Rajko, kada me pre četiri i po godina tip omlatio (u Beogradu), za povredu kolena i skočnog zgloba (bez preloma) dobio sam blizu 1000 evra.

Ja pre nekih petnaeatak hiljada kilometara zamenio originalne pločice sa Lucas organskim i od prvog dana sam zadovoljan kako rade. Hoće malo da popuste kada se baš debelo pregreju, ali samo traže malo jači pritisak na ručicu kočnice. Na BMW u nisam (osim fabričkih) imao druge pločice pa ne mogu da dajem neka porđenja, ali mislim da su ove Lukasove sasvim u rangu (po kvalitetu kočrnja) sa originalnim koji su bili na motoru. Što sectrajnosti tiče original su isterale blizu 60.000 km, ako ove isteraju upola zadovoljan sam. I bitno mi što ne oštećuju disk.

Motore ne kradu neki sa druge planete nego upravo naše "kolege" motoristi! I onda mi strašno smeta kada u raspravi u nekoj temi neki iznesu argument da svi mi (koji vozimo motore) treba da budemo međusobno solidarni i da smo uvek "na istoj strani". A istina je da i među nama ima gamadi i ološa bar isto toliko kao i svuda okolo. Obratiću pažnju na svaki Transalp koji vidim (a koji je ovako obojen). Nadam se da će motor brzo da bude pronađen a lopurde sankcionisane.

Pa možda poplave budu ponovo pa da se ne gubi na vremenu da se ponovo usvaja povećanje cene.

"Stiv dizajn" uradio mi sedište na Translpu još pre sedam godina (ja sam bio među prvim mušterijama) i još uvek je u funkciji. Mojim drugarima u međuvremenu uradio desetine sedišta i tu nema nikakvd zamerke. Sve preporuke za ovog majstora (koji je inače bivši vojni pilot u penziji).

Drugar, vozim veoma aktivno (i kola i motor) već duže od četiri decenije i sigurno sam do sada prevezao blizu dva miliona kilometara. I za to vreme nisam pregazio ni psa, ni mačku, ni zeca, ni lisicu, ni ovcu, ni kornjaču, (a hvala bogu ni čoveka nisam udario). A imalo je mnogo prilika da se tako nešto dogodi. Stradale su ptice povremeno i tu se ništa ne može. A što se tiče toga imam li ja muda i hrabrosti sigurno ti nisi taj kome ću ja bilo šta da dokazujem ili da se ubeđujem. Jednostavno si samim svojim komentarom pokazao da ne spadaš u kategoriju ljudi sa kojima ja želim bilo kakvu komunikaciju da imam. Ti imaš muda i hrabrosti da ubijaš po putu ono što ti zasmeta (i još reče da ti fali rikverc da se vratiš da dotučeš ono što nisi uspeo u prvom naletu). Ja za to nemam hrabrosti, nego sam spreman da tako nešto izbegnem na svaki način i da pomognem ukoliko se tako nešto desi i to sam napisao. Različiti smo očigledno i ne znam šta ti je nejasno? Imaš sasvim dovoljno ljudi koji se slažu sa tobom oko ovakvih događaja i nemam ništa protiv da lepo razmenjujete mišljenja i pravite sebi zabavušku, ali ne znam odakle ti ideja da ja (ili neko drugi) nemamo pravo da kažemo svoje mišljenje. Ne bih da širim dalje raspravu pa ukoliko želiš još nešto da me pitaš ili mi kažeš možeš to da uradiš privatnom porukom i sve nejasnoće (ukoliko ih ima) možemo da prevaziđemo. Pozdrav!

Kada pročitam pojedine komentare sramota me što će neki od tih koji su komentarisali nekada negde da me nazovu kolegom.

Ja imam 1100 GS i koristim isključivo 95 oktana bez ikakvih aditiva i dodataka. Probao sam nekoliko puta 98 oktana i motor mi lošije išao, a potrošnja bila veća.

Živ sam se pojeo što nisam mogao da budem prisutan. Četrnaesti oktobar je dan 63. Padobranske Brigade i tog dana se na niškom aerodromu tradicionalno okupljaju bivši i sadašnji pripadnici ove jedinice (kojih ima rasutih po celom svetu). Nažalost, nisam imao izbora! Drugi put!

Drugar nije mogao da čeka subotu nego me posetio danas oko podne. Došao sa potpuno praznim akumulatorom i prvo je trebalo da sačekamo nekih tri sata da se dopuni (na punjač) pa da nešto merimo. A inače kad sm skinuli regler videlo se da se raspukla izolacija na poleđini reglera pa je bilo očigledno gde je problem.

Poslao sam ti privatnu poruku. U subotu sam na Niškom aerodromu (proslava dana 63. Padobranske Brigade), pa možemo da se vidimo i da ti proverim i stanje alternatora i reglera. Jednom drugaru već donosim regler pa možemo da ga povežemo kod tebe i vidimo da li je to u pitanju. Ulaz na vojni aerodrom je slobodan od 9 sati (na glavnoj kapiji) pa dođi (inače već dolazi tridesetak motorista na proslavu, pa nam se prudruži).

Javi se sledeći put. Imam prijatelja koji takođe ima VFR pa da vas upoznam.

Pozdrav za komšiju! Honda VFR je dobar i pouzdan motor i verujem da ćeš na njemu dugo i bezbedno da se voziš.

Bogija smo na večni počinak otpratili kako dolikuje. Iza krsta je povorku predvodio bogijev metalik plavi BMW R90, (ovog puta je njime upravljao Bogijev sin). Uz njega još dva motora. A kovčeg nosila od kuće do groblja nosili naizmenično prijatelji motociklisti. Na ispraćaj došli motociklisti iz cele Srbije. Dok su sveštenici na grobu obavljali svoje običaje i dok je kovčeg spuštan u raku, bogijev BMW je par metara dalje brundao poslednji put. Nakon sahrane biće konzerviran i ostavljen kao uspomena na jednog izuzetnog čoveka.

Preksinoć je u selu Donji Ljubeš (kod Aleksinca) poginuo Pešić Bogoljub (zvali smo ga deda Bogi). Bogi je ce svoj život proveo na točkovima (bio profesionalni vozač), a motor je aktivno vozio šesdesetak godina. Duže od četrdeset godina je svakodnevno krstario na svom BMWu R90 (bio mu prvi i jedini vlasnik do kraja). Bogi je vozio veoma aktivno bez obzira na godine i prelazio je po desetak hiljada km po sezoni. Vozio brzo i oštro i nikada nije imao udes niti ogrebotinu. Pre neku godinu krenem ja sa jednim drugarom na trodnevnu turu do Banja Luke i svratimo usput do Bogija (da tog drugara upoznam sa Bogijem). Pijemo kafu a Bogi pita gde idemo. Kažemo gde smo krenuli a on pita može li sa nama. Što da ne? A on kaže: Sačekajte samo da obujem čizme. I za par minuta smo bili na putu. Na motoru su mu uvek bili koferi sa beophodnim stvarima za par dana vožnje, osnovni alat, vreća, podmetač, šator. Sa njim uglavnom putovala i supruga Zorica (poslednjih godinu dana zbog bolesti retko bila na motoru). A Bogi poginu kao pešak u blizini svoje kuće. Dok se vraćao iz šetnje zaustavi se (sa suprotne strane puta) auto i vozač ga zamoli da mu objasni gde se ide za jedno naselje. Bogi prišao do tog auta i dok je objašnjavao naiđe auto iz suprotnog pravca i pokupi ga. Bacio ga dvadesetak metara dalje (a ograničenje 50km/h)? Na tom mestu put prav, bez drveća i bez prepreka, sumrak, ali vidljivost odlična. Nije mi jasno kako neko ne uspori kada vidi zaustavljen auto na putu ispred sebe i čoveka pored auta? Inače vozač bio dečko od dvadeset i dve-tri godine u Roveru i odmah pušten kući? Nije pošteno od Boga da deda Bogi ovako završi. Neka mu je laka zemlja i neka su mu široki putevi nebeski!

Deda Bogi (kako smo ga zvali) preksinoć je tragično izgubio život i to kao pešak. Udario ga je (u blizni njegove kuće) auto dok je on u tom momentu objašnjavao drugom vozaču (koji sectu zaustavio i zamolio za pomoć) kojim pravcem treba da ide. Bogi je odleteo preko dvadeset metara (ograničenje 50km/h), i umro je nakon par minuta. Motor je svakodnevno vozio do zadnjeg dana (prošlog vikenda napravio dcodnevnu turu do Vlasinskog jezera). Žao mi što je na ovakav način završio. Nije pošteno!

Čime su oduševljeni?

Mile ne zajebavaj! Sobzirom da sam do sada slomio većinu kostiju koje mi je Gospod rođenjem podario, sada osećam posledice toga, pa mi i najmanje poboljšanje po pitanju ergonomije mnogo znači. A opet, često se dešava da ceo dan provedem na motoru (prošlog meseca supruga i ja proveli na motoru sedamnaest sati u toku jednog dana (od deset pre podne pa do jedan posle ponoći) uz tri pauze od po pola sata, pa bi to teško izdržao da mi je motor neudoban. Posle desetak sati vožnje primećuješ svaki nedostatak i falinku u ergonomiji motora, pa onda moraš da ustaješ sa sedišta, da opružaš noge, da "razgibavaš" vratne i leđne mišiće tokom vožnje, da moliš suvozačicu da ti masira vrat i ramena, ....! A svega toga ne bi bilo samo da si na vreme "personalizovao" ergonomiju na svom motoru. Mada smatram da bi i manjak od tridesetak-četrdesetak godina u krštenici dosta doprinelo situaciji.

OKada sam montirao ove dodatke (rejsere) nisam mogao u potpunosti da iskoristim podešavanja sa njima iz razloga što je u nekim pozicijama kočiono crevo bilo prekratko i nije dozvoljavalo da se potpuno okrene upravljač. Prekjuče sam izvršio zamenu creva sa dužim (originalno bilo 390mm, ovo sadašnje je 450mm) i sada mogu u potponosti da iskoristim mogućnost podešavanja položaja upravljača. Trenutno je pozicija takva da je upravljač maksimalno podignut (rejseri stoje uspravno na osnovi) i malo je nagnut unazad. Mada mi je i prethodni položaj već bio bitno bolji od onog koje je bilo sa standardnim nosačima ovih par santimetara dobitka je još više popravilo stanje i uspeo sam da dobijem skoro idealan položaj.

Dobio sam uz motor tri patrone. Mrđutim ipak mislim da je električna pumpa neophodan rekvizit na bilom kom ozbiljnijem putovanju.

Jel si i ti ugradio ovaj čip od John Gemi? Kao što sam već napisao pojma nemam koja je krajnja brzina, ali motor je prilično živahan pri dodavanju gasa na 180km/h, (i lako stiže do 200), pa mi deluje da ima još dosta rezerve. Nije mi logično da ugradnjom ovog čipa opadne maksimalna brzina, međutim moguće je da se to dešava. U svakom slučaju ja do sada nisam primetio ništa negativno nakon zamene čipa, a osetio sam mnogo togs pozitivnog, pa smatram da je ova zamena izuzetno korisna.

Ne znam na koliko treba da bude ler na tvom motoru (kod mene treba da bude 1000-1100 o/min). Kada sam zameni čip kod mene odmah sam (bez prethodnog paljenja) resetovao motronik ( izvadio osigurač br. 5, sačekao desetak minuta i vratio ga, dao kontakt i onda ručicu gasa okrenuo do kraja i vratio je i onda to ponovio još jednom). Tek posle toga sam startovao motor i pri tome nisam primetio bilo kakvu promenu niti u broju obrtaja, niti u bilo čemu drugom u odnosu na fabrički Eprom. Razlika se osetila tek u vožnji.

Pojma nemam! Nisam nikada imao želju da ga poteram do maximuma. Uglavnom ga poteram do 180 km/h (i tu odlično ubrzava) i par puta do 200km/h. Na motoru mi je uvek top kejs od 50l, (a često i bočni koferi), pa je sa takvom konfiguracijom totalna glupost isprobavati maximalnu brzinu. Uostalom, BMW GS i nije motor za postizanje max. brzine na auto putu nego je namenjen za druge svrhe, pa su i meni bitne performanse u onom delu gde uglavnom kotistim motor (80-140km/h) i po makadamu i poljskim putevima. Vrlo retko vozim po auto putu nego uglavnom za putovanje biram brdske puteve sa što više krivina.

Izgleda!

Prevezoh skoro sedam hiljada kilometara od kada sam zamenio EPROM i rezultat se potvrdio. Pre dve hiljade kilometara ugradio sam i K&N vazdušni filter i performanse još bolje a potrošnja još malo niža. Prošlog vikenda supruga i ja (plus tri kofera i plus još tri LOUIS rol-torbe od po 30 litara), napravili voznju od oko 1.300 km (Aleksinac, Čačak, Zvornik, Tuzla, Banja Luka, Jajce, Mostar, Gacko, Foča, Višegrad, Užice, ..... i nazad kući). Vožnja uglavnom brdska i ne previše "penzionerska" (uglavnom 90-120, u preticanjima i do 160), što je na takvim putevima prilično oštra vožnja. Prosečna potrošnja na celom putu 5,12 l/100km. Oduševilo me pri tome ubrzanje (u bilo kom stepenu prenosa), a u trećoj brzini (prilikom preticanja), od brzine 80 km/h do 140-150 km/h ubrzava strelovito. Lepota jedna. Novi EPROM (posebno sa K&N filterom) je unapredio motor do neprepoznatljivosti.