Matera Od Bari-a hvatamo pravac ka jugozapadu i nakon nekih 50km svraćamo u gradić Altamura da popijemo espresso. Kratka pauza u kafiću na trgu ispred katedrale dok majstori montiraju ukrasnu rasvetu za neku lokalnu feštu narednih dana. Grad je poznat po hlebu koji se tu pravi (Pane di Altamura) ali dotični nismo probali. Nastavljamo dalje i nakon 20-ak km stižemo do centralne lokacije drugog dana puta a to je fascinantni gradić Matera. Neću mnogo pisati o samom mestu, a bilo bi mnogo toga da se kaže. Ostavljam čitaocu ovde mali istraživački zadatak. Preporučujem da se pogledaju izvori na internetu (http://www.lonelypla...-articles/70199 ; Wikipedia; itd…) a svako ko planira da poseti jug Italije nikako ne treba da zaobiđe ovu lokaciju. Neka slike govore za sebe. _______________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]

Krenulo je I zarolaše kilometri pod nama u to nedeljno jutro drugog septembra 2012 a poznati predeli promicaše sa nekom neuobičajenom lakoćom. Percepcija je čudo. Kada krenete na laku nedeljnu vožnju tipa Bg-Topola-Rudnik-Bg, onda vam Rudnik deluje kao daleka destinacija. On to i jeste, najdalja tačka posle koje sledi povratak. Kada krenete put Italije, Zlatibor deluje kao da je odmah tu, iza ćoška. Bez drame i žurbe, sa dovoljno pauza uz put stižemo u Bar na vreme da kupimo kartu za trajekt i odgluvarimo neka dva sata pred isplovljavanje. Na obali se kupi karta za palubu a kabina se doplaćuje kada uđete na trajekt. Posle celodnevne vožnje sa idejom da i sutradan vozimo solidno parče, paluba nije bila opcija. Trajekt je iz epohe kada je Magelan piškio u pesku. Bife na trajektu podseća na neki “Zdravljak” iz kasnih sedamdesetih a kapi za oči (pivo u flašici 0,25L) su bile 5 EUR. Kabina za četiri osobe koju smo nas dvoje okupirali - kao iz viceva. Klaustrofobični ili onima koje okupiraju misli kako se izvući iz te konzerve ako krene po zlu – ne bih preporučio ovo putovanje. Meni je, ipak, bilo OK; pivo je bilo hladno, bilo je tople vode za istuširati se a drndanje motora i škripa ostarelog plovila su me uspavali. U Bari se stiže rano izjutra. Ponedeljak je i grad se tek budi i zahuktava. Sviđa mi se Bari; isto kao što volim i Solun i mnoge druge lučke gradove. Imaju neku specijalnu čar, neku živost i užurbanost koja je snažna i autentična ali nikada bezdušna i histerična poput užurbanosti neke metropole. Mogao bih da živim u nekom takvom gradu. Iskrcavamo se i krećemo da špartamo gradom; valja naći mesto za doručak. Ne znam gde se nalazi to što tražim ali znam kako treba da izgleda.To što tražim je pasticceria za običan radni narod koji pre posla glabne štagod. Srećom Bari nije tipična turistička destinacija pa mesta ovakvog tipa nije teško naći i mi posle petnaestak minuta vožnje pronađosmo naše. A unutra, jooooooj…..vizuelna i mirisna radijacija od koje iskače osigurač na Gajgerovom brojaču. Paste, pice, lazanje, testa , kolači… u raznim oblicima i veličinama; sve sveže i užasno primamljivog izgleda i mirisa. Ni Đoka Balašević nebi sve ovo olako ugurao u pesmu. Počinjem sa lazanjom, pa redom ... koliko je uspelo da stane. Znam ja, a zna i čitalac da je emocija koju vezujemo uz određeni događaj umnogome (ili u potpunosti) opredeljena okolnostima koje su prethodile dotičnom događaju. Celodnevna vožnja prethodnog dana, vožnja brodom (bez večere), početno ushićenje potovanjem,.. Sve je to oblikovalo moje sećanje na taj doručak u Bari-u. I nije usfalilo gurmanluka tokom daljeg toka ovog putovanja. Ali meni je ovaj doručak ostao u pamćenju kao najslađi obrok tokom te tri nedelje u Italiji - i to je to. Tako je glasao Srpski žiri. A Fotografije, zašto ih nema. Nema ih zato što sam jeo sa četiri ruke i napajao dušu više nego bilo šta drugo u tih pola sata. Ne bih se setio da fotografišem ni da mi je život bio u pitanju. A i kad razmislim, bio bi to čist mazohizam gledati sada te fotografije. Natankovani do čepa uz duboke uzdahe opkoračujemo sedište pa ponovo zarolasmo niz drum. _______________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]

Ko, Gde,Kako, Kada Narator, moja malenkost, Saša aka drs i lektor-korektor Adrijana, moja plemenitija polovina, te sapatnica na ovom i sličnim putešestvijama. Naravno, tu je i đogo, devojačko Yamaha FZ6S. Septembar 2012. Plan je prilično ambiciozan - idemo naSiciliju. Tri nedelje odmora je knap za to, tako da cedimo raspoloživo do maksimuma. 22 dana provešćemo na putu i pregalopirati više od 4000km. Ovo nije klasična moto-tura gde se kilometri jedu u velikim količinama na dnevnoj bazi,birajući drumove a ne destinacije. Definitivno nije ni klasičan odlazak na letovanje. Nebitno je kako ga krstim – to je moja vizija putovanja, onako kako ja volim i želim da putujem. A to znači da isplaniram kostur puta a sve ostalo je pitanje trenutne želje i inspiracije. Kostur je izgledao ovako: Vozimo Beograd – Bar pa na trajekt do Bari-a; sečemo preko „čizme“ pa na Siciliju; po Siciliji kuda i koliko poželimo pa opet trajektom od Palerma do Napulja. Zatim uz čizmu pa preko SLO i CRO nazad za Beograd. Polazak trajekta iz Bara je u nedelju veče a u Beogradu treba da budemo u nedelju veče, tri nedelje kasnije. I to je ceo plan. Naravno, postoji lista želja, kao i lista „must see“ lokacija. Neki bi da se okupaju na čuvenim plažama a neki bi smo, ako bude zgodno, da stignemo na MotoGP u Mizanu. Ni jedna od ove dve želje se neće ispuniti ali ushićenja i lepote razne vrste neće usfaliti. T -1 T -x , gde je x broj sekundi preostao do lansiranja je uobičajen način odbrojavanja u NASA prilikom lansiranja raketa. Ako sekunde zamenimo danima onda T-1 postaje dan pred put. Jaaaako važan dan! I nezgodan. Uglavnom je to subota. U mom rečniku ima posebno važno mesto koje označava opasnu situaciju. Zašto je taj dan tako prgav? Zato što je (nažalost) standardnasituacija sledeća: petak, zadnji radni dan pred odmor, na poslu se ostaje do kaaasno uveče (kao uostalom i većinu prethodnih dana). Onda subota (aka T-1) koja služi da se završi SVE što treba uraditi, organizovati, pripremiti, kupiti,....Nikako ne treba zanemariti ozbiljan mentalni napor da se čovek isključi od dešavanja vezanih za posao i svakodnevicu i uključi na frekvenciju putovanja. Kao da mi je sve pomenuto bilo nedovoljno u tu subotu sam prepravljao sedište (dodatno tapacirao), i prčkao oko motora još nešto; ne sećam se šta al nema šanse da nisam. Mislim, nije bilo tako strašno kao par godina ranije kada sam pakovanje i sređivanje motora pred put u Alpe završio oko 4 ujutru, te lukavo odlučio da neću ni da spavam, nego samo da se malo istuširam da dođem sebi. Oko 6 me je draga našla kako spavam u kadi. Neću dalje da vam pričam. Kako god obrneš, subota veče je kritičan termin. Jedan od najozbiljnijih izazova je i pakovanje. Mi muški to obično rešavamo jednostavno. Prvo mora da se ponese sve što je neophodno za đogata; zatim je tu solidan spektar raznih gadžeta i neophodnih igračaka; zatim sledi moto oprema za razne situacije i na kraju što mesta preostane (ako preostane) pakujemo civilnu garderobu. Kod žena,to funkcioniše malo drugačije. Džaba su prethodna iskustva; ne pomaže tu ništa. Uz mnogo muke i odricanja, „samo najneophodnije“ stvari se poređaju po krevetu. Zapremina, onako odokativno, oko 70L. Onda sledi „mitoza“; to je ono kada gomilu delite na pola pa iz polovine izbacite još ponešto i to što preostane ugurate u koferče od 33L. Kada se pakovanje pregura pa još ako se uspe da se odspava par sati pred sutrašnju vožnju – nema problema . A kada prvi kilometri počnu da rolaju pod đogatom, sve polako počinje da dolazi na svoje mesto. _______________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]

Preludijum (Pre Ludijum – Pre nego sam poludeo) Novogodišnji praznici lagano promiču. Slobodnog vremena više nego obično pa gutam razne putopise sa foruma. Sinoć, umoran od „puta“ a zadovoljan „doživljenim“ legoh da spavam. Odjedanput, nepravedno i ničim izazvano počinje da me saleće misao kako nije u redu da samo uzimam (čitam) a ništa ne dajem (pišem). Teram tu šašavu misao od sebe kao komarca u toploj letnjoj noći koji mi zuji oko glave dok pokušavam da zaspim. Branim se malo,onako pospano i lenjo, sve se nadam da će nestati onako kako se i pojavila. Pucam po njoj valjanim argumentima; tamo kuda sam ja išao išli su i neki drugi i pisalio tome – šta ima da prežvakavam već opisano. A pritom nisam pisao ništa nalik ovome od srednje škole; a tome ima jedno 12’000 dana; drugim rečima, literalno sam zarđao. A misao poput komarca, za tren nestane pa se ponovo vrati i zuujiiiii. Zaspah na posletku. Jutro je; srčem kafu i onako sedeći se protežem nebih li poslao informaciju da sam budan i u zabačene delove tela. Pogled mi besciljno šara oko sebe pa se zaustavlja na akumulatoru od motora, koji priklljučen na punjač stoji u uglu radne sobe. Diode na punjaču neumorno trčkaju simulirajući punjenje a ja sa blaženo telećim pogledom (da, krmeljavim) gledam u taj light-show i uživam u odsustvu bilo kakve moždane aktivnosti. Milina praznine. Mislim, moždana aktivnost pre prve jutarnje kafe - da li je to uopšte i moguće? U tu jutarnju idilu banu mi misao od prethodne večeri – da i ja dam doprinos skraćivanjuj ovih zimskih, ne-voznih dana. “Razmišljao“ sam dobre četiri sekunde. Odlučih da se ne branim, nego da prigrlim ideju i da se bacim u realizaciju poput nove avanture. Da vidimo, možda to i ne ispadne tako grdno. Da li je čitalac bio tamo kuda ću ga provesti ili nije bio – nije presudno.Trik je u tome da uspem da prenesem na papir (ekran) deo čarolije putovanja (nekima ovde to sjajno uspeva). Ako mi to pođe za rukom bar 20% od onoga što je bilo, znaću da misija nije podbacila. Izazov nije mali ali čemu sei boriti ako protivnik nije pretnja. _______________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]

@ FJCharlie & @ AlexaBGD - momci, svaka čast za trud i hvala za fotografije; plaćam piće kada se sretnemo. @ milosducati - dobar osećaj i oštro oko; koji objektiv je u pitanju?

01. FJCharlie 02. Bojan transalp 03. Lucky Vladano 04. Drilling ltd 05. Vespasian Beograd 06. MK. Zandarmerije 07. Kosta 66 08. Nensy 09. dulesotona 10. BIGDADDY 11. Pablo 12. Severian 13. Arakis 14. soNee 15. miskomi 16. iKoren 17. BaneVuk + 18. Tiamat 19. dragan pavlicevic 20. VladaSD 21. Aleksandar Steler i Nina 22. BokyBoy i GR 46 23. Satelis 24. Sasha P 25. matori351 26. Pittatore 27. Milan i Ivana- Motomania 28. Seba 011 29. Kowalski 30. Kuzma63 31. Pedjabgd Posted Image 32. Sashac i Duca 33. alexanto 34. Best 35. Azrael 36. Milos87 37. Funky 38. Salez 39. dr.Bane 40. Loshmi Capo 41.boba 1990 i lepsa polovina 42. Lord 43. Mrle i mnogo lepšija polovina 44. aca.gsxR 45. Bruno 68 46. Harry +1 47. brm-brm 48. Alexa +1 (ili +2) 49. Tanja R1200GS 50. BMW K1200R 51. Sinclair i Natasa 52 Usamljeni jahač + Minja D. 53. Vuja 54. KnicRider + DJJ dolaze 55.Tenere97 + BokiK7 56. Gagi74 57. dejan-bandit1200 58. Milx 59. Brzi gonzales 60. Salyhoo 61. Čika Kure 62. Radekoenig + lepsa polovina 63. Marko07 64. tomaesp i Helena 65. Carlito 66. Goxy X9 67. Icatenej 68. Dejan i Nadja 69. Misko i Jelena 70. Nikolas 71. Dejan Ducati 72. Salez 73. Aca 74. Sandra 75. drs

Kombinacija naših platežnih mogućnosti i cene opreme određuje naše izbore. I moji izbori su time određeni; i ja bih voleo da imam neke bolje čizme nego što imam ili da ih imam više pa da menjam. Takođe, mali je broj različitih vrsta obuće koje sam imao prilike da nosim da bih mogao da autoritativno da sudim koje su najbolje a koje su bacanje para. Kao prilog diskusiji izneću moje iskustvo. Inače, ko voli i želi da vozi u papučama nek mu je sa srećom. Moj izbor je uvek obuća koja štiti i drži nogu. Moto obuća, kao i svaka druga obuća - skupo ne mora da znači i dobro a dobro i jeftino ima - ali u bajkama (izuzetak su rasprodaje, akcije na neki kvalitetni model i sl.). Dobro a jeftino može - ali posmatrano kroz prizmu cene po kilometru. Daytona čizme koje imam nisu bile jeftine (nabavno); nisam preračunavo koliko me dođe po kilometru ali sa oko 70+k km i još mnogo pred sobom cena im je sigurno daleko niža nego lepim-i-vrh-udobnim poludubokim patikicama Dainese koje leti nosim po gradu ili na kraćim vožnjama (na ovo ću se vratiti kasnije). nash, vozio sam u čizmama na +35, i da vruće je, veoma vruće. Ali, nikada mi se noga nije skuvala; nije iz istog razloga iz koga je ostajala suva i kada mi je unutrašnjost rektuma bila mokra od pljuska koji bi me negde na putu savatao (džaba D-Dry jakna i pantalone). "Tajna" se zove Gore-Tex. Prava Gore-Tex (ne xyz-Tex) membrana u obući kvalitetnog proizvođača; obuća koja kalupom odgovara tvojoj nozi i sa svim potrebnim zaštitama; Prištedi na nečem drugom, ne na obući. I da, još da (o)pomenem. http://forum.bjbiker...ulica-02102010/ Bog mi je spasao život a čizma mi je spasla nogu. Moje čizme su sa nižom sarom (model poput Arrow Sport GTX); da sam imao visoku saru (ala Road Star), šteta tj. posledice koje i danas vučem bi bile manje. Da sam bio u patikama ili Dainese patikicama - ne smem ni da mislim. To me, naravno, nije "odučilo" od vožnje u laganoj zaštitnoj obući tokom leta. Ali vredi pomenuti jer kada se ispovređujemo, postaje jasno kako zaštitna oprema uopšte nije skupa. Samo treba biti general i pre bitke pa to shvatiti na vreme. I nositi ono što imaš.

Nisam planirao a ni motor mi nije cvećka, ali zbog pozitivnog naboja i dobrog zezanja u najavi, evo i mog glasa da se stigne do kvoruma. A i rekla mi žaba iz tegle da će vreme da posluži. 1. leon r6 2. severian 3. Kosta86 4. Chicha 5. Popaye 6. drs

Kao lagano zagrevanje za predstojeću nedelju, jedan krug sa TD od pre godinu dana (Navak, 21.07.2013)

1.FJCharlie 2.spettacollo 3.Loki46 4.Ares 5.DraMan 6.Toreador 7.Macakr6 8.Alexr6 9.Milos87 10.Karaula 11.Zedex 12.Spajk 13.nebojša 14.Jelena599 15.Woo3 16.nemanjakv 17.Mario 18.Maximus1 19.FtitzThe Cat 20.BranislavPopović-Polita 21.BrankoMilićević-Kevin 22.dovla_SM 23.dvlns 24.scaffold 25.SašaNešić-Deda 26.Fireblader 27.McM-Racing 28.Ivica 29.Boris 30.SlobodanMutic, Boki 31.MilosMilakovic 32.popeye 33.Profiler 34.Bukinac 35.Tomislav 36.Kosta86 37.Čaruga 38. apa 39. sicma 40. GhostMile 41. Mazak 42. Abarth 43. Vlada Leković 44. Aleksandar Davidovic 45. leon_r6 46. Moric Arpad 47. nnneba 48. Zoran 49. Milos_UZi 50. Buda_RP 51. Draža 52. drs

Na prvu loptu ...

Uplaćeno. Pozdrav svima do skorog viđenja.

1. Jelena599 2. Mungos 3. Petkos 4. Tomislav 5. bane76 6. 4tyAger 7. Kata 8. Aleksandar Miljus 9. nemanjakv 10. mariarg 11.954 12.Hacky 13.Kosta86 14. drs - uplatio 15. Aleksandar Leko - uplatio

Prijavljen, uplaćeno

1. Mungos 2. mariarg 3. nemanjakv 4. mrdjan1 5. draman 6. ftj 7. Tomislav 8. Toreador 9. Jelena599 10. Nenad Secerov 11. Robert Dojkic 12. Nedjo 13. zedex 14. 4tyAger 15. D16RR 16. sicma 17. Gusman 18. Poturica 19. Fireblader 20. WEZ 21. drs