Kod Tumbeta sam sedeo na 690. Ja sam 183 ne oslonim se skroz stopalima. Ja ne bih to smeo voziti mozda ono ko usran lagano al nije to svrha. Deluje mi i cuje se kao da hoce da se rita kad se vozi

A na puno mesta krivine se smenjuju kao kad krivudamo S-ove po auto putu. Danas takve krivine u podnožju Tonale pasa, ja uživam u krivinarenju kad nakon jedne krivine majka izašla iz auta sa detetom 4-5 godina i drži mu čelo da dete povraća. Bem li ga, rado bih se menjao da ja povraćam kao 2020. godište nego da uživam u krivinama sa svojim JMBG

BiJo jutroske do Linde...završio kupovinu baterijA. Kad je stvar tako tražeća, reko' duznem ja više stvari. Sad imam viška bateriju....

Jel ovaj zavrsio u urgentnom ili je nestao u sumi?

Bravo Zoki, baš sam se pitao šta se dešava sa planom kad ono ti jezdiš italijanskim prevojima

Kao što Srbija više nikad neće biti ista nakon pada nadstrešnice tako ni moj (moto) život više neće biti isti nakon današnjeg dana. Možda je takav stav posledica života u tepsiji Evrope i Srbije, ali ovo je u pravom smislu reči VRH kada su u pitanju bajkerske destinacije. Dva protekla dana su trebala da se stigne u ove krajeve (podnožje Stelvio nac. parka) i ako se izuzme samo deonica AP od Županje do Zagreba (došlo je do promene putanje zbog promene smeštaja u Sloveniji) i sama vožnja kroz Sloveniju, Austriju i Italiju do hotela u kom sam smešten je bio prava uživancija. Sve vreme sam ispod kacige urlao Italijansku himnu (stvarno je najveselija) i staru pesmu od Bijelog dugmeta "Idemo u planine" koju inače organski ne podnosim od kada je izdata kao ni onu "Doživjeti stotu". Usput sam sreo na hiljade bajkera, a od toga veliki procenat Harley-evaca koji su izgleda imali onaj godišnji skup u Austriji. Zbog velike gužve pozdravljanje bajkera u vožnji često izostaje, a na Stelviu ga preko 2000 mnv praktično i nema jer bi to bilo kao da pozdravljaš sve prisutne na Slaviji 15. marta... Ja sam uz male izmene danas vozio planiranu rutu za drugi dan i to u smeru kazaljke na satu (što preporučujem). Do Passo Tonale je bilo lepo i prijatno za vožnju kao i malo posle. Kada se krenulo ka Gavia Passu kreće noćna mora. Uopšte mi nije jasno da se na onako uzak put puštaju vozila u oba smera. Put je širok bukvalno 2,5 metara sa proširenjima za mimoilaženje tako da nije prijatno za vožnju ni kada je pustoš, a kamoli kada je gužva kao što je bila danas (nekakav alpski reli fensi automobila). U toj deonici užitka u vožnji nema ni najmanje i sve se svodi na borbu da ostaneš na točkovima i na putu. Kada se pređe Gavia Pass i krene prema Stelviu onda je put znatno bolji i zanimljiviji za vožnju, mada su zapravo u nižim delovima nabolje deonice i rute za vrhunsko prženje po krivinama. Severna strana Stelvia (u mom smeru spuštanje) je u principu gnjavaža po serpentinama kao i severna strana Transfagarašana (jedino je bolji asfalt). Možda neko uživa u tim krivinama 180 stepeni, ali meni to nije. Kada se spusni malo niže onda za mene počinje prava žurka i ludilo Vreme je prethodnih dana bilo savršeno, ali od sutra izgleda sranje. Ja sam promenio prvobitni plan iz više razloga i krenuo odmah u subotu, prenoćio u blizini Dravograda i juče došao ovde u Monclassico (solidan i povoljan smeštaj) na tri noćenja. Posle toga sam planirao selidbu cca 150 km na istok bliže Dolomitima pa odatle nekoliko dnevnih ruta, ali sam sada u pat poziciji zbog nailaska lošeg vremena. Dobro je da nisam rezervisao (uplatio) ništa od srede do subote jer ko zna na šta će izaći sa vremenom. Možda sada izmenim plan i krenem na Jadranku...nemam pojma... Sve u svemu dragi bajkeri, za godišnji odmar treba pod obavezno kalkulisati Alpe (7+ dana) a za ostalo šta ostane. More je svugde isto, a ovde je svaka planina i prevoj novi užitak za pamćenje. Žao mi je samo što sam ovo tek sada spoznao...

Dobrodošao!

Tuda pešaka je najbolje...

Danas idem od Laste prema gradu, leva traka obilazim auta, auta ispred mene, brzina 80-90, zena je na manje od 10 metara od mene samo presla u levo da i ona obidje auto, idem pored nje i sviram, gleda samo napred i u jednom trenutku pokaze rukom ono u fazonu pa sta ako sam to uradila nema veze. Puko sam u sekundi. E da, jutros kad sam isao, idem levom lik je krenuo u levu i na pola trake se cimnuo i vrati, bez migavaca, znaci pogledao nije cim je tako reagovao.

Vrelo Grze - Sisevac Definitivno nije pametno ići ovim putem sa motorom od 242kg, 80/20 gumama i saputnicom [emoji23] Sent from my iPhone using Tapatalk

Prošli vikend, NC obišao Rumuniju, deo Transalpine i Transfagarasan, tri dana vožnje, malo preko 1.500 km... Transfagarasan vožen lagano, sa uživanjem u prirodi, a Transalpina u uživanju u dobrom putu i brzim krivinama... Послато са 2306EPN60G помоћу Тапатока

I stari adv greje ima na Italijanskom forumu.Verovatno ovaj euro 5 vise ali to su nijanse zato sto i onaj na kom je urađen decat MY24,nova grana.. Nista spec nije smanjio grejanje.

Ja danas isao prvi put - tehnicari nisu nesto, znam koje su vezbe ali ih ne izvode kako treba, doktor je napomenuo istezanje do granice do koje mogu da trpim, a i sam znam da. se tako radi, oni onako ofrlje, videcu jos koji dan, ispade da sam sam najbolje sebi pomogao, makar laser i tecar da nije bezveze odlazak

1. andrej. 2. Skittles 3. Severian 4. PremieRacing 5.Prašinar 6.(Bojan,nije na forumu) 7. Vaske4s 8. alexanto 9. Interceptor BP

@Boban EN Da li si imao priliku da ga testiraš?

120 eur samo kofer

Nemoj lonac da menjaš. Izvadi samo catalizator uz pomoć decat cevi sa eBay i to je to.

Kupujem izduv za ktm 790,890 ili za norden

Dobrodošao na ove stranice

8. alexanto 9.

Osamnaestog dana krećemo iz sunčane Rijeke. Osećaj je poseban – posle 17 dana i hiljada kilometara, kao da smo opet na svom terenu. Nedostajale su nam planine i krivine, I tu su blizu krivine Velebita I Jadranska magistrala, more s jedne strane, planine s druge, a vetar u kosi. Do Senja put je pravi užitak – magistrala se vijuga uz more, a plavetnilo Jadrana izgleda lepše nego ijedna obala Italije. Ipak, gužve i jak vetar nas prate, pa posle brzog doručka odlučujemo da skrenemo levo, prema Gospiću. Odmah je manje saobraćaja, krivine su brže i šire, a adrenalin skače – osmeh do uva! Temperatura naglo pada i vožnja postaje osvežavajuća. Uspon na Velebit vodi nas do oko 1000m nadmorske visine. Gore nas čeka prizor za pamćenje – more se preliva u svim nijansama plave, ali vetar je toliko jak da nam na jednom vidikovcu čak odnosi kacigu niz liticu, srećom zaustavljenu o stenu. Spust do Karlobaga je magičan: oštre serpentine i stalni pogled na more čine pravi ples planine i mora. Od Karlobaga nastavljamo najpoznatijim bajkerskim putem – jadranskom magistralom do Splita. Brze i oštre krivine pružaju užitak, iako nas vetar neprestano gura s puta. Na jednoj od plaža pored puta stajemo da predahnemo, jer ovakav tempo troši i telo i motor. U Split stižemo u kasno popodne, jurimo u smeštaj, pa odmah u obilazak. Grad nas dočekuje u punom sjaju – festivali, tezge sa handmade stvarima, ulična gužva i more ljudi. Bez navigacije bismo se teško snašli, ali uz nju stižemo do samog centra i upijamo energiju grada. Umor nas sustiže i vraćamo se u smeštaj, jer sutra nas čeka prava kruna puta – cela magistrala do Dubrovnika, a onda Foča i dugo očekivani susret sa društvom za rafting i planinarenje na najviši vrh Bosne I Hercegovine Maglić.

Послато са 2306EPN60G помоћу Тапатока

1. Godište motocikla koji ste vozili: Dakar 2001. 2. Vreme provedeno na motociklu: Par meseci, 4000km 3. Šta mi se dopada: Zabavan motor,sjajan za lokalne krivudave puteve različitog kvaliteta. Nisam vozio off-road, par puta sam silazio na makadam i to prilično dobro odrađuje. Verujem da je sposoban i da pruži dosta na lošijim terenima, zbog upravljivosti i visine. Vozio sam ga sa 50/50 gumama po asfaltu i odlično se ponaša, mada verujem da bi sa "pitomijim" gumama bio još bolji. To mi je bio prvi "veliki" motor, posle Beverly-a i, iako nisam bio siguran kako ću se navići na manuelni menjač i sve ostalo, brzo sam se navikao. Jedan dan po šumi na Zvezdari, drugi dan par krugova na Košutnjaku i produžio sam isti dan na "Ralja ring" bez razmišljanja. Motor je veoma upravljiv, težište mu je nisko jer mu je rezervoar ispod sedišta, lako se obara i kontroliše, ali ako preterate, biće drame, kao i na svakom drugom motoru. Prašta greške i sitnije precenjivanje vozačkih sposobnosti vlasnika. Dobar je i za provlačenje po Beogradu, visok i uzak (pregledan),upravljiv. Mali potrošač. Oko 4.5l u proseku. 4. Šta je moglo biti bolje: Kažu da je ovo jedan od mirnijih jednocilindraša, kakvi li su onda ovi gori?! Posle pola sata vožnje autoputem ruke i stopala bride od vibracija. Zaštita od vetra na većim brzinama (već preko 80kmh) sa fabričkim vizirom-nula bodova, bar za mene visine blizu 2m. Sedište nije sjajno za duže vožnje, takodje. Duže ture na njemu su naporne. 3-4 sata sa pauzama i osećam se umorno, (guz'ca dobrano trne), a tada i opada koncentracija. Zbog nedostatka šeste brzine, recimo da je neka normalna brzina na autoputu 100-110 na sat, ali kao što već rekoh, na 110 vetar skida sa motora i vibracije su dosta naporne. Takodje, situacija sa delovima nije sjajna. Do novih delova je skoro nemoguće doći, a i polovne je teško naći kod nas. Ništa od dodatne opreme nije lako naručiti novo više. Za roll barove i nosače bočnih kofera jedina opcija je pravljenje po meri, a nije to baš jeftino, pogotovo kad se uzme u obzir godište i trenutna cena motora. Bočni nosači kofera su obavezni bilo za kofere, bilo za bisage,jer bi se u slučaju direktnog kačenja (prebacivanja) preko sedišta iste vrlo brzo spržile, jer su auspusi odmah ispod plastika, skoro pa pored samog sedišta. 5. Moj utisak: Zabavan motor. Mislim da odlično radi tačno ono za šta je i namenjen-lokalni krivudavi putevi,magistrale i neki off-road. Zbog vibracija, sedišta, nedostatka šeste brzine, visine i loše zaštite od vetra, nije idealan za duže vožnje većim brzinama (autoputem). Potrošnja, upravljivost, nisko težište, generalni kvalitet izrade su mu vrline. Odličan izbor za prvi motor, naročito za nas više vozače. Mislim da oni ispod 185-190cm visine neće baš dohvatiti podlogu punim stopalom,što otežava manevrisanje na malim brzinama (u mestu).

Posle par meseci se zaboravi i budenkao pre. Ove povrede se retko setim.