Izvinjavam se svim kolegama, koje sam isprovocirao svojim "bahatim" ponašanjem Izvor inspiracije: https://m.cdm.me/auto-moto/automobili/raskrsnica-koja-muci-vozace-ko-ovdje-ima-prvenstvo-prolaza/ Oprezno kroz raskrsnicu. Otvoreni put je odmor za dušu i telo.

Upravo tako.

Priznajem. Kriv sam jer karikirah neke stvari, navodeći tumačenja drugih, bez napomene da citiram nekoga. Molim vas da pročitate moj post iznad.

Priznajem. Kriv sam jer karikirah neke stvari, navodeći tumačenja drugih, bez napomene da citiram nekoga. Molim vas da pročitate moj post iznad.

Iako se, obično, kroz raskrsnicu prolazi manjom brzinom, kontakt motocikla i drugog vozila je uvek na štetu motocikla. Ne uzdam se, nikada, u prvenstvo prolaza. Da li je bahat ili ne zna, rezultat je isti.

Slažem se. Obrnuti trougao važi za autobus. Kao i pravilo drsne strane za vozilo B (oni koji idu putem sa prvenstvom prolaza). Morao sam malo da zakomplikujem celu stvar. Ali kao što napisah, tumačenja je dosta. Tek u realnim sitacijama nastaje problem. A mora da propusti B.

Analizirajmo zajedno. Motociklista mora imati veću percepciju od ostalih, jačih, učesnika u saobraćaju. I potpuno sam siguran u ovo što napisah.

U slučaju da vozilo B nastavlja kretanje desno nalazilo bi se na putu sa prvenstvom prolaza. Obrnuti trougao važi za vozila koja bi dolazila vozilu A sa leve strane.

Da je umesto autobusa motocikl, moglo bi doći do problema usled, "prvenstvenog", presecanja putanje. Bez obzira na prvenstvo, predviđanje i oprez nam čuva glavu. To i jeste cilj kačenja ovakvih ilustracija.

Napisah gore redosled. Dopunska tabla pokazuje pravac puta na koji se odnosi pravo prvenstva.

B ima pravo prvenstva pod uslovom da skreće desno. U ovom slučaju mora da propusti A(utobus).

Još jedna zanimljiva ilustracija objavljena na društvenoj mreži. Odgovori su šaroliki. Nama ovo može pomoći, čisto iz svesnosti šta je u glavi, normalnog, vozača. I prepoznavanju saobraćajnih znakova.

"Rear rubber wheel damper." Ili ti "ublaživač udara zadnjeg točka." Može da se kupi (kvalitet istog je pitanje). Može da se izlije od silikona (skuplja, ali dobra varijanta). Matori motoristi, u koje spadam i ja, za popunjavanje ovih praznina koriste trake isečene od unutrašnje gume (ukrojene prema potrebi). Guma je elastična i ima solidnu otpornost na habanje. Jedno od dobrih rešenja, posebno za slabije motore i uslove normalne vožnje. Obavezno proveriti stanje lančanika i ležaja točka. Posebno, neravnomernu istegnutost lanca (koji najčešće dovodi do habanja).

"Komšija, hoćeš li da pomeriš auto? Ili da pomerim i tebe i auto."

Tek sad videh temu. Imaš poruku.

Tako nekako. Mada su ovo "špecije" za zaštitu dvorišta i ambijenta. Privikavanje na određene navike i prostor. Saobraćaj će i dalje biti jedna velika enigma. Ima tu značajan faktor zvuka i pseće percepcije (neke pse veoma iritira zvuk ususivača, a verovatno i vibracije SUS motora). Ili doživljaj psa da smo na "njegovoj" teritoriji. Život je, sam po sebi, čudo.

Repelenti Izbor preparata zavisi od lokacije za koju se koristi (jer su neki vidljivi, neki ostavljaju tragove ili imaju propratne pojave). Nije potrebna jaka koncentracija istih, obzirom na veliku osetljivost čula mirisa kod pasa. Imamo ih u svom domaćinstvu (začini, kućna hemija, kozmetika, alkohol…). Psi posebno mrze miris ljute paprike i/ili mleveni crni biber. Biber je dovoljno fin da bude skriven od javnosti i ne privlači štetočine. Problem sa upotrebom bibera i ljute paprike je što mogu dovesti do jake iritacije disajnih puteva psa. Pri direktnom udisanju dolazi do intenzivnog kijanja i suzenja (osnovni sastojak “biber” spreja je ekstrakt ljute papričice). A može doći i do oštećenja čula mirisa. Time direktno “bacate rukavicu” u lice vlasniku psa. Miris citrusa (limun, narandža ili grejpfrut), odnosno esencijalna ulja ove vrste voća su na drugom mestu po efikasnosti. Jabukovo sirće ili amonijak se koriste i u komercijalnim preparatima za ovu namenu. Mana amonijaka je što poprskan po biljkama dovodi do njihovog uništavanja. Nedostatak ovih sredstava je što će ove preparate kiša isprati (to znači da će morati često da se ponavlja tretman). Postoje i komercijalni preparati tipa: Trixie Anti-Cot Repelent ili Sprej za odbijanje pasa i mačaka. U osnovi je amonijak, sirće, citrusi, gde je postignuta nešto duža stabilnost preparata na ispiranje.

Pas nije stvar ni igračka za privremenu upotrebu. To je živo biće, veoma osetljivo. Biće koje voli, raduje se, tuguje, oseća strah i bol... I koje, nažalost pati. Ljudska istorija beleži više od 14.500 ratova, kao i to da je svega desetak od preko 180 generacija živelo u neprekidnom miru. Jedno od, nažalost, “najprirodnijih” oblika ponašanja na svetu je agresivno ponašanje (čak kao deo odgajanja i vaspitanja, favorizacije putem medija…). Internet je, zahvaljujući svojoj “anonimnosti”, omogućio trolling ispoljavanje agresivnosti svima onima koji se plaše borbe argumentima u stvarnom životu, zbog realnog rizika da dobiju nogu u zadnjicu. U svakodnevnom životu svedoci smo agresivnog ponašanja drugih učesnika u saobraćaju, ali i jednog, specifičnog problema vezanog za agresivno ponašanje pasa. Podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti govore da oko 800.000 ljudi godišnje potraži medicinsku pomoć zbog ujeda pasa. Više od polovine njih su deca. Zakon kaže da:”Za naknadu štete u slučaju ujeda psa lutalice odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji dogodila štetna radnja.” Mogućnost nadoknade štete zavisi od same lokalne samouprave, odnosno da li je uopšte regulisala ovako nešto na svojoj teritoriji. Iz perspektive psa uvek može da postoji razlog za agresivno ponašanje. Pojedinim psima agresivnost je urođena osobina, ali skoro uvek iza agresije stoji i razlog. Ukrštanjem se može dobiti nestabilan temperament (najveći procenat uličnih pasa su mešanci). Kastracija i sterilizacija reguliše brojnost populacije, ali ne dovodi do potpune supresije polnog ciklusa i promene temperamenta (službeni psi za posebne namene, u svetu, su većinom kastrirane ženke, jer su privrženije, oštrije i agresivnije). Sva agresivna ponašanja, koja su normalna za pse, generalno su neprihvatljiva običnim ljudima. Psi i ljudi imaju sasvim različit sistem komunikacije. Zato često dolazi do nerazumevanja između ove dve različite vrste. Osoba može biti prijateljski nastrojena, ali iz pseće perspektive, pas može ljudsko ponašanje protumačiti kao pretnju ili uznemiravanje. Posebno ako pas ima problem percepcije (svaki slučaj je priča za sebe). U jednoj ličnoj situaciji, je nastradala samo čizma. Od tri psa iz pratnje maloletnih pripadnika romske populacije, jedan je, bez prethodne opomene, nasrnuo na mene dok sam čekao da se motociklom uključim u saobraćaj. Način držanja pasa kao kućnih ljubimaca, bilo da su oni opasni ili ne, regulisan je Zakonom o dobrobiti životinja, a držanje opasnih pasa i Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu. Vlasnik psa može biti samo punoletna osoba. Zakonom je propisano postupanje i sa jedinkama koje ponovo, bez povoda, napadnu čoveka ili drugu životinju: “ Ako posle provere stepena socijalizacije opasan pas ne postigne zadovoljavajuću ocenu, odnosno ako i dalje predstavlja opasnost za druge ljude i životinje, takav pas se više ne može držati i lišava se života u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.” Pravilnikom o načinu držanja opasnih pasa, propisuje se način držanja pasa koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu. U slučaju nepoštovanja Zakona i propisa donetih na osnovu njega u pogledu načina držanja i postupanja sa životinjama, jasno su zakonom precizirane kazne, pa se tako, nesavesni vlasnik može kazniti za prekršaj novčanom kaznom, ako na nepropisan način i suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja drži psa koji može predstavljati opasnost po okolinu. U slučaju nepoštovanja odredbi odluka organa lokalne samouprave, jasno su i precizirane kazne, pa se tako neodgovorni vlasnik može novčano kazniti za učinjeni prekršaj. Kada su u pitanju napušteni psi, veliki problem predstavljaju postupci, pojedinih “službi”, da pse “organizovano” prevoze, iz drugih mesta i izbacuju kao “komandose” usput. Obično je u pitanju neka privatna firma koja se bavi “poslovima” rešavanja pasa lutalica u mestu Donji Pizdinci. Jednostavno odvezu životinje u drugi grad (udaljen 100 i više kilometara). Kombi projuri gradom i poizbacuje pse, a o posledicama niko ne razmišlja. Takvi psi nisu sterilisani, redovno nisu vakcinisani protiv zaraznih bolesti, nisu čipovani. Nalaze se u novoj, nepoznatoj, sredini, formiraju čopor, koji osvaja i štiti teritoriju, potiskujući mirnije pripadnike vrste (koji su prošli program komunalne zoohigijene svoga mesta). Takve pse je teško uhvatiti, jer su veoma oprezni, vešti u bežanju i skrivanju. Sama akcija hvatanja takvih jedinki mora biti izvedena u stilu safari lova (upotrebom omamljujućih sredstava koji se ispaljuju iz posebnih oružja). To uopšte nije jednostavno izvesti u urbanim sredinama… Kada se sve to začini “humanitarcima” (osobama željnih sopstvenog promovisanja ili “dobrim” ljudima koji učestvuju i pomažu psima da ih ne uhvate), upadamo u pat poziciju i vremenom ceo problem postaje sve veći. Azili za napuštene životinje su prepuni. Udomljavanje jedinki, sa već formiranom ličnošću, je teško prihvatljivo (mislim na pse, kod ljudi je to malo lakše). Svaka eutanazija mora debelo da se obrazloži i opravda (oni koji se bave ovom problematikom, nerado će, bez debelog razloga, drugo živo biće lišiti života). Programom lokalne samouprave napušteni psi prolaze kroz redovne procedure periodičnog hvatanja, lečenja, čišćenja od parazita i redovne vakcinacije protiv besnila, sterilisani su i poseduju mikročip. Može se reći da imaju “vlasnika” (lokalna samouprava, odn. grad sa organizovanom službom komunalne zoohigijene), koji brine o svojim štićenicima. Takvi psi nikada, ali nikada, neće napasti čoveka ili drugu životinju. Život nije fer, zar ne? Bajkeri i psi to najbolje znaju.

Za većinu motociklista će se uskoro otvoriti sezona. Oni koji reše da se provozaju Avalskim, imajte u vidu veći broj kamiona (šlepera) na ovoj deonici. Da li je razlog tome poskupljenje putarine ili nešto drugo, nebitno (ali su se relatvno skoro pojavili). Pored automobilista koji seku krivine, uzmite u obzir, od skoro, pojavu drumskih krstarica. Relativno su brzi i sigurno voze, ali im dajte mogućnost da vas "registruju" u levom retrovizoru. Ne očekujte da će vas pustiti. Ako to urade, zahvalite im. Sretnimo se na sigurnom drumu.

Zbog njega, svaki drugi-treći dan vozim "Avala ring."

Perković Sreten +38161 60 45 627 Beograd, Rakovica, a sve češće na Trešnji, Put za Malu Ivanču.

Lapsus calami (greška perom) kada uz osećaj ravnoteže dodadoh i žiroskopski efekat vozila.

Dosta toga bi mogao da prebaciš na tvoj blog. Kvalitetan blog.

Pa daj joj svoj motocikl neka vozi po parkingu. Pod tvojim budnim nadzorom. Kada prvi put sedne na motocikl videćeš njene afinitete, naklonosti i/ili eventualni strah. Samo strpljivo i opušteno. I boljeg učitelja od tebe ne može imati. Prvo na ugašenom motoru, neka oseti ravnotežu i žiroskopski efekat vozila, lagano prebacivanje težišta sa jedne na drugu stranu i oslonac na nogu sa odgovarajuće strane motora. Posle polako ideš ispred, a ona vozi za tobom. Kvačilo-gas, kreni-stani... Neka slobodno drži spuštene noge u kontaktu sa podlogom. Onog trenutka kada savlada vožnju brzinom hoda pešaka, možeš je pustiti da potroši par rezervoara goriva na sigurnom parkingu, Samo strpljivo i opušteno. Bolje da očeše motor na poligonu, nego da ima "nerešiv" problem u saobraćaju. Ali prvo sredi svoju glavu i nikada, nikada nemoj da tvoje ambicije budu nametnute detetu. Ovo ti pišem kao otac motocikliste. I još uvek mi je draže kada me obavesti gde je bio, nego gde planira da vozi.