Vracam se u sobu i presvlacim u paradno. Polazim za Visegrad da vidim mladju populaciju ovog kraja i da obidjem cuveni most Mehmed Pase Sokolovica. Od hotela put vodi nizbrdo naravno do Drine jedno 3km, gde se dolazi na raskrsnicu. Levo je Visegrad jos toliko, a desno su razna sela. O tom putu nesto kasnije. Na samoj raskrsnici postoje bungalovi , gazda vozi motocikle i kvadove, ali ja nisam svracao. Cuo sam da je prenociste 15km, i da je svakako sigurnija opcija ostaviti vozilo ispred bungalova u kome boravis nego u hotelu u Banji gde ni ne vidis iz sobe vozilo i uzdas se u nekog nocnog cuvara , kog nisam ni sreo. Bazen se u svakom slucaju moze uplatiti i cini mi se da je cena 6,5km za sat vremena. Okrecem za Visegrad, stizem ubrzo, ali i nastavljam uz Drinu sve do visegradske HE. Tu okrecem nazad. Inace tu se put odvaja od recnog korita i ide u brda, kroz razna sela. I kao obicno moze u svim pravcima, a najinteresantnije je da moze do Rudog. Vracam se do centra , tu je i cuvena cuprija. Setam po njoj , snimam , fotografisem. Za tu rabotu mi sluzi telefon, pa slike i nisu nekog kvaliteta. Unapred se izvinjavam zbog toga. Posle toga sedam na terasu hotela Visegrad odmah uz most i pijem ko zna koju kafu danas , obogacenu odlicnim sladoledom. HE Visegrad. S druge strane reke je put koji vodi za Gorazde, Focu Trebinje, a levo put obilazi kompleks HE i ide u brda ka Rudom. Pogled sa starog mosta nizvodno. Vidi se u daljini Saobracajni most, dok je desno Andric grad. Posle pauze odlazim do Andric grada , setam, slabo je turista, ali rade restorani. Odlazim nazad u hotel, da bih probao lekovitost termalne vode za moje umorne kosti. Na bazenu stari i nemocni. Upoznajem par ljudi, pricam sa covekom cca 55godina iz Sarajeva sa povredom ledja. Prica mi golgotu koju je prosao da bi dobio sobu dostojnu coveka. Jer je preko fonda u banji. Prvo su ga smestili u nesto sto je licilo na sobu. Ipak kaze u sobi su bila dva manja kreveta, pa je nekako uspevao da provodi dane i noci. Ali posle par dana mu ubacise cimera, nekog dedu, koji poneo kuvalo za kafu, te u hotelskom restoranu gde se kartaju ne pije ni ne placa nista, vec krade kesice sa secerom i nosi u sobu da bi zasladio kafu, koju kuva. Zalio se moj poznanik sefu , al ne vredi. Kaze soba zadovoljava kriterijum za dvokrevetnu. Medjutim doktorka koja ga leci tu u hotelu mu je izganjala novu sobu. Normalnu , vecu, ali ipak dvokrevetnu. I pogadjate, posle pola sata eto i cimera. I njega tu ubacili. Poznanik je pao u depresiju i stalno je pricao da ce izdrzati jos par noci i nikad vise. Susim kosu, bezim malo napolje da vidim okolinu. Postoji neka setacka staza do nekog manastira ili crkve, nisam isao. Pored puta do hotela protice reka Banja, ima par ozidanih protivplavnih kaskada i sa njih vodopada. Lepo izgleda kao i sve reke i recice, koje sam u putu video. Vodostaji su veci, voda je cistija, pa samim tim izgleda lepse. Elem vece je palo, soba mala , zapustena, kreveti uski cca 70cm, kratki, tv je ok. Zidovi izmedju soba od papira. Sta da se radi nego u hotelski restoran. Opet kafa, kratko pice. Castim i sankera, pricamo. Raspitujem se o putevima za sutra, doticemo se u prici raznih zivotnih situacija, rata itd. Bar se puni starijim osobama, piju cajeve, kafa im ne ide obnoc. Ubaci mi kelner pricu o putu niz Drinu, koja posle kroz nebrojena sela, ide u Srbiju. Tkz ratni koridor ka BB preko Predovog Krsta na Tari. Kaze ne moze, put nije los, al ima barijera. Iskreno put sam odmah pogledao na google mapi, ali on mnogo zaobilazi. U principu sam hteo samo da se vratim istim putem, jer je to samo desetak km do granice, ali da nekako zaobidjem onog psa, koji me je napao, i koji ce sigurno opet biti na uskom putu. Ne bih da ga povredim , jos manje sebe. Pricam kelneru i saznajem da je vlasnik tog psa povratnik, jedini Srbin u selu. Eto ti belaja. Srecom ima put , koji obilazi tu kucu za par stotina metara i nastavlja prema granici. Tuda cu sutra.. Dosadno mi u restoranu, pa odlucujem nazad u Visegrad. U paradnom , bez rukavica, podkape hladno, ali guram. Jos jedna kafa i kisela u nekom kaficu u centru. Iako je radni dan , grad zivi, ima sveta po lokalima. U povratku za hotel sipam gorivo, primaju i dinare 65 din za marku. U hotelu srecem poznanika sa bazena, i na brzinu pijemo po pice, jer restoran radi do 9.40h. U stvari radi do 22h ali drzavni kelner odlucuje kad zatvara. Popricasmo malo o cenama gradjevinskih materijala. cova je gradjevinac. Saznajem da je tamo kubik camovine u gradji 210e. Daska 180e/m3. Odlazimo na spavanje. San nece na oci. Brinem za vozilo, dal je bezbedno. Setim se da ni volan nisam zakljucao. Pa do Drine od parkinga sve je nizbrdo. Samo da ga leruje i ode. Vrlo malo sam odspavao, al zato ujutru u 6.30h cujem raznorazne melodije alarma. Bude se gosti, idu na dorucak, zatim na medicinske termine. Ustajem i ja, bar cu imati lufta za razno u povratku.. Jedna slika iz hotelske sob. Reka Banja .Sutra o povratku.

Voznja ovim predelima mi je zelja par godina, ali dosad se nisu stekli uslovi. Kraj aprila 2023 i prognoza je obecavala samo ta dva dana bez kise. Plan je da se kvadom ubacim sa teritorije planine Tare, tacnije Zaovinskog jezera na Teritoriju Republike Srpske odnosno BiH i da se dodje do Visegradske Banje, tamo noci i sutradan istim putem nazad do granice, a dalje ka Predovom Krstu na Tari... Plan nije obavezujuci, i nepromenljiv. Bitno je da je lepo i bez problema. Ako moze. A moglo je. Dan pre pregledam kvad, pakujem odecu, alat,upaljac hepokockice, i kanister benzina 5l za nedaj boze. 1. Dan Ujutro se uspavljujem i umesto oko 6/7h krecem oko 9h. Pravac Kosjeric na NIs pumpu. Tocim do vrha. Od Kosjerica , preko Sece Reka i zaseoka Zarici penjem na brdo Glog, a tu na raskrsnici za Uzicki put tj Jelovu Goru, vidim zanimljiv nadgrobni spomenik.Na spomeniku je naslikan covek, koji drzi litrenjacu, nazdravlja s njom, a tekst poruka glasi, blago dusi, koja flasu susi. Odatle skrecem desno i ubrzo izbijam na Uzicki put preko Jelove gore. Vozim njim ka Uzicu i na Konderu se spustam za selo Zaglavak, odakle cu odabrati kuda na Taru. Preko Baste, Bioske ili Solotuse. Odlucujem se za Solotusu, te krecem ka Rogacici i u selu Dub se odvajam za BB i u selu Pilici skrecem za Solotusu. Iz ovog dela imam malo fotografija. Crkva Solotusa Penjem se krivudavim asfaltom i izlazim na glavni put BB-Tara bas ispod one velike stene. Stizem na Kaludjerske Bare, sipam benzin na lokalnoj pumpi i odlazim u hotel Javor da rucam. Tu su bili kolege krosisti. Te ili su stranci ili nedruzeljubivi,. Nikakva konverzacija medju nama, iako sam ih pozdravio. Za 15 minuta nastavljam regularnim putem ka Mitrovcu i Zaovinskom jezeru. Put zna vecina, pa nisam fotografisao, lepe su boje proleca, pogotovo na Racanskoj Sljivovici, al moram da dodam da sam video na livadi na izlasku iz Kaludjerskih bara dva odrasla jelena. Ne srndaca vec jelena. Hotel Omorika/Tara Racanska Sljivovica Mitrovac Restoran Kacara na Mitrovcu je inace drzavni. Pripada beogradskim odmaralistima na Mitrovcu. Napravljen je devedesetih godina proslog veka, jer je 1989 stari izgoreo. Do negde polovine devedesetih je radio punom parom i bilo je gostiju i mestana. Sad samo gosti, i to povremeno. Posle kafe i razgovora sa konobarom nastavljam ka Zaovinskom jezeru i brani, ali na raskrsnici za obilazni put oko jezera stoji znak snimanje filma u toku, a rendzeri s Tare ne daju dalje. Prilicno neljubazno, ali ipak kroz pricu dobijam info da se snima americki film!? Odlucujem se za jedinu brzu soluciju, da ne bih lutao sumom trazeci put do brane, i nastavljam obilaznicom... Obilaznica oko jezera/mala brana Tabla na Rajacima vikend naselje Na pesackoj mapi sam video da postoje dve paralelne staze za prelaz u BiH, obe preko Rajaka na Tari ka Kuka potoku, koji je vec preko grane. Odlucujem se za meni blizi, donji put i prilicno dobrim makadamom jurcam, ka grani, prolazeci usput nekoliko domacinstava, u kojima ne vidim ljude da bih ih propitao o prohodnosti namerenog puta. Ne znam cak ni dal je put. Mozda je staza. Ali ipak racunam da ako je put dosao do same granice, sigurno ga u boljem ili gorem stanju ima i dalje. Srecem cobanina pri samoj granici. Vodi na povodcu mladog lepog Sarplaninca i tera ovcice. Pitam ga, kuda vodi ovaj put, praveci se Tosa, jer ne znam da li saradjuje sa pogranicnom i da li mozda moze da mi osujeti planove. Kaze nikuda , tu se brzo zavrsava. Opet ja Tosa, a kako put ovakav da nikud ne vodi, a on kaze, moze ovuda u Bosnu, al ne znas ti teren. Zahvalim se i razmisljam, cek da vidis sto ne znam. Za par stotina metara prestaje put, i kroz neku baru sto je pravi skromna cesma i korito za pojenje stoke, nazirem kolotrage. Verovatno nekad traktor i domacin krenu tamo u sumu. I tako po tim kolotrazima nastavljam, vec sam racunam u Bosni. Put je los, sumski. Ne sluzi nikome, i ne vidim po njemu sveze tragove. Prelazim bezbrojne blatnjave kupke, i kanalcice bez problema. Samo zadnjom vucom i u brzoj. Kvad samo prede i koci motorom, da ne pipam kocnice. Idem ka Maloj i Velikoj Gostilji, selima koja su pre rata bila uglavnom bosnjacka. Sad su uglavnom nenaseljena. Put nakon km/ dva postaje malo bolji, pa losiji, sirok blatnjav, pa uzak kamenit. Ali definitivno je put, i znam da je pitanje vremena kad cu naici na prvo domacinstvo. Par km dalje nailazim na stari osuseni sljivik, pa kuce. Naravno nenaseljenje. Ima i par srusenih iz poslednjeg rata. Seti me filma Lepa sela lepo gore, i recenice nekog od aktera. Ovde se vise nece vracati. Zalosno je to. Iako su domacinstva vecinom obnovljena glede kuca, domacini su verovatno izbegli u inostranstvo, a od nostalgije i zelje, mozda i inata obnovili su ili napravili nove kuce. Ali u njima niko ne zivi. Pokusavam da zamislim kako je to sve izgledalo pre rata i vrvelo od zivota.. Pokusavam i da zamislim i da rata nije bilo , kako bi sad bilo. Verovatno prazno, kao sto su sela prazna gde nije ni rata bilo. Ove teme cu se dotaci u drugom delu mog pisanja. Pored puta je puno izgradjenih cesmi, sto starih sto novijih, posleratnih. Cesme su sa posvetama majkama, ocevima itd. Mapa kao fotografija u galeriji moga telefona. Jedina navigacija koju koristim. Panciceva omorika u Bosni. Idem uglavnom nizbrdo i ulazim u osnovu sela. Kuce su pored puta ali samo u jednoj zivi neko. Njegov ogromni pas nepoznate rase me napada, ali uspevam da se udaljim bezbedno i po mene i po njega. Za par km dolazim do raskrsnice Cesalj i skrecem levo za Banju. Vrlo brzo dolazim do nje, parkiram na parking, skidam jaknu, kacigu, pojas i rukavice. Pakujem ih u kofer, pa odlazim do recepcije da se raspitam o uslovima prenocista i koriscenja bazena. Na recepciji radi neljubazna teta, to je drzavni hotel, prilicno oronuo. Cini mi se da su i radnici takvi. Ceka se verovatno urusavanje , pa prodaja nekom dobrom cikici, koji ce sve to zbog dobrobiti drugih obnoviti i ponuditi sirokim masama kao ekskluzivni zdravstveni centar. Gosti su uglavnom preko 60 godina, korisnici pokriveni zdravstvenim fondom. Pa je i usluga postala sirotinjska, bez obzira na prolazne goste. Inace u hotelu postoji med osoblje i bazen sa termalnom vodom, koja je blagotvorna za povrede kostano misicnog sistema. Temperatura vode je oko 33c. Bazen kao i kabine i ostatak tog dela je oronuo, a koristenje bazena se ogranicava na 1 sat. Mada niko ne isteruje ni posle provedenih 1h i pet minuta. Provereno. Hotelu pripada i tursko kupatilo odnosno Hamam u kome je takodje ta voda. Njegova cena na sat koristenja je 15km, i to me odbija da ga iskoristim. Inace to je cena za sat vremena, a broj osoba moze da se istali, pa onda i ne ispada skupo. Jedino ogranicenje je sat vremena koriscenja, ali ionako voda nije za duzu kontinuiranu upotrebu. Tako kazu, ti sto je prodaju. Pijem kafu na tersi hotela i razmisljam da je dan dug i da ima vremena da se raskomotim u sobi, pa da odem do na Drini cuprije. Ispostavice se da cu ici dva puta do Visegrada taj dan/noc. Selo Gostilja Hotel Vilina Vas Nastavak sledi veceras

Samo paziti oko rezervoara kad se sipa benzin, i moze da potraje godinama i nikako ne brisati prosuti benzin.. Inace dzaba ste krecili.

NA uskrs vozim auto iz pravca Tekerisa ka Sapcu. Kisica asfalt pun zakrpa, a vidim u retrovizor audi a6 strane table, kolonu vozila pretice. Velikom brzinom. Fiju ubaci se isperd mene , iskvarca mi staklo kamencicima i ode. Nedugo zatim neki krpljeni kratki merc c klase. Isto tako. Za dva minuta nailazim pored njega. pored . Uparkirao se u kanal pored puta. Mislim da smo mi, koji smo na tom putu u to vreme bili, imali srece sto smo prosli neosteceni od budale. A ni on nije imao manjka srece. Samo je skliznuo.

Od dokumenata za taj proces potrebno je imati i papir gde pise kako je vozilo uslo u Srbiju. Na prikolici reg oznaka xxxx ili kamionu tom i tom potpis vozaca..

Treba znati podesiti prednja svetla. Na nekim modelima je lako i jasno oznaceno, nekima zavuceno neoznaceno. I jednim i drugim mehanizam za podesavanje svetla moze biti zaglavljen, narodski receno zapeklo. Plastika krta, puca kad se vijak pomera. I eto vise stete nego koristi. I ko je onda kriv i ko bi bio obavezan da nadoknadi stetu na svetlu.

Mestani naravno imaju sasvim suprotno misljenje.

Udarni aku odvijac u velikom lidlu zrenjanin. Jos par komada. 7999 din

Prosao sam autom vise puta u svim godisnjim dobima pored vaseg moto kluba. Ali se potrefilo da nije bilo nikog inace bih svratio da se upoznam i popricam. Prica mi uvek godi, a navigaciju pri voznji skoro nikada ne koristim, pogledam nekad mapu na telefonu, kad mi je frka. Sve nedoumice kuda ici resavam logikom, cesto pogresim, a najbolje je kad ima mestana. Em resim dilemu trase, em popricam o necem zanimljivom i upoznam ljude. Skoro sam se vratio sa dvodnevnog putovanja preko Tare sa nase i bosanske strane, sumom, bice verovatno kratak putopis. Zbog toga sam te i pitao za prelaz kroz drugu drzavu van GP. Ako me put nanese u tvoj kraj , pozvacu one brojeve da se upoznamo. Do tada pisi cesce, vidis da nam znace te info. Kad citam lepe putopise, skoro je kao da sam i sam vozio, a pojacavaju mi zelju i stvaraju planove za buduce voznje. Pozdrav svako dobro.

I pitanje, sta se desava kad se delom puta zadje u CG? Ukoliko naidje pogranicna policija. Inace sam par puta autom prosao preko Pesteri od Sjenice do Tutina, kao i prelazio za Cg malogranicnim prelazom. Jedino mi je neostvarena zelja da iz sela Ugao predjem u Cg dalje, malo mi je falilo ,al sam odustao. Upravo zbog kazni za prelaz drzavne granice van GP.

Majo evo ti kako je nekad bilo u tom kraju.

https://motobikeshop.rs/sr/search?query=adapter+ret

Zaglavi ti iglicasti ventil u karburatoru i ne prima gorivo. Dok ga kurblanjem ne odglavis. Pokusaj da kucnes po karburatoru , tj loncetu drskom srafcigera. Pa vidi oce li onda da sastavi.

Ono pitanje za zamena ulja u dvotaktnoj masini, verovatno misli kolega na ulje u menjacu.

Pre jedno petnaestak godina bas na tom mestu sam plivao. Voda ladna, al da vidis pocetak dubine par metara od obale. Ponor.

Sta ti je iskustvo .

Primaju dinare tu oko granice?

A jel moze da se vrati tema palamudjenje, pa da deo iz ove teme prebace tamo. Nema smisla, policiju vise niko ni ne pominje.

Ma nekom ne vredi ni migivac, ni ablend, e onda radi sVirena. Jer peder nece da se vrati u desnu saobracajnu traku, iako su odavno nastupile povoljne okolnosti za taj postupak. Ili tako ili preticanje s desne strane. I sve dok vozis iza derpea i cekas da se smiluje, obojicu preticu poneki s desne strane. A red iza pedera sve veci. Razumem ja da voli on odpozadi red, ali je upravo najagresivniji taj sto nece da postuje propise i vozi desnom trakom, i siluje sve redom iza sebe. Da se razumemo znamo na koga mislim, ne mislim na one sto preticu sporo kamion i nemaju mogucnost da se vrate u desnu traku. Mada i tu ima slucajeva da pocnu da preticu teska vozila, a vide u retrovizor da te ugrozavaju tim cinom, jer ces morati naglo da usporavas. Tkz zapocinju preticanje a da se nisu uverili da to mogu izvrsiti na bezbedan nacin... Pazi kad mene to nervira, a izuzetno mogu da otrpim.

Jedno je autom, drugo sportskim motociklom po autoputu. Svaki motocikli koji sam vozio sam vozio blize max brzini. Primerice GSX600F nisam spustao ispod 180, uglavnom 220, sa pikom 230, nije mogao vise. Zx12 se nisam vozio autoputem mnogo, al bilo je do aerodroma i do 300. Zadnju sam imao R6 i do NS takodje nisam spustao ispod 180, a islo je do preko 265.Uglavnom oko 240. Po satu, realno je to mozda i do 15 manje. Kada usporim na 200 je kao da se jedva pomeram. Sednem na pumpu na kafu da izvadim zakonski prosek. Autom ne prelazim u pikovima 160, uglavnom je oko 130/140. E sad, to su 4x4 i nisu brzi, bucni su, tako da bi drukcije bilo sa sportskim automobilim ili limuzinama tipa BMW, Audi, koji su bas za vece brzine. Da napomenem da nije bila guzva u saobracaju, ali bilo je vozila da mora da se usporava, ablenduje itd. Prodao sam i tu R6 i ne planiram uskoro da se vratim motociklima. Previse je kamera, gubi mi se smisao. Svi smo razliciti i volimo razlicite stvari. Ko vozi sportski motocikli a da na autoputu ili nekom bezbednom saobracajnicom ne zavrne, mislim da ne postoji. Moze da se smekerise po kaficima, ili da zavrce samo na stazi. Nemam nista protiv.

Da li neko ima iskustva sa crvenim odnosno permanentnim lepkom za navoje a da nije loctite , wurth lm. Treba mi za nesto sto ce biti u atf ulju konstantno. Ja sam nekad testirao te lepkove i oni jeftini su drzali cak i bolje od zelenog loctite, koji je permanentni...

Kada sam se bavio dovozom automobila iz jevrope, skoro svaki automobil, koji sam malo duze zadrzao imao je svoj nadimak. Bilo je to poodavno , ne mogu da se setim svih, ali Kadeta suzu bele boje sam zvao Ajkula, a Sportsku Askonu Ala ili Hala. S drustvom sam se navozao, pa kad stisnem gas, a oni se oduseve kako dobro ubrzava, ja samo velim, Hala je to bolan. Gore pomenuti Kadet bele boje je imao narocito trule i pojedene zadnje rubove blatobrana, sto im je bila boljka. Te je izgledao, kao da mu je recimo ajkula zagrizla te povrsine. Znaci bilo je to spontano, imalo je objasnjenje nastanka nadimka. Mozda se posle setim jos nekog zanimljivog . Verovatno sam znao da i pricam sa ponekim, ali to je bilo u stilu, dovezime do Srbije, natocicu ti ulja iz Aldija ili tako nesto bezveze, iz straha haha.

Ti motori su veoma pouzdani. To sto tebe zeza su itnice, koje tebi stvaraju cini se neresive probleme. Sto se tice instalacije migavaca, trebas poznavati bar osnovni rad sa om i voltmetrom. Dovolja n je ovaj digitalni , moze i iz kineske radnje. Sto se tice problema u radu samog agregata, pogledaj da li u tom trenutku baca varnicu na svecicu ili ne. Takodje moze da se desi da kad si nesto radio na ili oko agregata, da si neke kablove nagnjecio ili raskacio u konektorima. Ukoliko si skidao deklu statora, pogledaj tu gde zice sa pikapa i statora izlaze iz dekle. Zna dekla kad se montira nazad da ih ustine i da motor ne pali ili povremeno normalno radi.

PolovniAutomobili.com WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Za manje prepravke na vozilima neće više biti potreban novi tehnički pregled, kao ni potvrda proizvođača, najavio je za sajt Polovni automobili Branko Stamatović, direktor Agencije. Da ispratimo, a mozemo da se kladimo. Ja mislim da nesto novo sto ovi uvedu moze biti samo skuplje.

Gradacac nikad nije ni bio nesto razvijen. Sad je jos i dobar.