Pa od Cacka ce da ide kud je planirao. Ako pazljivo procitas , deonica puta , koju sam predlozio menja najduze sat vremena ukupnog vremena planiranog za put. A mozda ni toliko, jer ce ustedeti vreme autoputem do Lajkovca. Ja ne gledam mape kada predlozim nesto, gledam zadovoljstvo koje mi put pruza. Evo na primer ti si mu predlozio rutu preko Rume i Sapca, a zatim Divcibara i Pranjana preko Bogdanice, kojom takodje cesto prolazim. Ti nisi svestan koliko bi mu to produzilo putovanje samo do Cacka. Do V. Banje nisam isao cesto, tako da nisam ni pokusao da predlazem.

Do Mionice autoputem, a od Mionice udaris preko Struganika, Ravne Gore, Brajica ,Teocina, Leusica, Kostunica i kanjonom Cemernice do Cacka. Nema saobracaja, put je asfaltni, negde i nije bas nesto, ali su predeli prelepi. Tu ces izgubiti satak vremena nego autoputem uz kaficu na brzinu. Postoji jos verzija, ali ne bih da te pozurujem. Nije ni bezbedno ni uzivanje. Od NS do Lajkovca autoputem meni treba kolima sat vremena. Ja bih ipak posao i malo ranije i ostavio lufta za uzivanje u voznji.

Ne bih da vas razocaram, ja uopste ne pijem alkohol. Ono je neko podmetnuo. Ne bih nikoga da razocaram, al morao sam to da napomenem. Da ne kvarim mladje kolege. U svakom slucaju ko god da je u prolazu preko Divcibara, moze da navrati, na casicu razgovora, zlu ne trebalo neka pomoc. Ako nekom zafali antifriza u predstojece hladne dane.

Tesko , jer on bi sa 35ks morao u prvoj da izbacuje preko 50km/h. Lancanicima nece dobiti mnogo, a toliko veliki i mali zupcanik da legnu na sraf ne postoje. Jedino da izadju u susret i da ne vade iz prve, a da se stavi blokada na karbu. To je najjeftinije resenje i najmanja prepravka.

Za smestaj je ok hotel Kerber u centru Pg. Nije skup, ko dolazi motociklom moze ga uz dogovor parkirati u holu ispred recepcije. To je u stvari zajednicki hol sa malim trznim centrom.

Ne znam da li se drugima desava da sanjaju pesme, meni se to desava s vremena na vreme. Jutros se probudim ranije, s namerom da zapocnem planiranu voznju do Visocke banje i da se malo brcnem i u Rzavu i u bazenu tople vode, a u glavi mi se vrti pesma, koju nisam cuo bar deceniju. Ustadoh na brzinu, preskocih dorucak, opremih i sebe i vozilo samo neophodnim za taj put, i krenuh u 8:30h pevajuci ispod kacige refren sanjane pesme. Stani jutro probudi se, dosta sam ja bdio odmeni me, donesi mi sne.... Kakve sne. Moram da se rasanim, a jutro turobno ko pokisli ribar.. Crkva u Duskovcima se skoro ne vidi. idem dalje ka Pozegi, preko Jezevice, razmisljajuci kuda da prodjem, a da vec nisam prosao. Ne vredi ovde sam sve puteve provozao vise puta, a do cilja nema bas mnogo izbora, a i to je zakukuljeno, Pomalo je i hladno, jer se asfaltom juri, po viziru vata ne maglica, nego se formiraju kapi vode, iako ima pinlok. Posle sam provalio ta je to spolja, pa sam lako resio problem. Rukavom. Ne treba preskakati dorucak. Ipak zbog hladnoce odlucujem da u Glumcu skrenem ka Vranjanima, i sporednim putem, sporijom voznjom ublazim svoj bol. Pesma se i dalje peva, mada pokusavam da je izbacim iz glave, pokusavajuci da pevam neku drugu. Ne vredi, a i nisam dovoljno muzikalan da bi mozak to prihvatio. Ubrzo izlazim na put , koji iz Pozege vodi za Uzice preko Lunovog Sela, skrecem ka Uzicu i ubrzo se odvajam za Sevojno. Cilj mi je bio da na magistralu izbijem u Uzicima nekom precicom, ali manjak ljudi po dvoristima okolo, i manjak poznavanja terena kod onih sto sam ih sretao su me doveli do Sevojna. Od policije na magistrali saznajem da moram ili na Sirogojno preko Dreznika ili na Arilje preko Pozege. Ma sta oni znaju, odlucujem da krenem za Dreznik i da tamo pitam nekog za preki put. Vreme se prolepsava, toplije je. Krecem ka Pozegi i otprilike nakon 1km se odvajam za Dreznik. Prelazim Djetinju, i lomim uzbrdo oko 10km. U Drezniku zaticem coveka ispred kuce i on pokusava da mi objasni da moram na Sirogojno, al se doseti da moze preko Severova, kaze davno je jedamput isao. Iako postoji navigacija i mape, preferiram ovakav vid snalazenja u putu. Volim da komuniciram s ljudima, da upoznajem nove osobe, nove krajeve. Da ih pitam kako je nekad bilo, vidim i sam da danasnjica ne obecava na selu. Ozare se , pricaju. Posavetovao me je da ima blizu u Skrzutima prodavnica, da se tu raspitam, a da posto se okrece na suprotni smer od Sirogojna ipak mogu i tuda. Cak je i blize Ispred prodavnice upoznajem momka, vozi belog Pola tdi UE registracije, sa pravim zlatiborskim naglaskom. Odbija pice, ali bez pozurivanja ceka da ja popijem sok. Dobar covek. Dogovaramo se da vozim dalje iza njega, jer on ide u tom smeru, pa ce mi na odvajanju za svoje domacinstvo pokazati dalje... Au tdi. Uzbrdo iza njega. Zagaravio mi je lice. Nastavljam za njim, a on staje u Ravnima u prodavnicu da kupi jos nesto. Shvatam blizu je kuce, raspreda se razgovor sa radnikom prodavnice i musterijama. Tu postoji i kafana , ali trenutno ne radi. Tu ga nagovaram silom da popije nesto. Uzima , al nosi jer zurimo. Na raskrsnici za Ravansko polje, mi kaze ovako. Desno je Sirogojno, 10 km, a levo zivim i ako bas ne zurim, da dodjem do njega na kafu, casicu razgovora. Ne mogu da odbijem tako ljubazan poziv, vidim da je dobar covek, a i poranio sam za brckanje . Dolazimo kod njega u klasicno planinsko domacinstvo sa vocnjakom na ulazu, okucnicom sa pomocnim objektima. Razgledam staru kucu, sa kamenim crepom, fontasnu, ulazimo u kucu na kafu. Upoznajem mu i oca. I naravmo da ima preki put odatle za Sirogojno, da ne moram da se vracam 4km do raskrsnice za njegovo domacinstvo. Delom je i asfalt, delom sumski po grebenu do repetitora na Bjelovcu. Krecem , prolazim Vulevice, i grabim ka repetitoru. Od repetitora nanize i brzo sam ponovo na asfasltu. Za par kilometara, eto me u Sirogojnu. Tu se muvam, i rucam. Preko Radoseva za banju. Stizem u banju, tu je i restoran, koji radi letnjom sezonom. Sad su bili vlasnici , moglo se popiti vino, rakija i kafa, ostalu robu nemaju. Nisu hteli da naplate kafu, nema boga. Od restorana se moze samo peske uz prelazak mostica i u stenu montiranom galerijom. Ispod galerije dovoljno dubok vir za kupanje. Kupanje je palo i u Rzavu 12,4c i u bazenu , gde je temperatura vode 24,8c. Jedan bazen je zatvoren i natkriven. Slike sam slucajno izbrisao, ostali su samo snimci, a njih ne znam , a i mrzi me da stavljam. Uglavnom na netu se mogu naci fotografije bazena. Na stenama oko bazena su uklesani podaci nekadasnjih korisnika banje. Datiraju uglavnom iz 30 godina proslog veka. 0-02-05-ed4bd3c389eca3343c3c7804baf02219935b6a38860e14467a5c56edf94dcba9_3040395dc397f547 STREAMABLE.COM Watch "0-02-05-ed4bd3c389eca3343c3c7804baf02219935b6a38860e14467a5c56edf94dcba9_3040395dc397f547" on Streamable. Voda u bazenu je prijatna i lekovita za kozne bolesti, oci, i zivce. Dno je sljunkovito, prijatno za stopala. Ja sam ronio otvorenih ociju, i stvarno sam posle toga bolje video sitna slova na telefonu. Ispred prvog bazena postoji cev iz koje toci upravo ta lekovita voda. U Rzavu se primecuje pokoja sitna potocara. Osusih se malo i put pod noge. Do Arilja dosadan put. A 40km. Na ulazu u Arilje svracam u motel Mlinarev san.. Ne radi. Na parkingu motela proveravam sta mi je sa luftom u upravljackom sklopu. Izgleda u servu. Cujem se sa mojom lepsom polovinom. U Arillju se ne zadrzavam, nego picim za Pozegu, sipam corbu, rucam kod Sajkace. Prasece. Neprijjatno me iznenadio sa kvalitetom. Dosad je uvek bilo na prihvatljivom nivou. Ostalo mi je jos oko 40km, a nije jos mrak. Odlucujem da se pre Glumca, odvojim za Dobrinje preko brda Strmac. Prvi put ovuda prolazim, a u raspitivanju kod mestana doznajem da gore i Daca Ikodinovic ima vikendicu. Valjda mu mama odatle. Strmac osta u oblaku prasine, jedva se nazire i Dacina kuca. Izbijam izmedju Donje i Srednje Dobrinje, pa iz Srednje na Madjere prekim putem. Tu sam vec domaci. Sta reci na kraju. Lepa, prijatna voznja, uzivanje u banji. Novo poznanstvo. Rekord u kilometrazi u jednom danu, pogotovo sto je jesenji, i sto ja volem da stajem svuda i zadrzavam se. Vozi se i makadam i preko prece, naokolo blize. A razmisljam, da se ne dangubim ladno bih odavno bio na nasem moru. Najveca brzina na ravnom 103km/h. Prosecna potrosnja oko 9l. Nije bilo stresnih i opasnih situacija. Zanimljivo ne sretoh nijednog kolegu usput. Nadam se da cu uskoro opet na voznju. Neku za mene novu destinaciju...

Dobro je da nisi zahvatio noc i jutro gore. Temperatura rapidno pada zalaskom sunca, a ne raste tako brzo izjutra. Ovako je na Divcibarama ovih jutra.

Ne znam da li se drugima desava da sanjaju pesme, meni se to desava s vremena na vreme. Jutros se probudim ranije, s namerom da zapocnem planiranu voznju do Visocke banje i da se malo brcnem i u Rzavu i u bazenu tople vode, a u glavi mi se vrti pesma, koju nisam cuo bar deceniju. Ustadoh na brzinu, preskocih dorucak, opremih i sebe i vozilo samo neophodnim za taj put, i krenuh u 8:30h pevajuci ispod kacige refren sanjane pesme. Stani jutro probudi se, dosta sam ja bdio odmeni me, donesi mi sne.... Kakve sne. Moram da se rasanim, a jutro turobno ko pokisli ribar.. Crkva u Duskovcima se skoro ne vidi. Idem dalje ka Pozegi, preko Jezevice, razmisljajuci kuda da prodjem, a da vec nisam prosao. Ne vredi ovde sam sve puteve provozao vise puta, a do cilja nema bas mnogo izbora, a i to je zakukuljeno, Pomalo je i hladno, jer se asfaltom juri, po viziru vata ne maglica, nego se formiraju kapi vode, iako ima pinlok. Posle sam provalio ta je to spolja, pa sam lako resio problem. Rukavom. Ne treba preskakati dorucak. Ipak zbog hladnoce odlucujem da u Glumcu skrenem ka Vranjanima, i sporednim putem, sporijom voznjom ublazim svoj bol. Pesma se i dalje peva, mada pokusavam da je izbacim iz glave, pokusavajuci da pevam neku drugu. Ne vredi, a i nisam dovoljno muzikalan da bi mozak to prihvatio. Ubrzo izlazim na put , koji iz Pozege vodi za Uzice preko Lunovog Sela, skrecem ka Uzicu i ubrzo se odvajam za Sevojno. Cilj mi je bio da na magistralu izbijem u Uzicima nekom precicom, ali manjak ljudi po dvoristima okolo, i manjak poznavanja terena kod onih sto sam ih sretao su me doveli do Sevojna. Od policije na magistrali saznajem da moram ili na Sirogojno preko Dreznika ili na Arilje preko Pozege. Ma sta oni znaju, odlucujem da krenem za Dreznik i da tamo pitam nekog za preki put. Vreme se prolepsava, toplije je. Krecem ka Pozegi i otprilike nakon 1km se odvajam za Dreznik. Prelazim Djetinju, i lomim uzbrdo oko 10km. U Drezniku zaticem coveka ispred kuce i on pokusava da mi objasni da moram na Sirogojno, al se doseti da moze preko Severova, kaze davno je jedamput isao. Iako postoji navigacija i mape, preferiram ovakav vid snalazenja u putu. Volim da komuniciram s ljudima, da upoznajem nove osobe, nove krajeve. Da ih pitam kako je nekad bilo, vidim i sam da danasnjica ne obecava na selu. Ozare se , pricaju. Posavetovao me je da ima blizu u Skrzutima prodavnica, da se tu raspitam, a da posto se okrece na suprotni smer od Sirogojna ipak mogu i tuda. Cak je i blize Ispred prodavnice upoznajem momka, vozi belog Pola tdi UE registracije, sa pravim zlatiborskim naglaskom. Odbija pice, ali bez pozurivanja ceka da ja popijem sok. Dobar covek. Dogovaramo se da vozim dalje iza njega, jer on ide u tom smeru, pa ce mi na odvajanju za svoje domacinstvo pokazati dalje... Au tdi. Uzbrdo iza njega. Zagaravio mi je lice. Nastavljam za njim, a on staje u Ravnima u prodavnicu da kupi jos nesto. Shvatam blizu je kuce, raspreda se razgovor sa radnikom prodavnice i musterijama. Tu postoji i kafana , ali trenutno ne radi. Tu ga nagovaram silom da popije nesto. Uzima , al nosi jer zurimo. Na raskrsnici za Ravansko polje, mi kaze ovako. Desno je Sirogojno, 10 km, a levo zivim i ako bas ne zurim, da dodjem do njega na kafu, casicu razgovora. Ne mogu da odbijem tako ljubazan poziv, vidim da je dobar covek, a i poranio sam za brckanje . Dolazimo kod njega u klasicno planinsko domacinstvo sa vocnjakom na ulazu, okucnicom sa pomocnim objektima. Razgledam staru kucu, sa kamenim crepom, fontasnu, ulazimo u kucu na kafu. Upoznajem mu i oca. I naravmo da ima preki put odatle za Sirogojno, da ne moram da se vracam 4km do raskrsnice za njegovo domacinstvo. Delom je i asfalt, delom sumski po grebenu do repetitora na Bjelovcu. Krecem , prolazim Vulevice, i grabim ka repetitoru. Od repetitora nanize i brzo sam ponovo na asfasltu. Za par kilometara, eto me u Sirogojnu. Tu se muvam, i rucam telecu corbu i domaci hleb. Preporuka. Nastavljam putem , kojim sam dosao. Do izdvajanja za Bjelovac, pa nastavljam pravo ka Arilju, odnosno Visockoj banji. Mogao sam to i od Bjelovca a i od domacina jos prekijim putem, ali sam hteo do Sirogojna. Kad je vec nadohvat ruke. Poslednji put, pre ovog sam bio mozda i pre vise od deceniju. Nesto je zivnulo, a nesto zgaslo. Ipak to selo drzi Zlatibor u zivotu, kao i ina zlatiborska sela. Put vodi do mosta na Rzavu, uglavnom nizbrdo. Posle ce uzbrdo , jelte. Do centra sela Radoseva, gde sretoh ljubaznog mladog svestenika, koji mi dodatno unese sigurnost u moj pravac. Od Radoseva skrecem suprotno od Arilja i za 10km stizem u banju. Stizem u banju, tu je i restoran, koji radi letnjom sezonom. Sad su bili vlasnici , moglo se popiti vino, rakija i kafa, ostalu robu nemaju. Nisu hteli da naplate kafu, nema boga. Od restorana se moze samo peske uz prelazak mostica i u stenu montiranom galerijom. Ispod galerije je jedini vir u blizini, dovoljno dubok i veliki za brckanje. Kupanje je palo i u Rzavu i u bazenu , gde je temperatura vode 24,8c. Jedan bazen je zatvoren i natkriven. Slike sam slucajno izbrisao, ostali su samo snimci, a njih ne znam , a i mrzi me da stavljam. Uglavnom na netu se mogu naci fotografije bazena. Na stenama oko bazena su uklesani podaci nekadasnjih korisnika banje. Datiraju uglavnom iz 30 godina proslog veka. Voda u bazenu je prijatna i lekovita za kozne bolesti, oci, i zivce. Dno je sljunkovito, prijatno za stopala. Ja sam ronio otvorenih ociju, i stvarno sam posle toga bolje video sitna slova na telefonu. Ispred prvog bazena postoji cev iz koje toci upravo ta lekovita voda. U Rzavu se primecuje pokoja sitna potocara. Osusih se malo i put pod noge. Do Arilja dosadan put. A 40km. Na ulazu u Arilje svracam u motel Mlinarev san.. Ne radi. Na parkingu motela proveravam sta mi je sa luftom u upravljackom sklopu. Izgleda u servu. Cujem se sa mojom lepsom polovinom. U Arillju se ne zadrzavam, nego picim za Pozegu, sipam corbu, rucam kod Sajkace. Prasece. Neprijjatno me iznenadio sa kvalitetom. Dosad je uvek bilo na prihvatljivom nivou. Ostalo mi je jos oko 40km, a nije jos mrak. Odlucujem da se pre Glumca, odvojim za Dobrinje preko brda Strmac. Prvi put ovuda prolazim, a u raspitivanju kod mestana doznajem da gore i Daca Ikodinovic ima vikendicu. Valjda mu mama odatle. Strmac osta u oblaku prasine, jedva se nazire i Dacina kuca. Izbijam izmedju Donje i Srednje Dobrinje, pa iz Srednje na Madjere prekim putem. Tu sam vec domaci. Jezevica, Duskovci i kuci sam. vec je i mracak pao, a i pesma mi je jos od pre Arilja isparila iz glave. Sta reci na kraju. Lepa, prijatna voznja, uzivanje u banji. Novo poznanstvo. Rekord u kilometrazi u jednom danu, pogotovo sto je jesenji, i sto ja volem da stajem svuda i zadrzavam se. Vozi se i makadam i preko prece, naokolo blize. A razmisljam, da se ne dangubim ladno bih odavno bio na nasem moru. Najveca brzina na ravnom 103km/h. Prosecna potrosnja oko 9l. Nije bilo stresnih i opasnih situacija. Zanimljivo ne sretoh nijednog kolegu usput. Nadam se da cu uskoro opet na voznju. Neku za mene novu destinaciju...

Pitali zenu, sta vise voli. Dugacak, a tanak ili kratak, a debeo. Kaze, nije bitno sto je dugacak, samo da je debeo.

Pogledaj ovde ponudu. Preko 30.000 rezervnih delova za mopede, trimere, kosačice, skutere MOTOBIKESHOP.RS Potrebni su vam rezervni delovi za moped, trimer, kosačicu ili skuter? Na pravom ste mestu! Moto bike shop uspešno posluje vise od 20 godina na tržištu!

Regler reklamiraj.

Ne znam , koji bi 2fazni mogao. A ovi trofazni nisu jeftini. Najbolje da kontaktiras zika56.

Peglaju regleri motocikala bez problema 100vac. Al to su ovi trofazni.

Mislim da si u pravu, ispravan regler bi morao da daje napon oko 14v pri radu motora. Mereno na akumulatoru. Aku mora biti dobar i pun. Nema to veze koliko namotaj daje struju. Mada moraju biti ispravni i davati AC napon razlicit povezan sa brojem obrtaja. Ali postoji jos nesto sto bih ja pokusao. Pokusao bih sa drugim voltmetrom. Cesto se pokvare bas na naponu. Hocu reci, mozda je sad sve u redu.

Setam sam kraj Kolubare, ispod kestenova... Pesma o Valjevu za sve one , koji vole i rado posecuju ovaj grad.

Ta na izlazu iz Meonce ka Divcima blicaka kako ko prodje. Vozio sam iza par vozila i svakom je blicakala. Nejakim blicom. Vozili smo oko 55. Ima tome par nedelja. A ogranicenje, mislim da je tu jos uvek 50km/h.

O nezeljenom mestu uboda se ne kaze dupe, nego ledja, donja. Povreda butine moze da bude opasnija od povrede trupa. Arterija i cao.

Da li je pre ubio majku, pa napravio glupost da bi ga uhapsili i dobio pomoc. Nesto mi se nije branio od kolege, a onoliki je covek. Sta vise, kao da nema snage da hoda... Sto i nije karakteristika ni narkomana ni psihoze.

Kazu da moze.

Komp Batajnica za linhai. Niko nece dati popust na poljoprivredno gazdinstvo ni za jedan kvad, iako su naT3b homologaciju odnosno traktori. Jedino ako nisi sa njima rod rodjeni, a onda se isplati subvencija i to ide oko 50% a ne 20%. Vijci se da odvrcu kod nove Pede 200 ali cim se stavi lepak za navoje, nema se problema. Problem zelenih tablica je blokada brzine, tako da ces sa tim od 330 ici maksimalno brzo kao sa ovim od 200. Servisi su skupi a ne radi se nista specijalno, tako da sluze za dranje kupaca.

Jutro nije obecavalo, kisa izmaglica ali voznja je morala da padne... Divcibare -Tometino Polje-Subjel- Musici- Tubici gde presecam put Kosjeric - Pozega i nastavljam uzbrdo jako blatnjavim i strmim sumskim putem da bih izbio u Trnavu. Izbijam na greben , hvatam desno, i dolazim na stari put Kosjeric - Uzice, preko Karana. Pitaju devojku odakle je, iz Karana. E super, nego sta rece oklen si? U Karanu svratih u restoran te doruckovah i raspitah se kod lokalaca za preki put ka Uzicu. Za preki put se skrece kod karanskog groblja, boze me prosti, ima par km asfalta i mozda 1km makadama. Prolazi se kroz klasicno planinsko oblikovana srpska sela. Dolazi se na prevoj u selo Tatinac, gde se put racva. Da ne bih napravio gresku i lutao, odlucujem da svratim u obliznji restoran Park, koji ima i prodavnicu i prenociste. Nocenje je trenutno 1000din po osobi, a svaka soba ima kupatilo. Pogled iz restorana je ka Uzicu. Strmo se spustam u Uzice, obavljam kupovinu i raspitujem se kako uci na put, koji je u stvari stara trasa uskog koloseka, a zabranjen je za motorna vozila. Saznajem da moram uci preko naselja Turica, a to je putem za Kadinjacu uzbrdo, pa onda ostro na dole, ka Djetinji. Put je u periodu od 14-15.00 h dozvoljen za upotrebu motornim vozilima. Pa ipak pripazite , jer ima pesaka, biciklista, zivotinja. Ja sam usao malo ranije, al nije bilo problema. Ideja vodilja mi je da odem u Staparsku banju i da probam temperaturu vode, tj da se brcnem. Posto je bazen sa toblom vodom plitak, morao sam prvo da se okusam u samoj reci Djetinji. Voda je hladna, ali probao sam i hladnije vode. To je u stvari Stapark, praistorijska postojbina, ko zeli moze naci vise informacija na netu. Zanimljivo je da uopste nema nikog na tom izletistu. Malo gluvarim , susim se na vetru i suncu. Peskir kao i uvek do sad, ne nosim. Sunce kao sto rekoh je ipak svanulo taj dan, pa razdragan krecem do Staparskog sorenta, ali nemam pojma sta to predstavlja, jer se ne zadrzah niti obratih paznju na infrastrukturu. Tu se zeznuh jer okrenuh desno da izadjem iz kanjona. Te kod poslednje kuce gde je makadam jos uvek dobar , sretoh domacicu i upitah za nastavak tog puta. I ona rece , moze do asfalta, nije daleko. Jedino ako nije koje stablo palo, prolazio je moj sin tu kvadom. Put je inace staza. U stvari sliv vode sa planine. Strm je , zemljan, izgleda korita. U dnu korita je tu i tamo veliki kamen, tako da je i za krosere problematican. Kvadom bez problema prolazim koritaste puteve , jer opkoracim samu sredinu, tj kanal. Znaci spora, posto je vlazno i prednja ukljucena, ali... Bas je drvo palo preko. Srecom ne preko citavog korita, vec malo preko pola, pa sam igrajuci se Zida smrti pokusao da ga obidjem ali sam zapeo zadnjim blatobranom tako da je stablo ostalo zaglavljeno izmedju blatobrana i tocka, preteci da ako silujem, izlomim blatobran. Radilo je i vitlo i izvukao sam se olako, ali me je mucila misao dal cu morati nazad, jer put nije obecavao. U nastavku sam ili promasio neki putic u sumi, ili je to jedini putic. Uglavnom sve je zaraslo. Postoji staza kroz vrzinu... Malo sam peske istrazivao i dosao to zakljucka da ako prokrcim vrzinu, i uspem se uz neku vukojebinu, doci cu do boljeg puta. Sto je Ture zamislilo , to je Ture ucinjelo, te posle par km izadjoh na asfaltni put Uzice- Bioska. Uzice, sipanje goriva i nazad. Ali drugim putem. Kazu, ne valja se istim putem vracati. Jelova Gora - Ribasevina- Kosjeric, preko Klupa... U Kosjericu nova perionica, samousluzna/ ne stede na vosku. Suma sumarum 145km, potrosnja oko 10l. Steta sto se obdanica skratila i sto sam polazak odlozio za dva sata, zbog loseg vremena.

Ima moj drug. Sta te zanima. Chili 330 je 270cc. Peda 200 dobar.170cc Za 5000e cini mi se da je bolje uzeti 4x4 godinu dve star. Postoji nov Linhai 330 4x4 za 250e vise. 270cc

Nadji na netu ili yt kako se testira regler. Tj njegovi kontakti. Mozda je samo los spoj u tvojoj spajalici tj konektoru, cim ti ponekad napon bude 13,7v

Premotaj. Mozes i sam ako si vest. Medjutim ako imaju polovni a jeftini,kupi. Pretpostavio sam da namotaji nisu problem. Ukoliko nisu osteceni. A sad vidim da jesu. Tako kod Kawe samo mogu da propadnu. Ili pad pa ostecenje dekle i statora ili ovako nesto.

Pravis se da ne znas da je probna, kao sto mnogi voze sa isteklim rokom nenamerno. Govorim o nasim drzavama, nije isto u Bosni i CG i Rumuniji, nedaj boze Zapadnoj evropi.