Skretanje pažnje javnosti mora imati temelj i pravnu osnovu. Bez dobrog temelja i pravnog osnova, sve puca kao mehur od sapunice. Peticija ima neku ili nema nikakvu snagu. To ne zavisi od podnosioca, već od onoga kome je upućena, odn. njegove procene valjanosti iste, njene sadržine, "razumljivosti", opravdanosti, pravnih osnova za istu... Ali je pisani dokument i daje legitimitet okupljanju na ulici. Država prepoznaje/priznaje pravna sredstva, zasnovana na Ustavu i zakonima... Peticija se šalje zvaničnom organu, koji ima legitimitet da prosledi dalje, višoj instanci na razmatranje. Da li lično verujem u to? Ne. Znam zašto, a i dovoljno sam mator da ne verujem u Deda Mraza. Razmišljanje naglas. Uzmimo na primer skretanje pažnje javnosti na filtriranje trake i prolazak pored kolone koja stoji u svrhu smanjenja gužve. Da se organizujemo, nas stotinjak motociklista, i uredno, u vreme špica, vozimo u koloni vozila (par automobila, par motocikala, par automobila, par motocikala...bila bi kolona od Beograda do Šimanovaca). Ne kršimo pravila saobraćaja, ali stvaramo veću gužvu. Nervozni vozači bi gazili preko motora i još bi imali podršku javnosti. Ili... Napravi se elaborat, gde se objasne razlike u karakteristikama vozila, pozovemo se na pravila saobraćaja, vezano za pravilno korištenje trake, pravilan položaj u traci i prostor između dve trake u istom smeru predviđen za... Traži se asistencija policije, stručna pomoć kominterne za bezbednost motociklista... Dođe mu, na kraju, na isto, ali bez mogućeg masakra na ulici.

Skupštinskom procedurom (poslanici Narodne skupštine, Vlada...) se donose zakoni ili menjaju, usklađuju sa evropom... Predlog za izmenu Ustava i zakona propisan je poslovnikom narodne skupštine. Sve je javno i postoje procedure, samo se treba obratiti na pravu adresu. Teoretski ljubav lepo zvuči... Na osnovu zakona, ministar(stvo), nadležno za određenu oblast, bliže uređuje odredbe pojedinih članova zakona putem pravilnika. Pravilnici se mogu menjati u kompletu (novi) ili se dopunjavaju (ili se brišu određene odredbe). Kroz pravilnik se nalažu uslovi nadziranim subjektima (uslovi koje moraju da ispunjavaju za obavljanje delatnosti i rokovi). U skladu sa pravilnicima rade i postupaju inspekcije. Inspektor ne sprovodi propise (izuzetak su pravosudni organi, odn. policija). Zadatak inspektora je da brine o usaglašenosti nadziranog subjekta sa propisima (da pomogne nadziranom subjektu u usaglašavanju sa istim)... U skladu sa načelima upravnog postupka (gde je obavezan da deluje nepristrasno, ekonomično, regularno...). U tom rasponu ide: -savet za ispravku manjih neusaglašenosti, -usmeno rešenje kada je potrebno hitno otkloniti određene štetne pojave koje mogu ugroziti zdravlje i bezbednost, -pismeno rešenje kojim se nalažu mere i realan zakonski rok, -zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ako se ne postupi po rešenju. Sud postupa po zahtevu službenog lica. Novac ide u buđžet. Sve je do čoveka i ličnog pristupa problematici (nema razlike inspektor ili nadzirani subjekt). Kao što je već napisano, meta nije adekvatna. Pravilnici se mogu menjati. Ovo je posao za pravnike i odredbe pravilnika su te koje treba "napadati" i menjati. Odredbe koje su donete sa ciljem... Ali se mora postupati po procedurama. Koji član, šta navodi, šta nije u redu, kako bi trebalo... Organizovano i u pismenoj formi. E, sad, malčice je drukčije u praksi.

Uvek uzeti u obzir da je, ono što su krstili kao idealna linija krivine, samo jedna zamišljena linija koja opisuje najbržu moguću rutu na trkačkoj stazi. Iz bezbednosnih razloga ovako nešto nije za upotrebu na javnim putevima.

Adaptacija na svetlost i mrak može se postići promenom veličine zenice, ili nervnom adaptacijom. Negativna naknadna slika– posledica je ovih adaptacija (optička varka) i nastaje kada duže vreme bez prekida gledamo neki prizor. Svetli delovi adaptiraju mrežnjaču na svetlo, a tamni na mrak, pa je razlika u toj promeni osetljivosti vidljiva (kada pogledamo na beli papir i vidimo negativnu sliku). Naknadne slike, ili pa-slike su optičke varke koje koriste adaptaciju oka da bi se, nakon netremičnog gledanja, na neutralnoj pozadini video negativ dotične slike.

Govorim iz ličnog iskustva. Hladnoća i vrućina su samo subjektivni osećaj. Čizme i čvrste pantalone nosim obavezno, posebno po gradu. To je kombinacija koja mi je sačuvala levu nogu u aprilskoj nezgodi na obilaznici. Letnja varijanta Prsluk uvek, jakna po potrebi. Rukavice su već postala stvar navike. Kaciga na glavi se podrazumeva. I, na kraju, uvek, pokriven vrat maramom, jer ako ti u pokretu uleti insekt...jbg. Evo i nekih gradskih faca na +30, u hladu. Zašto nositi opremu? Radi estetike, naravno.

Pogledaj u "BAREL-u" UNIBAT. Solidno su se pokazali. Za tvoju Yamahicu ide, sa oznakom: CT12B-BS 12V 11Ah; Dimenzije 151 x 70 x 130 (dužina x širina x visina); Levi + ; Izlazna snaga 180A. Ovaj bi bio zgodniji, ali je nešto deblji (ako može da se ubudži). CTZ12S-BS 12V 11Ah; Dimenzije 150 x 87 x 110 (dužina x širina x visina); Levi + ; Izlazna snaga 210A. Piše da su gel, ali su u stvari MF tehnologija. Moraju da se formiraju, dobro napune pre upotrebe i da se periodično dopunjavaju punjačem.

Jeste.

Upravo tako.

Čudno je to mesto. Tu je, pre dve godine, umro motociklista, čovek iz Borče. Ima tema o tome, od 18.8.2019. Pogrešna ulazna tačka i ulazak većom brzinom u desnu krivinu, posle marketa "Ruža", neminovno dovodi, pri izlasku iz nje, do prelaska u suprotnu traku. To se, baš na ovom delu puta, dešava i automobilima, koji uđu većom brzinom. Što je najgore sama lokacija je pregledna i lepo vidiš vozila iz suprotnog smera. Ali je konfiguracija puta takva da se ova krivina mora uzimati sa posebnim respektom, zbog rizičnog izlaska. Bez obzira na okolnosti, žao mi je čoveka.

Ako su sa ti pokazivači pravca u kombinaciji zvučnim signalom, može biti da je automat migavaca.

Izgleda da mu "majstor" nije dobro "vratio" usisne ventile posle čišćenja Desni ne zatvara dobro i to može biti jedan od razloga. Treba podesiti zazor ventila. Karburator Pre demontaže ova dva šrafčića za smešu prvo jedan po jedan zavrni do kraja. Treba da brojiš koliko krugova su odvrnuti. Zabeleži da znaš, treba ti taj podatak. Nemoj ih prejako zatezati. Posle ih odvrni i izvadi napolje. Proveri da li imaju gumice na sebi. Desi se da ostanu u kanalu. Ako su pukle ili spale sa šrafa uzmeš gumicu sa dizne istrošenog upaljača. Onaj obični plastičnjak sa kremenom, kupuje se na trafici. Kad se plin potroši frknu ga u smeće. Ja ih čuvam zbog tih gumica. Lako se odvrne onaj točkić za podešavanje intenziteta plamena i imaš "O" ring u pravòj dimenziji Staviš je u ulje da malo nabubri i montiraš na šraf. Isto tako kod montaže karburatora zavrneš ove šrafove do kraja i onda odvrćeš koliko su bili i pre. Teoretski 1,25-1.5-2... kruga je domen preciznih mehaničara. Ostalo je kao što su ti kolege prethodno preporučile. Ovo i što sam prethodno pisao nisu pretpostavke. Vozim Regal Raptora 125, koji ima identične, Keihin, karburatore. Ovi na njemu su čišćeni pre 5 godina. Filter vazduha se redovno servisira. Štelujem ih sezonski zima/leto. Pošto smo u pokretu tokom cele godine isto tako i svećice idu u rasponu cr6hsa/cr7hsa.

Za početak probaj da lociraš šraf/ove/ za podešavanje smeše (protok ler dizne). Ima ih dva jer je u pitanju dvogrli karburator i kada su skinuti izgledaju ovako U tvom slučaju bitno je odviti malo desni šraf da problematični cilindar dobije bogatiju smešu. Strana prema cilindrima Nalaze se sa donje strane i nepristupačni su, da ih ne čačka svako. Vire diskretno iza ovog poprečnog limića Malim odvijačem za par mm odvrni desni i videćeš kako će desni auspuh postati topliji. Može se korigovati i levi, zatezanjem, mada nema potrebe. Sledeći zahvat je sinhronizacija oba leptira karburatora preko šrafa u sredini između grla karburatora (sa oprugom). Sinhrinizacijim dobijaš istivremeni odgovor gasa na oba cilindra. Sedneš na motor koji radi, zagrejan na radnu temperaturu i uključenim svetlom (farom). Nagneš se gornjim delom tela na desno i sa desne strane, odozgo, lagano obrneš ovaj šraf u u sredini u desno. Time malo otvaraš desni leptir i dobijaš da se malo podiže ler gas, ti ga spustiš točkićem. Kada pomeraš ovaj crni točkić rukom ti otvaraš ili zatvaraš oba leptira istovremeno. Cimneš malo polugu gasa, sačekaš da spusti obrtaje. Još jedna sitnica. Za ove zahvate neophodna je prava alatka (na slici levo, prikaz veličine).

Pravilnik o merilima za merenje sile kočenja kod motornih vozila WWW.PARAGRAF.RS PRAVILNIK O MERILIMA ZA MERENJE SILE KOČENJA KOD MOTORNIH VOZILA ("Sl. glasnik RS", br. 86/2014)

Iskusan je on. Skoro svaki dan na relaciji: Rakovica-Zemun, preko Ade. U povratku autoputem, pa obilaznicom...i kuda ga put povuče. Susreće raznorazne učesnike, kompleksaše, namernike i nehotično grešne, fini i pošteni svet...dešavanja na koja se već posle jednog okreta točkova ni ne obazireš više. Ali kada se desi situacija, onda je to nešto (do finalnog kokošijeg proizvoda). Doživiš da vreme stane. Uradio si sve što je u tvojoj moći, a onda ide hladnoća duž kičme kad krene onaj osećaj nemoći. Trenutak kada ti ništa nije važno. To je situacija. Ima svoja pravila i redosled. Dopušta kompromis, ali ne i potpino vladanje njome. Samo ne treba pokušavati da je shvatimo logikom. U situaciji logike nema.

Sreća je kada te od dva zla potrefi manje. Žena u 16¹⁰ dobija poruku od mladunčeta da je stigao kući. Dobro je. Meni zvoni mobilni. "E, ćale, imao sam situaciju." Jesi li u komadu? "Naravno, nije ništa strašno." Gde si? "Pa, javio sam Ljiljani da sam stigao. Kod kuće." Stigao si sam ili..? "Ma u voznom smo stanju oboje." Dolazim. Elem... Ameba za volanom automobila je: bez pokazivača pravca, preko pune linije, na Ibarskoj magistrali, rešila da izvede polukružno. Baš na ovom mestu. Pri tome je presecala putanju motociklisti u svojoj traci i kombi vozilu iz suprotnog smera. Priča mi moj mladunac: "Prazan put. Vozim prema Vidikovcu. Vidim auto parkiran sa desne strane, radi mu motor... Popustim gas, pomerim se blizu razdelne linije. Svestan sam svega. U susret mi dolazi kombi. Odjednom automobil ide levo...popreko, preko obe trake. Kombista svira, koči i staje na jedva metar od auta, koji stoji popreko. Za to vreme ja bežim preko suprotne trake i završavam na neuređenom parkingu. Taman pomislim da sam se zaustavio, kad mi rep kliznu po tucaniku, i motor padne na desnu stranu. Dva momka iskaču iz kombija, suvozač pritrčava do mene, vozač kombija pokušava da provali da li je riba normalna. A žena, sa mozgom protozoe, ubacuje u rikverc, niveliše dupe citroena, mota pun levi i nastavlja započeti manevar. Bez ikakvog interesovanja za sranje koje je napravila, odlazi prema Orlovači. Epilog cele priče je razbijeno koleno (pao klinja sa bicikla). Na Kađivi su polomljeni poluga prednje kočnice i retrovizor. Ništa strašno. Još jedno iskustvo da nikada i kada pratiš "fabulu radnje" ne možeš predvideti šta ispeglanom mozgu može da padne na pamet. U ovom slučaju je u pitanju žena, tek da se "konstantuje." Moram samo još nešto da pojasnim. Dečko nije vozio u šorcu, već u vojničkim pantalonama, ali je bio bez protektora za kolena koji bi sigurno smanjili štetu. Mada mislim da je u ovom slučaju važnija pravovremena reakcija i ne fiksiranje prepreke. Sranja se dešavaju. Ali je sreća... Dobro je.

Dok sam bio mlađi, naivno sam mislio da samo ljubav pokreće svet. U stvari, hteo sam u to da verujem i verovao sam. Sa sazrevanjem, shvatio sam da je to u današnje vreme novac, a vrlo često i osveta. Nikada to nisam mogao da prihvatim jer, niti sam materijalista, niti sam osvetoljubiv. Odrastao sam u vreme ferke. U redu, novac nam svima treba i, što reče neko pametan: “Nije toliko dobro sa novcem, koliko je loše bez njega.” Tačno, svi znamo za termin “siroti mali bogataši” koji kao, imaju sve, ali im to često ništa ne znači jer nemaju koga da vole i sa kim to, mirne duše, mogu da podele. Kažem ovo “mirne duše” jer je mnogo zlobnika koji ne prezaju ni od čega da do njihovih para dođu. Ali šta je sa osvetom? Tolike knjige su napisane na tu temu, toliki filmovi snimljeni, al’ čini mi se da ne postoji nijedan pozitivan aspekt sa koga se može sagledati termin osvete. Ne, u osveti nema definitivno ničeg dobrog ni umirujućeg, iako osvetnici najčešće kao razlog za osvetu navode smirenje. Pre dve nedelje vozim oko bivšeg DMB-a prema manastiru Rakovica. Krenuo sam sa semafora brže od automobila i krećem se svojim desnom trakom, u levoj trenutno nema vozila. Na suženju u jednu traku, sa leve strane mi velikom brzinom, bez namere da uspori, dolazi Škoda, kasnije vidim da je Octavia, karavanka, sive boje. Vozač me namerno gura u desno prema trotoaru. Sve se brzo dešava. Kočim i uspevam pobeći prema kapiji. Krećem za njim sa namerom da ga odrobijam (pucao je prvi, sada je red na mene). Već sledećeg trenutka bivam razoružan. Vidim u zadnjem staklu dečaka i mlađu devojčicu, kako okrenuti nazad gledaju u mene i smeju se. Smeje se i on, a žena pored njega ne (pametnija je, i zna šta znači doneti na svet novi život...). Tata, ili šta već, im je pokazao da su bajkeri 'pussy ce' koje, ako ti smetaju, možeš izgurati sa puta. I ne mogu ti ništa... Nema tu povređene sujete, samo želja za osvetom nežno šapuće sa ramena. Preplavio me osećaj praznine, Vozim za njim, ne gestikuliram, niti pokazujem emocije. Skreće desno prema Resniku bez pokazivača pravca, ide kroz Resnik, vraća se ponovo na kružni tok u Resniku, pa prema Bubanj Potoku. I počinje da češće gleda u retrovizor. Ne ide više tako brzo, ali ja nemam nameru da ga pretičem. Vozim za njim...Ja sam negov "uncanny valley." On moju tablicu ne vidi, a ja njegovu znam. To mu je, na kraju, postalo jasno. Nema osvete, samo praznina zbog dva, nevina, mala bića. Bahati mamlaz ima sreće, jer mu ne mogu ništa. Jači je materijalno, nečiji je. Ima koga da pozove i može mu se da i decu uči bahatosti. Mada kažu: "Osveta je jelo koje se servira hladno." Ma samo serem. Ja sam bajker, jedna obična 'pussyca.'

Treba uvek imati u vidu i nešto što se zove kazna za tuđi prekršaj. Kada se otkrivanje prekršaja vrši putem kamere, radara, fotografisanjem, obaveštenje stiže vlasniku vozila. Ali i obaveze koje nalaže ZOBS (član 314 i član 247). A prijatelj, brat, rođak, daleki rođak, stranac treba da prizna prekršaj.

Želim nam da se nikad ne nađemo u ovakvom "sendviču." Pre 15 minuta Pilota Mihajla Petrovića. Uvek ostaviti prostora za bežanje.

Ponovo radi bioskop.

Sve je to jin-jang. Ono što je prednost u jednoj situaciji, a drugoj može biti ogromantan limit. Normalan motocikl bi u ovim situacijama imao prednosti ili mane. U mom slučaju: veliki prednji točak i veće međuosovinsko rastojanje=tendencija bržeg vraćanja u pravac i držanje pravolinijskog kretanja. Super, ali se, kada to ne treba, ponašaš kao projektil. Usaglašeno prednje i zadnje vešanje=na pravcu po naravninama ekskurzije kompletnog motocikla gore-dole a isto tako i predvidljivo "bežanje" repa. Super, ali se "pametno" vešanje opire nelogičnom ponašanju vozača i u skladu sa većim uglom prednje viljuške sporije menja pravac. Time je pravolinijska putanja duža nego kod normalnih motocikala. Posle manevra izbegavanja prepreke treba ti par okreta točkova više za korekciju putanje. A nova prepreka je tu. I čeka... Manevar "obaranja konja" je moguć ako sediš nisko=prednost. Gađam auto gde je "najslabiji" i elastičan, najjačim delom motocikla (čelo rama). Jedna og najjačih kostiju tela sisara je butna kost, ako se optereti po dužnoj osi. Postrance se lomi kao palidrvce. Direktni čeoni udarac u auto bio bi koban po mene (rezervoar i korman bi me ubili). Uz malo sreće, da, kod zakucavanja, zadnji kraj odleti u stranu, završio bi kao stiker na gepeku auta pored oznake 1,9 tdi.

Jeste. Došao je peške do nas. Pitao me da li sam dobro? I treba li mi neka pomoć? Kažem mu, kao što vidiš, dobro je prošlo. Nego, ajde budi džek do kraja, pa da sačekamo patrolu. Brate vidiš kolki je haos i nisam ja jedini... Za mene si jedini. Otišao je svojim putem. Obično se izazivač situacije izgubi. Ostaju činjenice. Zato je kamera odlična investicija. A vožnja u grupi ili sa još nekim, vredi neprocenjivo. Da dodam još nešto. Tek što sam ustao sa patosa, motor još uvek leži, iz pravca Bubanj potoka nailazi brat bajker. Zaustavlja motor iza nas u suprotnom pravcu sa uključena sva četiri, mada sam van puta. Prvo njegovo pitanje je da li da zove hitnu pomoć? Nema potrebe, leva noga je pretrpela atak, ali stojim. Ostalo je ok. Svež si i možda ti radi adrenalin, pa ne osećaš... Zove vozača da dođe. Zajedno podižemo motor, da se slučajno ne zapali, jer mu je iscurelo malo goriva ispod, a struja je još uvek pod kontaktom. Pošto sam uspeo da ga ubedim da sam čitav, pozdravili smo se. Hvala mu. Značilo mi je to. Da je bila gora situacija, potrudio bi se da ne izgubim možda dragoceno vreme. Dok se ostali snađu ili sete. A onda polako lečimo rane junačke. Stari panj je popustljiv. Drška čekića dozira silu. Drugi čekić daje inicijativu. Bore su jedini pravi svedoci života.

U četvrtak (22.4.) u 16¹⁰, me je bahati mamlaz isekao na obilaznici između Resnika i 1000 ruža. Traka prema Resniku puna kao oko, a kolona unazad proteže se u nedogled prema Bubanj potoku. Ja se krećem iz pravca Resnika prema Avali. Kad sam već stigao u visinu ovog bočnog zida, prikazanog na ilustraciji, vozač automobila marke BMW, kabriolet, teget boje... iz kolone prema Resniku, preko pune linije debelo i žustro radi polukružno. Pokriva 2/3 moje trake. Imam dve mogućnisti: Da kočim, kasno je, udaram ga sigurno u prednji desni točak (najebaću ni kriv ni dužan, jer će "ispasti" da sam sigurno vozio 220 km/h). Druga opcija i zajeb, ali manji, je manevar izbegavanja prepreke. Automatski radim ovo drugo. Bežim preko bele linije desno na betonski deo i osećam na momenat krckanje i prštanje rizle ispod točkova. Vraćam se u svoju traku i postajem svestan činjenice da se brzo približavam vozilu ispred sebe, koje koči jer još par njih izvodi polukružno "obrćanje" preko naše trake. Jbt. suđeno mi da se skrljam... Činim drugu nemoguću stvar. Kočim i motam korman u desno (manevar obaranja konja u vestern filmovima), motor proklizava, gubi silu pravolinijskog kretanja i počinje da pada na levu stranu. Puštam motor da kliza svojom brzinom, u nadi da će ga trenje i sila klizanja odvući van puta i da izbegne udarac u gepek vozila ispred. Ja ostajem nešto sporiji, jer više nismo u simbiozi, ali mi je leva potkolenica još uvek između motora i podloge (kožne pantalone i duboka čizma uspevaju da smanje efekat pritiska na nogu). Na kraju dolazi do lakšeg udarca u automobil. U sledećem kadru ustajem, motor leži na levom boku, sa oba točka naslonjenana betonski zid. Pre toga je oštetio blatobran, plastiku i ogrebao gepek vozila ispred. Udarac motora u automobil je bio dosta manjom silom, ali je u plastični blatobran udario oštrim donjim levim trouglom i farom. Visinu pričinjene štete na automobilu pokriva evropski izveštaj, koji odmah popunjavamo. Obavezno obaveštavamo MUP (sklanjamo auto i čekamo patrolu). Okolnosti koje su dovele do nezgode se ne mogu dokazati, tako da sam priznao krivicu. Sastavili su službenu belešku i uradili alko testiranje (čisti smo obojica). Da nema problema oko naplate štete i niti sumnje da se radi o nekakvoj zloupotrebi. Motocikl je na točkovima stigao kući. Tragovi podloge i boje sa blatobrana koji su bili duž leve viljuške skinuti sa nitro razređivačem (nema riseva jer je bukvalno bila u pitanju sila gnječenja, a ne udarac). Levi pokazivač pravca i polomljeni adapter levog retrovizora zamenjeni. Sutradan smo završili proceduru u osiguranju i čovek može da popravlja svoj auto. Sreća je, kada te od dva zla, potrefi manje. Gnječeni list kupusa i gavez gel su čudo (bitno je da nema povređenih).