Čuo sam se sa bratanicom većina fakulteta ne radi zbog praznika, njen isto. Treba proveriti ko može da li negde ima studenata, da ne bude moša.

Svako pravo i iskreno davanje podrazumeva i neko odricanje. Nema nas puno, ali opet dovoljno, da podržimo našu decu i nikoga drugog, što sam i prepoznao kao cilj vožnje. U tom smislu i sa tim ciljem je ovo pravi termin.

Prošli put kasno videh, sada sam pratio i uspeo da se organizujem i ako mi motor nije baš pri ruci. Vodim još jednog vanforumskog bajkera . 1. Sale 2. Seve 3. Stefan 4. Vuk 5. Duck 6. Miša 7. Bobi krofna 8. Saxi 9. milosducati 10. Jelena 11. Marijo 12. Sara 13. Sharky 14. miloshmi 15. milosn 16. matori351 17. Sveti Atila 18. Light on Throttle 19. Гоша 20. skundra 21. yogibear 22. Max80 23. Čiko

Možda na grublji način, ali kapiram suštinu. Prosto mnoge stvari su pomodarstvo i u moto svetu. Za Uskrs kada idemo u Sremčicu ne skupi se ni deseti deo ljudi koji idu pred NG. Isti cilj, ista deca, praznik mnogo veći. Kada smo išli na Kosovo bude nas par sa foruma, zato svaki treći u Trebinju. Jbg tako je kako je.

Ja se nisam dobro izrazio nego nekako prihvatio žargon koji se koristi. Ovo nisu klasična svetla za maglu, već više kao obična dodatna svetla i imaju beli snop.

Da malo oživim temu, a i zamolim za informaciju. Menjao sam skoro motor i bliži mi se registracija za mesec dana. Imam svašta nešto od opreme, ali koliko znam to prolazi, roll bar, nosač kofera, slajderi...Ono što ne znam da li mogu da prođem sa maglenkama koje su nakačene na roll baru? Pale se na prekidač, dakle ne moraju da svetle na tehničkom, samo je pitanje da li mogu fizički da budu prisutne ili moram svakako da skidam i pored toga?

Tura o kojoj maštam Sicilija + Tunis. Pošto zbog male dece nije realno da vozim u narednih par godina nisam detaljno razrađivao, ali jesam solidno analizirao. Dobra stvar je što za motor ne treba karnet, loša stvar je što od prošle godine mora viza. Košta 75 evra, od papira treba klasika rezervacija smeštaja i karata, 2 slike i popunjavanje formulara. Ono što nije klasika čeka se 15-20 dana. Za motor ti treba sigurno zeleni karton i mislim prevod saobraćajne na francuski jezik, ovo će već neko bolje znati. Trajekt iz Italije u sezoni ide 2 puta nedeljno. Obavezno ranije rezervisati, sada svakako mora i zbog vize. Kašnjenja nisu retka, jako retko može i da se desi da se odloži polazak tipa neki kvar na brodu ili loši vremenski uslovi, tako da ne treba knapirati odmor u dan. Imaš i putopise bilo je par kolega, pa će ti sigurno značiti. Za Alžir ne znam ništa, niti znam da je bilo ko sa foruma išao tamo motorom u skorije vreme.

Lave, kapiram ili se barem nadam da nisi imao lošu nameru, ali malo šire gledanje na stvari i malo poštovanja nije na odmet. Kačiš ovde reklamu i slike ljudi koji su mnoge Srbe zavili u crno, na čisto svoju ruku, kršeći sva međunarodna prava. Budi svestan da 99% foruma neće priviriti ovde i nemoj da nas zajebavaš.

Imaju dobru ponudu i za nijansu niže cene od konkurencije. Ali zato u slučaju zamene, oštećenja, reklamacije, garancije jako neposlovni i bezobrazni, idu na kartu tuži me, a znaju da većina neće da se bakće za 50 evra. Što se mene tiče ne bih uzeo od njih ni džabe da mi daju.

Već je otvorena tema tim povodom. Ima tamo i spisak i drugih marki motora, a posebno automobila i to Nemačkih, koje su imale opozive, samo nije objavljeno u novinama. Činjenica je da je kvalitet opao, ali je porasla i kontrola i sada imamo dosta često te stvari. Činjenica i da Japanci žive od novca kao i svi i da gledaju da uštede negde i da se uklope u nove trendove, a onda se prave i greške, koje fakat ne bi smele da se dese i nema opravdanja. Opet činjenica je i da su im i novi agregati jako pouzdani. O samom radu, voznim karakteristika i ostalom i dalje su u vrhu moto sveta.

Ovo prvo je tačno. Dovoljno je pogledati spisak i videti koliko tu ima modela, uglavnom automobila, čak i onih od preko 100.000 evra. Čak i onih većinom omiljenih marki. Ovo drugo baš i nije. Veličina fabrike je da do greške ne dođe. Naravno ko radi taj i greši, desi si nekada i nije smak sveta. Ali jasno je da je to sada mnogo učestalo, što svakako nije dobro ni iz ugla proizvođača, niti iz ugla kupca. Ima i do toga da su sada kontrole jače, razni standardi moraju da se ispune... Pitanje šta bi bilo i sa starijim modelima i da li bi oni prošli sadašnje kontrole. Ali ima i toga da je opao kvalitet, što je negde i očekivano, ali ono što nije očekivano je da je opala kontrola kvaliteta unutar samih fabrika. Ne govorim samo za Yamahu, već je takav trend kod svih proizvođača.

Zvao sam Barel pošto i mene možda kači. Za 20 dana će imati spiskove koji su sporni serijski brojevi i zvaće kupce čiji motori treba da idu na zamenu ploče, a ko hoće može i sam da se raspita. Od sredine decembra kreće zamena i trajaće 6 meseci. Ono što su mi rekli da svakako i pre tih spiskova možemo i sami da proverimo. Kada se recimo stisne kvačilo u prvoj, u mestu, motor treba sam da krene i kaže da je to baš očigledno i izraženo. Eto možda nekome bude značilo. Ja retko držim na kvačilu, ali nisam primetio ništa čudno za ova 2 meseca i 1500km, a skoro svaki dan vozio i po gradu, do pre koji dan.

Motor se danas sklapa, a sutra preuzima. Nabavljen diferencijal ne u Bavarskoj, nego u Nišu . Hvala svima na učešću i pomoći .

Hvala @Dane Deda. Prosledio sam drugaru, pa valjda će se dogovoriti, a i nas setiti za klopu.

Mudro zborite, tanak sam sa svetom kravom. Ispravljeno.

Ekipo, uslužan oglas za drugara. Treba mu za model 2005 godište. Možda pasuje i sa nekih drugih Bavaraca. Ako neko ima da proda evo prilike da svima bude dobro. Kontakt i eventualne ponude direktno sa njim 064/8985-257 Milan. Pozovite se na forum. Unapred hvala!

Mašiš poentu. Ako govorimo o kolovozu naravno da ne može da bude bolje, pošto se sazidalo i došlo sve i svašta. Ali ako govorimo o šinskom prevozu on mora sa bude što nezavisniji, što u ovom slučaju je obrnuto. Kao klinac sam svaki dan išao tramvajem na trening, a sada uđem po neki put. Nije stajao po 5 minuta na svakoj raskrsnici, niti je morao da čeka bilo koga. Stizalo se 3 puta brže i nema veze sa brojem stanovnika, već sa putnom infrastrukturom. A pored svega toga istovari ljude koje moraju da pređu put da bi došli do trotoara. Ranije si pravo izlazio na isti, nisi rizikovao, a ni jedan vozač nije morao da čeka putnike, jer se prolazilo sa leve strane. Uglavnom svi na gubitku, voljom nekog idiota. Da ne pričam da su stanična ostrva maksimalno smanjila vidljivost i da sam baš tu mogao da ostavim kosti, jer se našao auto koji tu nije smeo da bude, a ja nisam mogao da ga vidim, osim kada je bilo kasno. Dovoljno je videti i stanje ograda na svakoj stanici gde se svako malo neko ukuca i ugrožava ljude na istoj i svakome normalnom će biti jasno. Raskrsnica gde je kolega imao udes je užasna, jer čak se ni ulice ne gađaju pod pravim uglom, nego je prilično nepregledna i naravno otvorena za skretanje u svim pravcima. Da ne pričam koji se čep tu stvori i kada nije špic.

Tako je, funkcioniše i ovde, Nemanjina, Savska, NBG, ali prvi uslov je da postoje 2 trake za automobile i da su šine fizički izdvojene i da ispred svakog stajališta postoji semafor za pešake. U tom slučaju ovi koji skreću levo, skreću iz svoje trake i ne zatvaraju javni prevoz. Ceo život sam u toj ulici i znam kako je funkcionisalo kada su šine bile sa strane, a kako sada i šta je bilo brže, bolje i bezbednije u slučaju moje ulice i jedne kolovozne trake. Taj koji skreće desno će mnogo brže obaviti radnju, jer ne seče nikoga, ne čeka semafor...I parkiranje koje nije moguće svuda i celom dužinom ulice će se brže obaviti nego da se čekaju po 3 zelena svetla dok svi skrenu levo. Problem je kao što se u većini stvari prepisuje od preko bez da se uključi mozak i proveri da li je primenljivo u svakoj situaciji. A koliki su stručnjaci govori da ne mogu da sinhronizuju 2 semafora na 100m, ovo je ipak viša matematika. Odosmo u off, ali po meni jedan ne mali deo krivice za haos na ulicama većih gradova BG, NS, NI, KG, su baš ti stručnjaci za saobraćaj.

Ovde je dozvoljeno skretanje levo, a jasno je da je ćurka oduzela kolegi prednost. I po meni, da mi ne zamere pacifisti, žene u crnom i ostali, treba je jebati, na sve načine. Bitno da je kolega relativno dobro, ostalo će se srediti. A vratiću se na početak, to je jedan od glavnih problema i uzroka udesa, zato što samo kod nas ima da možeš da skrećeš svuda i da su sva ukrštanja da tako kažem otvorena. Po ozbilnijim gradovima gde se o tome vodi računa, može samo desno i da skreneš i da se uključiš. Ako moraš levo, e onda produži kilometar do veće raskrsnice ili kružnog toka, pa se vraćaj nazad i skreni. Evo ulicu iznad Vojvode Stepe su sređivali pre 10 godina, izmeštali šine i stavili na sredinu i napravili opšti haos. Ne treba biti stručnjak da bi shvatio da je neki degen to zamislio i prošlo kao idejno rešenje, jer su svi komplet degeni. I sada imamo da na svakom semaforu može levo da se skrene i to mora na šinama pošto ima samo jedna traka, onda tramvaj čeka da svi skrenu da bi on mogao pravo, mi čekamo pešake da pređu da bi došli do stanice, a pešaci se izlažu riziku prilikom svakog prelaska, da bi došli do prevoza. Školski primer kako nešto uraditi da ugroziš i usporiš svakoga ko tu mora da prođe. A van grada tek haos. Kod nas svaka kuća ima izlaz na put, magistralu, da ne pričam o prodavnicama, kafanama, stovarištima, skretanjima u samim krivinama... I onda je normalno kada se baja ili ćurka vraćaju kući da preseku direkt traku magistralnog puta da bi ga uterao u "avliju". Takvima i ovima što bulje po telefonima bih lično uterao nešto drugo.

@Vojkan hvala komšija. U poslednje vreme akcenat bacam na manje km preko dana, da bi bilo više vremena za druženje i zezanje. Naročito na turama po Ex YU, gde smo da kažem na poznatom, a i stvarno tu ima čovek i šta da vidi i šta da čuje, nekoga uvek upozna, a i provod je uvek lep. Ranije sam peglao po 500km dnevno u proseku i to bez auto puta, video neke destinacije koje ne bih mogao drugačije da uklopim, ali to je samo krevet i gas i borba sa samim sobom. Sada spuštam obrtaje i uglavnom vozim između 300 i 400km dnevno i to je po meni najbolji balans. Da ima da se vozi, a i odmori, zeza...Naravno kada opet dođe na red neka dalja destinacija vraćamo se u maraton mod

Sada kada sam menjao motor bio sam zagrejan za taj model. Ovaj nije godište koje je navedeno, mislim da nema abs i ako piše i bio je pre par meseci 1000 evra skuplji. Jasno da konkretno ovaj nisam ni razmatrao. Inače sam motor deluje pristojno ovako na slikama, ali cena neka realna malo preko 4000, pod uslovom da idu koferi.

@Toreador, @Radejamaha, @URKE 80, @slave74, @h0use hvala svima na komentarima i što ste ispratili putopis .

Četvrti dan nedelja - 09.06 Pa ako smo spavali 4 sata, to je plafon jer obaveze zovu. Mora se krenuti kući jedino je Ivan rekao da ga slučajno ne budimo, tako i bilo. Ostavili smo ga da uživa, a mi na doručak, kafu, pa na put. Za divno čudo provod je bio toliko dobar da nema ni mamurluka. Valjda adrenalin radi svoje. Da sam toliko popio kući dizali bi me kranom iz kreveta. Brzo smo prešli granicu, prvi gorak ukus po ulasku u Srbiju naplata ne znam čega i ne znam zašto. Taksa za prolazak kroz NP. Jbt se svi vi sa vašim izmišljenim haračima, sve vam znate već… Nije problem u lovi to je sića, nego je stvar principa i bezobrazluka, a to onda isto budi u meni. Sledeći put ćemo drugačije. Ulazimo na Zlatibor i tu kolona od par km. Ide to tečno, ali nekih 50 na sat. Koristimo blagodeti motora i posle dugo vremena izlazimo na čelo svatova. A tamo Opel Omega i pola veka unutra. Pun auto baba i deda, ali jbg voze u skladu sa mogućnostima i ako su im svi, pa i mi izređali sve po redu. Uglavnom on nam je toliko očistio put da do Požege nismo živo pile videli. Hvala matori. Tu se rastajemo sa Saletom koji ide da poseti rodbinu u Arilju. Od Požege nešto automobila, ali prvi put mi se desilo da ni jedan kamion nismo obišli sve do auto puta. Stajemo na poslednju pauzu. Još jedna lepa stvar ovog skupa je što gde god da kreneš motori. Na putu motori, na granici, na pumpama, u kafićima, prosto taj vikend je ludilo. E tako je i ovde i ako smo na 350km od dešavanja. Pričamo malo sa kolegama i odosmo da odvezemo još ovo malo parče. Stižem u garažu, odlazim kući, raspakujem stvari, stavljam nove i posle par sati sa porodicom krećem do Niša na pauzu, a isto veče put Egejskog mora. Da vidimo koje je slanije i lepše. Za mene Jadransko, što je i bio glavni cilj ove ture. Ja svojim morem plovim, putujem, Sve manje tugujem, Sve više ludujem… Hvala pre svega mojoj ekipi, gde je sve prošlo u lepoj vožnji, šali, smehu i baaaš dobroj energiji. Hvala našim vernim atima koji su nas odvezli i provezli i nasmejane vratili kući. Hvala svima vama koji ste pročitali i proputovali zajedno sa nama. Pozdrav od ekipe do skorog viđenja sa Karpata .

Treći dan subota - 08.06 Svanulo je lepo i toplo jutro u Trebinju. Danas ne žurimo, a i ne ide nam se iz grada. Šetamo sličnu turu koju smo prošli sinoć u kasne sate i sedamo pod Platane. Jedva ubosmo sto, pošto je sve puno i žickamo stolice. Na platou pored kafića sve krcato motorima, što ovom lepom gradu daje još lepšu sliku. A i lepe Trebinjke su imale šta da pokažu. Uglavnom milina, ali vreme ide, a zvezda već upekla. Nešto posle 13h napuštamo Trebinje i krećemo putem šuma i gora, jer kući se mora. Subota je mnoštvo motora koji tek idu na skup. Za divno čudo nema kamikaza, svi voze lepo i tečno. Prolazimo Gacko i krećemo put Sutjeske i tu me ćapi NLO. U početku jak bol na mestu uboda, nema žaoke, a nema ni zlikovca. OK nije prvi put krećemo dalje, ali bol se ne smanjuje već počinje i da se razliva i meša sa svrabom. Nailazimo na radove i tu radim kratak pregled dok čekamo u redu. Imam šta da vidim čvoruga onako muška i crvenilo na pola vrata. Auuu nije dobro, kreće malo nervoza, a i prpa. Sreća u nesreći je da smo u sred prašume, na 40km od prvog mesta, uvek tako biva. Krećemo i sada već ne uživam u vožnji, samo gledam da izađem što pre iz ove vukojebine. Uglavnom i dobrom gasu stižemo i na Tjentište kod spomenika, a ja pravac u kafanu. Led nemaju, ali imaju ekstra hladnu vodu na česmi. Tu sam se rashlađivao više puta i trljao mesto uboda, sada sam siguran nekog stršljena. Otok ne spada, ali se više i ne širi što je najbitnije. Prošlo je dosta vremena, biće to sve OK. Inače taj otok mi je je trajao još par dana uz blago povlačenje, a crvenilo dobrih desetak. Krećemo dalje. Za sve ove dane ne da nismo imali kišu, nego oblak nismo videli. Pa majstori mora negde da se plati. E sada ga vidimo, ali mu vidimo i kraj, nema brige. Kreće lagana kiša, ma ok nema potrebe za odelima za par km izlazimo na čisto. Kakav zajeb. Kreće potop uz grmljavinu, a ono na šta nismo računali ja da put ne ide pravo nego vijuga po planini. Uglavnom dobrih pola sata smo bili u jakoj vodenoj zavesi, odnosno slapovima Sutjeske. Stajemo da obučemo kišna odela, na sred puta jer nema gde da se skloni ni sakrije. Sada je već kasno, ali ajde barem da smanjimo štetu. Krećemo baš najzahtevnijim delom puta, a bujice se slivaju iz šume, nanoseći pesak i blato. I ako nismo išli brzo u jednoj krivini je već krenula lambada i da pleše bulja, da sam se video u bankini opušteno. Srećom motor se nekako umirio, a ja izašao ceo iz krivine. Uglavnom pakao, za 15 godina možda i najgori koji sam osetio na motoru. Srećom sve ima kraj pa i ovo. Izlazimo na suvo i stajemo na pumpu u Foči. Presvlačenje, sušenje, užina, dobrih sat vremena. Ovde se i rastajemo sa Slobom on neće da čeka mora u cugu za BG zbog registracije. Oprema se polu osušila, možemo dalje. Čeka nas kanjon Drine, mnogo lepa deonica sa mnoštvom tunela. Put stariji, delimično krpljen, ali može gas i ide gaaaasssss. I stižemo u našu bazu u Višegradu. Smeštaj loš, ali ima sve što treba. Kafanicu i baštu na Drini i bazen u dvorištu. Ako ste mislili da je gotovo sa kupanjem slabo pratita na času . Udri po srnećem gulašu, pivu, kupanju, uživanju… Poleće soko, sa vite jele... Ako su deca pored vas sklonite ih na kratko Tu smo već dobrano digli radnu temperaturu, pa valja i malo prošetati i nastaviti u istom ritmu. Odlazimo u Andrić grad gde nas dočekuju sa crvenim tepihom i mole za govor. Nije problem obratio sam se prisutnima. Za uzvrat dobio koji brus, podvezice i nešto plišanih igračaka Odlazimo do čuvene ćuprije na Drini, šetamo po prelepom mostu i uživamo u pogledu na reku i grad. Ovde se opet delimo na ove sa manjkom i viškom ženskih hormona. Mi mladići u provod, ove babe na spavanje. Našli smo i prevoz da ne palimo motore. Deco jel volite brzu vožnju Slično kao juče bauljamo sada u drugom gradu, ja u večernjoj toaleti i papučama i čujemo muziku. Odlično ulazim unutra da izvidim, a ono dečiji rođendan, prosek godina 14-15. Kada sam ušao prvo njihov šok, a onda su pomislili da sam animator . Kako sam ušao, tako izašao dok nas još nisu optužili za pedofiliju. Drugi pokušaj će biti uspešan. Ulazimo u lokal u centru, mitskog naziva Biblioteka. Zaista lepo i ukusno sređen. Sve puno, neki lik svira na gitari i peva i to do jaja. Nalaze nam nekako 3 mesta i polako odlazimo u visoke obrtaje. Upoznajemo i tu lokalce pored, super momci i spajamo se. Oni nama turu, mi njima, krene mačevanje u jednom momentu smo nas trojica imali dvocifren broj punih piva na stolu. Što se mora nije teško ide gaasssss. Časti muziku, naruči po koju pesmu, lik je izubijao kako peva. Domaći pop i rok i pred kraj stari narodnjaci…Uglavnom ono što nam Trebinje nije dalo, Višegrad jeste i to sa kamatom. E i ovde muzika do 1h, ovog puta na svu sreću. Naravno nije to bilo u minut, ali već malo posle toga nas je pevač pozdravio, ali predaje nije bilo. Svi u lokalu smo počeli horski da pevamo još dobrih pola sata. Skoro se nisam tako proveo. Vreme je da se vratimo, tačnije nađemo smeštaj. Nekako ulazimo, a tamo nas čeka Aca sa sve lavorom i to plavim. Koje su boje Đole te tvoje kantice? Plave, e jbg… Koje su boje te kantice i lopatice? Srecko Sojic Njega nešto malo muka uhvatila pa je mislio da će povratiti, srećom nije. Ali mi za malo jesmo od smeha. On je bio samo okidač, da smeh potraje još dugo. Jak je on, brzo ga i prošlo, ali nas smeh nije. I posle kažu nije zdravo piti. Da je bio sa nama ništa mu ne bi falilo. Mlad je naučiće .