Nemojte preko 70 po gradu i sve će biti u redu. E sad, puna, crveno, pešački..to po sopstvenom ukusu.

Pozdrav kolege, S obzirom da je Sarajevo česta ruta bajkera i da uvijek postoji potražnja za dobrim smještajem, želim preporučiti privatni apartman mog dobrog prijatelja. Smještaj je namijenjen za do 4 osobe, posjeduje osiguran parking, a trolejbuska stanica udaljena je svega 2-3 minute hoda, što omogućava brz i jednostavan dolazak do centra grada. Fotografije, detalje i recenzije možete pogledati na Booking.com, a od mene svakako ima iskrenu i toplu preporuku. https://www.booking.com/Share-Oifba5 Sretan put i ugodnu vožnju!

Ja sam ubeđen da su se ona dvojica na Areni upišali od sreće kad je Max obišao Luisa.

Ipone Katana je odlično ulje.

Te motore što si naveo su pravljeni da traju a ne troše ulje... Nova honda cb 1000r potroši od zamene do zamene sve što ima u karteru .

Ja mislim da sam jedan od retkih koji poslednjih 15 god sipa iskljucivo ipone u svaki motor. Lokalni prodavac ga uvek ima na stanju, znam da ga nabavlja od uvoznika direktno, nikad nisam imao problema sa uljem i što bi eksperimentisao ? E da i flaša je takva da ne treba levak, direktno u motor ide

Druze ,apsolutno uvazavam tvoja misljenja osim ovog da svi motori trose ulja.poslednji sa kojim sam presao malo vecu kilometrazu Honda ST 1100panevropa opovrgava tu teoriju ,Afrika RD04 takodje. Sa Afrikom sam presao oko 60000km tada sam trosio Motoreks 10w40 i menjao na 7-8000 km

Bas zbog ovih iskustva imam tu nedoumicu https://youtube.com/watch?v=c0DgivOpLk8&lc=UgxwOYN0lfE0VioMwFl4AaABAg&si=-5i9qQRlG-SEfddz

Zaboravni ste verovatno. Jel' bilo početkom godine, možda prošle...zaboravio sam ...da je EU dala direktivu, da mora da se pojača postotak reciklaže jednog, svakog motocikala. Već smo to apsolvirali....proizvodnja raznih stvari u fazonu "upotrebi i baci" konstatno širi spisak. To je doktrina usvojena odavno, a način źivota i sistem proizvodnje već duboko ukorenjen u postojanje čoveka danas. Kada u svojim izlivima patriotizma hvalim našu izuzetnost (khm), često pomenem i naše apsolutno ne razumevanje cele te priče i potrebu da seremo po svemu...očigledno i dalje ne shvatajući kako neke stvari funkcionišu. Tu se prvenstveno izdvajaju automobili, čije stanje za otpis obično masno platimo i varamo se međusobno...pošto smo tako u mogućnosti. Evo stiźe na red i ljubljeni nam dvotočkaš. U mom poslu se već oseća taj trend, sve jače. Dostupnost kvalitetnih delova za nešto starije što vredi popraviti sve je manja (jer prosto tako mora i tako źele), a braća kinezi neće da se voze tim vozom...i oni bi ukorak sa svetom (bog mi i ispred). Naša domišljatost i kineski delovi imaju ipak svoj limit.

Ma mozes da odes slobodno, nemaju oni striktno km u nulu...

Jel radi ona kamera kod pumpe na Ikei, juce zaboravim skroz i skrenem preko pune...

Istina, i još kad krenu da uvaljuju karter i čep od plastike kao na autima, to će da bude veselje... Skoro mi bude drago što nemam novaca za ove nove motore, već moram analogne starudije da vozam

185/92.5

Misoni aj izmericu posle sirinu jakne pa ti javljam.

U tom slučaju još lakše. Vađenje semi active suspension konektora ponekad prouzrokuje grešku a kao što znaš Ktm ima tu diag za ponovnu inicijalizaciju pa treba biti obazriv, zato sam spomenuo Popričaj prvo sa Andrejem kako da ti bolje radi suspenzija i onda akcija

Zelena tablica jednom registrujes i nema vise.

Malo je to para da budes zadovoljan par godina i da ne budes na gubitku kad prodas. Da si razmisljao o novom X max 300 pa ok.

Dobro nam došla!

E jesam neke.. Ali ih nisam menjao... Nisu mi te nove izgledale lepo na oko.. Ko da su se deca igrala tako izgleda završna obrada.. Ima risove na plastici..

Hvala, ali nije elektronsko vesanje, R model je u pitanju. Zovem coveka, tj videcu da odem do njega na konsultaciju.

Dobro dosla! Ne brini, polako, kupices manuelca, 9vo je samo za pocetak

26.07.2026. Bjelasica ( vidikovci sa pogledom na jezera: Pešića jezero, Ursulovačko, Šiško), Biogradsko jezero, Štitarica, Sinjajevina dužina: 150 km visina: 2069 mnv Premišljala sam se jutros da li danas da vozim ovu rutu, obzirom da je bilo neke kiše u najavi, a i vetra na Bjelasici, ali sam ipak odlučila da krenem, pa ću usput videti kakva je situacija sa vremenom. Odavno nisam vozila tom stranom Bjelasice, kojom se spušta do Biogradskog jezera. Poslednji put je to bilo pretprošle godine , čini mi se. A zapravo je jako lepa i ruta i priroda. Put, iako popravljan prošle ili pretprošle godine, ponovo je u nekim delovima dosta oštećen kišama i snegovima. A kod spuštanja ka katunima pre nego počnu serpentine na Biogradskoj gori, pojavile su se dosta duboke vododerine, koje se moraju zaobići. Vozila sam putem do izvora Biogradske reke, pa sam se popela do Zekove glave sa donje strane, odakle se takođe pruža lep pogled na Pešića jezero i katune oko njega. Danas sam čula da je put iz Jelovice do Pešića jezera asfaltiran, inače je bio poprilično loš kad sam poslednji put tamo bila. Posle tog vidikovca sam se popela uz jedan poveći uspon do vrha brda, ispod Crne glave. Više puta sam izlazila na to brdo, ali tek nedavno, kada sam se peške pela na Crnu glavu, sam videla da se vrlo blizu tog mesta može lepo videti Ursulovačko jezero. Samo desetak metara niže niz padinu ako spustim motor, mogu napraviti lepe kadrove sa jezerom i Betom. Sada sam upravo pronašla tu poziciju. I eto Bete iznad Ursulovačkog jezera . Još da je dan bio sunčaniji i vedriji , fotografije bi bile fenomenalne. Ali nisu ni ovako loše. Odatle sam neko vreme vozila prateći tragove kvada, dole, gore uz ivice obronaka Bjelasice, dok nisam došla do tačke odakle se vidi Šiško jezero, i katuni oko njega. Na ovom mestu sam se malo duže zadržala iako je vetar poprilično jako duvao. Jednostavno, tamo na tom vrhu, daleko od svega, okružena samo prirodom i zelenilom, fantastičnim vidicima, prostranstvom i širinom, osećala sam se baš dobro. Vetar koji se pojačavao, opominjao me je da moram uskoro krenuti naniže. Još samo trenutak, dva, da udahnem taj miris svežine...slobode... On je tu, u svakoj travki, svakoj kapi rose, na laticama cveća, u šumu vetra, u zagrljaju litice. Osećam ga svuda, gotovo da mogu da ga dodirnem. Motor je počeo blago da se ljulja pod naletom vetra. Vreme je da se siđe u zavetrinu. Samo zavetrine nema ni niže. A sivi oblaci donose i kišu. Srećom ona samo sipi. Temperatura nije visoka, pa ova letnja kiša nije baš topla. A voziti pokisao na vetru nije baš najprijatniji osećaj. Srećom nije puno a ni dugo padalo. A i šuma u Bigradskoj gori me je malo zaštitila, pa siđoh do jezera gotovo suva. Iznenadla me je posećenost Biogradskog jezera. Jeste vikend ali dosta prohladan dan. Ipak, na i oko jezera je bilo dosta ljudi. Tu se samo kratko zadržavam i brzo idem dalje. Ali gde dalje? Odatle, nazad do Kolašina je sve asfalt i to magistrala. Leto i nedelja popodne, apsolutno ubistvena kombinacija za mene i Betu sa točkovima koji se jedva kotrljaju ( potrošene su i gume i musevi). Pa tako odlučujem da umesto ka Kolašinu krenem ka Mojkovcu . Ali Majo, pa to je u suprotnom smeru od tvoje kuće ! Da,da... Do kuće ću preko Sinjajevine A na Sinjajevinu ću iz Štitarice. A Štitarica je par kilometara ka Mojkovcu od izlaska na magistralu. Jeste ovaj uspon na Sinjajevinu iz Štitarice u celini asfaltiran, ali to je lep, krivudav planinski put. Sa još jednim lepim vidikovcem iznad Klisure, sa pogledom na Bjelasicu. Samo deo rute kojom ću preći preko Sinjajevine je asfalt, ostalo je makadam. To je mnogo bolja opcija od magistrale. Imam dovoljno vremena, a i goriva. Bio je to dobar izbor. Gore sam ponovo srela živahne, slatke drugare, konjiće. Naročito su zanimljivi bili ždrebe i mama . Ždrebe je probalo da joj se popne na leđa, a majka je pokušala da pogura mene i motor . Možda je i ona htela da se popne na Betu, ko zna. Poslednji deo puta, od Crkvina do kuće prelazim tik pred mrak. Tu je oluja od pre par dana oborila jedno stablo na put. Srećom pri kraju je ono dosta tanko, pa sam ga mogla preskočiti. Kišica ponovo počinje. Stajem pod drvo dok malo ne prođe. I zaista, vrlo brzo se razvedrilo i ja nastavljam dalje . Bio je ovo jedan dugačak, zanimljiv i ispunjen dan. Putevi i predeli fenomenalni, toliko da sam i zaboravila na sav onaj asfalt kojim sam morala voziti da bih napravila ovaj fantastičan krug po Bjelasici i Sinjajevini. Nisam ni znala do danas, da se sa ovog mesta vidi Biogradsko jezero. Mesto je blizu ski staze. Neki fini ljudi su se ponudili da me slikaju. Retko imam slike sebe na motoru Zekova glava, sa donje strane Pešića jezero. Prošli put sam bila na onoj litici desno, iznad jezera. Jezerce kao suza Brdašce ispod Crne glave, i ovčice Crna glava E, a ovo je Ursulovačko jezero Prelepo jezerce, skriveno i ušuškano na obroncima Bjelasice Livadama Bjelasice Put ka Šiškom jezeru sa Bjelasice. Danas njim neću ići. To ostaje za naredni put . I evo ga vidikovac sa pogledom na Šiško jezero Vetar se malo pojačao, a i moje raspoloženje Prizor kao iz bajke. Doduše malo oblačan, ali prelep. Beta gore na litici, odoleva vetru Posle kiše i serpentina, stigosmo i do Biogradskog jezera Posle one lepote i tišine gore, ova gužva baš i ne prija. Idemo dalje... Vidikovac Klisura iznad Štitarice. Onaj greben preko puta je Bjelasica Sinjajevina Razigrano ždrebence Ždrebe pokušava da se popenje na mamu A mama gura Betu i mene. Vreme je da krenem. Izgleda da hoće da me poljubi Možda misli da je Beta moje ždrebe. Poslednji vidikovac na silasku sa Sinjajevine sa pogledom na Kolašin Oblaci ponovo dolaze, vreme je da požurimo kući

Teski makadam do Zabojskog jezera

Krije visinu i težinu kao zmija noge. Kao da ste ga pitali za godine.