrđuju granicu, a debilima je jedina granica udarac u neku fizičku prepreku.

Dobar sistem, ali nešto mi ostalo nejasno. Ukoliko svo ulje izmenimo preko siske na jednim kleštima, kako menjamo ulje iz drugih klešta? Ukoliko bi smo sve opet ponovili onda bi smo izbacili svo novo ulje koje je bilo u crevu od mesta gde su spojena creva levog i desnog diska pa sve do rezervoara na ručici. U kom momentu određuješ (i na osnovu čega) kada ćeš da pređeš na druga klešta?

Desna ruka mi (zbog povrede) još uvek nije u potpunosti u funkciji, ali ću ipak da se potrudim da se nekako bar u subotu dovučem tamo. Normalno, sa mnom bi doputovala i moja verna pratilja. Nosimo šator. A povratak preko Rumunije (Đerdap).

I ja veoma zainteresovan za ovakvo jedno druženje i vožnju. Već se i prilično oporavio od povrede i vozim po malo, mislim da ću za nedelju dana da budem u (skoro) punoj formi, pa čekam razvoj događaja oko ove ideje.

Pre nabavke i zamene reglera obavezno neka ti neko proveri ispravnost akumulatora i namotaja alternatora. Ovo iz razloga da se vrlo često dešava da njihova neispravnost uzrokuje "crkavanje" reglera (pa onda i novi može da strada ponovo). Imaš Arakisa sa foruma koji može to da proveri.

Po vrućini po gradu i na kraćim relacijama (pedesetak kilometara), od zaštitne opreme kaciga i rukavice! Ostalo: Farmerice, košulja, kožni prsluk, patike (ili sandale). Svestan sam da bi u slučaju bilo kakvog pada loše prošao, ali u takvim okolnostima vozim sporo i pažljivo (i uzdam se u sreću). Na dužoj relaciji (gdecpostoji i mogućnost da me zahvati nevreme), idu i jakna i pantalone (preko aktivnog veša), a kišno odelo obavezno u prtljažniku.

Pre par godina kod sela Bobovište (Aleksinac), poginuše muž i žena na APN-u. A poginuli tako što ih sustigla dvojica "bajkera" (koji se malo "poterali") pa ih jedan promašio a drugi ih Yamahom zakucao odpozadi i ubio i sebe i njih. Prema tome u pravu si, gine se i na APN-u!

Noćas u blizini sela Rutevac (kod Aleksinca) poginuo Stefan (22) iz sela Donji Ljubeš. Koliko sam čuo dečko je "ispravio" krivinu i kroz ogradu uleteo u neko dvorište i poginuo. Premalo godina, premalo znanja i iskustva, a previše samouverenosti i brzine. Poginulog dečka sam poznavao iz viđenja (živeo u selu na par kilometara od mene i svakodnevno prolazio pored moje kuće i javljao se). Neka mu je laka zemlja, porodici saučešće! p.s. Reče mi drugar da udes bio noćas (verovatno oko ponoći jer je pored moje kuće prošao pola sata pre ponoći), a da su telo i motor uočeni tek jutros.

Kako stvari trenutno stoje, od mog dolaska u Trebinje nema ništa. Kad je čovek baksuz tu se ništa ne može.

Ne mogu da verujem da neko može i da pomisli ovako nešto, a još i da napiše .....!? Neka nam je Bog napomoć!

Da li je moguće da niko od članova ne zna šta se ovde (i zbog čega se) dogodilo i ko je nesrećnik? Po fotografijama deluje da brzina nije bila velika, a čovek je ipak stradao?

Batin broj telefona je: 0638113033

Ja prekjuče dobro istestirao ovo odelo koje sam nabavio pre desetak dana. Nekoliko sati vožnje po kiši (povremeno baš jak pljusak) i ostao skoro suv. Jedino mi bila vlažna jakna po donjoj ivici (podvlačila se voda između jakne i pantalona jer nisam bio zategao onaj "učkur" što steže donji deo jakne uz telo. Takođe se nisam ni oznojio ispod jakne (ßto mi se redovno dešava sa svim kišnim odelima koje sam do sada koristio. Ipak izgleda da ovo nije baš neka prosta plastika.

Kupio onomad u Army Shopu kišno odelo. Kažu da je Goro-tex i da je to iz magacina britanske policije. Deluje mi da nije korišćeno i da je dobro. Boja žuto/zelena odlična za uočljivost po lošem vremenu, a ima i flouroscentne trake pa noću blješti ko novogodišnja jelka. Ima li neko iskustva sa ovim odelom i kako podnosi višesatnu kišu? Čisto da bih znao da li da nosim još nešto ili da mogu da se pouzdam u ovo).

Kupio onomad u Army Shopu kišno odelo. Kažu da je Goro-tex i da je to iz magacina britanske policije. Deluje mi da nije korišćeno i da je dobro. Boja je odlična za uočljivost po lošem vremenu, a ima i flouroscentne trake pa noću blješti ko noclvogodišnja jelka. Ima li neko iskustva sa ovim odelom i kako podnosi višesatnu kišu? Čisto da bih znao da li da nosim još nuešto ili da mogu da se pouzdam u ovo).

Onomad žena kolima izlazi iz praonice automobila uključenim levim migavcem. Pogleda ulevo (odakle ja upravo nailazim sa četrdesetak kilometara na sat, udaljen svega dvadesetak metara od nje i to na čistom pravcu) i odmah zatim gleda i udesno. Normalno da istog momenta kapiram da me dama nije uopšte konstantovala (jer da jeste ne bi gledala da li joj neko dolazi i sa desne strane), pa odmah kočim. I pošto sa desne strane nije bilo nikog, 'ladno izlazi i skreće ulevo (i dalje gledajući udesno). A pogledala je u mene tek kada sam na par metara od nje (a već sam se bio zaustavio), legao na sirenu. Stala i pita me odakle sam se stvorio? Pojma nemam kako nas baš uopšte ne vide, ali ono što ja mogu da uradim je da predpostavim sled događaja i da smanjim šanse da budem iznenađen. Kolegi želim brz i uspešan oporavak. Pre četiri godine me tip u Beogradu isto pokupio bočno kao i njega.

Prevezoh dvestotinak kilometara sa ovim "rejserima" koje sam montirao i utisak je da sam uspeo da rešim problem sa položajem upravljača. Malo sam još zarotirao upravljač prema napred (i tako ga još malo podigao i udaljio od sebe). Više mi se ne dešava da uhvatim sebe kako sam ukrućen i kako stežem upravljač ili se oslanjam na njega. Jednostavno mi sada ruke samo leže na upravljaču bez bilo kakvog pritiska ili ukočenosti. Za par dana imam malo dužu vožnju pa će da bude provera.

Lalajko, što se poskoka u Lazarevom kanjonu tiče, išao sam jednom pešice od Lazareve pećine do pećine Vernjikice. Svuda pored staze na desetine poskoka. Neverovatan prizor. A zmije prilikom kampovanja zaista mogu da predstavljaju problem (posebno je opasno kad dođemo na neko neuređeno mesto gde nema ljudi). Zmije (kao i druge živuljke) sklanjaju se od galame i od gužve, ali je opasno ako ih zateknemo i uplašimo dok se negde izležavaju. Zato kad se krećemo treba da pravimo buku, a kroz travu je dobro nositi štap i njime "šarati" ispred sebe. Kad sam (za vreme rata 1999.) bio na morini poskoka oko nas bilo ko pleve, ali se navikli na naše prisustvo i nije bilo problema. Samo paziš da na nekog ne sedneš ili ne legneš. A sa nekima se čak i sprijateljili. Ovaj mališan se slobodno šeta po mojoj ruci i ne obraća pažnju na moje prisustvo, ali pažljivo motri na drugara koji pokušava da fotografiše i uporno napada čim se ovaj približi.