Izvinjavam se, ali stvarno ne stižem. Biće uskoro

3. dan je bio za bleju u Rijeci, Kostrena i vožnjica do Opatije, da se ubije vreme dok deca spavaju... 4. dan, ponedeljak - eto nas, pravo zezanje. Planirao sam da se vratim kroz BIH, obiđem NP Una... Međutim, ono malo magistrale od Senja do Rijeke što odvezoh, počinje da me vuče nešto da se malo više provozam istom, iiiii.... odlučih da odem do Podgorice, vidim strica i njegovu porodicu, da obiđem grob drugog dede i predaka sa očeve strane. "Problemčić" je što moram u sredu da sam na poslu, čeka me službeni put (NI, ZA). Nemam vremena za seckanje puta - nema veze, "sreća prati hrabre!" Ustao u 5, da krenem na vreme, čeka me doooosta vožnje. Da izbegnem vožnju po mraku. Prc, potop u Rijeci. Oko 6:30 se malo smanjio intenzitet i ja odlučim da nema više čekanja, pa nisam od šećera. Krenem pre 7, spuštam se na obalu, pratim je. Kiša se opet pojačava, u more udaraju munje... Za auto znam da je ok ako opali, ali za motor pojma nemam, kapiram da će pre da udari u more nego u mene, barem se nadam Spojili se nebo i zemlja, more više sivo nego plavo, nema onih lepih nijansi. To najviše zameram ovoj kiši, pokvarila mi je ugođaj za oči, vožnju nije, vozio sam skoro pa kao po suvom. Zato i nemam mnogo fotografija sa ovog dela putovanja. Prva pauza u Zadru, sipanje goriva i pauza za kafu na pumpi INA na ulasku u grad. Gledam mapu kako do manastira Krka, centar pravoslavlja u Dalmaciji. Nešto me "zeza" telefon rekao bih. To se ispostavilo tačnim posle Benkovca kada sam počeo da lutam tražeći manastir, Pada kišica i dalje, nigde čoveka da ga pitam, resetujem telefon pokraj puta i dalje mrka kapa, sva 3 broja u telefonu ne rade. Moja greška što se oslanjam na tenologiju previše, pojma nemam ni gde sam tačno. Niotkuda naiđe auto, pa još BG table, okreće se čovek polukružno da me pita jel sve ok. Da mi uputstva kako do manastira, bio sam 30ak km udaljen. Hvala mu veliko. Napokon stižem, ulaz u NP Krka se naplaćuje, ali ako kažete da idete samo do manastira možete proći besplatno. Upozoravaju me da su oštre krivine i klizav put prema manastiru, da ne žurim. Parkiram ispred ulaza u posed, iza mene se parkiraju Šapčani, muž i žena. Jedini smo posetioci. Ulazim, dočekuje me mladi isposnik iz Bosne, 99-o godište. Kaže sve je ok samo mu smeta što ne sme da se brije i šiša Provodi me kroz samu crkvu, vodi u katakombe i pokazuje znak "ribe" na tavanici, hrišćanska obeležja na zidovima. Manastir je iz 14 veka. Objašnjava vrstu kamena u katakombama, kako su tuneli dugački 14 kilometara... Ne mogu da kažem da sam veliki vernik, tj. razdvajam veru i crkvu. Ali manastiri su neka posebna priča, što se mene tiče. Od kada sam zgazio u krug manastira, osećam jaku uznemirenost. Nikakav loš osećaj, ali eto, baš jaka uznemirenost, osećam kako srce kuca... Ponudili su mi da ostanem, da se okrepim. Zahvaljujem jer znam da kasnim već, ne bih po mraku da vozim. Zapalim sveće, ponesem i 2 flaše rakije za drage ljude. Nastavljam dalje kroz Šibenik, Primošten i Trogir prema Splitu, kiša ne prestaje, samo se smenjuje intenzitet. Negde sam promašio skretanje pa sam par km proveo na autoputu. Telefon/navigacija i dalje ne rade. "Vodootporne" Revit rukavice ne smem da skinem jer posle ne mogu da ih navučem nazad, kao da sam ih iz mora izvukao. Kožne patike natopljene. Ovde oprema dolazi do izražaja. Dobra kaciga, kišna jakna i jeftine plastične pantalone iz Dekatlona nisu popustili ni pedalj, sve osim šaka i stopala suvo 100%. U Split stižem na popodnevni špic. Ozbiljna, kilometarska kolona. Šta ću, dve trake po smeru. Motora ni na vidiku, idemo sa provlačenjem, solo. Kao i kod nas, većina se pomeri, ovi što se ne pomere vrv ni ne vide da je iza motor. Sve se mislim da li me psuju kada ugledaju tablicu kada ih prođem, verujem da nije omiljena tamo. Ugasio sam muziku u kacigi, nisam čuo ružnu reč nijednom, niti išta slično. I dva policijska auta tako prođoh bez reakcije. Prolazim Split, razvlače se dalje Omiš, Baška voda, Drvenik, sve sporo ide. Nastavljam prema Pelješkom mostu, Google maps i dalje ga ne prepoznaje (ili mi i dalje brljavi telefon). Lep most. Nešto ipak nisam pao na dupe, valjda se ne ložim na takve stvari. Lepša mi je reka Neretva i Mala Neretva pre toga, ono što sam spazio u vožnji... Ma lepota na sve strane celim putem. Srce puno, hoće da pukne. Put prema Dubrovniku, pa Cavtat, Čilipi.. Prelepo i za vožnju i za oko. Ispre Dubrovnika usidrena bahato velika jahta, skoro kao ostrvce u zalivu. Spušta se noć lagano, a do Podgovrice ima još da se vozi. Granica bez gužve, prelazim lagano. Sipam gorivo na ulasku u HN gde sam proveo svako leto detinsjtva svog, ali nisam bio 10 godina. Dok ga prolazim manji je nego što ga pamtim, prepoznajem mnoge krivine. Meljine, Zelenika, Baošići... Mrak je uveliko i odustajem od puta oko zaliva i preko Budve, ljudi me čekaju. Iz Bokokotorskog zalive se uzdižem prema Nikšiću - tu kreče ludilo u vožnji, niko ne jebe živu silu. Seku se krivine preko 2 trake suprotnog smera, totalno ludilo. Uklapam se u folklor. Na motoru svetla stvarno predobra, ulivaju sigurnost. Na raskrnici prema Nikšiću maše neka lampa - policija. Ograničenje 50 ja na 110 sigurno. Sad ga ugasih. Pita čika policajac jel sve ok i poželi mi srečan put samo. Ja u šoku. Ovo mi se već dešavalo u CG u noćnim putovanjima. Nigde drugo to nisam doživeo (U maju sam npr. išao da Estonije autom). Stižem do strika u PG tek oko 23h, sramota me da uđem u kuću, deca budna... Tad shvatih da nisam ni jeo ceo dan, ali glad nisam osetio. Valjda sam toliko bio hranjen prizorima i uživanjem u vožnji.

Drugari, ako znate nekoga ko ovo nažalost koristi, rado ćemo ustupiti 26 komada koji su nam preostali, u panici kupljeno previše. Lek se upotrebljava protiv stvaranja ugrušaka u krvi. Budimo ljudi, bez zloupotrebe molim vas.

Motorče me prijatno iznenadilo na ovom putu, pokazao se mnogo bolje nego što sam očekivao

Dan 2. Budim se u 6, oseća glava da sam bio sa sestrom u gradu do prekasno, ili previše piva bilo? Pomogla mi je oko rute za Rijeku, zna baraba gde je lepo, gde su krivine, dobre kafane... Taman navučem kacigu na za broj veću glavu, zove me ista sestra, čeka me na kafi. Uh, odlaganje vožnje, al ajde, kafa i ceđena neće škoditi mom stanju, ne žurim svakako. Ruta je BL - Prijedor - Novi grad - Kanjon Une - Bihać . Prelaz u u HR u Izačićima - Vratnik - Senj - Rijeka. (rekoh idem da se vozim, ne najkraćim putem). Posle kafe, stvarno mi se razbistrilo u glavi, iako je nebo i dalje spremno da se isplače po meni svaki čas. Krenem navedenom rutom. Put je sve vreme lep za vožnju, brza magistrala. Iza Prijedora se dokopah reke Sane i tu mi već postade prelepo. Jbg, obožavam reke. I dalje bez ozbiljnih i oštrih krivina, ljulja se motor na većim brzinama. Lagano, stižem do Novog grada. Tu se "kačim" na Unu. Kreće neka nova, lepša dimenzija... Da ne kažem očaravajuća. Vozim se uz reku, gledam njene boje, hoću krivinu da promašim. Ma uživancija od vožnje i od prizora. Šta li je lepše? Pred Bosansku krupu me policija tera desno od moje nove ljubavi Une (i prva devojka u koju sam se zaljubio u 2. razredu zove se Una, ni poljubac nisam dobio nikada), kaže biciklistička je (u)trka. Ja tužan, ali ispade zanimljiv zaobilazak, dobar put. Opet me navigacija skrenu sa glavnog puta, ja joj bezrezervno verujem jer realno pojma nemam ni gde sam, a mrzi me da stajem i gubim vreme na razgledanje rute (moj standardni zajeb na putu). Odvodi me mapa kroz sela, muslimanska (primećujem), put ponegde preuzak za dvosmernu džadu, kao kroz Košutnjak. Nailazam na neki dvorac, šta li je. Lepo izgleda - ajde da poziramo. Nakon toga se novom maistralom vraćamo do moje Une, napokon. Ubrzo stižemo u Hotel Kostelski buk. Nadam se da nisam poranio na jagnjetinu za 2 osobe, iako je 11h. Prc! Jbg, daj pastrmku. Bila je super, poveći porcijaš. I domaća kahva bila prAva! Hotel je fensi, terasa restorana ogromna i iznad samog buka je, prizor prelep. WC čist i mirišljav Idemo dalje. Brzo stižem na prelaz Izačić. (Tu srećem prve motoriste putnike od polaska iz BG.) Gužva poveća, 2 grupe motorista u koloni ispred stoje uredno. Prokleti stranci, kako sad ja da krenem preko reda i pravim se lud... Guramo motore u par navrata, srećom, posle 10-15 minuta vratio se i drugi policajac u smeni iz WC-a pa se otvara i druga rampa. Trka pacova ko će pre da se prestroji. Stižem treći na red vozeći jednom rukom jer drugom pridržavam kacigu i mobilni. Bravo za mene! Iza granice se motoraši okupljaju, čekaju saputnike da pređu. Jedino ja siroče, sam. Oni sve neke krmače od mašina, oprema iz Star wars-a. Ja na skuteru, kožne Nike i preko pantalona sa džepovima "štitnici" iz Pontisa Kreće vožnja uzbrdo obroncima Velebita. Korenica pa Otočac. Mnogo motora usput, poveće grupe. Velika većina se uredno javlja, ja otpozdravljam i obrnuto. Sav sam nešto ponosan. Stižem na Vratnik, skapiram da je pogled malo poviše pored magistrale, vidim parkirane motore ispod. Mrzi me da pešačim, poteram moj adv "motor" preko kamenja do vrha (cca 37m od magistrale) i ponosno bacim pogled na more dole. To je trajalo kratko jer zamalo da me vetar sa sve motorom oduva do tog istog mora. Napravim popularan selfie. Krenem nazad i proklizavajući po onom istom kršu nizbrdo pitam se koji q mi je ovo trebalo... Dođoh u komadu na magistralu. Sad več iskusan bajker, srodio se sa motorom, peglam krivine ka moru, pretičem ozbiljne mašine koje voze stranci, trkam se sa domaćinima u raspalim kantama na 4 točka... Na ulasku u Senj neki radovi, naizmenični prolazak, "beogradski" se provlačim da budem prvi. U Senju kao pravi dripac parkiram na mermer uz neki spomenik - da napravim lepu fotku. Kao sramota me... Posle toga pičim za Rijeku. Subota je, bio i neki praznik u IT, na stotine motora usput. Automobila x100. Od previše sporih i nesigurnih stranaca, do lokalnih samuraja na R-ovima koji gaze razdelnom trakom ne pitajući za zdravlje ostalih... Ja sam negde između, bliže ovim prvima. Jbg, nemam mogućnost da budem kao ovi drugi, mada i ja radim isto ali kao bezbedno i daleko sporije. Stižem u Rijeku, odlazim u baštu na Rujevici i tu me prvo pivo već opali lepo, narednih još mnogo i poneka donešena a usput rashlađena rakija me dokrajčiše, u voljenom društvu.

Seo sam na prvi motor već sa 6 godina. Kasnije, od rane mladosti sam maštao o putovanjima motorom, ali kako to obično biva, život ima neke svoje planove, do pre dve godine zaboravio na prvu ljubav (bukvalno prvu)... ALI, nikad ne reci nikad! Kada sam odlučio da uzmem skuter srednje klase, koji mi svakodnevno treba za grad, na umu sam imao i opciju da mogu sa njim da odem ponekad malo i izvan grada, ništa predaleko ali eto, da se provozam. Imao sam nekoliko izleta do stotinu kilometara po Srbiji i vidim da nismo loš tandem Hondica i ja. I tako, pre dve nedelje otrpilike, otvori mi se priča da moji nisu tu a da mi neki dragi ljudi dolaze u Rijeku i odlučim da napravim jednu vožnjicu, usput i da posetim drage ljude. Naglasak je na vožnji, ne na obilasku i razgledanju znamenitosti. Vreme je tradicionalno već nedeljama katastrofalno tako da vremensku prognozu bukvalno nisam ni pogledao. Na put sam odlučio da krenem sam jer ni sam nisam imao definisan tačan program. U prevodu - manje više bez organizacije. Zatražih savete u temi na forumu i dobih dosta odgovora Proverio gume, spakovao stvari, pasoš, parice iiii usput se prilagođavam situaciji i osećaju (koji me oko putovanja redovno zajebe). Ideja ja bila da idem prvo do Banja luke, pa do Rijeke, nazad preko bosne i NP Una pa kući, sa minimum autoputa. Odlučio sam prvi deo puta da mi bude do Banjaluke preko Šapca i Bijeljine, pa posle malo okolnim putem kroz Bosnu u pravcu ka Tuzli pa ulazak u Banjaluku preko Kotor varoši. Sam put do Šapca ne bih komentarisao, nije vredan pomena, jedina deonica gde sam hvatao autoput. Koleginicina porodica u Šapcu pravi vrhunsku Viljamovku, te sam moram da ponesem za par osoba po flašu, nadajući se da me niko neće pregledati na granicama. Kad sam to obavio, znao sam da sam sve neophodno poneo, iako kit za reparaciju guma nisam nigde našao. Verovatno ne bih umeo ni da ga upotrebim svakako... Do Bijeljine, put takođe nije za komentarisanje. Tu sam prema preporuci kolega sa BJB seo na doručak u Ćevabdžinicu Semberka. Morao sam ćevape da uzmem, šta drugo. Kad sam poručio bez luka konobar me zbunjeno pogledao i pitao da li sam siguran - druže, treba da dišem sebi u kacigu još satima, luk mi ne treba stvarno... Ćevapi bejahu bez greške - i ja preporučujem Semberku. Posle neki pisali po forumu da treba i urmašice da uzmem, ali kasno drugovi, ja već bio dalje. Od Bijeljine, masnih brkova krenuh prema BL. Dosadan put preko Brčkog do Dubrave. Tu je već krenulo gore-dole, šuma, brda, proplanci, krivine. Put ne baš dobar ali nije ni loš. Zanimljiv i za vožnju i za oko. Biće da je kiša pljuštala pre mene, jer oko Srnica beše sve natopljeno, u mnogim krivinama je potočić vode prelazio put uz neizostavni šljunak. Nema veze, učimo kako skuter reaguje, šta sme a šta baš i ne. Spuštamo se do Gračanice (izgleda se sveže tako zove, niko u BiH je ne zna po tom imenu). Tu se fotografišemo sa lokomotivom, za uspomenu. Nastavljamo prema Doboju koji je katastrofa za vožnju - uz put predugo naselja i sporo se vozi, ružno (ako smem da kažem). Na moju radost, od Jelaha put postaje baš zanimljiv i lep, za nas koji volimo prirodu i krivine. Bio je i suv uglavnom. Tu sam se za dušu izvozao lepo, dok nisam osetio da je vreme za kaficu, ne žurim nigde. Naiđoh na prevoju na motel Jotan. Na magistrali je, ne znam ima li šta bolje u blizini. Gospođa bila nasmejana i jako ljubazna, kafa domaća dobra. Kada sam zatražio još jednu kiselu gospođa mi donese bokal izvorske vode, da se odžednim a ne da bacam pare. Spomenu da imaju uvek svežu lokalnu pastrmku. Stalno staju kola da pokupe sladoled na točenje. Dok pijem kafu vidim preko magistrale ima put ka nekom hotelu (slika). Popnem se posle gore da vidim na šta liči i deluje privlačno. Bašta na terasi, ski staza... Verovatno bih tu seo da sam snimio odmah. Zove se "Hajdučko selo". Vraćam se na magistralu i put je stvarno bio zanimljiv za vožnju, iako ne previše spektakularan, sve do BL preko Kotor varoši. U BL odoh da posetim dedin grob i napokon se parkirah kod ujaka i bake. Ujak nije bio tu, ali baka nam donese po pivo, nismo se videli predugo...

Takođe predlažem manastir Krka. Iako se ulazi u nacionalni park ako kažete da idete do crkve samo neće vam naplatiti ulaz. Mladi isposnik iz Bosne jako ljubazan, sprovešće vas lepo... Meni su ponudili i okrepljenje. U ponedeljak bio tamo.

Videh par puta beli u gradu, prelepo izgleda. Jednog vlasnika i startovao na semaforu - kaže da je zadovoljan baš.

@Andrej_Hotstepper- rajsferšlus?

I ja baš gledam sajt Tago-a i ne vidim ih

Ma nemam ja problem sa tim, vozim u svim vremenskim uslovima osim snega. I da, perem ga samo vodom, izdaleka. Inače, zaljubljen sam u ovog plastikanera. Pisaću narednih dana, ubismo preko 2.000km u par dana...

Evo, malo sam ga isprljao da bar liči na "ADV". Kad ga budem prodavao: "Garažiran, nikad vožen po kiši..."

Juče i danas prešao možda i 1.000km po kiši, od pljuska sa grmljavinom do slabe kiše, juče baš gadno bilo od Rijeke kad sam krenuo i duuugo me pratilo. Jakna i pantalone nisu mrdnuli. Noge mokre u dubokim kožnim patikama, Revi't "vodootporne" rukavice juče kao da sam ih iz mora izvukao. Osim stopala i šaka sve je ostalo bilo suvo. Jakna Oxford Stormseal a pantalone Decathlon najjeftinije za kišu (bile cca 1.500rsd). I jedno i drugo imam preko dve godine, nošeno bezbroj puta ali samo po gradu. Nikada nisam nanosio sprej za impregnaciju. Jedino ću da kupim neke prave kišne moto pantalone zbog lakšeg navlačenja preko obuće.

Znam neke koji su odslužili u pozorištu i sl... Muškarci?

Ti što prave gužvu danju uglavnom ne žive tu, tako da no frks

U salonu, Nišlije.

Jbt, ladno si u pravu. Ovo su fabrički štitnici ali su ih očigledno naopako montirali. Bili su mi pod čudnim uglom kada sam preuzeo motor ali nisam razmišljao detaljnije o njima... Kakvi pajseri Hvala!

Isti je ugao kao i kod fabričkog. U gornjem položaju je vizir dosta vertikalan, ne srednjem položaju je već iskošeniji dok je na donjem skroz iskošen, prati oblik prednje maske. Nema opcije da se podesi nagib osim ovoga.

@Sharky - Alex, lep ko lutka! Čestitke! I drugo - ne kaki! (odnosi se na tvoju duhovitost)

Montirao veći vizir:

Montirao sam malopre WRS Touring vizir, srednje zatamnjen ili kako oni kažu dimljeni (smoked). 14cm viši i 4 cm širi u odnosu na fabriči. Ni u jednom položaju ručke ne dodiruju vizir. OSetno je viši od fabričkog i verujem da ću po gradu da držim na srednjem položaju, najviši za put. Kasnije ću otići da se provozam da vidim kako "radi"... Sada vidim da su slike užasne, Sunce se probija kroz grane...

Zdravo! Dolazi mi bivši šurak u Rijeku (blizak kao brat rođeni), pa mi se javilo da bih mogao da izvedem ovo moje skuterče malo van grada na duže, jer do sada se pokazao lepo na magistralama... Samo da me ne zeznu na poslu ali kako stvari stoje, sada sam na 98% da sprovedem u delo svoju zamisao. Iskusan sam putnik, ali ne na dva točka. Naravno, redovno i zalutam. Idem solo. Izbegavao bih autoput gde god nije najlogičniji izbor iz više razloga - hoću jednu opuštenu vožnju tokom koje ću da uživam u (ne)očekivanim prizorima, bez detaljnog plana već kako me osećaji i situacije navedu usput... Plan je prvi deo BG-BL, gde bih prespavao kod familije. Ruta BG - Bijeljina, Modriča, Doboj, a odatle ne znam da li Kotor Varoš ili na autoput Prnjavor, Laktaši? Drugi dan BL-RI preko Bihaća, Otočca, Senja. 2-3 dana Rijeka i okolina. Povratak: Rijeka - NP Una i spavanje u parku negde ili u Jajcu (možda logičnije), jer svakako planiram da ga obiđem. Ne znam za rutu nazad iz Jajca, da se vratim u danu. Svaka preporuka za smeštaj u Jajcu je dobrodošla, za neki restoran / kafanu usput kao i za korekciju rute sam otvoren jer većim delom ove rute nisam prošao u svom svesnom dobu, rano detinjstvo se ne računa.

Primetio sam ovaj "problem" u startu. Kako vozim svakodnevno, primetio sam da zadnji točak baca vodu nekontrolisano na sve strane, štroka je na svim delovima koji gledaju na dole, ne samo na blatobranu. Kofer je takođe blatnjav odozdo i siguran sam da nema njega da bi išlo i po suvozaču barem. Kao da sam ga kroz vodu do kuka vozio... Inače, stigao mi je u HR povišeni WRS vizir, trebalo bi u ponedeljak da ga pokupim

Ako za ovo pišu onda stvarno...

Ma sve znam. Da sam znao za ovu opciju sačekao bih 2 meseca i uzeo ovu zver bez dileme. Po punoj ceni mi je bio daleko van budžeta, a dopada mi se jako... Edit: Iako je "učinjena" cena za forum, moram da pohvalim da je jako korektna u odnosu na cenu novog vozila. Tako se to radi. Naročito kada se zna da po oglasima motori nekoliko godina stari i izvan garancije koštaju maltene kao novi u salonu...