Znam, sve znam al isto tako ako ih pustis bice jos gore, sto tako je bilo i iza mene auta, vise njih ispasta zbog jedne budale. Danas zensko, BT table, od Slapa u levu i nema trika da ode u desno, jebe se njoj sto iza nje ima jos 20 auta, normalno da su obisli s desne.

Ranko Jednoga dana upasces u big problem jer teras pravdu medj budalama. Ako si medj vecinom (ispravnih, što je teško)....teraj pravdu, tuci, grizi. Suprotno .....razguli jer ćeš time samo sebi naškoditi.

Meni je Miki mozak isprao sa pitanjima koje gume i koji lanac da uzme za XADV 750. Šta se zbilo ljudi moji.....prvo pita mene pa gpt za misljenje. Odgovori se razlikuju u dve svetlosne godine. I onda dodjemo do problema. Miki je dovoljno lud pa mi šalje odgovore od gpt. Neam luksuz da budem toliko lud, po krtkom postupku rešim stanje (mršukurackrasni). Iz znatiželje pitam gpt neke stvari koje znam u mali prst, malo se driblamo....do sad 95% maši i to u ozbiljnim temama. Kako gurnuti prs u oko, napumpati balon pogodi Tek kad ga nadujem uz obrazloženje.....da skoro tačan odgovor. Za sad .. veštačka inteligencija je jedno zlo, dal će nam doći glave.....vreme pokaže. Sigurno je.....da će hebati svima nanu naninu!

Ne teram motor kod majstora kom ne verujem Stari delovi mi ne trebaju ni zasta Kao ni slike Motor sredjujem za sebe ne za prodaju...kad dodje do prodaje uvek prodajem ispravan,ne lep Ko to razume,kupi-ko ne razume i ne mora,ja to tako gledam

Kako ima na forumu ljudi iz Skoplja ili ko poznaje prilike, rekoh da oglasim. U potrazi sam za stanom u Skoplju za izdavanje na duži period. Bratova žena ima neki projekat tamo pa se cela porodica seli. Potrebno je da ima najmanje 3 spavaće sobe, a poželjno je da ima parking i podrum/ostavu. Naravno i da bude u normalnom delu grada. Poželjno namešten

Što lepo ne kažeš ,ponosni vlasnik Kineza,hvali Kineza?

Kumovi uboli tablet iz drugog pokusaja. Ja sam imao srece sa DJI , sve stiglo ok, u vakum pakovanju...

Ko to da javno kaže ...потврдили су да се Вилијамс у последње време мучио да прође обавезне ФИА тестове судара. Сада је познато да је на основу тога донета одлука да тим неће учествовати у тесту... Breaking: Williams explain painful decision behind F1 2026 Barcelona test exit RACINGNEWS365.COM Confirmation that Williams will not take part in next week's pre-season test in Barcelona. Williams to miss first 2026 F1 test with car not ready for five-day shakedown in Barcelona | F1 News | Sky Sports WWW.SKYSPORTS.COM Formula 1 teams are holding a first 2026 testing event in Barcelona from January 26-30 that will see the all-new cars hit the track for the first time; watch F1 2026: Barcelona...

Imao sam izuzetnog majstora - učitelja, koji ne samo da je bio poznavalac tehnike, već i ljudi...što je otprilike za jednog zanatliju jednako važno koliko i samo poznavanje konkretnog posla....a ljudi k'o ljudi, večito im po glavama ono što ih čini takvima kakvi su. Ne kaže se za džabe da dosta toga iz glave kreće, pa je tako upravo i u ovakvim situacijama stav koji mušterija ima, vrlo često projekcija iz njegove glave...bude jednako često i to tanko poverenje u majstorovo "poštenje". Znali su ljudi da uđu gde im nije mesto, pa nam praktično stoje iznad glava dok radimo...neko iz iskrene znatiželje, neko iz dosade, neko da možda malo ukrade zanat (ili nešto konkretno)...a neko i zbog tankog poverenja. Nije to "vario" moj majstor Velja, pa bi nakon ljubaznog poziva da pređu u deo predviđen za klijente, za slučaj da ovi izvrdavaju da se sklone...prelazio u "safe" mod. Prvo bi ostavljao to što radi. Uzeo bi nešto drugo, a najčešće prvog sledećeg na radu (dolazili su ljudi iz daleka i čekali ako treba ceo dan da im se posao završi, samo da ne dolaze opet). Svako ko čeka, to primeti...i ne bude mu baš pravo. Posle manje ili više vremena, pitao bi dotični o čemu se radi, a Velja bi ponovio da će nastaviti onda kada se dotični skloni. Uh, onda već nastaje tenzija, ali se kod nekih i dodatno tanji poverenje. Neki bi konačno skapirali šta im je činiti, a dešavalo se i da u ekstremnom nepoverenju ljudi pokupe svoje pinkle i odu. Za one željne rasprave i uz skoro pa insistiranje da budu prisutni, jer je već očigledno u pitanju sumnjičavost, sledilo je otprilike ukratko..."meni treba prostor za rad, a vi me u tome ometate. Pride, postoji mogućnost da se povredite. Ako je možda nepoverenje u pitanju, onda nemojte ovde ni dolaziti i verujte mi da me na taj način samo stimulišete da vas prevarim na vaše oči, jer to izgleda zaista i želite"...a znanja je imao da učini tako nešto, bez ikakvog problema, nonšalantno. Na njegov rad je jako, jako retko bilo ikakvih reklamacija.

Svaka cast. To cenim i svakako se vidimo na prolece

Ja bombardujem musterije fotkama. I Laki i ja fotkamo sve, retko nesto promasim da skljocnem. I stare delove dobijete na uvid. Od starih bakarnih podloski, o ringa, semeringa i lezajeva tockova. Sve spakujem, pa ako musterija nece, zavrsi u centralnom magacinu (kontejneru). Ako zeli, nosi, njegovo je.

6. DAN - 24. 8. 2025. (22. dan sveukupnog putovanja) Današnji dan je verovatno ostavio najveći utisak na mene, što se tiče avanturističkog putovanja i samog putovanja po Gruziji, jer se dosta toga prolazilo i izmenjalo što se tiče same prirode i događaja koji su me pratili. Jutro. Budim se poprilično odmoran. Vreme je da se izađe iz šatora i obavi klasično jutarnje razgibavanje, a pogled iz šatora... Crkva Svete Trojice. Nakon skuvane i popijene kafe, doručka i pakovanja, krenuo sam istim putem nazad prema Tbilisiju, nakon čega se u nekom trenutku odvajam lokalnim putem i upućujem se ka naseljenom mestu Omalo u Tušeti nacionalnom parku, kao krajnoj destinaciji mog skraćenog putovanja po Gruziji. Sam asfaltni put je protekao bez ikakvih problema. Prvo ozbiljnije stajanje mi je bilo u naseljenom mestu Zemo Alvani, gde sam sipao gorivo, kupio osnovne namirnice, napravio malo dužu pauzu, nakon čega sam se uputio ka Omalu. Nedugo zatim, asfaltni put osrednjeg kvaliteta prerasta u makadam, koji me prati do krajnje destinacije. Nakon izlaska iz naseljenih mesta, polako kreće i Abano prevoj, što rezultira konstantan uspon sa nekih 200-300 mnv do čak celih 2800 mnv, gde je i najviša tačka, i to sve u narednih 50-tak kilometara. Takođe se i priroda drastično menja. Usput sam nailazio na dosta odrona, na nekim mestima su bile prisutne i građevinske mašine, koji su sanirale štetu i moralo se čekati da se osposobi prolaz, kako bih nastavio dalje. U nekom trenutku, sada već uveliko preko 2000 mnv, vegetacije je sve manje i sve oko mene polako postaje kamen. Svako malo nailazim na potoke koji prelaze put, što je posledica okolnih vodopada. Abano prevoj iza mene. Nedugo zatim, dolazim i do samog vrha prevoja, na kom se nalazi crkvica. Na samom vrhu bilo je dosta ljudi, ali sam se povukao sa strane, kako bih napravio kraću pauzu i uživao u pogledu na okolinu. Dok sam sedeo na prevoju, opčinjen u šta sve unaokolo gledam, nešto prezlogajio i nazdravio Dobrodošlicom* sam uspeh na vrh prevoja. Posle polusatnog odmora, rešio sam da nastavim dalje putem Omala. Prevoj do samog vrha zove se, kako sam već rekao, Abano, a prevoj dalje se zove Alazani, koji izgleda ovako i spušta se ka Omalu, koji je na nekih 2200 mnv. Put vodi kanjonom uz razne reke i pritoke, kao što su reka Satskhvrekhorkhi (morao sam da prepišem sa mapa), pa potom i Chabalakhi reku i na kraju Gometsis Alazani reku, a kroz neke moraš i da prođeš, jer je odron po celom putu, pa moraš malo da siđeš sa puta i pokvasiš noge. Uskoro dolazim pred sam Omalo i poljanu pred sam Omalo, gde me očekuju krda i krda konja. A kako sve to izgleda, pogledajte i prosudite sami. Pogled na Omalo. Omalo je istorijski značajno naseljeno mesto u Tušeti nacionalnom parku. Gledajući ga iz daljine, kao i svako planinsko mesto, vidim da je bez ulica, sa dosta domaćih životinja na sve strane, prašine i nadasve prekopotrebnog mira i spokoja koji me okružuje. Ulazim u Omalo. Mesto je pravo planinsko, sa neasfaltiranim putem, puno prašine. Izgleda kao neki salaš. Krajičkom oka vidim malu trafiku, stajem pred nju, dva gospodina su bila ispred mene u redu. Vidim kroz izlog da imaju piva, ’ladnoga, što mi i treba, jer sam danas i sutra u planinama bez nekog naseljenog mesta, u kojima bih mogao bilo kakvu kupovinu da izvršim. Kad sam došao na red, uzeo sam šta mi je bilo potrebno, spakovao sve po torbama (ovaj put na vrh torbe, da ne prođem kao pre par dana – da mi se probuši limenka i ostanem bez piva). Nakon pakovanja, uzimam telefon da se javim mojima i da im kažem da verovatno neću imati signala, pa da ćemo se čuti kroz dva dana. Sedam na motor i krećem u pohod na Tušeti nacionalni park, a plan mi je da pokušam da ga obiđem celog. Kako put odmiče, a sve vozeći konstatnim usponom, prolazim kroz poslednje šumovite predele sa odličnom makadamskom podlogom i ulazim u zonu čistine, zbog velike nadmorske visine. Dosta je vremena prošlo dok se nisam popeo na neku tačku, nakon koje sam počeo da se spuštam u kotlinu. Kad kažem spuštam, mislim na nadmorsku visinu od oko 2000m. Put vodi uz neku planinsku rečicu sve do naseljenog mesta Dartlo. Dartlo me je jako podsetio na Ušguli sa svim tim zamkovima i izviđačnicama od kamena, koji datiraju od ko zna kad. Iako ima još do sumraka, pošto sam u kotlini, stvara se osećaj kao da će mrak za nekih pola sata, jer sunčevi zraci od okolnih planina ne mogu da dopru do mene. Kako nastavljam da vozim, malo-malo, pa moraš preko potoka da prođeš. Naizgled izgledaju bezazleno, dok ne kreneš da ih prelaziš, a pri prelasku boriš se sa jakom strujom, krupnim kamenjem u vodi i, naravno, noge su opet mokre. U stvari, ceo dan nisu ni bile suve. Prvo što mi je palo na pamet jeste da čizme moram večeras osušiti uz neku vatru. Kako gledam okolo, teško ću ja nekog suvog drveta naći. U produžetku puta i dalje vozim uz rečicu i kotlinom. I vozim... I vozim... Usput nailazim na zaostavštinu srednjovekovnih generacija Gruzina u vidu kamenih izviđačnica i zamkova, koje polako ali sigurno zub vremena uzima pod svoje... I još dosta potoka da se pređe... Ako ćeš napraviti sliku, moraš malo i noge pokvasiti (a i ovako su već mokre) Kako sam vozio samo pravo, prolazim pored naseljenog mesta Chesho i u nekom trenutku sam došao pred neku granicu sa policijskim službenicima i rampom. Granicu? BoKte, nisam ušao valjda u Rusiju?! Brzo stajem, okrećem se nazad i posle 100-tinak metara stajem da vidim gde sam. Pogledam mapu, mnogo dalje je ruska granica. Pogledam u rutu, kad obaveštenje: „There is a border police station you will need to clear before reaching this place“. Nastavak rute je još nekih 15-tak kilometara od granične policije. Neka hvala, ovde ću negde kampovati, ne bih sad da ulazim u bespotrebnu administrativnu papirologiju. Okrećem se nazad i posle nekih sat vremena nađem idealno mesto za kampovanje. Stajem, ostavljam motor i dok je još uvek dan, počinjem da tražim drva okolo, kako bih barem malo osušio čizme i pantalone od celodnevnog prelaženja preko potoka. Iako sam ih tražio preko pola sata, jedva sam uspeo nešto da nađem, ali poslužiće barem malo da se osuše čizme i pantalone. Brzo sam postavio šator i otpakovao kamp-opremu, presvukao se u civilnu odeću i obuću i uzeo kesu u koju sam sve napitke ubacio, zavezao je u čvor i, za svaki slučaj, i kanapom i ubacio u reku da se hladi. Uzimam telefon, vidim nema signala (kao što sam i pretpostavio da neće biti). Šta da se radi, sutra se ponovo vraćam ka Omalu, tamo je bilo signala. Potom sam raširio stolicu i otvorio pivo. Kssssttt! Prekopotreban zvuk nakon poprilično zahtevne i veoma dugačke današnje vožnje. Kako je noć uveliko pala, postalo je poprilično hladno, a uz to još i jako duva hladan vetar, a pošto sam u kotlini, imam osećaj kao da sam u vazdušnom tunelu, pa na meni testiraju aerodinamičnost. Morao sam između šatora i motora da se uguram, kako bi udarni efakat vetra bio manjeg inteziteta. Pored jakog vetra, rečica koja protiče pored mene i kampa, sa svojom jakom strujom, daje poseban zvučni užitak kako udara o kamenje. U nekom trenutku, palim i vatru i oko iste postavljam sve mokre stvari, ne bi li se barem malo osušile i bile spremne za sutrašnji dan. I tako... Sedeo sam do ko zna kojeg doba noći, popivši još jedno pivo i usput nešto i večerao (ne sećam se više ni šta sam jeo). Vatra se sama od sebe ugasila, jer nije bilo više šta ni da gori, a ja sam se povukao u šator da prespavama ovu veoma hladnu i vetrovitu noć... *Ako ste kojim slučajem preskočili putopis iz Turske od Glige, predstavljenim u uvodnom delu ovog pisanja, više puta je spominjana tzv. „Dobrodošlica“, koja je, u stvari, staklena pljoska od celih 1 dl, sa ispunom u vidu rakije, i služila je kao izgovor da nešto proslavimo (jutarnje kretanje, prelazak prevoja, vrhova, bilo kakvu znamenitost, dolazak u kamp, pauze,…) i magično je uvek bila puna do vrha, sve do poslednjih momenata, kada je magija polako počinjala da se gubi. Na svu sreću, tokom putovanja Gruzijom, magija se ponovo vratila u novom ruhu.

.

Da li je po vama ok pitati servisera da uslika koju sliku radova? Ne zbog toga sto ce vas nesto zajebati nego da imate slike zbog buducih prodaja da ste uradili to sto tvrdite.

Prelep motor Dobro nam dosao

Evo ja da ispricam moje iskustvo sa kamericom. Uspeo sam da ubodem kameru za 99. Danas je stigao paket , ja otvorim i visim da je kutija u kojoj se nalazi originalna kutija bila otvorena pa zalepljena. Otvorim sve kutije i unitra nadjem samo papire, kablic i baterijj,a da baterija cak nije ni od te kamere neko Canon. Kesa je bila citava i ima nalepnicu iz kine tako da nisu nasi mogli to da urade nego je×eni kinezi. Sad mi nude da mi refundiraju 99 dinara. Moj savet, sta god da dobijete snimajte kako otpakujete kako biste mogli to kao dokaz da prilozite ako vas zajebu kao mene.

Mislim da će te svaka intervencija na novom (naročito kineskom) koštati manje nego bilo šta, na bilo kom od ovih gore pomenutih (stari redom, 10, 13 i 15 godina)....ali ako nije sve ni do koštanja, prelomite pa uzmite...i nemojte ko ja, volim šta ću, da merim sa svih strana. Treba probati i zajebati se...sve to ide u rok službe.

Bila prva voznja 2026. Motor stajao napolju pod nadstresnicom, pokriven. Hteo da vidim da izvadim akumulator da dopunim, jer nije paljen mesec dana, bio minus, sneg, led itd. Ipak sam samo dao kontakt i pritisnuo dugme. Upalio na 'pola kljuca'. Nigde korozije osim jedna povrsinska tacka na disku. Jedino gume pustile 0.3 bara. Godina obecava. Sent from my SM-A556B using Tapatalk

U celoj moto priči, otprilike je najlakša kupovina motocikla. Mislim to sad, da ne teramo mak na konac, nije ni to jednostavno...ali ono, ponese te emOcija, uzNeš nešto što ti pravi leptiriće (najgora varijanta, poslednji dinar pa koliko god da je)...i dočeka te stativa, da plačeš. Da se razumemo, apsolutno ne tvrdim da će se na ovom konkretnom primerku nešto tako dogoditi...ali malo kuckanja, onako kao ilustracija kako ne treba. Često se ljudi bave krajnje ne bitnim stvarima, koje im naravno čine gušt...pa trakice, gelovi, poliranja, gomila elektro džidža, silni neki okovi, viziri..trte mrte...da i otvoreni lonci...a za ono važnije ponekad nešto sitno i to najjeftinije. Dokle god se hvalimo kako smo malo dali (uopšte za bilo šta) i prodavali jedni drugima punoletne sprave sa 32000...nema tu ništa. Kao po običaju, kako se kome zalomi.

A lepo, crno-beli, kao moj

75 posto za kamericu sam resio...ja hocu,ja mogu,temu moze..e jos 25 posto,da temu hoce hahahahahaha

Napisa lik uradio je veliki servis i eto slika prva šta je zamenio, kad tamo.... ulje, filteri, svećice i akumulator.... alaj mu veliki servis... Lance u agregatu, španere i klizače malo zaboravio... a i štelovanje ventila

Hvala svima, dobro vam nasao, evo i jedna fotka

Ovo su baš dobre cene. Da je X-Cape 650 krenuo sa ovakvom nekakvom cenom, a ne sa skoro 8000 u to vreme, verovatno bi se drugačije njegova priča razvijala...