Izvučen je do kraja. Jedino da se zameni kraj za kačenje, opruga je po fabr. spec. Tih 2cm na amortizeru, spuste točak bar 7-8cm, i onda bi bilo "normalno".

Tačno je za potrebnu visinu kraći od tvog :D Moj je u izvađenom stanju 377mm, što je taman za oko 23mm kraće, a da je ta dužina, motor bi mi savršeno stajao. Sad, ako se odbije ovo-ono, bar 15mm mi fali. Znao sam da mi je kratak.

Mislim da nije problem u više unija, saveza, asocijacija, grupacija, već je problem što se tome pristupa kao strankama, kao da od toga život zavisi, što su "oni" izdajnici, lopovi, neznalice, zlonamerni, uvlakači itd... umesto da je ideja poboljšanje našeg statusa u saobraćaju, olakšice koje normalno/logično treba da dobijemo (sasvim svejedno što ih nije, recimo, uvela neka druga zemlja kojoj ližemo guzu), već je najbitnije ko šta predlaže, pa ako nije po volji predlagač, nebitno je koliko je predlog dobar. Prva briga države bi trebalo da bude da narod živi što bolje, a ne da se gleda da se narodu izvuče svaka para i strpa u njihove (vladajuće klase-strukture) džepove. Taj model ponašanja je kod nas vrlo očigledan, kod onih na koje se "ugledamo" je samo mnogo perfidnije sproveden, pomalo zaodenut u "demokratiju", a suštinski se svodi na isto, pa ipak ti narodi žive, bar prividno, bolje od nas.

Najbolji TA tog godišta na ovim prostorima, siguran sam. Đuntoslave, gotov si ti za off, samo skini plastike sa TA, ako ga ne prodaš, pa idemo polako da se uvozaš . Naravno, kad ti se zaleče rane junačke

Probaj da samo skineš sedište i da provučeš metar odozdo. Naravno, dobro bi bilo da je zadnji točak u vazduhu, da bi se skroz opružio amortizer. Nije panika, idemo ovako nekako dok nešto ne smislim drugo, pošto Lj ne može da se vozi sa mnom.

Odlično, pošto nas je tako malo da ne mora da se misli na nas, onda neka ukinu sve namete, poreze, doprinose i ostale harače, pošto nas, jel te, ima tako malo pa smo beznačajni za državnu kasu.

@Biške Baš te. Ima neki aluminijumski deo na njima, ovaj to nešto prpravi, budži, kaže da su bolje od novih.

Hvala

@Ugac Amortizer, od centra gornje rupe do centra donje rupe, u neopterećenom stanju. Na njemu je oznaka 3TB-00. Takodje me zanima mera pokretnog dela, kolika je šipka koja ulazi u gornji deo amortizera, sa onom damper gumom i bez nje. Moj amortizer nije kao Bišketov i tvoj, nema podešavanje povrata, samo stezanje opruge. Moguće je da je od nekog drugog modela. @Biške Elvis ima, pravi neku kombinaciju da mu pošalješ tvoje gume, a on vraća reparirane.

Znam

Ajd da vidimo... Kolika treba da bude dužina amortizera za 2kf? Možda imate podatak za neki drugi model, sve me zanima, pošto je Jare dosta spušteno nazad, noćas sam do 05 sati skidao amortizer i koske, da vidim u čemu je trik, rastavio sam ceo amortizer i nema načina da ga produžim (podignem).

Auh!!!!!

Naravno da bih potpisao tu peticiju, ona je je u korist svih nas koji smo iz bilo kog razloga i na koliko god točkova na drumu. Koliko vidim, čak je i odziv slab (trenutno samo 52 glasa za), a još je veće pitanje, kako naterati administraciju da uopšte razmisli o peticiji, a kamoli da je i prihvati. Kad se i prihvati, moramo da utičemo na organe izvršne vlasti (policiju), da ga primenjuje i da nema lakog izdavanja dozvola za "hitan transport kvarljive robe", a ono trupci. Kad pogledam koliko slabo lokalna policija primenjuje odredbe zakona o traktorima i poljo-mašinama, bojim se da bi i ovo bio pucanj u prazno. Ali svakako, mora da se pokuša, pa koliko god da traje.

Ovo govno od engina foruma me je izjebalo za smajliće. Jedva poslah, pošto stalno viče da na ovoliki tekst imam previše smajlija.. Čitajte ovako, žao mi je.

I tako, pronađosmo meandre. Uprkos sumnjama da je to samo mit, legenda jednog dalekog podneblja, čak tamo negde oko Sjenice, u ime Boga krenusmo Jager, Drvodelja i ja u sredu u neizvesnu misiju traženja dotičnih. Krenuli smo sa logičnim zakašnjenjem od jedno četiri sata, jer, to je tako prirodno za nas, prvi odmor smo pravili u dalekom Aranđelovcu posle pređenih svih 30km. Dobro je što smo stali, pošto smo pomogli da neki dečko ne ostane bez skutera, pošto mu se zapalila instalacija oko cajgera, pa je počeo i plamen da liže. Združenom akcijom gašenja uz pomoć kisele vode i sapunjave vode od pranja patosa kafića, spasosmo dečku skut. Do Ivanjice, preko lepih i sporednijih puteva, stigosmo uz jednu podužu pauzu u Guči. Ruska i Muljaz nas dočekaše, otišli smo u kafanu "Kod bankrota" na večeru. Ta kafana je u spomen serije "Više od igre", koja je i snimana u Ivanjici. Oko dva noću, pridružio nam se i Vlajko, koji je nešto malo kasnio u polasku . Sutradan krenusmo nas četvorica i Muljaz (koji zapravo zna da meandri postoje, pošto ih je video ) da i mi upoznamo to čudo. Asfalt, k'o asfalt, ništa posebno, lepo je, ne kažem, imali smo još samo pet, šest kilometara offa od asfalta do "skoro meandera". To skoro je oko 300m do jednog vidikovca i oko kilometar do drugog. Važi, nije daleko, ali po onom kamenju i strmopizdini, kao da sam pešice krenuo na more. Pocrkali smo Jager, Vlajko i ja. Drvodelja i Muljaz skakuću kao jarići po onom kamenju. Meandri su zaista savršeni, što možete i da vidite na sledećim slikama. Nije nam žao ni kapi goriva, ni kapi znoja što smo otišli to da vidimo. A onda, posebna priča meandara su beloglavi supovi. Prilazili su nam vrlo blizu, sve je snimano telefonom, tako da vam je jasno koliko su nam blizu bili. Posebno mi je draga slika gde se vidi sup odozgo. Sada iz ličnog iskustva, znam da meandri ne spadaju u mitove. Tu su i božanstveni su. Iskoristili smo priliku da se okupamo u Uvcu i onda smo krenuli dalje, preko Sjenice, Nove Varoš, Kokinog Broda, Zlatibora, Kremne, Bajine Bašte do Debelog Brda. Tamo je zaista bilo sve savršeno, sačekao nas je odličan gulaš, čista posteljina i šok-soba za hrkače (prve noći sam spavao sam, ali... ) Petak smo proveli vozikajući se kojekude, to neka Dejan objasni, ja znam samo da smo osvojili Medvednik i našli se na Drini u odličnoj kafanici. Odatle se razdvojila ekipa, pa su se neki vratili asfaltom ( ) a neki smo se vratili kraćim i fantastičnim makadamskim putem na kome sam izgubio novu tablicu (oko 7 000din štete). Jeftinije bi bilo da sam se slupao (pu, pu, daleko bilo). Bem ti državu usranu koja će i za to da me dere. Te noći sam dobio društvo u šok-sobi . Vlajko je bio toliko dosadan da Jagera istera iz spavaonice da bi na miru spavao, da je Jager na kraju i prešao kod mene. Naravno, obojica smo spavali kao bebice. Čak je i veseli Vlajko tu noć proveo relativno mirno. E, onda su mu došli Johan i Mamo. Johan je visok metar i žilet (kao ja ), a Mama ima skoro dva metra, što u visinu, što u širinu. Vlajko legao da spava, čuje hrkanje, krene da drma krevet hrkačima. Drmne Johanu, ovaj ućuti, dođe Vlajko do Mame i odustane od drmusanja kreveta ). Ujutru je Vlajkić imao lepe, crvene okice, a ne plave, kao što je moglo da mu se zadesi . Subotnju vožnju sam propustio, jer sam tražio prokletu tablicu. Naravno, nisam je našao. Spustili smo se Busmen, Nensi, Lazić i Miško-Kolo (ovi troje su došli samo na jedan dan), negde do Drine. Tamo je naišla vesela regata sa sve trubačima na čamcu. E, to je parada pijanstva, ludila, dobrog provoda i haosa. Svaka im čast, mislim da bih odustao posle pola kilometra ). Nedelja, povratak, posebna priča. Sale TA96, Aca i ja krenusmo sa Debelog Brda ka Beogradu, blago zaobilaznim putem preko Povlena, Ravne Gore, Rajca, Ljiga, Belanovice i Kosmaja ka Beogradu. Aca će na Rajcu ka Paraćinu. To je dogovor, ali... Negde kod Albukerkija smo skrenuli desno, pa smo se ničim izazazvano, našli u Kosjeriću. Kepo je, naravno, bio na nekoj petoj strani sveta. Odatle kao nabodemo asfalt do Skakavaca, pa ćemo odatle da idemo makadamom, livadama, po šumama i gorama, bar do ljiga. I krenusmo mi na makadam, odmah iza Milogošća. Malo krupnije kamenje, ali sve ide lepo. Izbijamo negde, pre Ravne Gore, vozimo po prelepim livadama. Jare natovareno taman da ne smeta prtljag, a da možemo da se veremo i spuštamo. Na ovoj slici sam još svež, čio i odmoran A onda, Garmin nam pokaza kuda da idemo i zabasasmo u onu šumicu gde mal' kosti da ostavim. Prvi put u životu sam imao gušenje, jezivu mučninu i nedostatak vazduha, na putiću kojim se ređe (normalan svet NIKADA), ide. Ali, ko je ikada rekao da smo mi normalni . Na kraju putića, Aca je našao traktor bez gume, ostavljen na sigurnom, sa sve ključevima, pošto ga tu niko neće naći, a i ako ga nađe, neće moći da ga izvuče, pošto se odatle ne izlazi Kolibu nisam imao snage da slikam, to su Sale i Aca obavili, jedino sam slikao predivnu tablu postavljenu na zid. Ostatak smo prevezli relativno normalno, sreli zanimljive likove, rastali smo se na Rajcu, pod šatrom. U povratku mi je između Belanovice i Aranđelovca pukla guma, naduvali smo je, izdržala je do Aranđelovca, ponovo smo je naduvali, izdržala je preko Kosmaja do kuće. Jutros je iz nje izveđen TRN koji je ubo i vulkanizera. Ovo moje pisanije je samo dopuna putopisa mojih prijatelja sa kojima sam proveo nezaboravno vreme, prošao predivne (i one malo manje divne ) puteve. Aci hvala što je najmlađi , Saletu što je Sale

Za one koji nisu bili... mmmmmm.... niste ništa propustili..... Idem da spavam, duša mi je u nosu, sutra kuckam svoje utiske. Valjevci (Deki i Paša, na prvom mestu), hvala na svemu, sjajno je bilo.

Jager je kod mene, večerali smo, legao je da spava, lepo je ušuškan. Ujutru, posle prvog hektolitra kafe, skidamo točkove naših motorića i stavljamo neki nove a neki NOVE gume, pa polako, u ime Boga, ka Ivanjici. Da, znam da se skup dešava na Debelom brdu, ali mi krećemo malčice okolnim putem. Još samo meanderima da stavimo so na rep...

Srećno, pratićemo svaki metar takmičenja.

Vidi, to su sasvim drugačiji motori od XT. Drumski orijentisan, neosporno, dokazanog kvaliteta i poznatih mana (znači da nema iznenađenja), neuporedivo udobniji za vožnju, duže putovanje, lošiji za grad i provlačenja po gradu, totalno neupotrebljivi na bilo čemu od dobro utabanog makadama (a tu te srce zaboli kad neki kamen zvekne odzdo).

Vidi, svakako da treba zameniti deo koji je istrošen, samo je pitanje da li ćeš onaj koji je "načet" da menjaš ili ćeš da ga vratiš, pa onda kroz izvesno vreme opet da sve rasturaš. Prosto mi je neverovatno da fabrika predviđa rasklapanje sklopova radi podmazivanja i to pri relativno maloj pređenoj kilometraži, osim da bi njihovi servisi uzeli više para. Obično postoje mazalice negde na osovini zadnje viljuške. Ja sam uvek za to da kad se nešto otvori i ustanovi se da je oštećenje počelo, bez obzira što je u dozvoljenim granicama (naravno, uzeo bih u obzir da li je deo pri gornjoj ili donjoj toleranciji) onda tu ide nov deo. Kod motora i ostalih mehaničkih sklopova, puno delova mogu da se tako preventivno menjaju, što povlači troškove, a u suštini, ništa mu ne bi falilo da se tera i dalje tako kako je. Ali, čim se nešto dira, velika je verovatnoća da će baš taj, ne zamenjen deo, da u rekordnom roku crkne, a ne bi mu se to desilo da nije diran. Ja sam mislio da je tebi samo do zamene lanca (pa zato i kažem šta je mnogo jednostavnije), ali ako već želiš da detaljno pretreseš zadnji kraj, onda je to druga priča i sa kvalitetnim novim delovima si miran, kao da je motor nov. Sve je pitanje vremena i para.

Neuporedivo je lakše otvoriti lanac i namestiti ga. Da bi stegao zadnju viljušku, treba ti moment ključ, ne sme da se pretegne, a ne sme ni da ima lufta. Podmazivanje... Valjda ima mazalicu. Svako skidanje dela koji radi, povlači sa sobom dodatne probleme. Kad skineš viljušku, videćeš da se možda malo pojela biksna, glupo je da je vratiš, a treba naći novu, sto sitnica mogu da ti krenu po sistemu "kad sam već skinuo, hajde da zamenim i...". Ode silno vreme, a o parama i da ne pričam. Gledaj da svaki problem rešiš na najlakši način

Sale, imam i ja jedan, 102 karike, samo što je bez O-ringova.

Isla s tobom u skolu? Jok, ja sam ovce čuvao sam

Najmlađa čobanica mlada ima oko 75 godina :D

PUKLA KURBLA!!!!!!!!!!!!!!!!! Jeste bila varena, ali... Sad sam pozajmio od Bisketa njegovu. Isto je varena na onoj grivni koja ide na osovinu, ali deluje da je cela. Dakle: KUPUJEM KURBLU!!!!