WD 40 je sredstvo protiv vlage i jako fino sredstvo za podmazivanje koje jako lepo prodire i sitne pore i zato služi i ko odvijač. Nema kiselina niti ikakvih abraziva i sasvim neutralno se ponaša na plastici. Zbog svoje blage masnoće može da služi u tankom sloju kao diskretni omašćivač sunđerastioh filtera koje ne nagriza, naravno ko priručno sredstvo, mada ga mnogi koriste stalno. Postoji namensko sredstvo baš za to al...Benzin razjeda sunđer a samo ulje, recimo motorno, je pregusto za nanošenje na filter usisnika, a rastvoreno benzinom em najeda em biva potom previše masno, odnosno smanjuje protočnost vazduhu jer benzin ispari...

Pod ne komercijalnom cenom podrazumevam bez nadoknade ikakve, samo trošak za materijal. A za kit, pa nisu svi vični da ga ugrade sami. Slažem se da forum nije mesto za ikakvu trgovinu, već pp svakako. Izvinjavam se na ofu.

Može, uvlači prašinu. Izduvaj ili operi sunđer i naprskaj malo WD-40 da ga omastiš. A ako je papirni uložak, takođe ga izduvaj kompresorom negde.

@Vlajko, ma mogu da dobacim al mi teško more a neću da se mučim ako ne moram. Da sam tvog stasa po kilaži, de bi mi bio kraj. @Jafer&Svestenik, Bogami, da se penjem na fuzaster a motor na ćopavoj, ne bi časte mi. Pretežak sam mada sam obećao da ću se stesati. @Borče, zanima me potrošnja AT, za TA sam već našao. @Žika, ti si mi merica, ako ništa drugo zbog generacijskog bratstva. Sve postove pažljivo čitam i polako listam one dve teme al ima mnogo da se čita. Vozo danas skuter, ma fali mi veliki motor.

Saveti i razjašnjenje Pronta dragoceni. Prednja kočnica u nagibu odmah jednom nogom u padu, a za zadnju sam prevideo. Kad prokliza pa prihvati, katapult je neizbežan. Inače kočenje u zavoju ne može da prođe olako, a refleks je odmah stiskati ručice što je pogubno. Ono što sam izneo, nije bilo ni blizu vruće sitacije, al da sam išao brže verovatno bi, al je uvek udica sa tuđim i novim motorom, pa oprez. Jer pogibe momak letos kod Niša vozeći tuđ motor. @Pronto, baš dobra lekcija. Da bi se vežbalo, mora da se zna šta. Ja sam nameravo da odem na Huju po vlažnom i da vozam krugove upravo da bih stekao potrebnu mekoću i da nekako simuliram promašene putanje i greške koje se mogu javiti. Al treba neko da usmeri na ispravan kolosek. Zrelo ovo društvo za jednu ozbiljnu moto školicu.

I ja sam mislio na nekomercijalnu cenu, bar tako shvatam ove naše postove, al uvažavam i pravilo i diskreciju. Ja vozo afriku i tražim tamo neku brzinu, sedmu, i smatram da je ovo korisna spravica bez daljeg. Nek Joska kaže da se važi a lako ćemo za pp i montažu u Labaratoriji.

Pa dobro, ti napiši cenu za uređaj a mi će ga samougrađujemo, nismo ni mislili ti. Znamo da ne zarađuješ od ove moto elektronike i ne moraš da se ustežeš osim ako baš ne možeš da napraviš neku kit varijantu.

I ja bi možda mogo da se pridružim osim ako ne bude teškog kijameta.

Sprint, Cfmoto, Echarm,ExplorerJonway...svi imaju 8-9 konja i naravno da smo brži od njih. Al od mog ljubimca. Ipak je Keeway najbolji kineski proizvođač, a od lane i Beneli je u njihovom vlasništvu tako da će sve manje biti Kinez. Doduše, ja bi voleo da budem ko Kinez vitak, al eto, ne ide.

Niko da ofira potrošnju sa preciznim podacima.

Činjenica je da se u svakodnevnom saobraćaju ne ide do krajnje granice. Ja sam se kao trudio da što više obaram skuter pokušavajući da zakačim fuzasterom i nikako, samo izlizo gume i rizikovo da me neko omlati. Prvi put kad sam otišo na Huju, u trećem krugu sam okačio štender ( pošto skuter nema fuzastere) i onda više puta za redom. Ali to ne znači da se negde neću prebaciti i sići na ivicu a da opet to ne bude dovoljno. Nekad prepreka u zavoju može učiniti da je brzina prevelika i uprkos obaranju na fuzaster to ne bude dovoljno. Mora da postoji još neki rezervni manevar a ne Bože pomozi, bar još malo pre izletanja. Naravno, govorim o retkim sitacijama al i one su deo ovog našeg hobija. Evo u nedelju sam vozao prvi put veliki motor i iza leve blage desni prevoj, nisam išao brzo i planirao sam da kočim za vreme promene nagiba iz leva u desno al motor koči tek na drugi stisak i bilo je kasno za usporenje, ispustih motor do ivice zatvorivši gas, kaunterstiring još malo i prođoh. Znači uvek nas vreba neko iznenađenje ma koliko bili predupredljivi. Verovatno postoji neki refleks koji je stečen dobrom vežbom i kako reče Lenčuga, prođe ni sam ne znajući kako. E za to treba prvo moj pa onda ostalih, učitelj Laza, da nam razotkrije tajne i majstorije.

Ma ispravan ti manevar sa blagim pritiskom na zadnju, nego ja se pitam šta ako je nagib do kraja i koji je rizik tad podkočivati i koliko je rizično da ne prokliza točak a tad je pad neminovan. Na trkama se vidi kako motor u krivini samo legne i odkliza bez predhodnih anomalija, znači da je majstor prebrzo išo i okliznuo se iz nekog razloga. Ja moram da isteoretišem svaku mogućnost koja može da mi padne na pamet. Nema, mora Lazu da navatamo.

Sad, bicikl i motor, zadnja obara motor u nagib, to je tačno, ko što treba dodati kontraskretanje i još više obarati. Ako je motorcikl već u pristojnom nagibu i pritisne se zadnja, bojim se da ne prokliza točak. Treba nam Laza il neko ko on da ispravno kaže savete za vađenje.

Ljudi, jedno je postavka tačno voziti i ući i proći u krivinu. Al je tema šta ako se uđe prebrzo, previdi se recimo preko prevoja ili krivina domotava ili pak pobrka se krivina i eto belaja. Poenta teme je kako se vaditi iz kritične situacije a ne kako ne upasti u nju.

Popsy, ma kako kolenom prvo, a kofer pozadi. Suvozač je manji problem, fuzaster i rame, penje se supruga normalno. Koliko sam zaključio, TA i AT troše manje od ST. I opet niko ne kaže stvarnu razliku između TA i AT.

Nema zavisi od tereta, ne poredim sebe i mog komšu Saleta koji sa krevetom nema 60 kila a vozi AT. Mene ima da tegli, plus suprugu, cirka 200 koila žive vage. Ne volim ijedan agregat da teram u visoke obrtaje već u što nižim, možda i preniskim. Juče AT tražio sedmu brzinu, jel ima 6, nisam brojao, sve mi mnogo 5000 rpm. Naravno, stisnem i ja al samo kad treba, nisam siledžija.

Ma nije meni Afrika velika, s obe noge stojim, nago mi teško kad se treba popeti i naročito sići. I potrošnja, troše oba.

Visina sedišta i potrošnja?

Nakon letošnjeg blic kruga od pet šest kilometara na Arakisovom Transalpu, uz oduševljenje enduro motorom, juče je pala prva ozbiljna tura. Dobio sam od drugara Željka, kome neizmerno hvala, Afriku RD 04 i sa suprugom i društvom put Bukulje, prva vožnja na velikom motoru. Kao sa Transalpom, Afrika mi je isto legla i odmah sam stekao utisak kao da odavno vozim svoj motor. Jako upravljiv, lako pada u nagib i sigurno sledi krivinu, miran i udoban u svakom momentu, jednostavno uliva poverenje i snagu i subjektivni osećaj bezbednosti. Konačno sam doživeo i shvatio kvalitet velikog motora ko što mi svi pričaše. Što je jako bitno i supruzi se dopao motor ulivajući joj sigurnost pre svega. Pada odluka o kupovini i sad je dilema iz naslova. Ono što su mi nedoumice, potrošnja agregata i težina vožnje kroz beogradske špiceve. Mislim da je AT nešto višlji što mi je možda glavna prepreka jer iako 187, al kabast (130), moram rukom da pridržim nogu i kad se penjem i silazim, a već poodmaklih godina, biću sve sve trapaviji. Naravno i cena figurira al ne presudno. Opcija je da zadržim skuter za grad, makar dok ne dođem do sopstvenog iskustva jer mi sad motor izgleda ko da bi terao šleper kroz Terazije. A prvi skuter sam uzeo upravo da bi prevazilazio sve veću gužvu u gradu tako da će u krajnjoj liniji i motor mnogo više vremena kotrljati tu nego na putu. Doduše, stvorila se ideja puta do Španije dogodine, al do tad ko zna. Veliki je izbor oba modela na oglas sad pa bih molio za pomoć , znam da ima vas dosta koji ste oba mmotorcikla vozali ili prošli kroz sličnu dilemu.

Većina vozača, i auta i motorcikala, jednostavno prerano ulazi u krivinu a to je upravo iz straha da će izleteti bojeći se da idu prebrzo, pa što je sigurno sigurno, ajd što pre u zavoj što je i pogrešno i pogubno. Gledajući moto trke u Batajnici, stekao sam utisak i da većina takmičara jako rano traži krivinu umesto da što više beži od nje i duže drži spoljnu stranu i tako ublažava radijus. No i svaka idealna putanja ima svoju graničnu vrednost brzine koju može da izdrži. Uvek postoji mogućnost da se preračuna i defakto uđe prebrzo i tad nastupa panika čiji refleks treba vežbom suzbijati i uvek biti spreman na pravilanu reakciju. Moje vozačko moto znanje nije dovoljno za nešto više osim da potvrdim-o ono što nas je Laza učio. Bilo bi korisno da neko od sportskih takmičara iznese neki svoj savet jer na trkama je prebrz ulazak jako čest slučaj.

Prvi refleks je prosto kočenje što je pogrešno. Treba naglo uspraviti motor i oštro kočiti idući pravo ka ivici puta i potom ponovo u zavoj. Dobro kočenje od metar dva drastično uspori motor što vrati na brzinu koja je sigurna za zaokret. Drugi, bolji, manevar je dodati kontrastiring i dodatno oboriti motor i usmeriti pogled skroz na izlaz iz krivine umesto da se gleda u neku tačku koja se čini kao potencijalno mesto izletanja. Po pravili, motor posluša, odnosno telo njega i sve se završi mirno. Po učenju Laze Evila, motor može uvek više od vozača i fiksiranjem pogleda skroz na izlaznu putanju van krivine, telo prepušta motoru da izveze bezbedno putanju, " gde pogledam tud idem". Serijske gume i motorcikli su projektovani da izdrže bez problema 45° nagib što se u običnoj vožnji retko kad dostiže, čak i fuzasteri su u manjem nagibu kad češu. Motor ima daleko više potencijala od vozača i samo nepravilno reagovanje mu može uskratiti dobru i sigurnu putanju. Ovako nas je podučio Evil Zo i potvrđujem da se u praksi upravo to dešava. Imao sam situacija u dugim i brzim krivinama da sam pomislio da sam prebrz i da ću da izletim, blagi grč refleksno da stisnem kočnicu i onda munjevito shvatim grešku, gurnem unutrašnju stranu kormana, cauntersteering, glavu i pogled tamo daleko i skuter mirno prozuji. Stalnim vežbanjem se izbije panični refleks saopreživljavanja, a to je grčeviti stisak kočnice, i uhoda sigurni i pravilni manevar.

Sve što pričamo je tačno, al i dalje ne zaključismo kako se ponaša skuter sa ovakvim točkovima kao što je Scarabeo i novi Beverly, Yamaha X City. Jasno je da veći prečnik ima bolju ciklistiku itd, da je manji okretljiviji al kako raspar, šta se bi tu moglo da se dešava u toku vožnje. Nevažna je gradska brzina al ti skuteri imaju agregate i od 500 kubika gde se postižu brzine od 140 i jako se brzo može terati kroz krivine. Da li zadnji manji lakše pada u nagib, dal to uzrokuje različito ponašanje prednjeg i zadnjeg kraja pogotovu u nekim manevrima koji nisu predviđeni, ala naglo izbegavanje prepreka kad se nužno odvali jak kaunterstiring. Dal zadnji kraj pre padne pa povuče prednji, de stabiliše možda skuter. Shvatam ja kompromis sa prtljažnim prostorom, al je to ipak sekundarni plus u odnosu na ciklistiku sa aspekta bezbednosti.

Sutra zajmim Afriku i idem sa suprugom na vatreno krštenje pa ću odgovor znati sutra. Transalp samo zbog osetno manje potrošnje, bar me tako uputili. Pošalji mi na pp šta misliš.

kažu da je to jedini skuter koji se vozi ko motor, ma šta to značilo. Nije džabe najprodavaniji model.

Novi Beverly i Scarabeo imaju odstupanje 2 cola u prečniku, Yamaha X city 1 col. A pravilo kod motorcikla je da zadnji bude veći po prečniku i po debljini od prednjeg. Činjenica je da manji točak lakše pada u nagib i to je ono što mnogi motoraši zameraju skuteru kad sednu sa velikih točkova svojih motora, doživljavajući to kao nestabilnost al pre je stvar trenutne navike nego objektivnog zaključka jer se radi o malim brzinama. Moje iskustvo sa Scarabeom, gde mi je zadnji kraj samo proklizo nije uopšte merodavan jer je bila zebra i već pohabana guma, al stoji mi urezan refleks na tu temu. Doduše, veći točak upravo zbog jače žiroskopske sile mirnije prolazi krivinu pod nagibom i lakše se ispravlja, mada mislim da pravilno oblikovana i nova guma, ne ukockana, najviše diktira ovo o čemu pričamo, i naravno ugao prednje viljuške. Ima komentar skuteraša koji je sa starog Beverlija seo na novi, tamo negde kod Šibenika i kaže da sa starim samo u 2 krivine kači fuzasterom a sa novim u svakoj na nekoj ruti u brdu. To naravno ništa ne govori o razlici u točkovima jer je moguće da su fuzasteri jednostavno niži ili izbačeniji pa pre kače tlo. Al ipak može i da se protumači da je to zbog raspar točkova. Hondine Afrike i Transalpovi imaju isto razliku od 2 cola al je to verovatno zanemarljivo na tolikom prečniku. I da podsetim, prvi bicikli su imali nesrazmerno velik prednji točak. Ovo nema veza sa ovim, čisto ko pošalica. Baš ne znam gde bi mogao da nađem neki komentar na nekom testu, nit znam kako da tražim na engleskom. Nešto sam gledao recenzije za SH 300 i našao klipove gde majstor obara do zemlje, a oba točka jednaka. Ja po prirodi volim da raščivijam na sve što naiđem i možda je ovo besmislica, al ajd da teoretišemo.