Ma hoće da reaguje i na pojedine plastike. Etanol ima prilično manje kalorija od benzina i samim tim potrošnja goriva mora da bude veća, možda tu ima neke matematike. Činjenice koje gotovo svi iznose koji su sipali gorivo po okolnim zemljama je da su tad beležili manju potrošnju i imali bolju perfrmansu. Juče razgovaram sa sabratom i pomenem pucanje creva apropo goriva, oko 4K je iskrstario letos sa potrošnjom smatranom 5/100, u povratku sa CG benzinom 4,8, prelaskom na srpski je bilo 5,8, jeste uticalo tridesetak km gradske vožnje u Novom Sadu pa nije razlika baš litar al 0,7-0,8 vrlo verovatno. Evo o kom se crevu radi: Ostalo je ovako zakrivljeno, tvrdo i kruto kao da je u pitanju metalno, a krajevi koji nisu bili izloženi gorivu mekanii, nema traga nikakvog oštećenja, uobičajeni je otisak šelne: Malo je of al nije zgore da se zna.

Da osvežim temu i podelim svoje iskustvo. Zadnja kočnica je sve vreme konstantmo kočila dok su prednje polako gubile performansu iako je debljina samih pločica i dalje bila iznad minimuma. Uradio sam remont glavnog kočionog cilindra, potom i obaju prednjih klješta u trakećem maniru, pod prstima rad ko da nema ulja ali da blokiram prednji točak morao sam sa sva 4 prsta u zaletu da stisnem komandu i to minorno i baš retko da čujem gumu, isključen ABS. U međuvremenu sam iskočivao dosta raznoraznih BMW-a, neki su kočili ispod crte, naročito često zadnja, uglavnom ne koče dobro koliko bi mogli, iako vlasnici imaju potpuno suprotan osećaj. Odlučio sam da rizikujem i probam kineske diskove, pa šta bude, Laljko je već imao pozitivan rezultat, doduše od drugog "proizvođača". Uzeo sam sva 3, debljine 5mm, izrađene od prohrom čelika 342, (valjda), koji navodi i Galfer. Zadnji disk nije predviđen za model sa ABS vencom pa je palo malo brušenja da bi mogao da se namontira, na prednjim, poluplivajući sistem, koji imaju svi modeli GS-a i još neki, prepravio sam na pun plivajući velikog hoda po ugledu na trkačke, ali bez karakterističnog klaparanja. Imao sam komplet OEM novih pločica ali sam hteo da ih zaobiđem i dugo sam meračio šta. Nisin mi se sviđa, takmičari ih mahom koriste, imaju podlošku od titanijuma koja sprečava prenos vreline na klip i ulje što je vrlo negativno, ulje kad proključa kočnice više skoro da nema. Kod Brembo sistema je čelo klipa ka pločici od nekog tvrdog polimera plastike upravo da razdvoji prenos toplote na leguru aluminijuma tako da razdelnik nije nužan baš. Galferove pločice su bile na popustu, al nekako me nisu privlačile. Svideo mi se Hell, sitna struktura, da sam znao da ih Ares vozi verovatno bi ih uzeo. Presudno je bilo u stvari lično iskustvo zadnje, TRW je a ne AP, Lucas sam uvek voleo da koristim uz Jurid. Uzeo sam prednje sinter a zadnje organske. Svojevremeno sam poravnavao nove pločice, TRW su bile ko staklo pa sad nisam hteo da kontrolišem. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/71308-brušenje-diskova-magnetnom-brusilicom/ Daklem 3 Kineza, napred TRW sinter, pozadi organik, prvo oštro kočenje, umalo ne sleteh a BMW potonu što se baš retko dešava. Iskočivanje non stop nekih desetak kilometra i onda na dug pravac od Ibarske magistrale ka Železniku, Beograd, 100-130 kmh, višeputno oštro kočenje i tamo i vamo, prednje koče uvek isto odlično, dok zadnja ima jedno dobro, drugo već slabije a treće za redom traži pojačan stisak pedale, nisu zadovoljila te pločice i sutradan naručene nove sinter, iste ko što sam imao. Same pločice su dosta rapavih površine, pokušao sam da ih malo zagladim bojeći se da će da paraju diskove, ma nema šanse kolko su tvrde. Jeste se pojavio fin češalj na diskovima ali posle neku pređenu stotku sve izgleda kako treba. Predhodno voženi zadnji disak sa istim pločicama je bio ispod mere pa mi je sad trebalo malo privikavanja iako su radni zazori samih glavnih cilindara podešeni praktično bez njih, sa "mrtvim hodom", odmah hvataju. Sistem traži par kočenja da se tek malo prigreje i onda hvata vrlo efikasno, svaki put istovetno i bez znakova slabljenja, doduše, nisu trkaći uslovi ni ta simulacija, ali predpostavljam sa velikom verovatnoćom da bi moglo i na stazu. Osećaj je vrlo direktan, precizan i sa mogućnošću fine korekcije, a osećaj sigurnosti i poverenja pun. Sad oba točka očas posla zablokiraju, ABS štekće ko mašingever. Igrom slučaje sam zaseo na 1.2 GSA, uradio laki servis kočionog sistema, Brembo, (ne OEM BMW Brembo), diskovi novi, 10K, crvene Brembo pločice, praktično uporedni test. Neću da tvrdim da je isto ili da bi bilo pri ekstremnom naprezanju kočnica, ali nije ni lošije, tako sam zaključio, no to ne treba da se primi zdravo za gotovo, potrebno je ipak ozbiljnije istestirati, moj klik u glavi da je nešto dobro je krajnje subjektivan po ovom pitanju. (Nekoliko tema o BMW kočnicama, o problematici BMW diskova, poslično je kod svih modela i dešavaju se kiksevi kod zamene diskova na modelima 1.2, na žalost PB je oborio slike, možda nekad nekako uglavim ih ponovo: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/96956-r1100gs-plivajući-diskovi/ Tema prevashodno o farbanju, ali se vidi i oko remonta: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/91664-farbanje-kljesta-kandzi-pomoc-saveti/ Isto nevidljivo: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/84303-r850r-gumica-kocionog-cilindra-prednje-kocnice/ )

Ovo je odlično. Mi smo vrlo lakoverni i primamo se na hvalospe. Ne retko se pojavljuju natpisi na kanticama po kojima bi taj proizvod trebao da košta enormno mnogo a košta simbolično. Problem je što ne postoji standard, ili kriterijum, o udelu tih jako skupih sastojaka, već 1 ml estra dozvoljava da se navede na etiketi, a nije ni približno isto ako sadrži 50ml, ne znam o kojim procentima se radi da bi imalo kvalitativnog smisla. Etanol se meša u trkaći benzin posebno nabavljenim, drži relativno čistijim površine u kompresionom prostoru, ali koliko znam je i agresivan na aliminijum legure u usisnom vodu. Pošto neke kontrole nema ni za dečije mleko, ne bi me čudilo da udeo bude dvocifren, pogotovu ako cena to pruža. Pomenuto Gates crevo sam kupio u radnji od renomea, ne na pijaci, da sam kojim slučajem postradao zbog proklizalog motora kvašenjem zadnjeg točka benzinom, sumnjam da bi to ikako bilo moguće dokazati. Ja sam staro dovodno crevo zamenio radi reda, zatečeno na kupljenom motoru i možda je staro 20 godina, imam ga, i dalje je gotovo pravo i mekano, mislim da je isto Good Years. Kad smo kod creva goriva, ona koja su unutar rezervoara potopljena, su posebne vrste i ne mogu se koristiti uobičajena spoljna, i obratno, međutim, većina trgovaca će reći da je sve jedno, prihvatanje trgovačkih saveta je čisto praznoverje, "niko se nije žalio, to svi kupuju" i slični ne argumentovani argumenti, ni ja se nisam žalio a i da jesam, verovatno bi bio prvi, po njihovim rečima. LM, na svaki miriščić goriva se naježim, uslediće zamena bezbednijim trkaćim crevima, jednom se desilo, nebi valjalo iskušavati sreću.

https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/9392-koje-ulje-sipate-u-vas-motor/&do=findComment&comment=1711630 https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/100997-cuveno-pitanje-zamena-ulja/&do=findComment&comment=1624369

Meni je puklo baš Gates crevo, bilo staro nešto više od godinu dana tek, od prvog mirisa benzina do potpunog izlivanja je prošlo oko 5 minuta, sve pod zadnji točak i da me nije uvatio crveni talas na semaforima i u pravolinijskom kretanju, doživeo bih ozbiljan pad. Skinuto crevo se skamenilo, ukrutilo i poprimlo lučni oblik, a krajevi koji su bili na jabučicama su ostali mekani, očigledno je guma od koje je crevo napravljeno, reagovala sa nečim iz benzina. U USA se prilčno koriste alkoholi u gorivu koje se i označava na pumpama, takođe i u EU, postoje creva koja su imuna i tako deklarisana, ovde ih nema. Razgovarao sam sa serviserom napajanja gorivom, plinska instalacija ume totalno da zabagri, ovo je počelo otprilike godinu unazad. Našao sam takmičarska creva, teflon sa pancirom i moraću sve da zemenim uključujući i ona u rezervoaru. Inače točim na NIS-u jer mi je to u kraju.

Karburator sa elektronski kontrolisanim i ubacivanim gorivom.

Puko im pogon letos u Arabiji il tako negde, pa panika međ "ekskluzivom", šta će sipaju. De je stari dobri mirišljavi Kastrol, baš ne mirišem Shell, možda i bez razloga. Gledao sam juče stari i zaboravljeni film, "24 časa Le mana", snimljen 1971 tako dobro da bi i sa današnjom tehnikom to bio podvig. Porsche, Gulf, čuveni oiler, nestali su potpuno iako postoji neki sajt sa asortimanom proizvoda uključujući i moto ulja, lepo al ne znam da sam ih godinama igde primetio. Kad premotam film u nazad, ko zna koliko puta su se pojavljivale nove tehnologije i lubrikanti, a trkalo se i onda i sada 24 sata. Da, primetio sam i ja da je previše opterećenosti potrošnjom ulja, nema ni jedan a da nema povećanu pozornost. Odlična izreka Hondinih inženjera, mada ja ne volim previše zveckanja ali šum mora da postoji, ne valja bešumno. Kroz potrošeno ulje se unutrašnjost agregata na neki način čisti. Nije Saša mnogo ni tih 1,5 litara na 10.000km, pogotovu ako ga drapaš, svako ulje će tad da se troši, jednostavno mora, tako funkcioniše SUS motor. Kad spomeu gorivo Gosn Expendable, jel se miksuje nezvanično malo etenol u benzin kod nas, meni je puklo novo napojno crevo i zaključio sam da bi to mogao da bude uzrok.

Jedno je baznost, drugo završni proizvod, a treće adekvatnost. Fabrička gradacija jeste primarna, nekad ima i više različito preporučenih, nije isto podneblje u Oslu i Atini, moja svastika živi u delu Ženeve gde je temperatura 8°C niža nego gde druge dve recimo. @Sasa ns 1-Potrošnja od 0,5l na 10K je i dalje ništa, po Silkolenu bi interval mogao da bude 12K. Ako je bilo bez potrošnje a sada je ima, na tih 55K pređenih, moguće je da su popustile gumice ventila, skrute se jednostavno, merenjem kompresije bi moglo malo više da se zaključi. Pomenuti Castrol bi trebao da bude vršno ulje i u klasi Pro 4 Plus 10-50, u odnosu na njega, Pro 4 15-50 je niži razred i drastično jeftiniji, na četvorocilindrašima te kubikaže raznih marki radi bez greške. Mislim da bi preporučeni Plus u 10-50 bio nepotrebno trošanje para. Možda bi ti lepo legao PS Comp 4 15-50, ima ester što se ne sreće često u polu sintetici, sadrži jako visok udeo sintetike i po tome vrlo blizu preporuci, nešto je gušći nego Pro 4 15-50, a odlično se pokazao u BMW bokseru. Rano je za 20-50/60, a i pitanje je šta bi se posledično dešavalo sa ostalim podmazujućim sklopovima koji su projektovani za fluidnije viskozitete. Ne znam kako izgleda konstrukcija motora, ako je razvod ventila visoko gore i uska magistrala, pregusto ulje može samo štetu da napravi i to vrlo brzo, vidim da stoji kao preporuka i 5-40 što je prilično retko u odnosu na pedesetice, ta "lampica" nije da se zanemari.

Godina bilo viška, shodno kubikaži. Bićeš dragi gost, ma kod koga i bilo gde, a imaš i ti uslova za savsko druženje.

Ejjj, baš mi drago da si ažurno tu, uvek ima nešto normalno da se pročita i nauči kad ti pišeš. Ova problematika se studira na fakultetu, pa praksa, pa mora da se voli a i dalje je to što jeste. Krenuo sam u razložniji odgovor al sam ukapirao da to ne može biti ni kratko ni jasno pa onda naj solomonskije. Ti si "krivac" za Silkolene V-Twin 20-50, jedino ulje mineralne baze u njihovoj gami, a preko mene zaista puno ljudi ga sa zadovoljstvom koristi i to sa intervalom od 10K. Omastim prste raznoraznim uljima al mi se ovo nekako sviđa. Da nije tako, verovatno ne bih bio toliko privrženik a da se danas trkam, sigurno bi trošio vršnu sintetiku. Cena tog mineralnog ulja je bila simbolično niža nego ultra kvalitetnog PS Comp-a 4 kom je povećana skoro do nivoa sintetike Pro 4 pa i to govori o jednom od "poslednjeg Mohikanca", sumnjam da bi bilo koje drugo sipao. Silkolene Super 4 XP i Comp 4 XP su dosta različita ulja inače, iako oba svrstana u polusintetsku grupu. Izvozao sam u auto masu Optima, u ispitnoj fazi sintetičko ulje koje su napravili među prvima u svetu, preko mojih poslovnih prijatelja u nekadašnjem Jugoatu su vršili nabavku svih komponenti, jesu fabrika od potencijala, bar bili, pa nisu bez veze radili za Kastrol i čak ga prodavali kao licencirani original, Castrol je inače Who Know kompanije bez sopstvene proizvodnje, čist inženjering. @Milomir-e-Svaki sklop traži da se dovede u radni temperaturni opseg da bi funkcionisao optimalno. Menjaču treba možda malo više vremena i nemoj da te sekira ta grubost na hladno, na BMW-ovom suvom kvačilu ja sipam dosta gusto ulje, plus aditivirano, jeste kočoperan menjač dok se ne zagreje i to dobro, a posle je ko u puter. To što troši koliko si naveo je ništa, pogotovu za vazdušaru. Fabrička gradacija nije za olako zaobilaženje, nije ona definisana samo na osnovu temperature već zavisi još od niza faktora. Bitno je da nema previše razlike u prizvucima i glasnosti na hladno i vruće, može to da bude i zbog same gradacije ali i kvaliteta ulja, odnosno njegove temperaturne stabilnosti. Po mom iskustvu, Motul 5100 u 20-50 nije za vazdušni BMW recimo. Više sam sklon gušćim uljima, pogotovu za vazdušare, ali može da se javi celodnevno tvrđe šaltanje pri iole nižim temperaturama i to je problem. Takođe i same marke ulja se međusobno mogu razlikovati kad je šaltanje u pitanju pri istim deklarisanim viskozitetima. Opeko sam se sa tri Honde VFR i Pro 4 15-50, kruto šaltanje, dok kod nekih drugih Hondi je bio preporod iako je kod svih osnovna preporučena gradacija 10-40. Za Bandita 600 do 2002 godine, Silkolene nudi i opciju 20-50, za kasniji model 10-50 a i 5-40, čim se javlja petica, očigledno motoru prija "tanje" ulje, ustalom i tvoje iskustvo na to ukazuje, a i Gosn Steva potvrđuje. 10-50 je po pravilu gradacija za kvalitetnija i skuplja ulja i nije razumno, a ni potrebno. Možda da probaš 15-50 ali Comp 4, iako Silkolen "preporučuje" Super 4 u tom viskozitetu. http://fuchsmoto.lubricantadvisor.com/result.aspx?stype=7aca32573d1d0d49d7c6970ab8667bb7&lang=eng Gosn Expandable, malo sam pričao oko Shell-ovih ulja dobijenih iz gasa, ne nafte. Navodno je to rezervisano za vršna ulja i to tankih gradacija, pa bih te molio da prokomentarišeš čisto principijelno.

ASTM standard klasifikuje protočnost ulja pod određenim uslovima i određuje se za novo, a koliko će dugo da zadrži taj broj viskoznosti zavisi od kvaliteta, u svakom slučaju pre ili kasnije dolazi do opadanja. Jeste preovladiva sintetika ali se ne bih složio da dobro mineralno ulje zaostaje već se jednostavno ne prave više ili ih je vrlo malo, ekstra dobrih vrlo ratko. Uzrok potošnje ulja je nužana ne zaptivenost ispod i iznad klipnih prstenova, kao i sam zazor između klipa i košuljice i naravno potrošenost. Ulja karika razmazuje ulje po zidu cilindra, stružuća ga svalači pri povratu klipa ali uvek neki film ostane da bi kompresiona imala podmazivanje. Taj ostatak je izložen procesu sagorevanja, lošije ulje pre i više pregori. Sami klipni prstenovi nisu skroz zatvoreni i imaju neku propusnost pa i kroz taj procep deo ulja zapadne u proces sagorevanja. Stabilnost i konstantnost mikro uljnog filma po zidovima je pre svega kvalitativna odlika, a debljina kao takva takođe, ali ih ne treba poistovećivati preko potrošnje. Drugim rečima, potrošnja može biti ista sa ređim a kvalitetnijim uljem i gušćim a manjeg kvaliteta, međutim, samo podmazivanje se može poprilično razlikovati a samim tim i trajnost sklopova. Naravno, kad se zazori previše povećaju, mora se preći na gušće ulje bez obzira na kvalitet. Kad se motor primakne granici istrošenosti, vrlo je nezgodno izabrati ulje za produžetak. Neka ulja imaju vrlo efikasno čišćenje i svlače naslage koje se ponašaju kao zaptivači, može da se desi da potrošnja osetno poraste i da se čuje zveckanje u obrtnim mestima. Uobičajeno jeste da se u nekom trenutku pređe na plusintetiku sa punog sint ulja i nešto gušće gradacije, naročito prvog broja koji potiče od baznog ulja, drugi broj se dobija modifikacijom dodacima. Cena jeste faktor, al na interval zamene i nije, ali ako motor troši litru na hiljadu kilometara bespredmetno je održavati ga na stalnoj infuziji dolivanjem makar i onim točenim.

Nego, nisi pojasnio, jel se miris paljevine oseća neovisno od vožnje, čim se upali i radi na leru, ili za vreme nje.

Da, Gosn Steve nema dugo, doduše, sve o uljima se ispričalo u temi, mada konačno nije nikad. Izneo sam dosta svojih opservacija o ulju, mahom zastupljenom na ličnom iskustvu ili svog nekog sprtskog autombilističkog okruženja. U zemlji gde mleko za bebe odstupa od standarda je bespredmetno pričati o mnogo čemu, lično se uopšte ne oslanjam šta god piše, još manje vrednijem kvalitativne zaključke pisane po forumima i na domaćim i na stranim, mada pojedine retke ljude i te kako respektujem. Pre par meseci mi se neko od Bmwejaša obratio oko ulja, našao je neko povoljno, morao sam da se nasmejem al ajd, to ulje se verovatno ruskom mrežom pojavilo u USA, i upravo jedan od retkih koje čitam na američkom ADV-u je odmah reagovao, ulje je rabiš, čovek je inače odličan serviser. Nisam baš siguran da je isto ime ulja, ali sve jedno, ista je poenta, "na tarabi piše banka al nema para". Jedna mušterija je na istom Silkolenu ko što se Limeni nameračio, prešla preko 12.000 km sa potrošenih ukupno jedne litre na BMW-u a ulje i dalje imalo relativno čist i miris i boju. No, odlučio je da ON ispita i istraži koje ulje će BMW naj manje da troši iako mu je predočeno da taj motor troši ulje uprosečeno +/- 0,8L na 10K. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/120104-bmw-1150-gs-adv-dim-na-paljenju/ Pošto mu nisam iz principa dao dodatni popust od 0,30 Dinara po litri, dobio već odviše i na drugi način,sipao je duplo jeftinije ulja ne neki popust putem nekakve kartice, morao da doliva menja na 5K jer je skroz pocrnelo, znači isti trošak uz duplo zezanje, onda je zatražio amin za neko Modričino ulje od 200 i neki Dinar, dobio je odgovor, "tvoj motor, tvoja briga". U celoj diskusiji sam mu izneo neki svoj rezon, za predviđeni interval zamene ulja od 10.000km, trošak za gorivo je otprilke 90.000 Dinara, a gde je potrošenost guma, pločica itd, a on našao naj značajniju uštedu na ulju koje jedino i isklučivo deli agregat od svega ostalog i to sve listom lošeg, puta, goriva, iberture, ladnog gasiranja, vlage, prljavog vazduha, male količine, a de je tek potrošeno za jelo i piće za toliko šetkanje. Naljutio se što sam ga "pitao šta jede i pije", ne znam šta je ni sa njim ni sa motorom. Naravno, nema niko para za bacanje, čak ni oni koji imaju prilično novaca, ne protežiram vrhunsko ulje po svim kriterijumima i gotovo ga nisam nudio osim kad neko traži šta je naj bolje, ali neki kvalitativni kriterijum mora da postoji, makar gledano dugoročno i u pogledu trajnosti. Ima mog osvrta na Optimu negde u temi, kroz istoriju, o konkretnom Modričinom proizvodu ne znam ništa, jednostavno je van mog domena kako upotrebe, tako interesovanja. Jednako važi i za niz nekih novih brendova. Da bi neko ulje bilo proglašeno dobrim, nije dovoljan čak ni oštar labaratorijski test koji simulira 100.00km, već verodostojno iskustvo i susretanje sa rasklopljenim sklopovima na uporedno visokoj kilometraži. Meni je enigma odakle ta stalna lična potreba izmišljanju rupe na saksiji i neka retrogradnost, čovek traži ploču od kuhinjske sudopere da poravna glavu na agregatu, nek se ne ljuti al tako je. Zaista nemam ništa protiv, a ni za, Modriče, da mogu da je probam ili imam povrat nekog od svojih malobrojnih tehničkih prijatelja pa da nešto zaključim, ovako, na ipak rekla kazala i nalepnicu ne mogu. Da, ima falša u svemu, protiv toga se jedino može boriti nekim pričama al ni to nije da se usvoja zdravo za gotovo, mogu i ja da nešto proglasim za šit i obrnuto, naravno neću, al generalno se olako iznose zaključci i stereotipiše, pogotovu kad se nešto hvali, Srbija nije Švajcarska i to je činjenica pod koju podpada i naš rezon. Optima Supervisk, ona crna okrugla kartuša, je nekad bolje podnosila visoku temperaturu agregata od neprikosnovenog Kastrola, jer je bila namenski razvijana za NSU Princa a kasnije za bokser Bubu, danas sve manje ima potrebe za takvim uljima. Maziva, uopšteno, se rade standardno za izlaganje do 110-120°C, svakih deset stepeni poboljšanja drastično diže cenu i tehnologiju izrade gotovo progresivno. Danas mi se obratila mušterija iz Trebinja, zaglavio mu menjač na vodenom BMW-u, jeste konstruktivna greška u prvim serijama ali je i ulje doprinelo tome, upozorio sam ga pre godinu i po na tu mogućnost. Debatovali smo ovde oko ulja za visoko temperaturne motore još odavno, kad sam ja kupio BMW, bilo povremeno, a suština je u izdvojenoj temi: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/62328-bokseri-motorno-ulje/&do=findComment&comment=2006311

Malo sam netovao i zaključio da je Eken H9R odlična kupovina, sve ima i pun paket dodataka. Sledeće što bi bilo bolje je Xiami Yi 4K ali je cena visoka i blizu GoPro. Međutim, izlazi nov Eken model 6S 4K tokom ovog meseca, po napisanom obećava a cena prihvatljiva uz solidan osnovni paket opreme. Neka osnovna zamerka H9 je lošija fotografija, kod modela 6S bi kvalitet fotki trebao da bude na nivou, ima elektronsku stabilizaciju slike i ne krivi je, bar ono što ja vidim izgleda normalno ravno. Ne razumem se ni malo u problematiku pa bi neko možda mogao da prokomentariše na osnovu raaspoloživih podataka. https://www.eken.com/H6s https://www.ytechb.com/best-4k-action-camera-2017/ https://www.gearbest.com/action-cameras/pp_963742.html

Ne, nikada nije bilo skupo mašinsko ravnanje glave i bilo je relativno rasprostranjeno. Imao sam parče od puklog tocila, ma nisam ga koristio ni za čišćenje a kamoli za ravnanje, na kraju sam ga bacio il poklonio. Ne znam ni danas kolko košta, ne plaćam inače, ali je to jedini ispravan način da se glava poravna i dovede u osu što je kod nekih sklopova važno. Tuširanje može na ravnom staklu automobilskog prozora sa zalepljenom šmirglom, ali da se skida deseta nije za ručno trljanje.

Podešivači opruga služe da se podesi potonuće, "sag", shodno opterećenju, težini onoga što nasedne na motor, da bi se dobila pravilna geometrija motora,"rake & trail" , analogno trapu automobila, a ujedno i radni opseg samih opruga uveo u linerani režim. Klirens, rastojanje od podloge do naj niže tačke na motoru i sedna visina, obično mere date za neopterećen motor, su polazne vrednosti i definišu statički sag. Težinom vozača, suvozača i prtljaga, motor potanja a da bi to neminovno potonuće bilo do nivoa proračuna pravilne geometrije, mora se podesiti opteretni ili "ride" sag i jedino tada će upravljivost biti kako treba, izuzimam sad odstupanja iz ličnog ukusa. Oruga ima svoju nosivost i kod trkaćih motora se pravi za određenu težinu vozača da bi bila uvek u lineranom režimu rada, hoda, kod uličnih motora nije tako oštar kriterijum i obično su vrednosti sagova od-do u nekom malom okviru. Jasno je da jedna opruga ne može da zadovolji sve, vozača od 50 i 150 kila i valja da se zameni adekvatnom. Obično je problem višak težine, može opruga da se napije, "preload", ali onda gubi hod a ni amortizer nema često dovoljno snage da se izbori sa tolikom silom. Pomerenje zategnutosti opruga utiče na visinu, ali ne služi da bi se motor visinski prilagodio vozačevim gabaritima već za optimizaciju geometrije i ogibljenja koje kad nisu pravilne čine motor vrlo nestabilnim i nesigurnim i on se kao takav vozi sa dozom nelagode i stalna je borba sa njim, jednom rečju, nebezbedno. Problematika je vrlo složena, malo znanja i iskustva, niko se ne bavi time barem kod nas, preporuka je da se drži fabričkih uputstava mada ih često nema. Da, svako diranje opruge traži i podešavanja hidraulike amortizera, kad on nema mogućnost podešavanja tako je kako je, oprez onda.

Jedna slika je još iz 12-te,druga ovogodišnja, slikana po mraku, prljava, pogrebana,...proizvodne linije se ne održavaju, ne čiste,...opravdana sumnja svakako, original je Mototaktol. @Ser-Ništa u ovoj zemlji nije zasigurno, zato i služe diskusije kao ove.

Pomenuti brat je na moju tvrdnju da mora da ima i dalje tvrdio da nema, da je vrlo pažljivo svud pregledo,...kad sam usliko, au, pa pod tim uglom i na tom mestu nije video. Ne volim ništa bez činjenica al dvoje su tvrdila suprotno, nadam se da će Limeni takođe da nađe, mada verovatno može da se obriše štampa al što bi to ko radio, ne otvoreno ulje ima dug period trajanja. Fuchs-Solkolene ima oštar ISO standard i iz kodnog broja se može saznati rodoslov, nema zezanja kod Nemaca bez obzira što se Silkolen proizvodi u Engleskoj. Trgovačka kuća iz auto grane, Eoro 07, ga je nezavisno uvela i biće dostupniji i možda po nižim cenama, prodavnica Auto Mika u Zemunu, Ninex i mislim Markos u Novom Sadu takođe imaju u ponudi, drago mi je da ga ima i u Mostaru. Moj ostvareni promet je simboličan i verovatno ću se isključiti, čisto branim, ili podržavam kvalitetan proizvod, pre svega na osnovu ličnog iskustva.

Pošto još jedan brat tvrdi da nema putem Viber, nije me mrzelo da siđem do radionice i uslikam kanticu od skorašnje zamene, sa desne strane, 20 Februar 2017:

https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/9392-koje-ulje-sipate-u-vas-motor/&do=findComment&comment=1808444

Pre će biti da se kanalizacione cevi rade od polietilena velike gustine, PEHD, od PVC-a, polivinlhlorida ne verujem, postoje boje baš za PVC. Ako dođe do otpadanja boje, presvuče se crnom folijom. Inače ima ovih cevi u različitim bojama. Baš sam se pitao kako ćeš da rešiš zaključavanje, odlično, ne vidim da si stavio gumeni duhtung ispod bravice, ja imam slučajno sličnu bravicu koja ima poklopac preko ključaonice, kupljeno za brodsku ugradnju.

Bumper sprej nije imun na malo jače rastvarače al ajd, problem je od čega je kanalizaciona cev, ako je od polietilena, bilo koja boja će otpasti. Inače je sve odlično.

Oznake na kolovozu znače ko iscrtane dečije školice kredom, znači ništa, bez obzira i da je dupla puna. Seti me sad ovo na most preko Ade kojim se praktično stiže na pomenuti kružni tok kod Beogradske Arene. Most preko Ade ima 3 iscrtane saobraćajne trake koje se nastavljaju i posle prelaska Save ka Novom Beogradu, međutim, na prvom izlasku, silasku, sa mosta iz pravca Hipodroma, masa vozača iz srednje trake skreće na taj prvi izlaz, ne retko i iz treće leve, i uopšte se ne obaziru na vozila koja se kreću skroz desnom saobraćajnom trakom i nastavljaju pravolinijski. Jestu tu možda "zamka" što izlaz ima dve trake al jasno je da dolazi do presecanja i prestrojavanja. Očigledno smatramo da je naš Naum neprikosnoven i da svi moraju da nam se povinuju, "moj put je put kojim svi moraju da idu". Kružni tok je loša raskrsnica ali nužna, kao Beogradska Slavija. Ima smisla na ukrštanju sa manje prohodnim saobraćajnicama gde bi semafor većinu vremena radio na prazno, ali izgleda da su skverovi malo moda. Simbol Pariza, Trijumfalna kapija, je sinonim velegrada, pa kad neko mesto to već ne može da bude, onda bar simbolično, ne bi me čudilo da se lokalni moćnici međusobno nadmeću čiji je "veći".

Zakon je prvi i jedini kad dođe do problema, uobičajenost po sistemu svi tako i fer plej tad nemaju značaj osim ako Sudija uzme za olakšavajuću okolnost. Naravno da je fer plej dobro došao, nekad i nužan, i sam uvek nastojim da omogućim ulazak u tok pomerenjem ka unutrašnjosti, jednako i na auto putu se pomerem u levu traku da bi omogućio brzo uključivanje sa boka, zameram ljudima koji to ne čine ali je to sve ipak na dobrovoljnoj ljubaznosti i kolegijalnosti. Samim tim ne može biti uvršćeno u Zakon jer je jednostavno previše komplikovano i beskrajno. Kulturno i preporučeno učešće u saobraćaju se uči ali mora biti jasna i jednostavna zakonska regulativa, to je neminovno. U visko razvijenom saobraćaju u Nemačkoj i po pitanju regulative i preporučenosti, fer plej ima veliki značaj i kad dođe do nezgode zbog ne kolegijalnog postupka to se naročito istražuje, recimo da li je oholost i tad može drastično da utiče na presudu iako formalno ne. No, mi smo u pred eri po pitanju svega i brkamo se pri osnovnim pojmovima, recimo, ko daje žmigavac na izlasku iz kružnog toka, simboličan broj vozača iako to stoji u Zakonu, čak ga više daju, desni, na ulasku što je smehotresno, a čine to vozači sa jako velikim kilometražama. Ne vozim se često oko pomenute Arene ali sam u par navrata uzastopno tuda prolazio letos, vrag odneo šalu, naročito motorom, da ne sagledavam sve aspekte, ubiše me ko zeca. Zato me je i skoro dobijeni link podstakao da osvežim temu iz bezbedonosnih aspekata. Naročito je važno da mopedisti znaju šta sve može da ih sačeka, oni po pravilu voze uz desni trotoar, to je i zakonom određeno iako je to pogrešno, pri visoko frekventnom saobraćaju ne mogu da dosegnu do sredine ostrva i većinom se kreću po spoljašnosti, dodatno uz zakonski pritisak, pa su u problemu pri nailasku na svako isključenje iako po Zakonu ne bi trebao niko da bude ako nastavlja u krug. Ako nema regulacije pravilom desne strane, vožnja u krug je neograničena i neprikosnovena a neshvatanje i ne prihvatanje te regulisanosti je suštinski problem u praksi i ne treba ga isterivati ne ni po neku cenu, nego ni malo.

Da, prisutna je komfuzija, bar tako izgleda. Zato sam i naglasio, regulativno i preporučeno kretanje, obrađeno je to u linkovima. Nesporno je da je zakonska regulacija iznad, sve ostalo je slobodan izbor ili pogrešne zablude makar bile preporučenije kao efikasnije. Sam toga, vlada veliko neznanje i nestručnost i među instruktorima pa i ispitivačima pa otuda to što si naveo, zato je potreban veliki oprez i što bolje poznavanje i predviđanje šta može da se desi i biti krajnje tolerantan i predusretljiv, jer ko zna kako je neko naučen ili ubeđen da treba da vozi. Inače, ja spadam u staru školu, vozi se desnom stranom kolovoza, desnom ivicom, desnom trakom,...kao osnovnim kretanjem. Tako se krećem i u kružnom toku, mnogo ranije mogu da uđem iz desne ulazne trake u desnu, spoljašnu kružnicu ne čekajući da se oslobodi prostor bliže centru, obično je spoljašnost prohodnija, primer Slavije gde većina ide na centar težeći da prekrate, ali je problem na izlazu i tu je uvek vruće mesto bez obzira što postoje jasno iscrtane trake koje definišu nužnost pravila prestrojavanja, a čak i kad ih nema to pravilo važi kao u širokoj jednosmernoj ulici gde mogu 3 vozila da se kreću uporedo i nema prednosti u presecanju nečije putanje. Zato sam i naveo primer kružnog toka kod Beogradske Arene, ulaz iz pravca Buvljaka i izlaz preko auto puta su pravolinijski zrakovi, dve ulazne i dve izlazne trake, gotovo da se u pravoj liniji može proći i to poprilično brzo kroz kružni tok koji ima 3 iscrtane kružne saobraćajne trake, većina ne zarezuje ni malo one koji se kreću srednjom i spoljnom i tu ako se ne zna scenario ili isteruje prednost, udes je neminovan. Zanimljivo je da uprkos očiglednoj složenosti, većina vozača dodatno ubrzava kroz kružni tok, verovatno želeći da ga što pre prođe pa je to i dodatna opasnost, naravno, ima i onih koji pokazuju svoje umeće vožnje tamo gde ne treba. Slavija spada u velike i vrlo složene raskrsnice, vozao sam se njom dok je bila pod kockom i sa pravilom desne trane, bez regulisanja znacima, kroz istoriju je bilo pokušaja nekave regulacije iscrtavanjem traka, zaustavnih linija, oznaka za smer kretanja i skretanja, čak je bilo i znakova unutar same raskrsnice na spoljnem trotoaru, međutim, ništa to nije važilo u praksi niti su saobraćajci postavljeni na svaki ulaz, izlaz i unutar skvera mogli išta da reše. Razgovarao sam jednom prilkom sa saobraćajcem, odgovor je bio, "ovde važi ko koga prej..." a oni su jedino bili činkoviti kad dođe do zamršenja pa moraju da vraćaju vozila u rikverc.