Eto vidis kak znas.

5e-10e 1m x1,2m za sedista motocikla vestaacka koza. Cvrle doo ili tako nesto u NS carinska zona. Moze se uzeti na manje, jer je 1m x1,2 il 1,4m puno za jedno moto sediste.

Odradili smo dodole. Eto im.

Za tu foru znam, ali nije to slucaj.

Nije to sto si naveo, vec sam rekao. Evo i kolega se javlja sa Telepa, verovatno je to slucaj i u drugim naseljima NS. Ovo je saobracajnica, gradska, sa imenom i prezimenom. Nema znaka zabrane, po zobsu ne kaznjavaju. Komunalci to proglase javnom povrsinom i kaznjavaju po svome. Naravno cute i pecaju. Znaci nije im cilj da ulica bude oslobodjena od parkiranih vozila. Sve u svemu pokvareno, podl. I dalje nastavljaju da kaznjavaju, a vozaci nisu uopste upozoreni. Jedino s kolena na koleno da pripovedaju jedni drugima dok ih ovi harace. Jbg ko nam je kriv sto ne citamosluzbeni glasnik, pa onda da izvedemo vestaka da proceni je li to ulica ili javna povrsina itd. Bice i drukcijih haraca, ne sumnjam. Nikad nisam imao problema da platim zasluzenu kaznu, i u ovim godinama vrlo dobro znam kad nisam u pravu. I uopste mi nije krivo sto sam im dao pare. Krivo mi je gde su te pare otisle.

Nepropisno parkiranje nije , osim kad je odredjenim saobracajnim ili drugim znakom zabranjeno. U BG su prvo postavili znakove, upozorili stanare tih ulica, nekoliko dana bez kazni, pa tk onda je pocelo kaznjavanje. Ovde komunalna milicija krsi zobs internom odlukom. Pa i to radi pod okriljem noci, bez upozorenja i znaka. Po meni je to podmuklo i neposteno. Ako znak postave to je ok, ali onda nema novca za njih.

U svakom slucaju je neposteno bez upozorenja to raditi. Da je njima cilj da urede nesto, nije. Cilj su im lake pare kad im zatreba. Kako i gde ljudi parkiraju kad i sa ulicnim parkiranjem nema dovoljno mesta za parkiranje vozila. Ja imam garazu, i uvek parkiram tamo. Medjutim tih dana mi je jedan auto u garazi bio repariran, pa sam privremeno stavio drugi auto na ulicu, ili parking ukoliko je bilo praznih u datom momentu. Jedan taksista mi kaze da svakih mesecak dana nalete , snime , posalju kazne... Uskoro ce poceti da otimaju garaze, posto su stanove na dobrim mestima vec odavno na meti lopina.

Javna povrsina u ovom slucaaju je obicna mala saobracajnica , ulicica. Preko 10 godina se parkira uzduz jedne strane ulice , jer nema dovoljno parking mesta. Parkirano vozilo ne smeta nikome, nije na prilazima, ulazima u blizini pesackog prelaza. Nema znaka zabrane parkiranja niti zaustavljanja. Jednostavno ovaj prekrsaj ne postoji za saobracajnu policiju niti je protivan ZOBS-u . Doneli odluku na nivou grada, a komunalnu miliciju zaduzili za sprovodjenje takvih odluka. Ovo je u najmanju ruku nekorektno ponasanje izmisljenih nadleznih sluzbi, u stvari je podlo i nadmeno ponasanje. Pljacka i otimacina. Zalba ne odlaze izvrsenje, a moguca je prekrsajnom sudu. Pitanje je sta ce prekrsajni sud reci na to, a neki sud bi trebalo da se pozabavi ovim problemom. To znaci da imamo vec dve paralelne sluzbe, od kojih jedna radi na svoju ruku lokalnom odlukom, a ne polaze racune nikome, pa ni republickim sudovima. Napravice oni jos ovakvih sluzbi. Beli, crni, sareni, zajednicko im je da su pohlepni, neposteni itd.

Komunalna milicija Novog Sada pocela da salje prekrsajne kazne vlasnicima vozila, koja su parkirana poduzno uz ulicu. Ne nisu bulevari i glavne saobracajnice, vec male ulicice u naselju gde nema dovoljno reg parking mesta. Znakovi zabrane parkiranja ne postoje niti bilo kakva druga obavestenja. Iznos kazne 5000din, ili pola u roku 8 dana. Fotografisano kamerom montiranom na krovu vozila. Njihova objasnjenja je da ne postoji znak za parkiranje na ulici. Pripazite , treba im love.

Ključ C WWW.VATROSPREM.RS Ključ C 7. Ključevi Premeris svoju navrtku , nadjes dimenzije ovakvog kljuca, malo utaanjis brusilicom. Samo ideja. Na CanAm postoji kljuc tj alat koji izgleda bas ovako, a sluzi za proidrzavanje Al remenice varijatora kad se odvija centralni vijak. Ja sam kupio veci kljuc C i pasovao je samo tako. Provozaj se do neke prodavnice koja to prodaje, pa probaj dal pase. Mislim da ce ti prodavci izaci u susret kad im lepo objasnis pa zamolis.

Da tako je. Pomislio sam da su navrtke s donje strane opruge. Ako je previse tvrd na zadnjem delu otpusti donju navrtku, tj okreni je ka gornjoj. Za dvoje ce tada biti premekan. Ako ti odgovara ta tvrdoca, samo vrati gornju navrtku do donje i pritegni. Ne vidim na slici najbolje, dal mozes da pridjes papagajkama. Nije to toliko zapeklo, a mozes i wd40 koristiti, da ide lakse. Kljuc za takve navrtke ne moze bilo koji, ali za te mono moto amortizere verovatno su svi slicnih dimenzija. Dobijaju se i u osnovnom alatu uz motor , pa ako neko hoce da pomogne...

Ako mozes prici velikim papagajkama. Obuhvati taj prsten i odvrci ga ukoliko zelis mekse ogibljenje. Donji prsten ti je kao kontra navrtka, protiv slucajnog okretanja gornjeg prstena. Ne preporucujem kuckanje odvrtacima i slicno, cak ni papagajkama. Ali ako nemas druge opcije. Cak mozes pri radu sa papagajkama da stavis zastitu u vidu neke kozice na dodirne delove.

Retko kad odgovore na viber, zovi ih, pa insistiraj. Imaju u radnji magacin krcat delovima, a uskoro stize nova tura delova. Tesko da po pozivu odu u magacin da nesto traze. Tek kad kupac dodje u radnju. Takvo je moje iskustvo s njima.

Dosla nova tura u NS. Upravo je ispred mene momak zavrsio kupovine jedne TEK 250.

Ne moze to cesto da se rastavlja.

A pomenuti shell 10w 40? Jel losiji od pro Silkolena iste gradacije ?

Sve se prodalo, nista od kvadova i motora iz Pede ostalo nije od prosle godine. Mozda neki skuter. E sad sto se iz zapadne Evrope uveze ono sto je njima ostalo, druga je prica.

Nisam zvao , video sam ga ispred radnje. Nekoliko dana je tu, a cudi me da nije vec prodat. Obzirom na kolicinu uvezenih u odnosu na potraznju. Kablovi i ostalo se moze srediti u sopstvenoj reziji. Kinez je to nije bmw Mada ko ce ga znati i kako ih sklapaju kad dodju u paleti.

I dok vi neodlucni razmisljate o novom modelu, u NS u prodavnici ima jedan 250 za prodaju. Verovatno nece dugo.

Kad odzaracujete kocioni sistem takvih vozila, pokusajte podici stranu vozila na kojoj odzracujete celjust. Sto vise ,to bolje. Vazduh ostane zarobljen negde i nema sanse ni drukanjem ni vakumom ga resiti. Ja garantujem da je i druga rucica i pumpa ispravna. Jos kad sistem ima razdelnike , racve problem se komplikuje.

Sad cujem da je najavljeno asfaltiranje puta sve od Bara do Kumanice. Pa ce i prelaz da se koristi cesce. Tuda sam prolazio desetak puta. Jednom sam podigao sam rampu, a nisam se ni javio pogranicnoj , koji su smesteni pri zeleznickoj stanici. Sad na Adnanovoj fotki , cini mi se da je postavljena rampa na dugme.

Izlazim na raskrsnicu ka Predovom Krstu.Ali do njega ima jos preko 30km , a asfalta je jos samo par. Ubrzavam i pogled mi puca na vise vrhove Tare kao Veliki Stolac 1675mnv. Taj vrh zamalo pripada Srbiji, nalazi se tik uz granicu i po njegovoj strani ide linija razdvajanja. Gore na vrhu, vidim, ima i snega. Nailazim na cobanina, pa stadoh da se ispricam. U pitanju je mestanin sela Obravnje. Objasnjava mi kuda da idem i sta bih usput ili uz malo odstupanje od zeljene rute, mogao da posetim. Predlozio mi je da idem do jame na Velikom Stolcu, gde preko cele godine ima snega, ali od toga odustajem, jer ima par km u jednom smeru. Toliko i nazad. Prica mi kako je bilo u ratu i kako je on 1982 zavrsio osmogodisnju u Prelovu. Tada je bilo 1650 djaka u toj skoli. izgleda mi bar 10 godina mladje. Kazuje mi kroz koja sela cu proci, a u prici se dotaknu jednog groba tu u sumici iznad puta, i predlozi mi da pogledam. Po prici njegovog oca, ne zna se ko je u njemu, ali se pretpostavlja da je iz I sv. rata. Sta je tu zanimljivo. To sto je njegov deda i otac, i on celog zivota prolazio redovno pored groba. A onda je njemu neki odblesak sa groba privukao paznju.Pre dve godine. Bio je to bajonet , cije slike mi je on poslao. Propalo je drvo na koricama i secivo je korodiralo i natrunulo. Ali metal , koji cini korice je ostao netaknut. Na njemu kruna, grb i inicijali. Zamolio me je da se raspitam o tome, kako bi doznali da li pocivsi ima potomke i da li bi zeleli da mu ostatke prenesu na neko prikladnije mesto. Pozdravljam se sa novim prijateljem i odlazim. Nizu se mnogobrojna sela. Ali po meni to nisu sela. To su teritorije. Odzak, Klasnik, Rujista Zemljice , Blace, kroz koje sam se mogao vratiti sa jezera Stari Brod. U stvari na stablima pored puta stoje natpisi tih sela, a neka su zaista udaljena i po desetinu km, takoreci gravitiraju ka dolini ili kanjonu Drine. Put u Obravnju i u daljini Veliki Stolac Stari grob neznanog... Na ovoj raskrsnici bi izasao iz jezera Stari Brod i mnogo skratio put. Inace po prici mog novog prijatelja u selu Blace postoji prirodno manje jezero, voda je prelepe boje i cisto je. Za drugi put. Niz planina cini kanjon Drine. Strana bosanska. Spomenik palim borcima RS iz tog kraja Lovacko udruzenje Kamenica, i bas pored tog znaka uinat lovcima... Zna se ko je gazda. Medvedi prolaze nocu ili ranim jutrom, tako da se moze videti samo ono sto ostaje iza njih. Kuca sumske uprave Sokolac. Ili lovacka kuca u narodu Odatle na par km je plavi limeni kontejner, pust. Tamo gde put prelazi granicu prvi put. Zatim ide po liniji i prelazi nazad u BiH. Tu je rampa. Podignuta. Tu je i ceka za pracenje medveda, s desne strane, a s leve mrciniste za zveri. Nije skoro iznoseno, nema tragova, ima par kostiju velika kicma, oglodjana. Jos malo smo u BiH Vrh V. Stolac sa snegom i P. Omorikama Cini mi se da su ovo omorike? Kanjon reke Brusnice je linija razdvajanja i staniste mrkog medveda. Stula je sama granica Dalje neces moci. Setih se reci kelnera iz Visegradske Banje, imas barijeru. Levo je strma strana sa gustom sumom, desno je obala nad putom visine preko 1m i strma. Ostaje samo uz brdasce sa trulim stablom. Pomeri rucno stablo , ukloni veliki kamen, ukljuci prednji pogon i polako klac po klac. Slika ne moze da docara nagib i uvek se cini pitomo. Uglavnom bez koriscenja vitla prodjoh. Inace sam se popeo u sumu iznad puta, jer postoji mogucnost da se negde vratim putem i nadjem pogodno mesto da se popnem na obalicu i kroz sumu zaobidjem betonsku prepreku. Corav je posao, jer su u blizoj okoliki poobarana stabla veceg precnika i trunu po zemlji, ali su jos uvek cvrsta i prestavljaju prepreku za uglavnom cetvorotockase. Kros motori opusteno mogu. Placi kvadu placi osto si na Raci tj u Bosni. Seca smrca nedaleko Predovog Krsta , koji je ok 4/5 km od granice. 1,5 km od P. Krsta, raskrsnica za Bature , veliki Stolac, a moze i Mitrovac. Predov Krst, restoran ne radi. Ovde ima i kuca sumske uprave, i puno sumara, koji se okupljaju oko kvada. Zanimljivo im. Kazu ovo svako domacinstvo treba u planini. Priznajem im odakle dolazim bez straha i vidim da su odusevljeni. Od njih saznajem da ima i put preko samog vrha i da je gore sneg, neprohodno je. Takodje saznajem da medvede ne vidjaju, ali da ih ima i da ce uskoro biti i mecica. Postoji i hraniliste sa nase strane ali se ne vidi s puta. Od starog momka sa nadimkom Tito saznajem da postoje tragovi na Jagostici< a to je zadnja stanica na planini Tari> gde su nekad obrusavali gradju u sam kanjon i tamo je docekivali tkz driftari, koji su skakuci sa stabla na stablo dok pluta usmeravali posecena stabla rekom u BB gde je bila velika pilana. Takodje postoje i tragovi zicare za odsecena debla i dva ocuvana tunela kroz koju je zicara isla. Na Jagostici ima vidikovac ali mora da se ide do kraja vozilom, pa peske jos pola sata. Uzimam Titu kontakt tel i obecavam da cu se javiti drugi put da mi bude domacin i vodic. Tu je i sef sumara , stari Toso, koji mi objasnjava razliku izmedju Smrce i Jele, kao i Omorike, i kaze da je ima na jos nekoliko lokaliteta na Tari. A na V. Sto;cu ima veca povrsina pod njom, ali je nazalost prosle godine bio sumski pozar koji ju je desetkovao. Kao da joj nije dovoljno da sama izumire. To me rastuzi i podsetiti na nase narode na balkanu. Nije nam dovoljno sto nas je sve manje, no jos i ratujemo medjusobno, proterujemo se i ubijamo. Tosa jos kaze da postoji smrca u sumi koju cuvaju, jer je matora i ponosna. A nadasve ogromna. Ima u sebi 25m3 a na grudima je precnika do 1,5m. Visoka je valjda 45m. Ako sam dobro zapamtio. Sumska kuca je od mesovitog materijala. Drvo, cigla te je lepa i nije stara. U njoj postoji apartman, koji sam ja video. Kuhinja, kupatilo i dva kreveta. Nista moderno, al nije oronulo i uredno je. Cena je 2500din za dve osobe\ nocenje. Javite se Tosi. Ili pisite meni da okacim kontakt. Rastajem se sa sumarima od kojih jos saznajem da ima bar 8 sumskih kolskih prelaza za BiH na Tarskoj suvoj granici sa BiH. Odlucujem se da idem preko Perucca za BB sipam gorivo i nastavim kuci. Potok pored puta sa Predovog Krsta ka Peruccu. U blizini na putu se sunca poskok. Bogami veceg nisam video, a par sam ih ulovio. Pri fotografisanju nije bas bio strpljiv te je smugnuo. Crkva u Rastistu, pored je manje lepo jezerce na reci Derventi i put dalje vodi kroz stenoviti kanjon iste. Klizim dole ka Perucackom jezeru, a osecam se kao da sam u nekom kanjonu CG. I konacno Perucac jezero, oduzio se put. Inace nikada pre nisam ovuda prosao, bolje reci zasao. Na jezeru uz obalu nebrojeno lepih drvenih kuca-splavova. Boja jezera prelepa. Dan suncan, a vruce nije. Uzivam. Reka godina ili Vrelo ili 365. Tu ima par restorana , al posto sam u skorijoj proslosti u njima sedeo odlucujem da podjem nizvodno par km do kafane Stari Cer, gde nikad nisam svracao. BB NIS pumpa Trenutna kilometraza do BB. Pijem kafu jer mi se na njihovim pumpama svidja Moka. Tu su i kolege jedan na Ducatiju, drugi na BMW GS u punoj opremi. Nisu bili bas kolegijalni, primetio sam da im se izgleda kvadovi ne svidjaju. Ljudi su ti sto voze vozila, ili nisu. To mi ne smeta uopste, ali nije prvi put , pa navodim ovde. Dalje putem ka Uzicu, ali u Pilici vise ne zelim regularno do Zlodola, vec precicom do Kostojevica odakle bih isao na Jakalj, Vardu, Ruda Buku i Kosjeric. Precica preko brda je do sela Dub. Rad oko malina je u toku, sve vrvi od ljudi, sve je ozelenilo, pogled puca sa tih brda. Nemoguce mi je to opisati. Treba probati i to sto cesce. Pri izlasku na put Uzice-Kadinjaca -Kostojevici-Rogacica je stara drvena crkva, koja cini mi se nije ni bila jos u funkciji. Bar ne na ovom mestu. Izbijam na glavni put, krecem ka Rogacici i u Kostojevicima skrecem desno za selo Jakalj i Vardu. Penjem se u planinu lepim putem. Zadnjih par km je nov siroki asfalt sa puno lepih krivina. A neke su i vidikovci. Dolazim do istoimene kafane na Bozincu gde prestaje asfalt, a pocinje prasina. Nekih 3 km do ulazu u Vardu gde je opet asfalt. Pijem sok i dobru veliku domacu kafu. Zatim do ulaza u selu Varda gde ima novija kafana. Treci put ulazim u dvoriste kafane. Isto toliko puta ljubim vrata. Ne radi. Iz samog dvorista kafane prelazim put i spustam se preko Ruda Bukve do Kosjerica. Asfalt, pa 2km prasine, pa asfalt. Neverovatno je koliko je kisnih dana bilo pre, a posle dan i po bez kise tolika prasina. Malobrojni mestani pored puta me ne otpozdravljaju vec namrgodjeno prate pogledom, iako vozim sto osecajnije glede prasine sto je podizu tockovi mog kvada. Konacno stizem u Kosjeric i u restoranu stadion rucam. Preostalo mi je jos 20km do kuce, relativno dobrog, a odlicno poznatog puta. Pogled sa terase restorana Ukupna kilometraza bez pomenutih dvadesetak km do kuce. Utisci sa voznje su fenomenalni. Niti najmanjeg problema sa vozilom , ljudima. Malo strepnje za bezbednost vozila , i straha od agresivnog psa. Nimalo lutanja, i straha od nepoznatog. Nova poznanstva vuku na nove voznje. Ili setnje po planini. Taru sam vozio autom vise puta. Ali Tara je prevelika za jedan zivot. Nit vece divljine, a opet gde god pogledas neko selo, zaseok, vikend naselje. Isprepletana je sumskim putevima. Mnogo ih je. Do svuda se moze bar iz tri ili vise pravaca. Posto me je novi drugar iz Obravnja zamolio da se raspitam o bajonetu sa groba nepoznatog pokojnika, nisam bio lenj. I mislim da sam na tragu osobe iz groba. Ako je bajonet njegov, ili inicijali ispravni. Naime to nije bajonet vec paradni bodez oficira vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Tacnije pilota. Proizvodio se od 1939 u tom obliku, i nosili su ga piloti, koji su ucestvovali u aprilskom ratu 1941. Dakle nije taj grob iz I sv. rata vec iz drugog. Sturi su dalje podaci, ali po popisu pilota koji su ucestvovali u ratu , a zna se da je to jedini rod vojske , koji je ratovao, nasao sam samo jednu osobu sa tim inicijalima. On nije medju poginulim u aprilskom ratu. Nasao sam jos ponesto, ali zbog nesigurnosti necu navoditi o kome je rec. Uskoro kad proverim moci cu ovde dodati nadam se, o kome je rec, kako je tu skoncao i zasto nigde nema podataka ili bar odrzavanog spomenika. A najbitnije je ako nadjemo potomke i obavestimo ih. To bi mom prijatelju mnogo znacilo, vidim glodje ga to godinama. I meni bi znacilo, verovatno i potomcima. Nema vise , do sledece voznje.

Nastavljamo. Kao sto rekoh, spavanje nikako. Krevet uzak, a ja to bas mrzim. Razmisljam o drugim smestajima, koje sam mogao birati. Za 20 kmaraka privatno u centru Visegrada. Hotel Visegrad 52km nocenje, a hotel je u boljem stanju. Gledas iz sobe na Drinu i cupriju. U centru si, kafici okolo, krevet blizu Sto je najbitnije mogao sam naci sigurnijie prenociste za mog ljubimca i bolje spavati. U banji sam prenociste sa doruckom platio 65km, gledajuci bolesne i stare ljude. Ne smetaju mi ti ljudi, ali je malo depresivno, a meni je trebalo nesto zivlje da bi mi i voznja takva bila. Elem bude me razne melodije telefonskih alarma, pa i ja ustajem, obavljam jutarnju higijenu i silazim na dorucak vec oko 7h. Vidim da je dosta ljudi vec obedovalo i otislo u sobe da se pripreme za medicinske tretmane. Doruckujem mazalice, i trk u sobu na pakovanje. Da bezim iz ove ucmalosti. Kafu cu popiti na nekom lepsem mestu, ispostavice se daleko odavde. U kafani Stari Cer na putu Perucac BB, jer ni Predovom Krstu nije radio restoran. Da, ipak sam otisao obilaznim putem, preko Predovog Krsta, iako mi nije bilo ni na kraj pameti. A bilo je to ovako... Gledajuci prethodnu noc google mapu nasao sam obilazak onog agresivnog psa. Put je vodio nizbrdo doDrine, a onda suprotno od smera Visegrad, znaci desno do sela Greben, zatim bi se odvojio od drinske magistrale i krenuo ka Velikoj Gostilji. Na vec predjenu trasu bi se ukljucio u samom selu. Moram reci jos i ovo, veoma znacajno. Neka sela i nisu sela, nisu ni zaseoci. Ajd sto nemaju stanovnike, nemaju ni kuce. Imaju par kuca razbacanih po brdima ili sakrivenih od pogleda sa puta. Docnije kad sam kuci gledao mapu tog kraja, nisam objekte uspevao da pronadjem. Znaci do raskrsnice na Drini , a onda desno. Znao sam da taj put ide delom uz reku, pa posleu planine zbog tkz sela koje sam pominjao. Usput nikog da pitam, jutro je. Srecom ili nesrecom vidim dedu kako sedi ispred ulaza kuce uz put. Prolecem, vracam se, ulazim mu u dvoriste i ispitujem. Potvrdjuje za moju namerenu trasu. 100m dalje je raskrsnica i tu trebam desno pa uzbrdo. Medjutim zenska je cud..., izlazi mu zena valjda i ukljucuje se u pricu. Ubaci Predov Krst, ratni koridor. Kako su stotinama puta tu isli i da je put dobar. Kao da i danas nasipaju put kamionom radnici na odrzavanju i da nema sanse da zalutam. Koliko ima makadama, ma sva sela baka zna, te zakljucujem da ona ima veze sa tim krajem. Odlucujem se za tu varijantu. Iako je dalja , zanimljivija je, a ne volim da se vracam istim putem. Ukoliko ne moram. Dakle picim niz Drinu jos par km do skole u selu Prelovo. Raskrsnica ispod banje, levo Visegrad, posle cu ka onim planinama u pozadini Pre toga selo Kurtalici, meni poznato po filmu Lepa sela lepo gore, zabili smo onima iz Kurtalica 5 komada. Nailazi covek, povratnik , malo pricamo. Ka selu Prelovo, koje je bilo neki centar sa osmogodisnjom skolom. Na slici brda sa bosanske strane iznad Sarog Broda. Skola Prelovo sa cesmom ispred i ovcicama umesto dece. Pogadjate, skola je zatvorena, jer nema djaka. A samo do pre zadnjeg rata 1992 imala je preko 1200 ucenika, iako su skole sa cetiri razreda radile u planinskim selima. Stara cobanica mi prica kako je to nekada bilo. Ne tako davno. Na zalost skola je koristena i kao ratni zatvor u kome su se dogodili zlocini. Koliko je ova cesma napojila zednih malisana... Tu mi cobanica potvrdjuje da sam na pravom putu i koliko jos asfalta imam. Ne pitam je za prelaz, racunam lako cu tamo kako bude, a rizikujem da mi pogranicna osujeti planove. Kao sto sam posle zakljucio briga je bila neosnovana, niti ikog boli briga gde cu ja preci, cak im je to normalno, niti sam video igde policiju. Osim naravno u Visegradu. Saobracajce. Kaze mi jos da ne skrecem desno na sledecoj raskrsnici. Tamo se put opet spusta u Drinu i to bas gde Drina izlazi iz stenovitog tesnaca , sirokog samo 50m i siri u povece jezero gde je nekad bilo selo u niskoj zaravni. Te kad su He digle nivo reke sve se promenilo. Upravo to polje je bio cilj izbeglica uglavnom zene , dece i starijih Srba iz centralne Bosne da izbegnu ustaski pokolj. Nisu ga svi izbegli. Oko 6000 ljudi je pobijeno od strane ustasa, deo se utopio iz straha. O tom monstruoznom zlocinu, a za razliku od slicnih se cutalo u komunistickoj Jugoslaviji. Velika nepravda je ucinjena ubijenim, njihovim porodicama, ne samo cutnjom i zabranom pricanja o tome, vec i zlocincima, koji nisu sudjeni za svoja nedela. Bar za ova iz Starog Broda. Skoro je probijen put iz pravca Visegrada sa leve obale Drine, i napravljena spomenkapela i spomenik i muzej stradalima, koji su samo hteli ziveti. Gledao sam emisiju o tome, ima dosta podataka sad na netu. I bas na toj raskrsnici , gde je putokaz za Predov Krst i kapelu Stari Brod, odlucujem da moram do kapele, iako je 6km tamo , a i 6km nazad na pravac. Strasno mi je proci a da bar na neki nacin obidjem to mesto. Raskrsnica putokaz Dok sam razgledao raskrsnicu ispred mene se ka Starom Brodu ubacuje GLB Mercedes sa hrvatskim plocicama. Njih par u vozilu. Do dole je potpuno makadam, negde nije los, al ima blata, kolotraga. Cica ga ne stedi, al kvadu je to ipak domaci teren. Al cica u autu nece da me pusti. Prilepio se ja, prvo sam mislio da me ne vidi, a kad smo prosli par prosirenja shvatih da nece da me propusti. Usput sam i stajao par puta da fotografisem prirodu, al sam ga opet stizao vrlo brzo. Blicao sam , svirao, nista. Pomislih, i ja cu se pridruziti onim zrtvama, jer ko zna ko je u vozilu i zasto se tako ponasaju. Ipak logika i inat mi ne daju da popustim pa na jednom sirom delu ih preticem. Takodje zakljucujem da su ljudi u auto verovatno Srbi ili Bosnjaci, jer mislim da Hrvata u tim mestima nije postojalo. A i sta ce Hrvat da gleda dole stradanje Srba od njihovih sunarodnika. Stari brod s druge strane jezera. Silazim u jezero, auto me prolazi i nastavlja uz jezero. Pravim foto okoline i nastavljam za njima. Ubrzo stizem u vikend naselje drvenih kucica. Dole jezero, okolo bor. Ima vise vlasnika, saznajem od Sinise Djordjica iz Visegrada. On je upravo bio jedan od putnika u spornom automobilu. Vozac automobila matori , verovatno direktor u penziji ga grdi i zove na posao. Matorom rade vajate. Potvrdjuje se da je matori neki derpe, jer niti zove na kafu, niti se pozdravlja. Vidi po tablicama da sam izdaleka. Mozda mu je povredjen ego, jer sam ga presisao u njegovoj GLB klasi. Ipak od Sinise saznajem o Starom Brodu i da se on sa ortakom bavi usluznim turistickim prevozom brodicima po Drini. Osnovna tura staje 6e i ide od cuprije do novog mosta, a po zelji uz dogovor moze se dogovarati za druge destinacije. Ostavljam Sinisu na milost i nemilost matorog drndadzije i odlazim nazad, jer kako kazu nema precice da se vratim na zeljeni pravac. Posle sam naravno preko mapa utvrdio da ima, i mnogo bi mi znacilo, em krace em ne vracam se istim putem. Nagovara me Sinisa da idem za Visegrad pa s druge strane bas u Spomen kompleks Stari Brod. Odustajem od te ideje, jer postoje putevi i sa druge strane, te bi kakav sam, otisao za Zepu sumskim putevima te prosao mnogo km do prelaza na Skelanima- BB. Pri povratku uzbrdo, srndac mi pretrcava put. Sta je sledece pomislih.. Jezero Stari Brod Vracam se na glavni put, uskoro nastavljam.