Treći dan smo planirali Gardalend, ali je ispala Verona. Ovaj put se lepši deo ekipe zapio, pa je zbog kasnog ustajanja morala pasti bliža destinacija Dakle, Verona: Van pikčr vid srbijan kolig, jeees? Ljubazni su ovi 'talijanski panduri, nasmejani i zabole ih za sve. Opušteno. Zaljubio sam se u ove lepe crvene motore, mnoogo su cool: Kokoloseum: U svim ulicama Verone oseti se miris antičkog Rima. Mesto gde turistima govore da je Julijina kuća. Ja sam hteo uzeti pare da im pokažem kuću paje patka, ali za njega nisu hteli poverovati da je postojao i da ima kuću. Dizni mora poraditi na marketingu: Neke bitne stepenice, ali ne sećam se zašto. Slikao se magarac: Trg i Danteov spomenik: Ovako se pušta voda. Shvatio već za 2-3 minuta, retko bistar dečko: Bunar želja. U ovim zgradama okolo žive ljudi, prolaze svaki dan svojim poslovima, opušteno. Dok smo tu sedeli prošla neka majka sa ćerkom i kerom. Nekako mi je sve to nestvarno i lepo. Čuveni italijanski kroasani. Lep slatkast ukus, podseća na babine kiflice sa džemom od kiselog testa, ali ovo je lisnato testo za kroasane. Savršeno idu s kafom: Vratili se autoputem za grad. Pošto smo žurili autoputem, imao sam sve vreme osećaj da sam teleportovan u grad. Nekako izgubi čovek osećaj daljine. U Italiji sam, a kao da sam se provezao do Vršca, ne dalje. Spooky. Lepše je polako, biciklom, kažem ja. Ostao još jedan dan, za Gardalend. Treći najveći luna park u Evropi. Petkom je karta u pola cene popodne. A sumnjam da ćemo ustati dovoljno rano za celodnevni obilazak.

Drugi dan. Posle gadnog, gadnog, gadnog mamurluka. Opet jebem si mater glupu. Propašće mi dan. Idem peglati, gutam aspirin i pakujem se za veneciju. Nisam u stanju voziti, ali vozi voz. Krećemo na stanicu. Usput jedem najgoru picu u životu. U Italiji ne treba jesti picu. Naše su bolje. Kod njih je pica ostala sirotinjska hrana. Pelat, pomfri i viršla isečena - WTF, što bi rekli Ameri?!? Bilo je i drugih, bolesnijih kombinacija, ali ću se suzdržati zbog male dece & penzionera. Dvorište Ivetine zgrade u plasku: Inače, sve zgrade su starinskog izgleda, očuvane, prelepe i moderne (uvedena dobra izolacija, osvetlenje, liftovi i sl). Moderne zgrade od 100 godina. Savršen spoj. Imaju ljudi stila. Na ulici su elegantno i lepo obučeni. Naše žene su lepše. Još par slika Treviza na mamooornom putu do ž. stanice: Setio sam se Jamane: I Makija: I Dalmatinca: A u vozu, a u vozu pijani smo skroz: Stanica u Veneciji. Stigli smo: Autentični srpski heroj: Gondole: Najveći most u selu: Najskuplja i najbolja kafa u celom univerzumu: Sat koji pokazuje sve osim onog što sat treba da pokazuje Veliki trg i golub u letu: Most uzdaha, kroz čiji prozorčić su osuđenici poslednji put gledali svetlost dana pre pogubljenja. Tako barem kažu. Renovira se, a više nego ironično deluje reklama "50 godina uspeha". Možda direktor marketinga te firme treba da prošeta mostićem Santa Marija pozdrav i tebi: Renovirala se i ona, nema ulaza: Ovo ne znam šta je, bilo je zatvoreno, ali sve devojčice su bile u fazonu: "jaaaaooo, Pegi Gugenhaaaaajm, jaaaaao." Cigan električar (neka poslastičarnica, zapravo): Jeb'o Japan! Povratak u Trevizo. Ovo na slici ispod je spricoapero, tako nekako se vabi. To tamo svi piju kao aperitiv. Neka blaga žestina sa kiselom vodom, narandžom, maslinom i ledom. Lepo je, malo slatko, ali ne otužno kao ona ženska pića. Služi se sa čipsom i prija. Bili smo baš umorni: Vole 'talijani motore, pa i u izlozima: http://cdn.bjbikers.com/images/imported/ej/fxrSf_slika192.jpg To je bio drugi dan.

Hvala svima na savetima pre puta. Evo putopisa (Forward sa foruma Apostola). Pripreme za put. Pošto sam išao sam, morao sam sve vredne stvari spakovati u kofer (zbog zaključavanja) i teže vredne stvari u tank torbu (lako se ponese kao ranac). U bisage su stale lake kabaste stvari za kojima neću plakati ako ih neko "pozajmi". Ovako je to izgledalo: Poneo sam sveže meso za put (pored vode i sendviča): Krenuo sam po usranom kišnom i hlanom jutru. Na našoj granici sam čekao nekih 20ak minuta da provere motor, je li kraden, traži li ga interpol. Onda nastavak kroz HR autoputem (ka ZG). Na nekih 300 km stajem sipati gorivo. Sunce se pojavljuje i prati me sve do Treviza. Pobegao sam oblacima. 3:) Autoputevi su čim izađeš iz Srbistana prelepi. 150 se može voziti bez problema. Nije bilo gužve, a levu traku su svugde ostavljali slobodnom za preticanje i niko nije vozio u njoj. Ni jedna jedina neprijatna situacija. Hrvatska je proletela na autoputu. Prošao sam prelepe puteve i krajolike u Sloveniji. Tu mi je bilo žao što nisam uzeo više slobodnih dana, provozao se laganije i posetio Postojnu. Neki drugi put. Nemam slika sa tog puta, sve su mi ostale u glooovi. Granica? Na to sam zaboravio. Posle prolaska naše policije na izlazu iz SR, sve ostalo je bilo samo mahanje rukom da prođem, uz pogled pasoša radi reda. Ništa gužva, ništa provere, pregled prtljaga i sl. Milina. Jedino sam u SLO morao kupiti vinjetu pri odlasku. Samo gotovina, evri ili hrvatske lasice one. Stižem u Italiju i posle par km stajem na pumpi (neki šiptar, Agip ) da sipam gorivo i popijem prvi italijanski kapućino. Spakovao sam se super, sve je bilo OK. Kada nema kvarova i nevolja, lako je putovati sam. Možda čak i najlepše. Prijala mi je tišina, vetar, put. Brzina. Postalo mi je lepo na 160 na sat. Nailazio sam na grupe motorista, mahao i nastavljao dalje. Njihova putna brzina od 130 mi je bila malo spora, žurilo mi se. Nisam hteo čekati pakovanje i raspakivanje na stanicama, žene koje čekaju u red za wc i slično. Kad smo kod WCa, neke pumpe (pogotovo u SLO) su toliko lepe da me prosto sramota ne otići u WC gde je predviđeno. Tada je bila jedina komplikacija. Kaciga na glavi i tank torba o ramenu. Malo su me čudno gledali. Ne znam, kod nas kradu, navika. Stao sam u IT na putu samo da bih slikao, barem jednom: Put kao put je bio bez ikakvih uzbuđenja i neprijatnosti. Stigoh u Trevizo. Tu nastaju problemi. Naime, imao sam kartu Evrope, ne Italije. Nema malih mesta. U IT na silascima s autoputa često ne piše prvo veće mesto kuda put vodi, već najbliže mesto. Znači, ako idem za NS autoputem iz BG, ne piše odvajanje za NS, već samo Kać. Na taj fazon su zajebi. Jebao sam si mater što nisam uzeo bolju kartu. Ovo me je pratilo naredna tri dana (ja sam uporan dečko i nisam uzeo kartu do kraja). Odvajanja su okolo naokolo, tako da ne možeš odma videti ideš li u pravom smeru. Kada Alpi i sunce postanu upotrebljivi kao orijentir, već si 10ak km na pravom, ili pogrešnom putu. Ipak, stigao sam svugde. Puno petlji i kružnih tokova, tako da se lako vratiš na put ako pogrešiš. Malo, veoma malo semafora. O vožnji u Italiji kasnije, to je posebna priča. Stigoh na kraju u Trevizo, za nekih 10 sati puta i 760 km: Prelep grad, ali sve jednosmerne ulice. Problem vožnje motora u Italiji je što ne možeš voziti kao auto. Onda si u problemu. Guraju te s puta, ubacuju se i sl. Tamo postoje: 1) posebna staza za bicikle (najčešće). Ako nije ucrtana, zamišljena je i tuda voze opušteno bajsevi. Niko drugi. Ostale staze su zamišljene, ali to svi, pa i policija, poštuju i podrazumevaju: 2) posebna staza za motore, sa desne strane puta. Ako svi voze 50 na sat, ti tuda treba da ideš 70, inače te skuteri i drugi motori seku, a vozači pizde što praviš zastoj. 3) posebna staza za male skutere sa leve strane, između pune i sredine puta kuda idu kola. Tako svi voze kao ludi, nema zastoja i nema sudara. Kada sam se navikao, niam imao ni jednu jedinu neprijatnu situaciju, niko me nije isekao, gurao, trubio i sl. Milina. Posle se teško navikneš na Srbistan. Putevi su dobri od ivice do ivice. Nema rizle, staklića, rupa, šahtova i SL. Ne na tom severu Italije, ne znam kako je drugde. Problem po stizanju u Trevizo su bile jednosmerne ulice. Nema ni jedne dvosmerne. Našao sam deo grada gde mi je drugarica, ali u ulicu nisam znao odakle ući. Jednosmerne, mostovi, bedem i čudan način vožnje. Njen cimer je sa kacigom dopešačio tih 500 metara i onda smo se vozili nekih kilometar okolo naokolo da bismo stigli do adrese. Parkinzi za bicikle i motore postoje svugde, u samom centru i džabe su. Na kraju sam sretno stigao u Trevizo, kod Ivete: Pogled sa terase: Pivo. Puno dobrog piva. To je bio prvi dan i put. Pretpostavljam da bi iskusnom Makiju za ovo bilo dovoljno: "Krenuli ujutru, stigli uveče. Standardno, laganica". Jebiga, meni ovo prvi put motorom van Limana. Kao mali majmun sam, meni je sve bilo novo i zanimljivo.

Ti ofovati oglas. Ti biti smrad.

OK mi je kada neko komentariše stanje robe - dobar, loš, ima tu i tu manu. OK mi je kada ima novo za manje para od polovnog, skrenuti pažnju. Ovo za 700 evra: naravno da je najbolji odnos u odnosu na novi kada kupiš 2-4 godine star motor. Posle sa godinama sve manje uštediš. Otkrio si toplu vodu. Na taj 700+ kada se doda još 700, dobije se godinu, dve star, sigurno. I šta sad? Ovaj motor meni izgleda kao lep i dobar. Čovek traži koliko traži i prodaće ga, ili neće, njegova stvar.

Zamena teza? Mislim da, kada se podvuče crta, nenošenje kacige eliminiše troškove lečenja u potpunosti. Na žalost. Ako je njima toliko stalo do našeg zdravlja, neka zabrane motore, a i sva privatna vozila. Neka zabrane jeftinu kinesku plastiku. Nuklearne elektrane. Plastične ambalaže. Da ne pričam dalje. Licemerna goveda koja ne daju ljudima da žive (i umiru) onako kako vole. Ja nosim kacigu (99% vremena, čak i na skuteru sam uglavnom u full opremi), ali hoću da sam biram hoću li nositi opremu ili ne. Vidim da po tim evropskim standardima mora i na biciklu kaciga. Korak po korak se sve više slobode odnosi, a bez da se nešto menja na bolje. Ne znam hoće li morati i kada se ide peške da se nosi kaciga. I zaštitne cipele. Možda ženama zabrane za koju godinu štikle (rizične su, pogotovo zimi). Svi u žute drečave kombinezone, bakandže sa bruksom i radničke šlemove.

Sa montiranim bisagama:

U zavisnosti od toga kakav motor, gde i kako se vozi, kaciga je više ili manje potrebna. Kad neko kaže da ne voli voziti bez kacige, kao da mi kaže da voli uvek s kondomom. Sve je to OK ako je čovek svestan rizika i tako se odnosi. Vidim neko pljuje po liku koji je kupio motor da se oženi. Ne znam za ženidbu, ali kada te devojka vidi u dobrim kolima, ili na lepom motoru, često u startu imaš bolju početnu poziciju (ako izuzmem one kod kojih je tada stvar gotova). Nije to za potcenjivanje, pogotovo ako te zanima ono pre ženidbe.

Slažem se sa svime što si rekao, razmišljaš kao normalan čovek. Definitivno je pametnije zaobići budale i izbeći konflikt. Samo, pitanje: u kojoj zemlji živiš poslednjih 20ak godina? Znam više primera da prijave nestaju iz policije, da suđenja traju u nedogled uz ogromne troškove a na kraju bude mat. odšteta takva da u najboljem slučaju podmiri advokate i veštake. Gde je izgubljeno vreme? Kazne su uslovne, posle dugog suđenja. Kao, mesec dana ne sme nikog prebiti. Posle opet isto. Naš sistem je truo do dna i ne štiti slabe i poštene građane. Samo to još nije svima jasno, inače bi bilo puno više panike običnih građana, a barabe bi bile još bahatije.

Osim ako nekoga poznaje. Srbija! Slabo se više uzdam u policiju i sudove. Upravo tako, druže. Sudovi su spori, kazne male za barabe, a zakoni čudno rešeni. Borba sa vetrenjačama. Samo se skloniti od budala, ili otići iz zemlje. Kasno je da mi nasilnike prevaspitavamo, kada država (preko policije i sudova) to neće da radi. A puno ima bahatih i besnih likova, sa noževima, pištoljima, bejzbolkama. Sve ide ka tome da ko hoće da bude bezbedan mora platiti privatno obezbeđenje. Što se saobraćaja tiče, duže vreme razmišljam da prodam motor i uzmem Ladu Nivu sa onim metalnim velikim branicima napred i nazad. Samo da me želja mine.

Yamaha FZS600, 2001. godište, 95 konja, 599 cc, 20500 tehnički i sve dažbine za registraciju. Na to će ići još 2000 za zeleni karton. Ah da, umalo da zaboravim: mater im!

Glupo pitanje: gde se može naći plava magična krpa?

Kada god sam uzeo nove gume, bio sam zadovoljan. Po suvom i na kiši. Stare, izlizane: loše. Nove, crne: dobro. Probao sam do sada: Continental road attack2, Conti Go, Pirelli Scorpion (vise enduro guma, ali odlicna za nase sacuvaj boze puteve. Sve je to meni OK.

Imam iskustva sa bicikla, planinarenja, skijanja, vožnje kola, ali ne sa motorom. Na motoru sam probao samo obične tamne, nepolarizovane naočare. 1) Naočare za vožnju ne treba da budu polarizovane. To može smetati kod procene brzine kretanja objekata. Tako kažu stručnjaci. 2) Žuta stakla (narandžasta i sl.) su dobra za kišu i za vožnju kroz šumu (onaj šareni hlad, kada je jak kontrast sunca i hlada, a jako je sunce pa trebaju neke naočare da se ne naprežu oči). Po magli žuta stakla nisu pametna stvar, a po mraku svako staklo (pošto dodatno zatamnjuje) nije uopšte pametno. Samo providan vizir. Po sunčanom danu, žuta stakla boje sve u žuto i bude malo iritirajuće, naporno. Ne bih preporučio. Skijaške naočare i uslovi na snegu su posebna priča, pa ne bih mešao babe i žabe. Poučen ovim iskustvima, na motoru koristim samo obična, ne previše tamna stakla kada je jako sunce, ili kada sija u oči. To radi posao.

Trebalo mi je kišno odelo, nazvao sam ga, doneo odelo. Prezadovoljan sam, drugu sezonu. Bilo je 40 e. Trebala mi je letnja mesh jakna, nazvao, kupio za 120 e. Odlična, sa sve kišnom podjaknom koja se pakuje u džep na leđima (zgodno kada zahladi, uhvati leti mrak, padne kiša i sl.). Trebala mi je dobra kaciga, ponudio mi neku Lazerovu za 220. Pinlock ima. Odlična, ne magli, ne svira, ne duva. Čovek ima dosta iskustva, zna šta je šta i kada kod njega uzmeš nešto, znaš da će raditi posao. Kada god sam uzimao, rekao sam da mi treba za najmanje para a da radi to i to. Šta mi smeta? Nema računa, fiskalnog, pa se pitam šta bi bilo ako se roba pokaže faličnom. To što mnogi kažu da je sujetan, ne znam. Sa mnom je bio uvek veoma strpljiv i hteo sve objasniti što me je zanimalo. Deluje mi to kao "sujeta" ljudi koji su jako dobri u svom poslu i dosta se razumeju, pa neće da iskuliraju baš svašta. Možda sam ga loše procenio, ali moje dosadašnje iskustvo je OK.

Stari majstor za motore. Meni se čini da dosta zna. Prvi odlazak kod njega, kaže neku poveću cifru za prostu stvar. Drugi odlazak: za čišćenje kočionih klipova, promenu ulja i pločica tražio je nekih 30 evra po kleštima za ruke. Oba puta sam se zahvalio i otišao uraditi sam. Kada sam treći put došao pitati za nešto, rekao je "Donesi motor i uzmi moj alat i radi." Posle kupovine novog (polovnog) motora, u Rodicevom servisu su poslusali kako radi i rekli: "zamena lancca bregaste, ventili... nekih 600 evra". Otišao sam do Dencija, pokazao mi je drugi takav motor koji je on popravljao i rekao da je to za takve motore normalan zvuk i da ima još ihaaj da se navozam. Kaže: "ako hoćeš da trošiš novce, bolje izvedi devojku negde". Kad mi je spala kapica sa kočionog klipa, dao mi drugu i nije hteo ni piće. Pre podne sam svratio do njega, nije bilo gužve u servisu, popili i kafu. Sve u svemu, još nisam upoznao majstora koji neće nikad nikog da ošiša. Na žalost. Ako znaš (i što više znaš), manja je šansa da te odere. Deluje mi da se dosta razume i kada hoće da dobro radi. Vidim da popravlja policijske motore i ti motori su dobro održavani. Koliko znam, kada mu plate, plate skupo ali bude dobro urađeno. Meni ne deluje kao diletant, a sigurno nije ni svetac.

Vratija se Šiime! Bilo super. Put prošao bez ikakvih problema. Nekih 10 sati tamo i 8 sati 9 nazad. Video Trevizo, Veneciju, Veronu, Garda jezero i luna park. Prelepo iskustvo. Solo putovanje nije problem kada se ništa ružno ne desi. Jedino sam na pišanje uvek morao vući tank torbu jer se ne zaključava i kacigu na glavi. Navika iz Srbije, da ne izazivam đavola.

Sad sam pročitao ovo o višim gradacijama naspram pohabanosti. Pitanje: Moj motor je Yamaha FZS600 iz 2001. 4 cilindra. Vozim ga na 4-6 hiljada obrtaja, crveno je oko 12k. Prešao ispod 50k km. Preporuka proizvođača je 10w40 do 20w60, zavisno od temperature napolju. Motor ne troši ulje za sada. Da li ću sa Yamalube full sintetikom 10w50 pogrešiti? Ili da idem ipak na 10w40? Može i preporuka za neko drugo ulje ako ima smisla (full sintetiku bih radije sipao, nekako mirnije spavam kada ne štedim na ulju). Hvala unapred

Da, sramota. Ti saobraćajci sigurno nisu Srbi. Mora da su od nekog drugog naroda. Mi svi onako, fini... za primer. Svako u svojoj struci. Nikog ne bi zajebali, ne bi uhvatili krivinu, pa sve da nam neko plati. A ovaj se našao da krši propise, a treba da ih sprovodi. Nevezano za posao koji radi za pare, to nije saobraćajac, već BUDALA koja seda pijana za volan (a nema 16 godina). Šteta što ga neko nije sprečio. Sjebao sebi i detetu život.

Mislim da sa potvrdom ne sme da se ode izvan opštine. Neko ograničenje postoji. Tako je barem bilo po starom, ne znam je li se sada štogod promenilo.

Drago mi je što nisi ozbiljno povređen, a žao što je na početku lepog vremena tvoj motor slupan. Želim ti da se što pre vratiš u sedlo. Ako si vozio ispod 60-70 jebi mu majku i tuži za sve što možeš. Ako si išao više 80, nego 50, onda si dobrim delom i sam kriv (uz sve uvažavanje i nekoliko proživljenih sličnih situacija - znam kako je).

Moj motor troši veoma malo, skoro zanemarljivo. Kada se setim sipam, kada se ne setim, nema veze... on ide. Piaggio Free, 50 ccm: od 3 i nešto do skoro 4 litre, zavisno od načina vožnje. Suzuki GN125: od 2,2 do 2,8, zavisi koliko ga teram u obrtaje ANNNNN RNNNNN!!! . Yamaha FZS600: od 4,5 (sa suvozačicom lagano sa 50% otvorenog puta), do 6 litara. Vozim kao usran, trebalo bi da kad se muški vozi ide barem do 7 litara.

Ne znam po čemu sudiš ovako o tim ljudima. Ja ih ne poznajem. Uostalom, nebitno je da li bi pomogli ili ne. Isto tako ne pozdravljam te koji tebe kritikuju zbog X godina na motoru. Ja nikada nisam skakao sa zgrade, ali znam da je to štetno. A nemam iskustva. Da se vratim na temu. Tvoji saveti meni, koji imam malo iskustva, deluju super. Jeste da većinu tih stvari već znam i primenjujem ("Ima l' ko pametniji?" ), ali opet je lepo podsetiti se. Gavrolinija i Mohikanca bih najlepše zamolio da nam skrenu pažnju na brojeve saveta koji nisu dobri, kao i da dopune svojim savetima i iskustvima (ako imaju volje). Treba koristiti prednosti koje ove nove tehnologije pružaju. Praksa svakako, ali kažu da pametan čovek uči na tuđim greškama, pa ne mora baš sve praktično sam da proba (mada bih ja sve prob'o, al' na poligonu, sa dobrom opremom i tuđim motorom ).

Vikend pre prvog maja bih mogao naleteti ili da se nađemo negde, zalijemo i montiramo te roštilje. Ovaj sad vikend radim.

15 stepeni nije problem. Meni je problem 25 i više stepeni. Trebaju mi pantalone za leto, ali da nisu one mesh kroz koje ipak previše duva na otvorenom putu. Imam sada neke cordura, ali su kao najlon vreća - čim stanem ulepim se. Ima li neko preporuku. Koliko sam shvatio, gore tex je mama za to, samo koliko para i koje valjaju?