Januarska prodaja novih motocikala u Nemackoj - prvih 20 modela. Izvor

Ne želim nikome da menjam mišljenje niti da bilo koga ubeđujem u bilo šta... istine radi, ovo gore napisano jednostavno nije tačno. Pošto sam 2016. kupio nov R1200 GSA kod nas, obaveštenje o servisnoj kampanji vezanoj za kardan i odušak dobio sam putem pisma. U tom trenutku na satu mi je bilo 107.000 pređenih kilometara, tako da u servisu nisu ni hteli da proveravaju kardan, odmah sam dobio nov jer sam prebacio 60.000 km. Pošto me je zanimalo, na moj zahtev (molbu) ipak su izvršili proveru i potvrdili ono što sam već znao... kardanu nakon 107.000 km nije falilo apsolutno ništa, niti je bilo indicija da će mu išta u skorije vreme faliti. Stari kardan je završio bačen u kutiju u kojoj se nalazilo još oko dvadesetak rashodovanih vratila. Osim novog kardana, na njegovom kućištu mi ugradiše i jednosmerni ventil (odušak) koga je takođe obuhvatala aktuelna kampanja. Osim mog ličnog primera, znam za još nekolicinu kojima je kampanja odrađena bez pogovora, iako su neki motocikli bili izakani polovnjaci iz uvoza koji dva puta nisu ušli ni u jedan ovlašćeni servis.

https://www.ebay.com/sch/i.html?_nkw=Sons Of Anarchy Vest&norover=1&mkevt=1&mkrid=711-156598-691537-1&mkcid=2&mkscid=102&keyword=sons of anarchy vest&crlp=435122673254_&MT_ID=585676&geo_id=10232&rlsatarget=kwd-12630308296&adpos=&device=t&mktype=&loc=1028595&poi=&abcId=1141906&cmpgn=6542417486&sitelnk=&adgroupid=83917808132&network=g&matchtype=b&gad_source=1&gclid=Cj0KCQiA5-uuBhDzARIsAAa21T--_G4iTZYLtJD9yzw08M30j9VV7v6S6op-vLizyK_xY7807ctjr78aAsZwEALw_wcB

Bahato ponašanje vozača ambasade u centru Beograda: Parkirao vozilo i blokirao saobraćaj 45 minuta VIDEO NOVA.RS Bahatom parkiranju u Beogradu čini se da nema kraja. Upravo jedan takav primer zabeležen je danas na Studentskom trgu, u samom centru grada, kada je vozač automobila ambasade...

Nazalost, sve se kopira. Video je samo primer...

Malopređašnji praznični dron šou i vatromet u BGD-u... fotkao sa moje terase.

Ako se neko razmislja... sve preporuke za ovog malisu. Imam ga godinama, ni sam vise ne znam sta do sada nije naduvao i doduvao... Nema baterija, napajanje sa akumulatora, pokazivac pritiska veoma precizan, jak, lagan, pomalo bucan. COMPRESSOR AIR MAN - Tago Moto Center TAGOMOTOCENTAR.RS Možete koristiti AirMan Tour kompresor za naduvavanje guma za motocikle i bicikle. Pored praktičnog prenosivog i laganog dizajna, njegov vazdušni kompresor visokih performansi...

Mnogo lepo mesto...

Hvala! Ali da ne zaboravimo da na forumu ima članova koji su ganjali motocikle dok sam ja bio dete, ako ne i pre toga!

Apsolutno se slažem, u to vreme si baš morao da se snalaziš kako znaš i umeš za sve u vezi motociklizma. Ali poređenje nije u redu ma kakvo vreme da je bilo, jednostavno neke stvari ne idu. Kawa ZXR 750 i Guzzi V35/II su dva sveta različita. Javu TS 350 koja je po gabaritima i snazi slična pomenutom Guciju su recimo sasvim pristojno zaustavljala dva doboša, kakve god paknove da si imao. Dok evo kako ja prođoh na ZXR-u. I danas se recimo gume protektiraju na radnim mašinama, kamionima... Zamisli, dokle bi recimo danas neki Porše stigao sa protektiranim gumama, odnosno gumama sa nalepljenim gazećim slojem? Jednostavno ne ide, kakav god da je izgovor.

Ajd kada ste već kod Kavasakija... preturajući po starim fotografijama naiđoh na neke meni baš drage, pa sam tako pre par stranica pisao o mom TL-u. Isto tako, naleteh i na ovu fotku iz dvehiljadite godine. Moj ZXR-750 i moj sin (do rezervoara) na njemu. Zašto sam tada uzeo baš taj motor, ne znam ni dan danas. Pošto prosto obožavam motocikle, bila je to neka puka radoznalost u pitanju, poželeh još jedno novo iskustvo. Čuh da se prodaje i otiđoh sa drugarom da ga pogledam. Motor je bio solidan i ja ga uzeh za neke korektne novce. Izađoh iz Svilajnca, pređoh preko Velike Morave... Nailazim na poznatu desnu lakat krivinu sa nekih bezveznih 60-65 km/h, lagano kočim prednjom sa dva prsta, kad... kreće takav vobling, takvo cimanje levo-desno da sam mislio da će mi volan iščupati ruke iz ramena. Sekund-dva su u pitanju, ni govora o bilo kakvoj reakciji... podvuče se prednji točak i prosuh se ja pred samu pomenutu krivinu. Srećom, ispred nije bilo nailazećeg saobraćaja, dok je iza mene bio samo moj drugar koji je u neverici gledao šta se dešava. Meni ništa, klasika, kasnije primetih nekolicinu modrica... ali ništa. Dižemo motor, sklanjamo se sa puta... izgulili se oklopi na levoj strani kod dekle i tegić na levoj ručici volana, ni na njemu ništa strašno. Ali šta je se desilo??? Nakon što drugar i ja ukratko prepričasmo jedno drugom upravo doživljeno (viđeno), prepešačih ja malo nazad da bacim pogled na apsolutno čist put... i imam šta da vidim. Dižem sa asfalta ono što sam pronašao, vraćam se prema drugaru i motoru... besan psujeeeeem!!! Dolazim do Kave, pogledam desna kočiona klješta, pločice... sve ok. Pogledam leva kočiona klješta... naravno, umesto kompletnih pločica, ČIST METAL. Verovatno se pitate gde je frikcioni materijal sa pločica? Pa kod mene u ruci, upravo sam ga podigao sa asfalta! Da pojasnim, neko je "menjao" prednje pločice, ali nije stavio nove, već je na metal od potrošenih pločica zalepio neki frikcioni (kočioni) materijal. Ko je, kako, sa čim sekao i lepio nemam pojma, uglavnom nakon što je frikcioni materijal otpao sa pločica, po tragovima na levom disku bi rekao da se go metal zario u njega i zablokirao mi prednji točak... Sreća u nesreći je da mi se to desilo pri zaista smešnoj brzini, jer ZXR baš nije igračka. Samo zahvaljujući mom drugaru, ja se i pored ogromne želje tog trenutka ne vratih kod bivšeg vlasnika... Popriličan broj motora je protutnjao kroz moj život, i svaki naravno pamtim po nečemu. Ovaj definitivno pamtim po upravo pomenutom događaju, iako mi je kasnije priuštio još dosta bezbrižnih kilometara.

Nema na čemu, uživaj!

@rastkojokic da nedužim previše, da, moja topla preporuka. Naravno, sve zavisi od tvojih potreba i afiniteta. Prethodna generacija Dynamic ESA (Electronic Suspension Adjustment) na mom R1250 GSA fantastično odrađuje posao kada govorimo o vertikalnom kretanju točka, odnosno prilagođavanju njegovog prijanjanja na različite vrste podloga u zavisnosti od izabranog moda vožnje. Novi DSA (Dynamic Suspension Adjustment) sada ide korak dalje... Sada je još preciznije (finije) moguće podesiti rad vešanja. Igrajući se sa TFT-om, odnosno menijem novog R1300 GS primetih da je to fino podešavanje bilo moguće u tri moda vožnje: "Road", "Dynamic" i "Enduro". Kada si u jednom od ovih modova vožnje i u meniju uđeš u podešavanje DSA, na raspolaganju su ti celih 5 koraka (opcija). Po difoltu, zateći ćeš vešanje podešeno na srednjem (trećem) podeoku, dok od te stredine imaš još dva levo (2 i 1) i dva desno (4 i 5). Razlika se baš oseti... sada recimo u "Dynamic" modu možeš precizno da podesiš (smekšaš ili dodatno stvrdneš) rad vešanja a zadržiš sve ostale benefite sportskog ("Dynamic") moda. Ja sam se konketno igrao sa vešanjem u "Dynamic" i "Enduro" modu. Još nešto, ukoliko razmišljaš da kao opciju staviš adaptivnu kontrolu visine (motocikl se sam spušta prilikm zaustavljanja i podiže prilikom započetog kretanja, sam bira odgovarajuću visinu u zavisnosti od opterećenja i stila vožnje...) ili da kao opciju staviš sportsko vešanje (u startu tvrđe vešanje sa 20 mm dužim hodom...), moraš da uzmeš i DSA jer ova dva upravo pomenuta sistema ne mogu da finkcionišu bez njega.

Hvala. Ne mogu više da se setim baš u Marku, ali bilo je negde oko 14.000 DM. @PremieRacing sve vezano za TL-R si u pravu. Međutim osim razloga koje sam naveo, srce mi ostade na TL-S i zbog toga što iako je bio sportak, imao je i neku stidljivu primesu turing motocikla, pozicija sedenja nije toliko bila ekstremna. TL-S je više bio za ulicu, dok je TL-R nedvosmisleno ukazivao da je pravljen za superbajk. Kako god, sjajni motocikli vredni pomena, sa svim vrlinama i manama.

Devedesete... toliko toga ima zbog čega ću ih pamtiti. Sve je bilo drugačije i teže dostupno nego danas. Nema interneta, moto prodavnica... sve novosti vezane za novitete iz sveta motociklizma saznaješ uglavnom iz uvoznih (stranih) časopisa. Tako je bilo i kada je u pitanju model na čiji pomen mi svaki put srce zaigra i dan danas - Suzuki TL 1000S. Te 1997. je kao bomba odjeknula vest da Suzuki izbacuje potpuno novu hiljadarku, veliki V Twin koji bi trebalo da parira Dukatijevom 916 (V2), kao i četvorocilindričnim superbajk zverima od 750 cc. Tada, kao vlasniku starog dobrog Suzukija GSX-R 750 prve generacije (1987. godište) sa 98.000 km na satu, već počinje da radi crv kako će taj novi motocikl izgledati, kako će se voziti i kako će ići? A onda dolazim u posed jednog od mojih omiljenih moto časopisa tog vremena, britanski "SuperBike". Ni dan danas ne mogu da objasnim, ali bura koja je u meni pokrenuta čitanjem testa novog TL-a nije prestajala sve do sledeće godine (1998.), kada sam ga prvi put i video uživo na Sajmu automobila u Beogradu. Na štandu Suzukija premijerno su stajala dva komada, crni i crveni. Crni je koliko se sećam otišao za Zagreb, dok sam crveni kupio ja! Teškom mukom sam pristao da motocikl koji je moj prvi novi kupljeni motocikl u životu treba da ostane izložen do kraja sajma, ostavljen na milost i nemilost radoznalim posetiocima. Srećom napravismo dogovor da motocikl ograde stubićima i kanapima, i da uvek neko od prodavaca drži oko na njemu. Došao je i toliko očekivani dan preuzimanja novog motocikla. Prvo paljenje, prvo sedanje na upaljeni TL, miris farbe agregata i auspuha koji usled zagrevanja "obgorevaju"... pamtiću ceo život. A onda naterah sebe da se spustim sa oblaka, stanem na zemlju i vidim šta sam kupio. Prva novina sa kojom se srećem je svakako brundanje V2 agregata propraćeno nekim zvukom vazdušnog pirkanja. "Šta kupih ovo sunce mu poljubim?!" - pomislih. Pri laganom i odsečnom dodavanju gasa u leru nema više onog "lajanja" specifičnog za R četvorocilindraše sa sportskim 4 u 1 izduvima. V2, dva izduva... kao da mi nešto fali... Da ne fali ništa shvatio sam pri prvom ozbiljnijem dodavanju gasa... kako je to čudo kidalo, i to odozdo, bez potrebe za visokim obrtajima. Čini mi se da taj osmeh na licu imam i sada, dok pišem ove redove. Iako sam te 1998. imao 24 godine, iako je ubrzo nakon početka prodaje TL 1000S globalno dobio status veoma opasnog motocikla na kome su mnogi nastradali - "Widowmaker", ja sam se sa njim toliko slatko navozao i proputovao, da bih danas rado nabavio jedan perfektan primerak da mi stoji u garaži za posebne prilike. Sa svojim V2 agregatom, specifičnim zvukom, smelim dizajnom... TL je u to vreme jednostavno odskakao od konkurencije, pogotovo na našem tržištu. Bio je nešto zaista novo. E sad ide deo koji celoj priči daje neku setnu notu. Moj TL je nažalost završio neslavno. Samo par dana nakon prodaje, iako dobronamerno upozoren da TL 1000S nije igračka, novi vlasnik je ispravio krivinu i udario u betonski stub. Ostao je živ ali se prilično izlomio... kasnije se i oporavio. Nekoliko godina kasnije motocikl sam sasvim slučajno video i prepoznao na jednom moto skupu, bio je popravljen i u voznom stanju... Čovek koji maltretira TL-a na naslovnoj strani časopisa "SuperBike" (fotografija iznad), zvao se Džon Kentli (John Cantlie) i obožavao sam njegove testove. Osim što je bio pasionirani motociklista bio je veliki avanturista i foto-reporter. Životni put ga je kao i mene odveo na Bliski istok, u Irak i Siriju gde je bio ratni foto-reporter. Za njegovu otmicu 2012. sam prvi put čuo upravo dok sam bio u Iraku. Dok je bio u zarobljeništvu Islamska država ga je koristila za snimanje propagandnih spotova. Zadnji put je viđen živ 2016. godine, dok je porodica i zvanično prihvatila da je mrtav 2022. Bilo kako bilo... neke lepe trenutke tokom mog druženja sa TL-om sam zabeležio na fotografijama. Lokalna džumarica koja leži na dnu fotografije se zvala Buvica. Buvica je bila omiljena u kraju, a od mene se nije odvajala. Nije postojala varijanta da krenem u vožnju ili da se iz nje vratim a da se ona od nekuda ne stvori. Nakon što je ostala u drugom stanju, žena i ja smo obostrano jedno drugom uveli sankcije. Njoj je bio zabranjeno da više seda na motor, dok je meni bilo konfiskovano suvozačevo sedište! I moja sestra je bila oduševljena TL-om... Između FZR-a i TL-a je takođe moj GSX-R 750 koga sam spominjao... Moji motori, ja i naravno... Buvica. TL i ja smo imali i zapaženu ulogu u domaćoj (i malo manje puta repriziranoj) seriji "Porodično blago". Desno pored Kave stoji i majstor Joca...

Do vrha najvišeg vuklana na svetu za manje od 24h. Tim od četiri vozača na motociklima BMW R1300 GS nedavno je uspešno završio izazovni uspon na vrh vulkana Ojos del Salado, koji se nalazi između granice Argentine i Čilea. Sa svojih 6.893 metara, to je najviši vulkan iznad nivoa mora na svetu. Dodatna otežavajuća okolnost je bila ta da se ekstremno velike visine na kojima je nivo kiseonika značajno manji, dosegnu na teškim motociklima za manje od 24h. Tim je krenuo 6. decembra u 15:00 h po lokalnom vremenu sa nivoa mora na obali Tihog okeana, nakon čega je usledio uspon kroz pustinju Atakama. Serijski motocikli R1300 GS bez ikakvih modifikacija obuveni u Metzeler Karoo 4 pneumatike konačno su stigli na svoje odredište 7. decembra u 10:22 po lokalnom vremenu. Ekspedicija se popela na maksimalnu visinu od 6.027 metara. Uspon na vulkan Ojos del Salado je pravi izazov i za čoveka i za mašinu, posebno kada se završi za manje od 24 sata. Iznad 5.000 metara okruženje počinje da bude veoma negostoljubivo za ljude, delom zbog izuzetno niskog nivoa kiseonika. Temperature takođe padaju, na oko -10 °C tokom dana i -20 °C noću, spuštajući se još više u blizini vrha. Tim kaže da njihov cilj nije bio da jure svetski rekord, već da testiraju otpornost novog modela u ekstremnim okruženjima. Na preko 5.000 metara nadmorske visine, hladan i nizak vazdušni pritisak postavljaju posebno visoke zahteve za elektronsko upravljanje mešavinom vazduha i goriva u bokser motoru, ali i svim ostalim komponentama vozila novog BMW R1300 GS. Šasija i gume su takođe stavljeni na test izdržljivosti po raznolikim terenima sa kamenim stazama, makadamskim putevima, beskrajnim peščanim površinama, a ponekad čak ledom i snegom. Dugoročna priprema i prethodna aklimatizacija na region bili su od suštinskog značaja za ovo putovanje. U danima koji su prethodili ekspediciji, postavljeno je nekoliko baznih kampova na različitim nadmorskim visinama, a simulacija je sprovedena na planini Etna na Siciliji, najvišem aktivnom vulkanu u Evropi. Specifični medicinski testovi i kontrole na Univerzitetu Ena, u saradnji sa zdravstvenim vlastima provincije Ena, takođe su bili deo pripreme ekspedicije. Vozili su se nedavno predstavljeni BMV R1300 GS bez modifikacija, a vozači su bili: Christof Lischka, menadžer razvoja BMV Motorrad, Salvatore Pennisi, Metzeler test i tehnički direktor, Michele Pradelli, italijanski šampion u ekstremnom enduru i test vozač italijanskog časopisa InMoto, i Karsten Schvers, test vozač i novinar nemačkog magazina Motorrad. Ipak, ovo nije prva ekspedicija koja se penje na moćni vulkan Ojos del Salado na velikom avanturističkom motociklu. Godine 2017. tim vozača na Africa Twin-u dostigao je 5.900 metara nakon što je krenuo sa nivoa mora, za takođe izuzetnih 22 sata i 30 minuta. Izvor

Ne naravno. Trude se da glume strogoću, postavljaju table koje obaveštavaju da je zabranjen pristup bez rendžera i da si obavezan da im se javiš pre obilaska... a sve sa ciljem da bi naplatili ulaznu taksu za zeštićeni rezervat prirode. U sezoni i po lepom vremenu možeš sresti rendžera u podnožju koji prodaje karete. Ako hoćeš da ti savest bude čista, okreni ih, pitaj... i idi bez problema. Pisao sam nešto o tome OVDE.

Sigurno su u ovom delu, pod "ostali".

Bridgestone Battlax Adventure A41, i dalje fabricke (OEM) gume su na njemu, 18,000 km. Sve cekam kao ide zima, pa neka prezimi na njima a nove montiram kada otopli... medjutim, dan za danom i produzi se lepo vreme. Tako je stigao iz fabrike. Posto se radi o "takmicarskoj" Trofej (Trophy) varijanti koja iz fabrike stize sa opremom drugacijom u odnosu na ostale verzije, volan je podignut na maksimum usled pretpostavke da ce motocikl biti dosta vozen i van asfalta - stojeci. Vozis tako ili ih skidas do visine koja ti odgovara.