Ne mislim da sam u pravu al se trudim da iznesem svoj "rezon" čisto ko automobilista a ne kako bi ko motordžija hteo da bude. I meni se možda pogledom sa 2 točka više sviđa nešto što ste uradili al me ne dira ko auto vozača. Možemo ideje da pravimo u nedogled. Moj stav je da usaglasimo smisao poruke pa da onda se neko bavi dizajnom da bi dobili što efektniji i opšte prepoznatljiv simbol bezbednosti preko potreban za nas. Eto, ja ću uzmem neku gomilicu i dam ćerci da lepi po busu svaki dan, znači 4 komada, isto supruga. Nosiću u džepu i na semoforu sa motora deliti kroz prozor. Onoma što dele 24 Časa, dam za sok i ima da dele uz novine. Ima ta nalepnica veći potencijal nego što možda vidimo. (Da, i Mirku zalepimo) Zato sam i predlagao da se prizove neko kome je profesija propaganda i kome je ovo očas posla.

Mi smo još uvek malobrojna populacija pa samim tim i slaba i na našu tragediju, od mnogih omrznuta. Samo fali da na medijima motormrsci popunjavaju vreme ocrnjavajućim opisima kako obesni motorciklisti lome nedužne vozače. Ja sam imao par duela al sam se suzdržo i razgovorom pokušao da objasnim da mogu da me obore, da će verovatno biti krivi, da iako nisu nosiće me na savesti, da ih čeka zakonska sankcija a i lično vraćanje povrede, da sam ja slab na 2 točka... Čak sam imao reagovanje od obesnog i nasrtljivog na mene da sam u pravu i izvini mi se čovek. Svako od nas može da napravi grešku na žalost, al tako je. Nasrtaj može izazvati kontra efekat. Sasvim je moguće voziti auto i bezazleno "navući" motor da nastrada očas posla, a to su mnogi spremni da urade ionako. Da ne bude da sam ubačenik, baco sam ja i Zipo upaljač i cipelu a jednom me bolela ruka 3 dana kad sam ko pešak zveknuo jugišu što me ne pusti na pešačkom. I dan danas se nasmejem od zamisli kako mu zvonilo.

Motocikl dolazi od "Motorcycle" i izgovara se u Anglosaksonskom bez r. Jezik jeste živa stvar al to ne znači da trerba iskrenuti nečiji smisao. Ja vozim skutej, ja vozim motoj, to bi tako moglo da sledi tom logikom bez tog našeg, Vukovog R. Drug na drumu, odličan slogan. Nekad je bio rasprostranjen u celoj nekadašnjoj SFRJ i imao je malo drugačiji smisao, pomoć, ferplej i viteštvo na putu i dodeljivale se plakete i značke zaslužnim vozačima. Valja ga ubaciti na nalepnicu. Ono J smo već elaborilali i otkud ponovo ta tolika potreba za ja pa ja. Evo, sad mi proradi onaj kontra inat u meni, (ma ne zanima me nalepnica). Ne provocirajmo motormrsce, molim lepo. Opet slika gde naleće motor na auto umesto obratno. I dalje divljač (za odstrel) na putu. Ja bi lično metuo u znak stop drug na drumu i trougao sa okrenutim motorom. Ne ide da učim fotošop pod stare dane pa me ne terajte da teram nekog od drugara. Što neko ne uradi kako predlažem, da vidim-o dal sam u pravu i kako bi izgledalo.

Jovan Jovanović kaže motorcikl.

Hvala na pozdravu, posebno mi drag jer dolazi iz mesta gde sam ko momčić mnogo lepih leta proveo u ferijalnom kampu i prvi put vozio auto preko 200, neke 75, ostalo urezano za čeo život.

U Motoghostu: http://moto-oprema.net/plocice/ imaju original SBS u velikom izboru i verovatno ćeš naći i trkaću varijantu. Miki koji radi je motoraš sa iskustvom i daće preporuku. Ja sam sebi metuo na skuter keramiku i odlično koči odmah i ima sinhrono doziranje. Inače je i model za skuter i ulicu. Sad to nije merodavno za tvoje potrebe al vredi izneti. On reče da SBS od 10 godina u GP-u 7 puta je na prvim motorima. Koliko sam listao net, keramici treba minimum zagrevanja al je istih performansi do visokih temperatura i dobro se hlade. Najbitnije da roba bude original a ovo po svemu jeste, pakovanje, ugraviran kod na metalu plus ofarbana oznaka i mala reklamna nalepnica. Probaj, velike su šanse da imaju ono što ti hoćeš ili mogu da ti naruče.

Isčitah sve od početka po ovoj kiši. Bio na Beranovcu, 350 km po lokalnim krivudavim putevima, mnogo ispraksovo posle kurseva. Spreman za pistu, čekam Lazu ili nekog ko je voljan da me prihvati i malo poduči. Prvi lep dan slobodan i raspoložen pa ako je neko voljan da idemo tu sam.

Ima još slika al im nije tema za ovde. I treba da ti bude žao što nisi išo sa nama, a i nama isto. Itinerer sjajan pod Mojsinim vođstvom, jako mi koristio da naučim da vozim. Biće prilika opet za neku sledeću trku. No da ne ofujemo. Slike radio Mojsa dok ga nisu angažovali da snima kamerom pa supruga mu Dragana škljocala. Bel Ray Motolend trkaći tim je naš drugarski, komšijski, kumovski i mi smo pristrasno slikali da dočaramo lep ambijent. Slična atmosfera je bila kod svih, svi u dobrom raspoloženju bez incidenata, sve skromno ali puno duha i pozitivne atmosfere među boksovima. Tesno i gužva al se niko nije žalio da mu neko diro ili oborio motor, sve mirno i dostojanstveno. I što je najbitnije sve je prošlo dobro sem malo padova al to su trke. Da, vrlo lako je moglo bolje da se obezbedi trkalište, cisterna vode i mobil sanitarni čvor. Mogli bi da dođu nekoliko poicijskih motorista i da malo pokažu svoj neki deo obuke dobre vožnje ili neku atrakciju, pobrali bi aplauze sigurno i mi bi se svi osećali sigurnije na putu. Mnogobrojna deca bi im sigurno radoznalo prišla i eto nečeg lepopg. No kod nas je izgleda auto-moto sport u zapećku i samo zahvaljujući volji malog broja se održavaju kakve takve trke tako da organizatoru pohvale ipak.

Slikali smo tebe, tako da će pregovaramo oko tih tajanstvenih... Bilo nam žao da jedemo bez tebe, mi smo solidarni bajkeri pa pošto nisi bio na 2 već na 4 točka iz objektivno subjektivnih razloga, zadovoljili smo se lepinjom sa kajkmakom. Zato ti dođeš jagnje. I na kraju vatreni gledaoci Mojsa, Prtža, Dragana i Đunta

-/-

Ostali takmičari, izvinjavam se što ne mogu da propratim uz sliku.

Dača na startnoj crti Aplauz U brišućem letu Iberund

Bordo u pripremi Srećno Pred polazak po pobedu Danilo Mladenović na pol poziciji

Danilo Mladenović u iščekovanju

Šampion Marko Stošić na pol poziciji Merkanje pred start Sledi još

Poslednja kontrola pred start Markovog motora Oblačenje Marka pred polazak Kopčanje trkaće kacige Shoei Šampion polazi

Još: Tata Bane Stošić preslišava jel sve uradio Mama Sanja Stošić sluša padok raport Tata Pile zadovoljno Trim pred polazak Sledi još

Još slika sledi: Gužva u boksu Sipanje trkaćeg goriva tačno na meru Tajanstveni zahvati Pileta i Sebe Glavni "snimatelj" Mojsa

Evo malo amaterskih slika. Bili smo da pružimo podršku našem Afrikancu, Bordou, Motolend timu. Spoljni izgled boxa.

Nisam bio na pisti od mladih dana. Ovo je mnogo jadno i bedno i svaka čast etuzijazmu trkača. Ne da se nije napredovalo od nekad nego unazad. Kad sam video travu do kolena i neimanje sanitarnog čvora sve mi je bilo jasno. Mnogi misle da je problem obezbediti stazu, pa nije, jedan bus Policajaca bi sve lako i kvalitetno rešio. U krivini pre boksa, redar je seo unutar žute trake baš na mestu gde bi neko izleteo otkazivanjem kočnica pošto nije mogao da ubedi gledaoce da se pomere, a i nije se trudio. Na zidiću su sedela deca uz samu stazu, ne starija od deset godina, ne znam ko ih je doveo i pustio tu. Igrala se i sreća je da niko nije pao na stazu. Slažem se ja da se sve ovo radi uz svesan lični rizik, al ipak to nije u privatnom dvorištu zatvorenog tipa već javna sportska manifestacija koju mora neko da odobri i samim tim pokrije sigurnost svih. Potez saniteta govori bolje od svih komentara.

Divno. Moja mlađa, 10, oće na skuter, čim me vidi na ulici, ajd tata krug. Sad i ova starija kao učila bi kad supruga krene. Kad počne opet lepo, na Adu pa će učimo. Mada je grad mnogooo nezgodan, da ne kažem opasn za vožnju.

Hvala opet na pozdravima. Nije da se k. al dobro nam ide, pogotovu uživanje. Da, tero me Seba da sednem na Hondu R ne bi li je potero, ne mogu da dignem nogu od trbušine, al sam obećo drugaru na Savi da ću da probam njegovu novokupljenu Afriku. Čitam malo forum i vidim da nije loše što brojnije učešće nas ispisnika trećepozivaca, ako ništa drugo ono zbog mnogo drumskog i uličnog iskustva i na 4 točka. Kuriozitet je da mi se i supruga primila na motor i mislim da će i ona uskoro na Frija. A presedan je da ćerka, 16, neće. Jedva je prevari pre neki dan da prvi put sedne da je odbacim do škole.

Posle 350 kilometra vožnje po lokalnim putevima koje je Mojsa našo na vojnim kartama, definitivno sam osetio grip na 2 točka i u povratku od Topole, pošo sam prvi obarajući po onim dugim podavlskim krivinama i Bome kad dođosmo kući, Seba011 reče ne bi ja tero tako skuter. Ja na 2 točka gledam racionalno kao prevozno sredstvo sa što manjim troškovima tako da sumnjam da ću sesti na nešto pošteno. Al nikad se ne zna, tako sam i viko za Frija sa kojim sam počeo. Ne kapiram ljude koji sednu po prvi put na hiljadarku a znam i takve.

Postoji aktivna i pasivna krivica. Aktivna gde je evidentno da je neko učinio nešto a pasivna se teško dokazuje. Recimo, koloko puta sam mogao da isceniram i sudar ili da padne motorciklista time što sam lukavo prošao ili se postavio ili pak iznenada zakočio, možda napravio mošu volanom. Postoji niz sitacija gde je neko mogao da spreči ili izbegne nezgodu a nije, već jednostavno pustio da se desi. Naj surovije recimo da ne upozorim na pešaka koga puštam, ili taj iz busa da ti nije mahnuo. Šta misliš da je bio neki alvirovićev pobratim i kladio se sam sa sobom dal ćeš pasti ili ne. (Pavel je u ovom mom postu sasvim slučajno, molim te ništa tendenciozno zaista. )

Jedno od osnovnih pravila voženja je da nema predpostavke, što ne vidim-ne vidim i nema valjda nije,neće,nema,ne može, uvek mora biti suprotno,jeste, hoće,ima, može... Konkretno, bus stao, odma mora oprez kočenje... jer ko zna šta se krije iza njega ko što je ispalo. A što se tiče rupa, davno sam presto da ih nišanim jer ih toliko ima da bi sama vožnja mogla da se svede na šotu izmeđ rupa. Ozbiljno mislim, pratim ih al uvek delimično jer je primarno gledati saobraćaj i ono ostalo, al kad me supruga ne vidi.