U Motoghostu: http://moto-oprema.net/plocice/ imaju original SBS u velikom izboru i verovatno ćeš naći i trkaću varijantu. Miki koji radi je motoraš sa iskustvom i daće preporuku. Ja sam sebi metuo na skuter keramiku i odlično koči odmah i ima sinhrono doziranje. Inače je i model za skuter i ulicu. Sad to nije merodavno za tvoje potrebe al vredi izneti. On reče da SBS od 10 godina u GP-u 7 puta je na prvim motorima. Koliko sam listao net, keramici treba minimum zagrevanja al je istih performansi do visokih temperatura i dobro se hlade. Najbitnije da roba bude original a ovo po svemu jeste, pakovanje, ugraviran kod na metalu plus ofarbana oznaka i mala reklamna nalepnica. Probaj, velike su šanse da imaju ono što ti hoćeš ili mogu da ti naruče.

Isčitah sve od početka po ovoj kiši. Bio na Beranovcu, 350 km po lokalnim krivudavim putevima, mnogo ispraksovo posle kurseva. Spreman za pistu, čekam Lazu ili nekog ko je voljan da me prihvati i malo poduči. Prvi lep dan slobodan i raspoložen pa ako je neko voljan da idemo tu sam.

Ima još slika al im nije tema za ovde. I treba da ti bude žao što nisi išo sa nama, a i nama isto. Itinerer sjajan pod Mojsinim vođstvom, jako mi koristio da naučim da vozim. Biće prilika opet za neku sledeću trku. No da ne ofujemo. Slike radio Mojsa dok ga nisu angažovali da snima kamerom pa supruga mu Dragana škljocala. Bel Ray Motolend trkaći tim je naš drugarski, komšijski, kumovski i mi smo pristrasno slikali da dočaramo lep ambijent. Slična atmosfera je bila kod svih, svi u dobrom raspoloženju bez incidenata, sve skromno ali puno duha i pozitivne atmosfere među boksovima. Tesno i gužva al se niko nije žalio da mu neko diro ili oborio motor, sve mirno i dostojanstveno. I što je najbitnije sve je prošlo dobro sem malo padova al to su trke. Da, vrlo lako je moglo bolje da se obezbedi trkalište, cisterna vode i mobil sanitarni čvor. Mogli bi da dođu nekoliko poicijskih motorista i da malo pokažu svoj neki deo obuke dobre vožnje ili neku atrakciju, pobrali bi aplauze sigurno i mi bi se svi osećali sigurnije na putu. Mnogobrojna deca bi im sigurno radoznalo prišla i eto nečeg lepopg. No kod nas je izgleda auto-moto sport u zapećku i samo zahvaljujući volji malog broja se održavaju kakve takve trke tako da organizatoru pohvale ipak.

Slikali smo tebe, tako da će pregovaramo oko tih tajanstvenih... Bilo nam žao da jedemo bez tebe, mi smo solidarni bajkeri pa pošto nisi bio na 2 već na 4 točka iz objektivno subjektivnih razloga, zadovoljili smo se lepinjom sa kajkmakom. Zato ti dođeš jagnje. I na kraju vatreni gledaoci Mojsa, Prtža, Dragana i Đunta

-/-

Ostali takmičari, izvinjavam se što ne mogu da propratim uz sliku.

Dača na startnoj crti Aplauz U brišućem letu Iberund

Bordo u pripremi Srećno Pred polazak po pobedu Danilo Mladenović na pol poziciji

Danilo Mladenović u iščekovanju

Šampion Marko Stošić na pol poziciji Merkanje pred start Sledi još

Poslednja kontrola pred start Markovog motora Oblačenje Marka pred polazak Kopčanje trkaće kacige Shoei Šampion polazi

Još: Tata Bane Stošić preslišava jel sve uradio Mama Sanja Stošić sluša padok raport Tata Pile zadovoljno Trim pred polazak Sledi još

Još slika sledi: Gužva u boksu Sipanje trkaćeg goriva tačno na meru Tajanstveni zahvati Pileta i Sebe Glavni "snimatelj" Mojsa

Evo malo amaterskih slika. Bili smo da pružimo podršku našem Afrikancu, Bordou, Motolend timu. Spoljni izgled boxa.

Nisam bio na pisti od mladih dana. Ovo je mnogo jadno i bedno i svaka čast etuzijazmu trkača. Ne da se nije napredovalo od nekad nego unazad. Kad sam video travu do kolena i neimanje sanitarnog čvora sve mi je bilo jasno. Mnogi misle da je problem obezbediti stazu, pa nije, jedan bus Policajaca bi sve lako i kvalitetno rešio. U krivini pre boksa, redar je seo unutar žute trake baš na mestu gde bi neko izleteo otkazivanjem kočnica pošto nije mogao da ubedi gledaoce da se pomere, a i nije se trudio. Na zidiću su sedela deca uz samu stazu, ne starija od deset godina, ne znam ko ih je doveo i pustio tu. Igrala se i sreća je da niko nije pao na stazu. Slažem se ja da se sve ovo radi uz svesan lični rizik, al ipak to nije u privatnom dvorištu zatvorenog tipa već javna sportska manifestacija koju mora neko da odobri i samim tim pokrije sigurnost svih. Potez saniteta govori bolje od svih komentara.

Divno. Moja mlađa, 10, oće na skuter, čim me vidi na ulici, ajd tata krug. Sad i ova starija kao učila bi kad supruga krene. Kad počne opet lepo, na Adu pa će učimo. Mada je grad mnogooo nezgodan, da ne kažem opasn za vožnju.

Hvala opet na pozdravima. Nije da se k. al dobro nam ide, pogotovu uživanje. Da, tero me Seba da sednem na Hondu R ne bi li je potero, ne mogu da dignem nogu od trbušine, al sam obećo drugaru na Savi da ću da probam njegovu novokupljenu Afriku. Čitam malo forum i vidim da nije loše što brojnije učešće nas ispisnika trećepozivaca, ako ništa drugo ono zbog mnogo drumskog i uličnog iskustva i na 4 točka. Kuriozitet je da mi se i supruga primila na motor i mislim da će i ona uskoro na Frija. A presedan je da ćerka, 16, neće. Jedva je prevari pre neki dan da prvi put sedne da je odbacim do škole.

Posle 350 kilometra vožnje po lokalnim putevima koje je Mojsa našo na vojnim kartama, definitivno sam osetio grip na 2 točka i u povratku od Topole, pošo sam prvi obarajući po onim dugim podavlskim krivinama i Bome kad dođosmo kući, Seba011 reče ne bi ja tero tako skuter. Ja na 2 točka gledam racionalno kao prevozno sredstvo sa što manjim troškovima tako da sumnjam da ću sesti na nešto pošteno. Al nikad se ne zna, tako sam i viko za Frija sa kojim sam počeo. Ne kapiram ljude koji sednu po prvi put na hiljadarku a znam i takve.

Postoji aktivna i pasivna krivica. Aktivna gde je evidentno da je neko učinio nešto a pasivna se teško dokazuje. Recimo, koloko puta sam mogao da isceniram i sudar ili da padne motorciklista time što sam lukavo prošao ili se postavio ili pak iznenada zakočio, možda napravio mošu volanom. Postoji niz sitacija gde je neko mogao da spreči ili izbegne nezgodu a nije, već jednostavno pustio da se desi. Naj surovije recimo da ne upozorim na pešaka koga puštam, ili taj iz busa da ti nije mahnuo. Šta misliš da je bio neki alvirovićev pobratim i kladio se sam sa sobom dal ćeš pasti ili ne. (Pavel je u ovom mom postu sasvim slučajno, molim te ništa tendenciozno zaista. )

Jedno od osnovnih pravila voženja je da nema predpostavke, što ne vidim-ne vidim i nema valjda nije,neće,nema,ne može, uvek mora biti suprotno,jeste, hoće,ima, može... Konkretno, bus stao, odma mora oprez kočenje... jer ko zna šta se krije iza njega ko što je ispalo. A što se tiče rupa, davno sam presto da ih nišanim jer ih toliko ima da bi sama vožnja mogla da se svede na šotu izmeđ rupa. Ozbiljno mislim, pratim ih al uvek delimično jer je primarno gledati saobraćaj i ono ostalo, al kad me supruga ne vidi.

Bogami, da se u Francuskoj, Parizu ogreše ovako o motore, pito bi ih dal bi posle smeli i da pomisle a kamoli da urade ono što su uučinili. Uticaj se nađe uvek i te kako.

Bio skuterom na moto trci u Kraljevu sa još dvoje iskusnih motorista da pružimo podršku našem Afrikancu. U prolasku posle cilja sišli smo na stazu i Marko nas je pozdravio "paljenjem" gume i na taj način između ostalog mi učinio častvenijim dobrodošlicu na 2 točka. Zaista sam oduševljen moto populacijom, nije tako bilo u moje autombilističko doba.

Posebna je priča kako motoristi svojom vožnjom mogu inicirati nesreću, prvenstveno brzom vožnjom u sitaciji ko što si bio ti, ne očekujući da će tako brzo da doleti, plus smatrajući da neće obići kolonu u raskrsnici, a on je sve suprotno uradio. Na žalost, mora se voditi računa i ovakvim, bez obzira što nisi kriv, uvek ostaje grižnja pitanjem dal je mogla da se izbegne nesreća da se sačekalo još par sekundi. Ne znam da li si dao migavac, to je u Beogradu luksuz, bez ljutnje, i da jesi to verovatno ne bi pomoglo. Možda ispružena ruka sa okrenutim dlanom prema njemu. Nisam pristalica ovog nemuštog jezika al često u kolima koristim šaku kad vidim da neko oće preko pešačkog a ja stao da prođu. Na sreću je prošlo lako, ti si ispo više nego dobar. Osnovni način postavke na 2 točka je da se smatramo nevidljivim kako reče neko na forumu. Ako rezonujemo, ma valjda me vidi, valjda neće, od toga nema ništa, samo problem.

Pablo je na kursu dobre vožnje objasnio ovaj fenomen. Naime, silueta koja nam se približava spreda pravolinijski je mala i polako raste kako nam je bliža, sporije je uočavamo i teže prepoznajemo njeno kretanje, brzinu i momenat susreta nego kad nam je kretnja popreko. Slabljenje uočavanja se povećava ka periferiji od središne ose našeg pogleda tako da praktično krajnje levo i desno, pod nekim uglom od 90° jednostavno ne vidimo. Ovo jeste objašnjenje tog čuvenog izgovora. Na žalost ovo je čest uzrok nezgoda sa teškim posledicama i dešava se uglavnom kada vozilo iz bočne ulice ulazi na glavnu saobraćajnicu. Vozač ne vidi motorcikl, ajd da kažem objektivno zbog fizionomije oka, kreće u raskrsnicu i zbog svog kretanja silueta motora mu se javlja kao poprečna kretnja koja se uočava, on se ukopava neposredno ispred motora i tragedija je tu, pogotovu što se zbog neiskustva i ne znanja panično motorista koči, blokira prednji točak, pada i proklizavanjem udara. Isti slučaj je kada vozilo dolazi motoru u susret i hoće da skrene levo presecajući mu put. Nemačka istraživanja su pokazala da pravilnim kočenjem umesto pada i udranja, motor bi mogao da se zaustavi na 5 m od prepreke u koju je udraio. Ove dve sitacije su najčešće saobraćajke. Pablo je preneo savet da nailaskom na ovakve sitacije treba ševrdati motorom i na taj način pojačati svoju uočljivost. Svi moramo da budemo svesni ove negativne pojave, da ne vidimo bočno baš dobro i da malo duže zadržimo pogled, a da kad smo na 2 točka da znamo da nas onaj sa boka skoro sigurno uvek ne vidi. Ja lično skoro uvek ablendujem i svirkam pripravan za kočenje sa po 2 prsta na ručicama, a često i podkočujem. Sad se spremam da ugradim Fibrin ablendiomat sa funkcijom i dodatnog svirkanja sirenom. Što neko reče, bolje da me psuje živog nego da mi se izvinjava pokojnom.

Mislim da bi francuska "terapija" bila primerana za sve.