Komunikacija je poželjna ali nije obavezna i ne treba zasnovati odnos na takvoj osnovi. Prodavac mora da bude uvek korektan i dostojnog poštovanja prema kupcu makar on bio ljutite i namrgođene face. Ako nisam raspoložen za priču ne pada mi napamet da se ulizujem nekom da bi on imao korektan stav prema meni.

Svaki čuvar uobrazi ponekad da je šerif Meklaud i svašta mu može pasti na malu pamet. Ubuduće vežbam glavomet sa kacigom. Posle ovoga, definitivno izbegavam OMV iako su mi na prolazu. Vreme je da potrošači uzmu stvar u svoje ruke i svojim bojkotom dovedu stvar u normalu. Ja ne sipam gorivo nikad sam osim kad kontrolišem potrošnju. Neću da prljam ruke smrdljivim pištoljima a i smatram da ako se samoposlužujem da gorivo mora biti jeftinije. Kacigu ne ostavljam na motoru. Kapiram i ja njih i krađe al ne dopuštam da me neko apriori smatra i tretira lopovom i vređa. Kulturno je pomeriti svoje vozilo na parking ili motor ako je gužva da bi sledeći odmah mogao da toči po naplati.

Kad premotam film, na Banjici kod solitera, uvek kad točim izađe čovek iz obezbeđenja i stane podalje od mena al na izlazu sa pumpe i uvek me gleda. Očigledno diskretno šacuje spreman da reaguje. Baš ću da provociram da se preparkiram. Supruga dobacuje da ih mnogo kradu bežanjem. Jeste neka turobna atmosfera za razliku od Petrola, bar ja tako doživljavam. Da, i to kacigom. Uvek postoji način da se lepo sporazume ako neko hoće.

Odmah inspekciju, nadležna je za sve a ne samo za materijalno ponašanje. Ja sam sipao na Adi dizel pre par godina, stao mi auto sutradan, izvadio od 10l jedno 6 vode i mulja. Reklamiro poslovođi, reko nemoguće i baš ga briga. Reko, šta misliš da je supruga pošla sa detetom hitno kod lekara i da se desi da stane zbog vas, samo sležec ramenima. Pokušao sam da pošaljem pritužbu na neke mail adrese, mislim samo da sam našao bugrske, vraćao mi se mail kao odbijen i nepoželjan. De fakto ne postoji elektronski način komunikacije nit telefon, ko da su inkognito ovde. Dalje, neko je izneo da su sve pumpe u franšizi i nemaju veze sa OMV-om osim obaveze snabdevanja gorivom. Inače, u dizel gorivo sipaju aditiv koji nagriza semeringe što uzrokovati ozbiljne kvarove. Drugar ima servis dizel pumpi visokog pritisaka, njegov savet, zaobilazi u širokom luku. Takođe, muljaju sa količinama, samo recite ne treba račun, kasirka ge ne utrpava, samo sagne glavu u kasu i oćuti mirno. Ja sam imao slučaj na Molu u JKerkoviću da jurnuše kad sam preparkiravao kola. Verovatno imaju krađa al to nije razlog za takvo ponašanje. Ja sam inače prešao na Petrolu da točim. Da, imaju nebulozu, prijem smene i zatvaraju pumpu na pola sata, desilo mi se par puta noću da čekam ko mentol a nisam mogao dalje. Sramota.

Zasto niko ne da komentar o tome? DRUG NA DRUMU - BUDI DRUG... Sta bolje zvuci? Meni je bolje : Drug na drumu - asocira na nekog ko ce da ti blica kad vidi radar patrolu, ko ce da ti stane i ponudi alat ili telefon ako si u kvaru ... ovo drugo Budi drug - opet aktivira osnovnu srpsku osobinu inat "oću boli me Q, budi ti drug pa se skloni meni...." Najbolje da bude BUDI DRUG NA DRUMU! ;D I da pomirimo supruga i ja stavove, odlično.

Baš si drug, BUDI DRUG...

Ajd, BUDI DRUG, pusti godine...

BUDI DRUG, ne čikaj me.

Moja supruga, da lepo zvuči u bilo kojoj sitaciji i nameri, BUDI DRUG, pusti me da, daj mi prednost, pomeri se da prođem...zaista je dobro.

Neki ostaci lepka se skidaju alkoholom.

Mante se ljudi opreme koja nema neki sertifikat. Ja gledo na Diskaveriju neko bacanje lutke iz kombija gde običan đins bude bolji od tamo nekih pantalona. Nije bila moto demonstracija. Motoholik, adminstrator me opomenuo da ne propagiram farmerice kao moto opremu i on je u pravu. Ajd bolje ove sa nekakvim ojačanjima nego obične al sve je to daleko od onog pravog.

Jakna nije baš avio, pilotska, već je za upotrebu za kretanje peške. Ma kolkio sam sklon improvizacijama ne volim ono, ma mož da prođe. Za motor mora da bude kako tako sertifikovana. Ova jakna sigurno nema jake šavove za padanje, rajfesluš nit je sam materijal predviđen za trenje po putu, tako da dodavanjem protektora ili nošenjem ispod njih ne bi bio siguran da sam se adekvatno obezbedio. Jednostavno nije moto jakna.

Pošto je sve rešeno, iako se ne slažem neću da iniciram raspravu. Šta god da se mete bolje je nego ništa a sledeću ćemo opet debatovati. Ajd da to zaključimo i da u utorak u Balanseru recimo damo pare. Ako treba ranije, doneću ja čim pre. Nemoj da čekamo Novu Godinu što reče Scuba. Daj ovo na štampanje a lako ćemo posle da zakeramo i pravimo nalepnice sami za sebe. Nisam pratio baš, jel izostade Drug Na Drumu. Ako se insistira, uradi 2 dizajna pa ćemo i to da podelimo, jedanu na auto, drugu na motor...

Ima navedono višlje tema o falš uljima. Zbog potrošnje i ukazivanja na mogućnost falsifikata ja sam se odlučio na Q8, polusintetika 15 w 50, 590 Din. Ulje je originalno, sponzori su mom drugaru, nekadašnjem auto šampionu Jovici Milovanoviću odnosno njegovim sinovima Mirku Nemanji. Oni u motorcikle sipaju Q8 moto ulje.Imaju i mineralno 10w40. I sigurno je original Bel Ray. Pošto je u pitanju skuter bez lamela, dodao sam malo LM grafita, molibdendisulfata. Auto ulja imaju njega u maloj količini i zato može kvačilo proklizati ili tvrdo šaltati al to nije zbog kvaliteta ulja u odnosu na sam agregat. Aprilia Pegaz ne pravi razliku i auto ulje ne utiče na šaltanje.

Drugar toči na Dejtonki, ja sipao na Žarkovu na izlaznoj strani, na ulaznoj ne postoji, i kako neko reče ima ga na Eko pumpi na Tošinom bunaru i na izlaznom Zmaju na auto putu ka Surčinu. Europremium bmb 95. Može se pitati Nis na kojim pumpama ga sve ima u Srbiji. Nemoguće da je samo Beograd snabdeven.

I šleper je deo saobraćaja, i njega treba prestići, zalet caunterstiring i op, a i vozati se iza njih. Oprez svakako i nadajmo se da neće zatvaranje trajati dugo. Ja jesam, javno se prijavljujem i kad bude, slobodno pusti cirkular pp. Šta sam zaboravio. Tri moje ture van grada su bile pored ostalih i sa Mojsom. On vozi daleko duže od mene, išao je na mnoge ture sa društvom sa foruma. Vozimo istom putanjom, nameštamo motor ispred krivine na istom metru, kočimo takođe uvek na istom mestu, mogao bih na put oko sveta iza njega ( on je na Pegazu 650), jednom rečju vozimo isto. Zašto, zato što smo zajedno prošli kuras i naučili se ispravno vožnji. U drugoj turi svi ostali su drugačije terali al oni nisu BJB školarci.

Vladane, neću zaboraviti. Ja sam ispričao svoju priču, kako sam na kursu saznao kako da vozim i potom vežbanjem postigo neko znanje. Kad se skrene od Sopota do Aranđelovca, nema ni čoveka ni auta, neverovatno. Podloga dobra, ima uspona i nizbrdica i svakakvih krivina, sve pregledno, nema ni stena ni ambisa. Sjajno za vožnju u malim grupama koju bi neko ala Laza predvodio i svojim stilom pokazivao sve šta i kako treba. Inače čitav put preko Avale je mnogo lep za vožnju i preporučijem svakom taj itinerer. I ja bi voleo da odem sa Lazom na pistu i da sednem ko suvozač i da obara motor dok se ne u tronjam od straha, da vidim dokle se može, pa iza njega svojim motorom i udri dok ne okliznem. Al to za neku budućnost ako Bog da. Ja sam malo možda preuranio sa idejom proistekle iz lične želje i neostvarene ambicije. tražim "žrtvu" za Adu Huju, da me neko dalje podučava, nema nikog da me prihvati a sam ne smem. Al fakat da treba omasoviti ovaj kurs i unaprediti ga. Pa nek se Laza ili ne znam ko, profesinalno opredeli za to i nek zarađuje za hleb.

Gospodo, Prijatelji, Braćo, Dame... vreme je da se razmišlja o pravoj školi. Drugo odslušavanje predavanja me je podsetilo i utvrdilo na postulate voženja. Na jednokratnom predavanju mnogo toga nam je svima novo, nepoznato i neshvatljivo pogotovu što smo svi pomalo tvrdoglavo sujetni i nakrivo naučeni sa pozivanjem na dugogodišnju pogrešnu praksu i svoju i uličnih „trkača“. Takođe, sram nas je da pitamo nejasno, a sve nam je tako na prvo slušanje a i zbog obzira smatramo neumesnim da zapitkujemo „gluposti“ i trošimo dragoceno vreme. Mislim da škola mora da ima višednevno predavanje sa čak i aktivnim preslišavanjem. Posle svog prvog kursa u Zr, prešao sam po gradu hiljadarku gde je više preživljavanje nego vožnja kojom se može primenjivati naučeno, jednostavno se pažnja preusmeri na nešto drugo i nema se vremena da se formira stečeni refleks, odnosno ponašanje kako je naučeno i kako je jedino moguće. Ovih par stotina koliko sam prešao neposredno posle ponovnog slušanja predavanja je doprinelo da steknem potrebnu rutinu. Uhvatio sam sebe da mi se već formirao refleks kanterstiringa što smatram osnovom za vožnju na 2 točka. Iza predavanja mora da ide višeputna praksa ali bi i ona valjala da se primeni u realnim uslovima. Ovaj itinerer od Avale pa preko Sopota i Knića do Mrčajevca, ne znam ni ja gde sam bio verujte, nekih stotinak kilometara bez saobraćaja je lepo mesto gde bi se mogao organizovati jednodnevni školski reli sa malim grupama. Vožnjom na Taru sam konačno dostigao nivo da smem da se upustim na put al nikako da se zavaravam da sam naučio sve tajne i majstorije vožnje na 2 točka. A podsećam da sam prošle sezone prešao 4,5 k a ove već preko 3. Akcenat dosadašnjih kurseva je bio na pravilnoj tehnici vožnje a bezbednost u opštem saobraćaju je malo potisnuta. Vožnja pogotovu u gradu izuskuje mnogo veština, sposobnost predviđanja mogućih opasnih sitacija a i poimanje grešaka koje motoristi u rade inicrajući posledičnu krivnju ostalih vozača. Prvu pomoć svi nipodaštavamo smatrajući da se sve rešava okretanjem broja 94 i pravdanje svoje već spremne pasivnosti zbog tobož mogućnosti da nanesemo veću posledicu. Zapitajmo se svi da li bi se tako ponašali ako bi povređeni bio naš suvozač, supruga, devojka, sin ili ćerka, brat, sestra...Ovaj segment bi svi trebali da pojačamo, da imamo kratak slikoviti podsetnik uvek sa sobom i da praktično prođemo pokaznu vežbu, pa kad nekoliko puta recimo skinemo nekom kacigu i poturimo paklo cigara ispod glave, ili vežbamo reanimaciju, ostaće nam trajno zapamćeno. Naravno, duže školovanje ne može biti zasnovano na dobrovoljnoj bazi. Višednevna škola mora da košta, što zbog relanih troškova što zato što nije u redu da neko posvećuje svoje dragoceno vreme u nedogled. Ja sam neizmerno zahvalan na voluntarizmu svim u organizaciji i trajno ću biti obavezan. Neću da ulazim u dalje teoretisanje, al škola bi mogla biti razvrstana u nekoliko kvalitativnih stepena, sa knjigama i praktičnom podukom i na pisti i drumu. Neću da ulazim u ko, šta, kako, zašto, pošto, ne nudim odgovore al sam voljan da pomognem ako ikako mogu. Šta god bilo, ponovo ću se prijaviti na kurs, zaista nije dosta jednom.

I ja smatram da Olsizn varijanta ne može dati raspon od 10 do 40° ( na suncu 55°) kako se obično koristi motor. Ja imam zimsku koja sa dodatnim duksom odrađuje do nekih 25 kad se skine postava. Za leto je većina potrebe po gradu i tu dok se stoji nema pomoći mada mi je goretex jakna sasvim zadovoljavala letos, al vidim da u moto izvedbi košta hiljadraku što ne bi dao ni u ludilu. Mislim da ove meš varijante bi bile sasvim prihvatljive po vrućini a imaju dodatne postave kad uvati noć ili kiša a tu su temperture oko 15°. Ja nosim veliki kofer i uvek nosim i dodatni topli duks. Generalno je veći problem pokriti vrućinu i iznenadno zahlađenje koje može da uvati na putu, nego zimsku vožnju za koju se svi spremimo unapred. Bilo bi korisno da se jaknama skidaju rukavi pa uz posebne štitnike za laktove bi bila ko prsluk što bi u gradu mnogo olakšalo vožnju. Ima jedna Daineza al košta mnogo. Mislim da je grad naj nekonformniji za vožnju zbog čestih stajanja i povišenog adrenalina zbog opasnosti, dok na putu em duva em vožnja može da bude opuštenija. Hvala marko na savetu, već razgovarao i dogovorio se za posetu Zemunu. Ima još nekoliko varijanti a i biće još iskustvenih predloga.

Dal nekom pada na pamet da postoji možda nečiji interes da organizuje ovako nešto slično ?

Ma kad je vruće, vruće je i u majci. Imam profi aerodromsku jaknu od Goretex-a. Prošle sezone sam je nosio celo leto, možda par puta na onih 40 u gradu nisam, zaista jako dobra po vrućini i naravno po hladovini. Ima ponuda jakni od meša i to bi valjda zadovoljilo kolko tolko po vrućini? Gladijator mi se sviđa jer nudi kompletnije protektore a i prihvatljiviji je možda za sunce. Perforiraju se malo protektori burgijicom, trebalo bi da pomogne. No problem šta preko njega, neka jakna sa izvađenim protektorima? A koje enduro jakne što reče Abdulah?

U grupama na splav a na livadi pored na gomilu.

Ovo je post koji nisam hteo da objavim neposredno nakon kursa al sam sad „isprovociran“. „Žao mi je što se desila mala nezgoda na kursu . Sevši na motor, svi smo pošli uz rizične merdevine kako reče Pablo. Drago mi je da svi delimo isto mišljenje o kvalitetu i značaju škole, jer to ona jeste iako je tako kratka. Juče sam Sa Mojsom i Pržom išao na moto trke u Kraljevo da pružimo podršku našem Afrikancu. Mojsa je iskopo itinerer ko sa vojnih karata časna reč, nigde saobraćaja, put sa svim mogućim momentima koji nas mogu zadesiti. Najzad sam imao mogućnost da u praksi primenim i treniram sve što sam naučio u školi, iznenadno kočenje, izbegavanje prepreka, i u krivini, postavljanje pred krivinu i naravno obaranje kanterstiringom. Mojsa je išao ispred i služio ka reper, a nekadašnji trkač Prža iza. Bukvalno nigde nisam upao u rupu, nisam ni proklizao naletavši iznenada na mokar šljunak. U gradu sam sedeo na skuteru malo više nazad i ruke nesvesno oslanjao na korman. Sada sam stalno ponavljao ono Lazino „smooth“ i telo se samo pomerilo napred, noge uprle o pod a ruke u „pileći let“. Pri povratku smo se vraćali preko Mladenovca. Posle podmazivanja Kineza kajmakom, krenuo sam prvi sa otvorenim gasom. CVT prenos ima manu i u dugim krivinama se ponaša drugačije zbog automatske prenosa, ko da ide na leru. Morao sam bukvalno da izdoziram konstantni gas kako nas je učio učitelj da ne bi motor usporavao u brdu, čekao izlaz i otvarao ga. U dugim nepreglednim harnadlama koje su uvek neprijatne, pogledom sam bežao iz nje i ruka i telo u kanterstiring, koleno se samo izbacuje napolje i motor poleže još više bezbedno slušajući i vodeći me napolje. U tim podavalskm krivinama prvi put sam osetio grip poznat mi sa 4 točka. Kad smo stigli u sumrak kući, Seba koji nas je sustigo u Topoli sa R Hondom, reče mi, “vozi Miško“. „ Za prošli vikend, bilo nas 2 motora sa suprugama, 2 solo i ja skuterom sa suprugom na Taru. Samo su mi umicali na pravcima uz Debelo Brdo, po krivinama i tek niz, ja brži od njih. Iako udvoje obarao sam skuter skoro do kraja pa me Seba zamolio da ne činim to više. Ne hvalim sebe, već kurs zahvaljujući kome sam naučio bukvalno sve. Lično, još bi obarao skuter samo kad bi znao da gume mogu da istrpe, ostalo još nekih 6-7 mm do ivice gazne površine. Svi se čude kako, ja kažem, lepo, naučio u školi pa vežbao, vežbao. Suprzi je ovo prva ozbiljna tura i nije se plašila osećajući da sam postigao dovoljnu sigurnost. Svega nebi bilo da nije bilo kursa i sad osporavanje kvaliteta. Smešno.

Prihvatam i ja poziv a verovatno i moj komša Prža sa CBX-om 550 sa kim beh sinoć u Balanseru. Mogli smo zajedno na Taru, moći ću i sa vama. Kad prođe poplava može i kod mene na Savu, Adu Ciganliju, ima struja friz i kupanje uz splav naravno. Nije da nas bude sto al lepa gomila može. Ako bude i žena, moja supruga ide obavezno. Pošto vozim kineski skuter, ja sam van ikakve konkurencije, otprilike ko počasni gost.

Nemo neko da mi makne velik broj Idem sad malo napolje al nisam ispo iz reda.