1. Godište motocikla koji ste vozili: 1999 2. Vreme provedeno na motociklu: Dva meseca za sad 3000km 3. Šta mi se dopada: -udoban za solo vozače oko 2m i 100kg -provodio sam po 8-10 sati dnevno na njemu uz povremene pauze. Osim guzobolje, nije bilo bolova u leđima, rukama i sl.(a nije da sam klinac u top formi ) Tačno takav utisak sam imao kad sam ga probao pre kupovine-foteljica koja radi pos'o bez puno cimanja. -prošao je sve i svašta na putovanju od 2000km po svakakvim putevima (čak i rastresit kamen na putevima u izgradnji u nedodjijama CG iznad provalija ), nije štucnuo (osim što je popio nešto ulja) -ide dovoljno dobro za sve normalne uslove,trpi greškice,miran rad (posle prošlogodišnje avanture na jednocilindrašu, ovo je odmor), kočnice dosta dobre 4. Šta je moglo biti bolje: -šesta brzina i još neki konjić bi valjali (verujem da bi se sa saputnikom taj nedostatak još više osetio) -fabrički vizir-meni vetar bije tačno u dno kacige (197cm) -nije baš idealno sedište za dugo sedenje, mada mislim da kod mene nije fabričko sedište, možda je neko prepravljao po svojoj želji pa meni ne paše. 5. Moj utisak: Probao sam dva Stroma pre njega, oba nisu bila u zadovoljavajućem stanju. Na nagovor druga, otišli smo da pogledamo Transalp,6-7 godina stariji od Stromova. Na prvi pogled,viši, uži i kraći motor. Kao bajsić,a tako se i vozi. Kad sam završio probnu vožnju, utisak je bio: njaaah. "Šta je?" -"Ništa. Ide, koči,ne trucka(kao f650gs pre njega),penzija." Posle Stroma takav je utisak bio, Strom deluje kao ozbiljniji motor u svakom pogledu. Ali zbog stanja i lakšeg provlačenja po Bg-u nego sa Stromom i verovanja da će mi biti ok i za putovanje kupio sam ga. Posle 600-700km oko i po Bg-u,uklonili smo nedostatke-loše kočiono ulje, smanjili truckanje-neko je montirao prednju gumu naopako i otkrili smo(srećom) da ventil samo što nije otpao. Sve ostalo je bilo ok. Još jedan problem sa starijim motorima je što ništa nije lako naći od delova. Nema delova koji mogu tek tako da se naruče,a dosta bi mi olakšali -centralni štender, nosači bočnih kofera i produženi vizir. Vizir i nosači mogu da se naprave, ali nisam imao vremena za to, pa sam sve natovario u veliki centralni kofer i iza sebe na sedište-torbu plus kamp opremu. Kamp oprema je morala da otpadne, jer šanse nije bilo da tako vozim duže od pola sata Ruta je promenjena (srećom)-umesto Grčke, biće Cg i Bosna (Bg-Ulcinj-Kotor-Rijeka Crnojevića-Trebinje-Mostar-Jablanica-Blidinje-Drvar-Banja Luka-Bg). Bolja stvar nije mogla da se desi. Nosio me je 2000km po svakakvim putevima. Magistrale, lokalni putevi i bespuća,prinudni off-road na deonici puta od Cetinja ka Nikšiću koji je u izgradnji-ima puta, nema puta, ima lošeg puta, ima požara,ima provalija okolo. Autoput je užasno dosadan, drži oko 110 na sat ok, tu bi valjala šesta brzina. Najvažniji osećaj je bezbrižnost i nedostatak sumnje da bi bilo šta moglo da krene naopako,srodio sam se sa njim za manje od mesec dana i uživao u svakom trenutku putovanja. Jedino što vidim kao razlog za zamenu je noviji, veći motor za vožnju sa saputnicom, nešto jače sa šest brzina i boljim izborom lako dostupnih delova. Imam utisak da bih sam smeo na put oko sveta na njemu. Potrošio je oko pola litra ulja za 2000km, iako je bilo blizu minimuma u jednom trenutku, nije štucnuo. Može biti da je Honda stvarno neuništiva!

Kad vam se to desi čačkajte žice na dzeku i slusajte da li se stabilizovao rad motora. I ovde se desavalo da nema gresku, a krene da radi na 3 klipa kad upali. Sent from my MNA-LX9 using Tapatalk

E to, hvala! Deluje da je tako nešto, samo što ovde ne izbacuje nikakve greške. Proverićemo džek za ECU.

Model dobar, marka dobra, al mi se boje nikako ne uklapaju. Jbg

Ovo je lekcija iz diplomatskog obraćanja!

Dada za vozace nizeg rasta nije meni sa 180+2,3 granica..Ali za visoke ljude definitivno br1

СТРУЧНА ПОМОЋ Двојица оштрих и хитрих из екипе уприличили су себи,као и обично за њих,темељно ваљање по земљи.То су,наравно,учинили у заједници са својим мотоциклима током беспоштедне друмске борбе са аутомобилом.Српски речено,исударали су се,истрескали као дулеци,и исполоматали не штедећи на преломима,повредама,напрснућима,убојима и одеротинама.Успут су и зналачки уништили возни парк.Мотоцикли су се још некако и провукли али је несрећни противнички аутомобил сигурно омастио пресу на неком отпаду.То је била једна од њима добро знаних показних вежби под називом:“Шта мајстори раду кад се уливаду“. Обојица су лежала у болници,у истој соби на ортопедији.На њима је било више гипса него одеће.У време посета обилазили су их у главном бајкери јер се родбина иначе задужена за посете,сокиће и воће баш није најбоље сналазила са распуштеном бандом посетилаца па су убрзо и престали да долазе.Остали пацијенти су се за то време нагледали и наслушали свега и свачега па су се поделили у две непомирљиве групе:бајкољубе и бајкомрзе.Док су они лежали у болници,а то је потрајало,примећен је чудан и потпуно не објашњив медицински феномен-нагли пораст убрзаних излечења.Болесници су,ничим изазвано,нагло оздрављивали и,наврат-нанос,бежали својим сигурним кућама.Тако је поново доказан стари наук да ако пацијент хоће да живи,медицина је немоћна.То је вероватно било последица нагле промене консталације планета и промена космичких зрачења.Друго објашњење не видим.Хорде лудака који су опседали ортопедско одељење болнице сигурно са тим догађајима нису имали никакве везе.Истина да је ортопедија тада више личила на мото сервис који добро ради него на болничку установу али то никоме није сметало.Бар је тако изгледало јер су сви били слатки и баш фини.Међу том стално надирућом екипом сам,наравно,био и ја.Никакав проблем није био да се нађу исполоматани умлаћеници.Требало је само отићи до клиничког центра и пронаћи место где стоји гомила мотоцикала.Када би се отом ушло у зграду само је требало ићи у правцу највеће дреке и ларме и неби било промашаја.Ако се неким чудом промаши место излежавања исполоматаних,сви у болници су знали да вас упуте где треба. Током једне од посета прегледао сам болничке листе обешене о рамове кревета и на њима није писала никаква терапија. „Добијате ли ви овде икакве лекове?“упитао сам их. „Не“,одговорише“,само пиво и пљуге али то морамо сами да купујемо јер социјално не покрива те трошкове.Раније смо добијали лекове против болова а сада нам више ни то не дају.Кажу да не смеју да се користе заједно са пивом па смо ми одабрали пиво.Тако се само излежавамо овде док не зарастемо.“ „Бог рану лечи а доктор је превија.“Тако каже пословица.Ја,као добар православац,нисам ни покушао да се мешам у божија посла,само сам хтео мало да помогнем и убрзам зарастање небили ове будале отишле из болнице пре него ли их директно пребаце на робију.За такво нешто сам био сасвим оспособљен.Имао сам богата искуства из моје ветеринарске праксе,џудоа и мотоциклизма.До душе ја сам радио псе и мачке а овога пута је требало лечити два велика говеда али је принцип био исти.Зато сам се храбро упустио у авантуру.А добри Бог се сигурно није љутио што болесним помажем да брже оздраве а осталим у болници да што пре скину беду са врата и да се у миру лече. „Господо бајкери,мумије моје,хоћете ли да дозволите да вас ја мало полечим?“упитао сам их. Обојица су одмах пристали али под условом да им не ускраћујем пиво што су сви доктори до тада радили а ови се,наравно,нису тога придржавали.Није им било први пут да их ја лечим а и већ им је било додијало да се излежавају у установи док напољу све пршти од зезања.Што се тицало разлике у пацијентима,мојим и докторским,то није био проблем јер се нису сматрали ништа бољим од паса а мачкетинама нису могли ни да присмрде.Два исполоматана дебела млохавца сигурно није красила мачеча гипкост и окретност.Пресудно је било то што је сезона немилосрдно пролазила а они су жарко желели да што пре крену да поправљају умлаћене кршине.При следећој посети,док су други доносили пиво,воће,пљуге и храну,ја сам донео лековиту понду:керећи калцијум,ад капи,ц витамин,и једну мултивитаминску комбинацију појачану са мојим тајним леком.Ту комбинацију сам био лично смислио и истестирао на гомили кљакаваца у својој пракси,исполоматаних на џудоу и мотоциклиста који су имали поверења у мене.То је радило сјајно,није имало штетне последице и,што је било најважније,слагало се са пивом па су момци по први пут у животу били дисциплиновани пацијенти (јер је терапија била компатибилна са пивом) и уредно су пили лекове па су убрзо показали шампионске резултате у зарастању коштане масе.Отом су,не часећи часа,стали да даве докторе да им направе контролне рентгенске снимке.Ови то наравно нису хтели да раде јер су сматрали да је прерано и да зарастање толиких прелома треба далеко више времена.Ови су зато навалили још јаче да гњаве докторе па су потегли и тајно оружје,то јест,стали су на ноге и мало весело ходали пред запањеним ортопедима.То им није било тешко јер их је попијено пиво ваздан терало до клозета па су се разгазили.На крају,доктори су ипак попустили и то по највише зато да скину давеже са врата.Резултати снимања су показали фасцинантан напредак у срастању костију.Далеко су брже срастали него остали пацијенти.Доктори су се мало чудили али томе нису придавали неку нарочиту пажњу.Једном,током визите,доктор који је имао ту несрећу да му ове две замлате буду пацијенти,приметио је на њиховим болесничким сточићима потпуно непознате лекове.Узео их је и погледао. „А шта вам је ово?“ „Па лекови доцо.“ „То видим,него нисам вам ја то преписао.Какви су вам то лекови?“ „Керећи.“ „Одакле вам то?“ „Донео нам наш лични доктор.“ „Ваш доктор?Ја сам ваш доктор!“ „Наш прави доктор-наш друг ветеринар.“ „Ветеринар?“ „Наравно,ми смо и онако две џукеле и само што још не дижемо ногу док шорамо али и то ћемо ускоро поправити.“ А доктор је узео препарате и стао да заинтересовано чита упутства.Отом их је запиткивао колико чега узимају и како им је. „Шта сада радите докторе?“питала су ова двојица очекујући да ће да их по обичају изриба. „Ништа“,одговори доктор,“само се питам како то мени није пало на памет.“ „Шта то?“ „Па једна оваква терапија.“ „Што,јер не ваља?“ „Ваља,итекако ваља.“ „Не брините доцо,и нама много што шта није падало на памет што је тај лудак смислио.Али,ево видите,састави нас!“

Na suncu nije hteo da pali. Izbacivao grešku, svaki put drugu, u vezi pumpe, tilt senzora i nekog osigurača. Duze vreme nas zezalo, ali svaki put kad je motor na suncu. Onda prilikom paljenja uzeli i uvrnuli kablove kod ECU i on upali na keca. 2x proveravali te kablove sve delovalo ok i dodje neki elektronicar sve rasturi i pronadje da je neka zica bila u problemu na dzeku. Sent from my MNA-LX9 using Tapatalk

Ovo je zvanična vest sa motoGp sajta

Ebiga, ne znam ti ja dovoljno. Nisam iskreno u prvi mah razumeo da je to veći problem. Kod mene se to manifestuje samo što ponekad zavergla malo duže, dok ECU ne skapira realno stanje.

TeT Deo kojim sam se provozao je severni, meni odranije poznat, jer je uz Tisu, u komšiluku. Južnije, zajebanije deonice nisam dotakao, te vas molim da ovo što tvrdim uzmete u tom kontekstu. Otvorena ravnica, zemljani putevi, dolme i tome slično... Tu je ovaj motor svoj na svome. Namestiš sag i vozi. Kayaba je vrh, nema štosovanja, nema stresa, može da poskoči i može da izdrži solidan tempo. Motor ne umara kao lakši dual sport motori, naprotiv, ovo je njegov teren. Ono što se ne sme smetnuti sa uma je da ovo nije Fe501 od 110kg, te zahteva respekt prema svojih 190 i kusur kila. Kontola proklizavanja je mrtva Kineština i nema joj mesta van asfalta, te se treba čuvati kombinacije rosne trave i 95 konja na zadnjem točku. Generalno je držim isključenu i možda je problem što mi je ovo prvi motor u životu koji je ima, ali da mi gasi motor na svakoj neravnini na asfaltu i da me baci napred, na korman, kad preskočim ležećeg policajca je neprihvatljivo... Abs, sa druge strane ne gasim, uopšte mi ne smeta, nije mi smetao ni na 450 Rally-ju. Uvek kočim sa obe kočnice zajedno i uporedo sa motornim kočenjem i retko kad mi se javi... Ali, nemam ni strmopizdina pa da mi, realno, treba ugašen nazad, dok je prašina sad toliko duboka da zadnji točak blokira uprkos upaljenom Abs-u... Vojvođansko blato na ovom motoru nikako. To je čista glib i živi pesak koji se odma' lepi po svemu i svuda i konstantno svađa prednji i zadnji točak. To ne volem ni sa 100kg motorom i pravim kramponima... Ma... Ne volem blato ni na slici U pesku nije strašno, uz ogradu da sam prošao samo par kratkih deonica... Za peščaru sam već siguran da ne bih imao muda uvesti ovaj motor, mada sam je jednom zgazio, po sredini-pun gas po"dinama", starom Husqvarnom Te510, ali to je bila kombinacija mog ničim opravdanog samopouzdanja u tom periodu života i ekstremno sposobnog motora... Ovo nije takav motor. Sa druge strane, ovih sad sušnih 10-15cm rastresite prašine po letnjim, zemljanim putevima, umeju da ga pošteno prošetaju levo desno. Doduše, isključivo kad skrećeš i naglo usporavaš. Ništa strašno, samo ne radiš ništa naglo, pustiš ga da odradi svoje i sve će biti u redu, valjda... Do jednom Hoću da kažem da dok ga inercija i gas nose, sve je top, ide kao po šini.. Štaviše to je jedini momenat gde mi se sviđa njegova "težina". Predvidiv je koliko je težak Neočekivane rupe, manje, veće, dublje, pliće, jede za doručak. Uz malo tehnike. "Vagaše", kanale nastale kad neko ostavi uzak trag u blatu, a koji se kasnije bukvalno okamene dok se osuše, uglavnom lako savladava, a nije ni nesposoban da poskoči na takozvanim UPS-evima, međutim, ja se ne zalećem previše na te stvari sa motorom ove mase... I sad ja mogu ovako do prekosutra. Oprostićete mi. To samo govori da sam pun utisaka, međutim, suma tih utisaka i suština je sledeća: Ovo je motor sposoban koliko je sposoban i vozač. Prosečan vozač MORA imati na pameti težinu ovog motora, kao i činjenicu da mu ovo nije ekstremno sposoban enduro koji će mu konstantno opraštati gluposti, dok će ga sposoban vozač odvesti gde god on to zamisli. Jahaće ga dok ne sustane on, ili motor... E tu sad dolazimo do trećeg dela priče o kupovini novog neafirmisanog brenda i modela sa nedokazanom pouzdanošću...

Jos jedna voznjica gotova na relaciji Cg-Hr-BiH.. Forza ispostovala

Jesu, ali sa Morbidelijem. Samo su zamenili mesta, Bulega u Ducati MotoGP, Morbideli u Ducati WSBK.

@boza_kg jasno je meni sve to, ali šta konkretno misliš da je problem - koji senzor, i kako ga proveriti. Jer to se dešava samo na ovom primerku, ja recimo nikad nisam imao sličan problem, može da stoji koliko hoće na suncu. @Kavke u kom smislu žica bila u problemu ? Kao na suncu gubila kontakt, u hladu ne ?

Proveri kablove na ECU. Video sam sličan slučaj, zica jedna bila u problemu. Sent from my MNA-LX9 using Tapatalk

Zar nisu raskinuli sa njim za slijedeću sezonu?? Više ne možeš pohvatati vijesti, svako plasira šta mu se ćefne ??!

Pun Temu raznih gedžeta

Od novembra kad sam ga uzeo, do Juna ga nisam nosio. Od tad ga nisam skinuo

Cena 10600 Sva oprema osim kože i panorame Servisna istorija od ovlašćenog dilera Alpros 158 000 km za sve ostalo 0652200614

Aktuelna škoda, nisam stavio oglas evo nekih slika

javilo se vise kolega za probu, rezervisano do 22gog...

@živke laik sam, ali mislim da je to samo još jedan od EFI zbunja, koji se više manifestuje kod novih Euro5 i Euro5+ motora. Ovako to tumačim - Računar, tj. ECU mora da "izračuna" optimalnu smesu goriva i vazduha, da ispuni strogu Euro normu, ne sme da zaliva katalizator(e) gorivom i sve to. Pri tom mućkanju tj. mapiranju, konsultuje vrednosti tj. temperature senzora rashladne tečnosti i senzora ambijantalne temp, i šta sve već mora da uzme u obzir. I onda kad motor stoji parkiran na jakom suncu, temperatura i različite vrednosti na senzorima mogu da ga zbune, tj. da ECU "zavrne" slavinu za gorivo, "misleći" da je motor zagrejan, a da zapravo nije. I onda štucka. Kad voziš po suncu, ugrejana je i rashladna tečnost i ulje, pa mapiranje bude odgovarajuće. Otprilike tako nekako. Na mom skuteru se to primeti recimo ga isteram iz garaže, iz hladnog na toplo, ili obrnuto. Tad zna da zavergla više puta, al se stabilizuje ubrzo.

Ja sam delio hammock sa drugaricom i ako ste bliski to je sasvom ok. A što se toče položaja leđa to je zabluda koju ljudi često imaju. U hammock-u bi trsebalo da se leži pod uglom, znači ne skroz u pravcu ankera nego malo "iskosa". Znam da neki ljudi stavljaju dušeke ili neke podloške u hammock i to im omogučava bočno spavanje.

Viđao sam po kampovim i za dve osobe hammock i govorili su da im je to odlicno rešenje jer se lako pakuje i nastavlja putovanje. Ono sto me interesuje je kako leđa to trpe zbog položaja spavanja, koji je kao kifla i da li je moguce spavati bočno?