Hoće. Odličan motor.

Deda uzeo skoro pandu 1.2, 2008 god. , plaćena 2400. Dugo smo gledali - i našli ovu koja je baš u odličnom stanju. Posle mesec dana mu je otišao senzor položaja volana - pretpostavljam da na to mislite jer se manifestuje kao da ne funkcioniše servo. Senzor naručio za 9600 i majstor za ruke uzeo 30 evra. To im je standardna mana koja se brzo i jeftino rešava. To ne znači da je loš auto u pitanju. Štaviše - odlično se pokazao i meni se kao gradski autić baš sviđa.

U komentarima na videu pise da je vozac motora nije povredjen i da je zavrsio etapu. Vozac Tojote, De Villiers se izvinio. Dobio je 5 minuta kazne na ovoj etapi. Dakar ide dalje ...

Ljudi, tema je DAKAR 2022 , preteraste ga stvarno.

Hvala - ali naravno da pratim PA. I to nije SE verzija.

Samo oko 4000 km protekle sezone Kao i svi - nadam se da će biti bolje ove godine. I da ću možda po prvi put napraviti neku višednevnu turu.

Dobro došao!

Hajde da dignem ovu temu - isto pitanje kao i poslednji post: dakle znate li za neki DR 650 SE koji bi mogao da bude na prodaju ? Takođe - kako im se kreću cene ? Znam da je skoro bio jedan na oglasima za 5000 evra, a sada ima jedan za 2900. Čini mi se da je to previše u oba slučaja ?

Jedino što su mnogi po oglasima takvi. Tog punta će uzeti neki preprodavac, srediće ga tako da prosečan kupac vizuelno nema šanse da provali da je auto imao havariju - i ode on kao ništa. Još će neko i prezadovoljan biti kakav je auto našao Ja sam svojevremeno prodao havarisan Golf 2 dizel za nekih 600 - 700 evra. Solidno je bio zgužvan. Bio sam ubeđen da ga uzimaju za delove ili zbog papira, da iskoriste za nekog stranca. Kad meni kaže čovek - ma kakvi, sve se ovo ispravlja i ide na prodaju. Mislio sam da me zeza dok mi nije poslao sliku sređenog auta

Jel to njen motor koji je spakovala i poslala ili nov ?

Naručeno! Trenutno košta samo 4 evra, pa ako valja - super AKo ne , tražim dalje.

Uh, obično pretražim da vidim da nije već postavljeno - ali sad nisam. I to još na istoj strani ... Obrisaću post, nema potrebe da bude dva puta ovde.

.

@lemy , ne bilo ti zapoveđeno - pusti link ka tome što koristiš da bacim pogled. I meni baš ovo što si napisao deluje kao problem, mislim da bi se vibracije baš mnogo prenosile do telefona na ovom modelu.

Pa da , to sam i ja čuo, pa zato hoću da se informišem. Pogotovo što moj motor ima izražene vibracije, a i često vozim van puta. Ali sa druge strane i ne kupujem neke skupe telefone - tako da koliko traje - traje

Ima li neko iskustva sa ovim nosačem ? Deluje dobro i povoljno (14 evra) mislim se da ga naručim. Jedino mi se kao čini da bi bilo bolje da telefon stegne oprugom, a ne ovako šrafljenjem - zbog vibracija ? Aluminium Bike Fahrrad Telefon Halter Motorrad Rückspiegel Halter Halterung 360 Grad Drehbare Lenker Für Telefon GPS Telefon Stehen|Phone Holders & Stands| - AliExpress WWW.ALIEXPRESS.COM Smarter Shopping, Better Living! Aliexpress.com

U međuvremenu sam saznao i da je Ivan dugo član ovog našeg foruma kao @wanjamoto , ali i da nije mnogo aktivan u poslednje vreme. Iskreno se nadam da će se to promeniti, jer ovakvi tekstovi su pravo blago u ovim zimskim danima

Prenosim jedan lep i zanimljiv tekst uz dozvolu autora Ivana Divljakovića: Gamechanger ili jedan muškarac može promeniti sve Mnogi ljubitelji moto sporta i firme KTM koja i jeste simbol enduro i motokrosa, iznenadili bi se kada bi čuli da je 1993. godine KTM bio na ivici bankrota. Broj prodatih motocikala je bio jako mali. KTM je sredinom 80-tih prekinuo saradnju sa Rotax-om, koji im je ustupao motore, i krenuo sa razvojem sopstvenog motora, LC4 ( liquid cooled 4 stroke ), koji je bio daleko nepouzdaniji od konkurenata na tržištu. U ponudi su bili LC4 500, i 600 ccm, i GS dvotaktni modeli, i to je bilo sve. Uporedjenja radi, pisac ovog teksta se seca, u Austriji je cena jednog KTM LC4 600 bila 60.000,- Šilinga, a Honde Dominator 650 ili Kawasakija KLX 650 79.000, Šilinga, odnos Šiling Nemačka Marka je bio 7:1. Uprkos nižoj ceni, vrlo malo ljudi se odlučivalo za KTM, jer su japanski motori u svakodnevici bili mnogo pouzdaniji, udobniji i svestraniji. Mali broj vozaca koji je aktivno vozio offroad nije ni približno mogao da popuni planirani budžet fabrike iz Matighofena, koja se lagano približavala svom finansijskom kraju.... Onda se neko setio Tirolca Heinz-a, pekara po zanimanju, i motokros svetskog šampiona iz 1984 i 1985 godine u klasi od 250 ccm. Heinz je upravo završavao svoju hemoterapiju, imao je rak testisa, ali se interesovao za Reli sport, vozio je Acerbis Inka Rally 1990 (na Yamahi Tenere 660). Novi menadžeri koji su upravo preuzeli KTM, ponudili su mu da sa LC4 motorom, povećanje kubikaže na 620 ccm, nastupi na Tuniskom Reliju, a potom na Dakar-u. Poduhvat nije imao nikakvih izgleda na uspeh, mala fabrika iz Matighofena je stajala naspram reli giganta Honde, Yamahe, Cagive... Milionski budžeti tih firmi za reli sport, bogati sponzori iz industrije cigareta i investicije u motocikle su višestruko nadmašivale sve što su ljudi iz Austrije mogli da prikupe. Fabrika garderobe Diesel je kao sponzor tada podržala KTM… Dakar reli kao jedna od najvećih avantura moto sporta, od početka je imao posebno mesto u srcima svih, teško je naći bilo koga ko nije bio fasciniran slikama iz pustinje, i hrabrim avanturistima koji su kroz peščane dine i oluje tražili put do cilja. Kretalo se iz Pariza, 1. januara Nove godine, posle ludo proslavljene novogodišnje noći u gradu svetlosti…Heroji su tih dana mamurluk lečili avanturom, i kretali ka Dakaru na dva i četiri točka, kroz zimsku Evropu, do Granade, a onda u Afriku. U Africi su ih čekale kamene pustinje Mauritanije, nepregledno more peska Sahare, savana Malija i Nigera, sve do Senegala, Dakara, i tradicionalnog kupanja na Lac Rose. Motocikli i kola velikih fabričkih timova, oblepljeni nalepnicama velikih i moćnih sponzora iz industrije pića, cigareta i zabave, i njihovi vozači, su predstavljali najbolje i najskuplje iz sveta moto i reli sporta tog vremena. Budžeti za trku su bili basnoslovni, na Dakaru se trebala pokazati produkcijska moć velikih. Honda, Yamaha, Suzuki, Cagiva su pravili motocikle specijalno za Dakar, i ti motocikli osim imena, sa njihovim kupovnim „imenjacima“ nisu imali mnogo toga zajedničkog…Za običnog motociklistu, Dakar i reli motori su bili nedostižni san… KTM nije imao budžet da razvija poseban motor za Dakar. Dali su Heinz-u LC4 620 iz prodavnice, Acerbis im je napravio veći tank za benzin, i to je bilo to. 1994. godina, diskvalifikacija zbog neprijavljene zamene mašine… Onda sledi Tuniski reli 1994. godine, i prvi fascinantni snimci jedne male kros mašine sa vozačem koji bukvalno leti preko dina…ništa nalik onome što smo navikli da vidimo do tada…Heinz Na tom reliju i prva pogibija jednog KTM vozača, gine Angelo Cavandoli, oreol smrti se nadvija i nad KTM om, i pratiće ga u stopu i dalje… Usledila je pobeda na Reliju Faraona u Egiptu, i KTM-u se pridruzuje i Lucky Strike kao sponzor, u timu je i Španac Jordi Arcarons 1995. Dakar reli kreće iz Granade, i prva etapna pobeda KTM-a. Helikopter prati jednog vozača na lila motoru, sa velikim Diesel nalepnicama na tanku. Vozač je zavrnuo rukave, bez protektora, više leti nego što vozi, i pretiče sve uz put. Heinz. Vozi hrabro, ludo hrabro i spretno. Motokros stil! Bivši šampion radi ponovo ono što najbolje ume. Mediji počinju da se interesuju, ko je ovaj koji pretiče velike. Skromni Tirolac, na motoru iz prodavnice u komšiluku. Prva etapna pobeda, pa druga, pa treća…peta…na televiziji i u novinama dva imena. Heinz Kinigadner, i KTM. A Dakar se približio…nije više u Africi, evo ga, u prodavnici motora u komšiluku, tu odmah iza ugla. Zove se KTM! Te 1995. godine Heinz i KTM nisu uspeli da osvoje Dakar, Heinz bi izdržao, ali LC4 motor nije. Put do pobedničkog postolja u Dakaru je još bio daleko za KTM, godinama daleko. Fabrizio Meoni je sa KTM-om prvi put osvojio Dakar 2001 na LC8 motoru. Ali to je već neka druga herojska priča, koja zaslužuje posebno biti ispričana. Ova je o KTM-u, i o velikom Heinz-u, bez koga KTM ne bi bio ovo što danas jeste. I o snu o Dakaru, koji je zahvaljujući njima postao bliži, tu odmah iza ugla, u prodavnici motora… Za moju enduro i moto kros braću, i u sećanje na velikog Slobodana Bobicu Ilića napisao Ivan Divljaković

Bravo, svaka čast! Pratio sam neke likove koji tu voze snowboard i video da je prelepa planina. Koliko je to vožnje od tebe? Inače, zanimljivo je da su ljudi tu spojili dva skijališta na dve različite planine gondolom koja ide od vrha do vrha, preko doline. Kakav li je osećaj voziti se u tome, uvek sam se pitao

Pozdrav drugari, kupio sam dizalicu za motor od kolege @bokilic , pa bi i on i ja da izbegnemo kurirske službe ako je moguće - iz više razloga. Tako da ako neko prolazi kroz Novu Pazovu uskoro, i ide ka Nišu, pa je uz to i voljan da ponese tu dizalicu - uz naknadu naravno - to bi bilo super. Ja mogu da izađem i preuzmem je bilo gde, čak i na autoputu (recimo kod hotela Nais).

Zainteresovan sam, javljam se na pp edit: Ma zapravo uzimam je, samo da dogovorimo detalje

Bravo! Čekamo nastavak

@balkanlover70 jel moguće to ? Ne zameri, ali nekako mi baš neverovatno deluje ovaj podatak.

Ova tema je u pogrešnom podforumu, čini mi se. Dosta me pogađa ova tema, kao nekog ko voli da planinari, kampuje ali i vozi motor po planinama. Generalno se slažem sa onim što je severian već pisao - slična su i moja iskustva. Sve je do čoveka i vaspitanja. Kada vozim van puta - 80% vremena vozim po terenima i putevima gde retko kad naiđem na ljude. Za drugare koji voze hard enduro taj procenat je još veći - to su neke jaruge, potoci i vukojebine gde "normalan" čovek (planinar) nema šta da traži . Takođe znam da su baš svesni ovog problema, i jako vode računa da budu maksimalno korektni kad naiđu na planinare i šetače - mada znam da to ponekad nije dovoljno. Jer skroz mogu da razumem frustraciju i nezadovoljstvo ljudi koji su izdovjili jedan dan da pobegnu od grada i buke i popnu se recimo na Rtanj, a onda veći deo dana moraju da gledaju i slušaju napaljene enduraše koji još smatraju da se svi na planini dive njihovoj veštini i hrabrosti Očigledno je da u zadnje vreme ima sve više motora i kvadova po planinama, i da ima sve više neodgovornih i neuviđajnih ljudi na njima - i to stvara sve veći, realan problem. Planinarski klubovi i udruženja su jako organizovani, i deluje mi da bi u nekoj skorijoj budućnosti i kod nas moglo da počne da se priča o ovakvim zakonima. Nadam se samo da makar neće biti generalne zabrane. Mislim da bi sasvim dovoljno bilo da se uvede ograničena zabrana - na popularnim vrhovima i izletištima, poput Rtanja, Midžora, Trema itd. stvarno ne bi trebalo da bude motora i kvadova.

Ovo čudo je preskupo, ali već postoje električni skuteri za daleko manje novca. Izračunaj koliko bi te koštalo tih 200km sa električnim a koliko sa običnim skuterom (čak ne moraš ni održavanje da uračunaš), pa ćeš videti poentu