Ma može kako god, zavisi od potrebe. Ovo na ovu temu se meni čini predugo, radije sam da se napravi šešir debljine 20mm i prećnika većeg od naj debljeg štapa pa da se na njega nabacuju šeširasti diskovi sa prečnikom prema potrebi, znači da se prave kad se za to ukaže potreba. Ja ih imam par komada za svoj raspon potreba i svi su urađeni na knap meru. Veći je problem možda naći dobru cevku, tanku i sa relativno malim unutrašnjim prečnikom a jaku, moja je čelična i prava kao da je brušena i ima razdel na njoj al uvek šublerom merim koliko da izvučem.

Ovo je preskupo:

Može od bilo kog jeftinog polimera, konkretan je od poliamida koji je dosta tvrd što se ispostavilo kao dobro jer sam tokom vremena uradio dodatne adaptere za različite prečnike kod strugara. Ne košta ništa a tačan i elegantno praktičan.

Tako je, bitno je da se zna da postoji zapremina kao aktivna komponenta u sistemu, za podešavanje nije potrebno da se zna kolika je u zapreminskim izražajnim merama već je to u dužinskoj meri. Zamisli da ti u navodu stoji 98 ml vazduha ili kubnih milemetara umesto visine stuba u zadatom sudu. Kad bi hteli da znamo koji se kompresioni odnos javlja unutar sistema, onda bi moralo da se računa u zapreminskim merama, za serivisiranje ko što jeste, je kroz prost i praktičan šubler izraženo. A što se tiče tolerancije, uvek je na mogućem minimumu, na nivou merne greške, fala na komplimentu. Zato sam i napravio sebi alatić da bi štapovi bili ujednačeni ko na apotekarskim terazijama, zato sam i ne tolerantan kako me što me je Satelis doživeo.

Da, to se sve radi sa otvorenim vremenom. Naprotiv, al kad bi hodove izrazili kao zapremine,...., šalio sam se mori.

A kilo vina?

Načinom sa linka što je Caca postavio se odavno bira dobro odlivena glava, sa što manjim zapreminama kompresione komore a potom one dovode u istoventnu zapreminu radi uravnoteženja stepena i praktično jednakomerne snage cilindara. Analogno temi o hidrauličnim vilama. Sad, nemoj da pitaš kako se radne zapremine cilindara uravnotežuju i svi stepeni sabijanja.

Ja jesam tupadžija, al ti si me ušio. Lepo sam spomenuo da je zapremina vazduha kao takva u aktivnom radnom učinku hidraulčnog sistema kao što je amortizer, čisto radi razumevanja problematike, a iz praktičnih razloga se izražava kao visina stuba a koga zanima kolika je informativno u zapreminskim mernim jedinicama lako može da je izračuna. Za super podešavanje vešanja, uključujući i zadnji amortizer, izračunava se i zapremina i visina i radni hodovi svega što je unutar da bi se preračunom dobili određeni koficijenti koji određuju efikasnost, za prosto punjenje je potreban kličinski, ulje, i visinski, vazduh, podatak. A šta je molim te unutar te visine vazdušnog prostora izraženog u mm nego zapremina tog istog vazduha. I šta te briga i ko si ti, ili ja ili svi mi, da solimo pamet inženjerima iz Rejsteka koji su napravili sklop koji mnogi ne da ne razumeju nego ni ne znaju da postoji, sad smeta što je b a nije c, ajd molim te, tehničko si lice i trebo bi da uvažavaš pojmovnik bez obzira na gutanje.

Ovo je vrlo napredan Rejstekov štap, pročitaj šta piše: A ovde se vidi kako se taj "air volume" komprimuje i ulazi u radni takt: Geometrija i ogibljenje vozila su načelno pod velom, tako da je bolje da se ne razbija glava. Jeste, praktična i efikasna, "glupi" Nemci, ne znaju za pivsku čašu. Kako sam već napomenuo, zato što injektor ne bode u sredinu ose štapa, valja da se on postavi vodoravno, ako budeš radio na motoru, nastoj da iglu uranjaš na isto mesto kaod oba štapa i uzmi u obzir da rastojanje, visina, nisu isti po ravni košenja pod 180°, jedna tačka je u plusu a druga u minusu, a sredina je uvek tačna. Tako je, uzeli su u preračun i opružnu karakteristiku vazduha. Sad imaš da se igraš, ja bi krenuo od njihove postavke pa onda na fabričku i onda od dva, da kažem, ekstrema je lakše osetiti razliku i zaključiti u kom pravcu težiti. Ne znam kako ti izgledaju vile, ako imaju podešavače, oni moraju takođe da se trimuju za svaku promenu, vrlo je složeno i istančano. Bitno je da dobiješ što bolji osećaj sigurnosti, nemoj da se povodiš po činjenju da je nešto dobro a prožima nelagoda i da ćes se navići i prevazići. Kad se čovek oseća sigurnim i bezbednim , ostalo se nadogradi.

Vazduh u štapu se ponaša analogno opruzi, moguće je da je Wilbers izvršio ukupan preračun i zaključio da sa njihovom oprugom umesto originalne treba više vazduha koji ima progresivnu karakteristiku promene sabijanjem, a moguće je i da istisnina bude veća, možda ne cele opruge već dela koji je uronjen u ulje u nekom datom položaju, ne poznajem štapove pa čisto teorestski. Preporučio bi ti da postupiš po njihovom uputstvu, ali bi valjalo da probaš i sa manje vazduha, odnosno praznog prostora, malo zezanja nije na odmet, mani čitanje.

(Izvini što sam bio nepristojan, znaš da te uvažavam inače.) Ovim sam valjda pojasnio poentu nebitnog. Ne znam koji je koificijent širenja ulja usled temperature ali je minoran, uzfred, u štapu može temperatura pri ekstremnoj vožnji da dovati i preko 90°C. Đunta druže, ja se nekako nebih mogao složiti s ovom usporedbom ... Za razliku od zadnjih amortizera (onih sa rezervarom) koji su "zatvoreni" hidraulični sistem, prednji amortizeri (vilice) spadaju u "otvoreni" hidraulički sistem i količina praznog prostora (air gap) nema direktnog uticaja na način koji ti spominješ ... Ali kao što već rekoh negdje ovdje... u ovim zimskim danima ljudi nemaju pametnija posla, pa krenu misliti ... a nije to za svakoga ... Nema veze da li je gas razdvojen fizički klipom ili membranom ko što je kod rezervoarskih amortizera, to je prevashodno zbog smanjivanja penušanja, ili nije, u oba slučaja se radi o zatvoreno graničnom sistemu. Ulje se posmatra kao konstantno telo, znači ne menja ukupnu zapreminu pod dejstvom pritiska, ne sabija se. ( Postoji doduše određene oscilacije koje se zanemaruju kod amortizera, bitne su u nekoj meri u kočionoj hidraulici, kod ekstremne takmičarske upotrebe.) Uranjanja štapa, jednako kao i kod amortizera, mora negde da istisne ulje, istisnina, a pošto se radi o ograničenom prostoru, zapremini, ulje se istiskuje u slobodan prostor, tj vazdušnu komoru koja mora da postoji inače bi hidraulični cilindar, štap pukao il izbilo ulje. Praktično dolazi do sabijanja vazduha i pojave nekog pritiska koji je neuporedivo manji u odnosu na amortizer, ali ga ima i čini neko dejstvo. Zapremina ulja je jednaka bilo monolitna, bilo razbijena i pomešana sa gasom, buni ta slika, ulje se gleda kao krut klip. Ne, ja se samo držim teorije koju je neko već odavno uspostavio i primenio, ništa ja tu ne izmišljam, pogotovu ne rupu na saksiji. U manualu postoji mera vazdušnog prostora i ja samo iznosim svoj način određivanja koji smatram kvalitetnim u svakom pogledu. Vazdušna mera je primarna i bitna da bude jednaka u oba štapa, ili težiti ka tome bar. Litarski izražena količina može da se prevede isto ko vazdušna, sipati ulje na rastojanju od dna, ili od vrha na tih 78 mm kolko je navedeno. Tih 78 mm je primarno, nebitno dal je >/< 589 ml, ne mora da se zna koliko je uopšte, sipa se do crte, a naravno da je lakše kad se zna inicijalna vrednost, prema tome se i kupuje. Naravno da idealne količine sipanog ulja ne garantuju ni ideln ni nivo ni idealnu jednakost, takođe pomenuto. Nisu ni bitne idealne težine, bitan je nivo na 78 mm. U sud, štap, može da se stavi na dno olovni teg istisnine 100ml, dolije 489 ml ulja, a u drugi štap 589 ml, nivoi jednaki a količine ulja različite. Sve te metode su ofrlje, sipaj 10 puta po razmerenih 100ml pa da vidiš kolku litru ćeš da dobiješ, pogotovu kuhinjskim mericama za mleko, brašno, so. Ne vidim šta je ovde nejasno i problematično, kao ni pojašnjenje šta je u svemu bitno, il bitnije i kako se projektuje posledično. Ako zameraš na tome, na ignore listu pa ne čitaš. Kolko je zapremina prazne staklene flaše Coca Cole, jel vaduh u njoj, jel onda zapremina vazduha 2 litre? Vazduh i njegova zapremina je pomenuta kao dejstvujući elemenat u hidrauličnom sistemu koji kao takav valja da bude jednak u oba štapa. Nije potrebno znati kolika mu je zapremina brojčano, već samo njegova granica u komori mereno od vrha štapa i postupajući po manualu, 78mm, ne stoji ništa drugo do navod iz njega, ustalom, teško da će se naći negde suprotan moj stav generalno. Prednja viljuška spada u amortizer i važe svi principi iako se radi o drugim vrednostima, primerice, u pojedine štapove se dodaje malo pritiska, mislim da stara Afrika ima priključni ventil na vrhu, kod BMW-a je recimo suprotno, štapovi se ozračuju, ali valja da se ostavi neki ravnotežni vazduh. Usput, BMW je prvi napravio hidraulični štap i ugradio u motorcikl. Kako god i kakve konstrukcije štapova bile, rukovoditi se manualom i visinom vazdušnog stuba prevashodno.

Mera je egzaktna, a to što neko neće da oseti nije merodavno u tehnici niti pa moguće, niko nema u dve šake apotekarsku vagu, al to ne znači da treba i tako da se razmišlja i radi, ofrlje. Ako je propisano toliko, nijedan razlog ne postoji da se ne teži i ne uradi, izuzeci imaju nad svojm stvari puno pravo činjenja al nemaju da kažu da 2 + 2 nisu 4, doduše, u srbiji je i to moguće.

Da bi sa bavilo bilo čime, valja da se razume problematika i rezultujući efekti i dobri i nus. DIY je u redu ali redovno osim dobre želje nema nikakve druge kompetencije, onda je bar nužno da se striktno drži fabričkog uputstva jer su to smislile hiljade inženjera koja od toga svaki dan jedu leba. Zapremina vazduha koja zavisi od nivoa ulja, mora da bude identična i u propisanoj veličini posledično nalivanju i merena pod određenim uslovima koje fabrika navodi, dal sa oprugom il ne itd. Alatka koju imam i slične, samo precizno dovedu nivo ulja u potrebnu visinu praznog prostora i to nema veze sa zapreminom u radu. Naravno da atmosferski pritisak utiče al je minoran i nebitan. Znam ja da je "zbunjujuće" što potenciram vazduh a ne ulje, "nije šija, neg je vrat", upravo tako. Vazduh, tj, njegova zapremina, kroz stvaranje i promenu pritiska utiče na rad vešanja. Ulje kao inertan medijum koči fizički klip i ima otpor prilkom pretakanja kroz ventile u njemu, zato mora da bude viskoziteta u nekom okviru projktovanog, ali gotovo da nikad ne dođe do tolikog nedostatka ulja da klip radi na suvo a štap oslabi, to je zato što se usled njegovog nedostaka padne stepen sabijanja jer ima previše praznog prostora, tj. zapremine sa vazduhom. Cela igra sa uljem i njegovim nivoom je u funkciji gasa i njegovog dejstva, al ne može da se govori o sipanju vazduha, to je jasno. Ja uvek razmišljam posledično, al džaba vredi, mislim u životu.

Nema drugih slučajeva, osim ako fabrički nije projektovano, nejednaki štapovi u naj manju ruku nepravilo habaju. Ko što sam naveo, istisnina utiče na nivo i logički je da promena ili dodavanje nekog uronjenog dela povlači i drugojačije punjenje, to takođe prostiče iz teorije koja je vrlo egzaktna u primeni. A vrlo jednostavno se dođe do približno tačne razlike u istisnini između opruga i definisanja količine ulja, odnosno nivoa.

Ne, određuje se količina, kubatura, vazduha indirektno preko nivoa ulja. Hidrulični štap je analogan radnom cilindru SUS motora gde je ulje klip a vazduh je prostor za sabijanje sa kompresinom komorom kad dođe do punog sabijanja štapa, potonuća motora. Znači, javlja se kompresioni odnos, stepen sabijanja, sa rastućom silom, pritiskom, pri sabijanju i koji otežava, prigušuje sabijanje, a pri ekspandiranju pomaže povratu. Zato je bitno da oba cilindra, štapa, imaju propisane jednake tehničke karakteristike jer se usled nejednakosti rezultujuća sila smiče u stranu, točak i vešanje teži da se krivi, što se i dešava praktično u tom slučaju. Lako je zaključiti da par ml ulja na 500-600 ml jeste malo, ali u kompresovanoj zapremini je neuporedivo veće, čito sam na netu da već 5ml razlike ulja izmešu štapova postaje primetno. Teoretski idealno jednake količine ulja ne garantuju isto takve zapremine vazduha, nekad i fabrika navodi nešto veću količinu ulja nego što je radno potrebno, zato i stoji visinski podatak i nužno odvađivanje. Kad se računa digitronom koji ne greši, ne retko se ustanovi da je došlo do greške pri prostom sabiranju a kamoli neće pri odmeravanju u sudu ma koji on bio, pogotovu ako se iz više puta naliva ko što je obično nužno, ja imam 3 menzure od 100, 250 i 500 ml. Zaostatak na zidovima je priličan, vreme ulivanja od uticaja, naročito kod gušćih gradacija, pa kapljanje, pa taloženje, pa prelivanje, a ni sam nivo u epruveti nije uvek jasan jer tečnost uz uvicu zida se kapilarno podiže, pa kad ima 6 merenja greška je neminovna, nemoguće ju je ne napraviti. Nivo tečnosti je uvek vodoravan i da bi očitavanje bilo tačno u menzuri, ona mora da se postavi u horizontalu, višeputno merenje u zapamćenom položaju je skroz netačno. Merenje visine putem šublera i sličnog nosi grešku ako su štapovi u kosoj poziciji, zbog samog ugla koji nije pod 90° ako se meri metrom ili iglom, uz sam zid je nivo viši nego na par mm ka sredini, a i na samoj sredini dolazi munjevito do penjanja tečnosti uz štapić. Sa kalibrisanim injektorom u osu cilindra sve bude pre svega tačno, jednako, čisto, brzo, bez libele i čak može i na čašu i tad se baš j. za sve.

Tegovi osciluju malo po težini, obično ostane trag gde su bili al zato i bude više tragova pa je dobro da se pouzdano zna gde je bio poslednji, naročito kad ih je više raspoređenih, odnosno razmaknutih. Kolko god da je netačno stavljanje tegova na mesto otpalih, to je svakako manji debalanas nego da ih nema. Kod lepljenja tegova, površina mora da bude čista i obezmašćena i tad nema otpadanja, al valja da se obeleži, crta nakon probnog balansiranja Marker flomasterom, kad se zalepi teg opcrta se okvir sa svih strana:

Jeste prost da ne može prostije, ali kod ovog što si postavio, mora da se radi pod libelu, ono što sam ja napravio bode u u osu i ne mora pod horizontalu.

Zapremina stuba, valjka, je njegova površina poprečnog preseka puta visina, ona se i navodu u tehničkom uputstvu koji je postavio Savan. Pošto vazduh ne može praktično da se sipa iz čaše i meri kubaturno, određuje se, meri, visinski u zadatom sudu, čizmi. Jednostavno i rizik greške je sveden na minimum ili potpuno eliminisan uz korišćenje namenskog alata. Ja imam 3 vrlo precizne menzure, uske a visoke, sipam uvek 5ml više zapremine i onda iz oba štapa izvučem višak alatićem i to je apsolutno jednako tačno.

Malo zbunjujuca izjava... Sta definise zapreminu vazduha u stapvima - Nivo ulja, zar ne? Pa ne sipamo vazduh u stapove pa da pratimo zapreminu vazduha... Da bi zapremina vazduha bila ista mora biti ista kolicina ulja u stapovima?? Ili sam ja sve ove godine radio pogresno ili sam ... Možda je zbunjujuće, ali nije. Zašto se navode oba podatka i koji je tačniji, odnosno, precizniji za definisanje i kontrolisanje. Takođe, zapremiska količina ulja je inicijalna, jednako ko kod agregata, sipa se x litara ulja a kontroliše na neki merač. Samim izlivanjem ostane neka količina na zidovima suda a da ne pominjem meračenje na flaše od kokakole itd. Takođe pri prostoj, brzoj, zameni ulja, ostane nešto u čizmi i praktično nivo može da bude promašen, malo ali ipak netačno. Kod nekih sistema se ubacuju podloške, druge opruge itd. pa samim tim i ta istisnina pomera nivo. Jedini način tačnog i pouzdanog definisanja je visinska mera nepunjenog dela i zato se i navodi kao postupak. Sem toga, lakše je preko alatića.

Visina stuba definiše zapreminu. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/64269-ulje-u-vilama-zamena-i-određivanje-nivoa/ Gugleto izbaci ovo, tvoj post: https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/111735-r1200rt-prednja-viljuska-pusta-ulje/&do=findComment&comment=1801423 ( Ako se ne vide slike, mogao bih da ih ispostavljam) Generalno, pregleda se stanje košuljice u cilindru čizme, stanje karike ležaja, zazor usled potrošenosti se ne oseća kad je sve spakovano, pravost i okruglina štapova, eventualna oštećenja i risevi koje valja sanirati i prepolirati radnu zonu celu, tad vešanje bolje radi a i pri zamani semeringa je to preporučeno obavezno, njih namastiti,sipati ulje i izjednačiti nivoe na visinsku meru koja je navedena, a ako nije, što tačnije naliti u jedan i premeriti visinu vazdušnog stuba i po toj meri iznivelisati drugi štap. Ulja se razlikuju po viskozitetu zavisno od proizvođača, ima na netu komparativnih tabela i na osnovu fabričke preporuke određene marke ulja izabrati neko drugo gledajući indekse cSt100, to je pod radnim režimom. Neko mešanje ulja zarad pomeranja viskoziteta se ne vrši procentalnim odnosom zapremina već putem obrasca indeksa viskoziteta, kalkulatori mogu na netu da se nađu. Sve podašavače postaviti na srednju vrednost i vožnjom fino podešavati, ako je vešanje meko, može i zbog potrošenosti, povišenjem nivoa ulja do 5%, retko do maksimalno 10%, se kruti ogibljenje a ako je i dalje nezadovoljavajuće, preći na sledeći viskozitet ulja, daljim ugušćavanjem hidraulika ulazi u nepravilan režim rada i moraju se zameniti pohabani delovi ili ići na pojačane.

Zapremina vazduha je primarna i mora-valja da bude identična u oba štapa, osim ako nije drugojačije projektovano, manje bitno dal je malo veća ili manja u mm.

@Nik_sa015- Nit je KTM tolko loš kolo iz svega izgleda, nit je BMW, današnji, tolko dobar kolko misliš, a ni nije tolko loš kolko bi neki želeli da bude, to je cela poenta mog gledanja stvari.