Kupio sam je, ali ne pokriva motor sa koferom...pa sam je nekoristenu zamenio sa Zlatkom kada sam kupio od njega motor. Stavljam je preko noci samo ako nije kisno vreme zbog vlage...radi posao.

Nisam nikada menjao guvernal,ali mi se cini da bi mi nesto blizi guvernal vise odgovarao...ali mi je i ovaj ok. Mada generalno nisam ranije vozio motor poput cbf-a,pa mi je mnogo prijatnije od sportaka i polusportaka... Nekako mislim da posle cbf-a mogu samo noviji da kupim,toliko mi se svidja.

Jel ona cevcica preliv? Mislim preko nje se ne sipa?

Hvala, sve čekam odgovor jer krećem za par sati i ne znam kako sam propustio tvoj... Poz.

Takodje spaljen osigurač sa kompresorom Mislim da beše onaj mali 3A.

Taman sam se spremala da osvojim nove puteve u delu Cg u kom do sada nisam vozila off road, ali ... I Betu sam napakovala, a nemate pojma koliko je to meni komplikovano. Beta nema pozadi nikakva ojačanja, samo plastični rep, pa je pakovanje bilo kakve torbe sa stvarima gotovo nemoguća misija. Previše sam lenja, a biće i da nedostatak novca igra značajnu ulogu, pa nisam ni pokušala da rešim to sa bočnim torbama. Verovatno i zato što retko vozim u kontinuitetu više dana a da se ne vraćam kući. Uglavnom, spakujem se ja i krenem juče na tu neku vožnju, kao za kraj sezone da izvozim još to. Mada ova sezona mi je i bila kratka. Zbog povrede i drugih stvari, vozila sam baš malo. Ali nije ni bilo tako loše ako se sve uzme u obzir. Ovo što sam juče planirala da vozim, više je bilo isforsirano jer se nisam baš pripremila, a ni vozila motor neko vreme pre toga. Elem, krenem ja juče ujutru, ili tačnije juče oko podne, što je u startu faul, mada nije od značaja za situaciju koja sledi. Ne prođem ni tri kilometra ( srećom), kad motor počinje da trokira i ugasi se. Svi moji pokušaji da ga odobrovoljim da proradi bili su bezuspešni. Jedino sam uspela da mu ispraznim akumulator. Ne moram da vam pominjem koliko sam se smorila. Posebno jer se to beti nikada nije dogodilo. Moja beta me izneverila. Možda sam i ja nju, jer je ne pazim i ne mazim koliko bi trebalo. Srećom blizu kuće, pa sam uz pomoć rođaka motor vratila nazad. Ne smem ni da razmišljam šta bi bilo da se to dogodilo par sati kasnije negde u planini. Uglavnom od vožnje ništa, ni sada, a upitno je i za kasnije... Katastrofa! Sreća mi nešto nije baš naklonjena u poslednje vreme. To poslednje vreme doduše malo duže traje... Neko bi rekao baš suprotno, da sam imala sreće. Može se i tako gledati. Motor sam odmah rasčerupala šta sam znala i umela ali nisam ništa pametno zaključila. A i vikend je pa radnje ne rade , da potražim recimo novi filter goriva.. I tako ogoljena beta čeka bolje dane. A ja? Ja se osećam tako smoreno i razočarano, kao da su svi dobri dani daleka prošlost... Uh! A puhovi, sigurno sam ih pominjala da ih imam na tavanu, a silaze i u kuću, puhovi kao da namerno dolivaju ulje na vatru, jure, lupaju, nerviraju. Šta ću, pokrijem se po glavi i pokušavam da prespavam noć a i probleme.. Novi dan će doneti nešto dobro, tešim se. Kad ujutru u kavezu - mišolovci, puh! Kavez inače stalno stoji na ormaru sa ciljem da se neki puh zezne i ulovi unutra. Oni čak i ulaze, ali ne okinu žičicu za zatvaranje vrata. I oni me zafrkavaju . Ali eto noćas, jedan se zeznuo i uhvatio se. Ja sam već navikla na njih. Znam im i ponašanje. Da ne prave haos mogli bi mi biti kućni ljubimci. Gledam ja puha, gleda on mene, a sladak je skroz Mada baš veliki i debeo. Odlučim da ga odvezem kolima malo dalje i tamo pustim. Valjda se neće vratiti. Kad već silazim do Morače, a nemam preča posla, mogla bih malo i prošetati. I tako, neplanirano, zahvaljujući malom puhu, ovaj dan je ispao sjajan. I ne samo to. Puh mi je doslovno spasao dušu, koja je već pokazivala tendenciju da se rasprši pod teretom raznoraznih nemilih događaja. 21.09.2025. Šetnja kanjonom Mrtvice - rajska šetnja Dužina rute 14 km, najviša tačka 500 mnv Kako nisam uopšte u formi i kondicija mi je ravna nuli, prvobitno sam mislila da siđem do Zelenog Vira, i malo produžim koji km ka kanjonu Mrtvice. Najdalje do Kapije želja i Belih Nerina, što je oko 4 - 5 km od auta. I to mi je previše, ali računam uvek mogu da se vratim. Kanjon Mrtvice mi je praktično pred nosom, a ja sam ravno jednom tuda hodala i to pre pet, šest godina. Pisala sam o tome u nekom putopisu, biće još dok sam vozila Horneta. Davno je to bilo .... Sve mislim to mi je tu, mogu bilo kada, a onda jurim druge prirodne lepote ko zna gde, a ova možda i najlepša nikada ne dođe na red. Malo sam i zaboravila koliko je lep kanjon Mrtvice. Kakvu samo magiju ima! Pokušaću slikama da dočaram, ali to nije ni delić onoga što se oseti i doživi kada se zakorači u kanjon ove reke. Lično mene je ova šetnja toliko nadahnula, napunila pozitivnom energijom, sive tonove obojila u žive, vesele boje, izbledelu nadu pretvorila u veru, a na kraju i podsetila me, da za dobre stvari, i osećaje, nije potreban motor, ni daleke destinacije. Nekada je dovoljno izaći iz svog dvorišta i ceo jedan veličanstven svet se otvara pred tobom. I to kakav svet. Čaroban svet! Zeleni Vir i Danilov most Kanjon Mrtvice. Treba stići do njega Zelena Mrtvica Kapija želja Magija već delije U zemlji čuda Snaga rečice koja pokreće! Taj glasni šum vode i ono što oko vidi, deleje na sva čula. Ne umem to da objasnim, ali sedeći na kamenu, tik do vode koja huči i snažno talasa, osetila sam se probuđeno. Sasvim! Ako sam i bila u nekom polusnu, ova voda, njena snaga i lepota razbudili su me u potpunosti. I razbistrili misli. Čak možda i jače nego vožnja motora. Magija! Onde voda vri a ovde mir i spokoj Pa ponovo energija koja pada i ruši Beli Nerini, spoj elegancije, nežnosti i lepote. Biser kanjona Mrtvice. Ovo bi bilo dovoljno za današnju šetnju, da mi ovo čarobno mesto nije podiglo energiju na maksimum, i adrenalin koji je udarao u slepoočnice. Telo nema snage za dalje ali duša hoće. Kad sam već tu, moram otići do Mrtvičkih greda i Danilovog puta. To je još dva, tri kilometra. Uh, mnogo za kondiciju koju imam. Ali produžavam dalje... Usput nailazim na improvizovanu klupicu taman dobrodošlu za kratku pauzu Još jedna smaragdna, čarobna laguna, sa ledenom vodom . Potpuno u transu, opijena magijom Mrtvice i njenog kanjona Iako umorna , približavam se polako Mrtvičkim gredama Srećom imam gde i da se naslonim da predahnem Danilov put uklesan u stenu. Nestvarno zaista! Crkla sam skroz, ali vredelo je Sedam kilometara pređenih, do greda. Treba isto toliko preći nazad do auta. Lepota i nestvarnost ovog mesta ponesu čoveka da se opusti i zaboravi na oprez. Kanjon je lep ali i surov. Trenutak nepažnje može koštati života. Mrtvica je u ovom delu gotovo presušila. Korito je skoro sasvim suvo. Za mene se ova šetnja u Mrtvičkim gredama završava. I ovo mi je bilo predugačko. Ako bi se nastavilo dalje još četri, pet kilometara, stiglo bi se u Velje Duboko. Lokalno stanovništvo je nekada koristilo ovaj put kroz kanjon kao prečicu između sela. Oni su sigurno bili u mnogo boljoj kondiciji od mene . Ja sam se i za ovu pređenu kilometražu zapitala hoću li moći nazad da se vratim, ili će me noć uhvatiti između ledenih stena kanjona. Vratih se. Sporo i umorno, ali preporođeno. Priroda uvek leči i okrepljuje ma koliko se čovek beznadežno oseća. Još jedan pogled na Mrtvicu za kraj ovog magičnog dana.

Јел ово од сутра та чувена Лидл церада за мотор у продаји? https://www.lidl.rs/p/ultimate-speed-cerada-za-motor/p10043127

50 000 srpskih je bar 150 000

kako to?

Niagara-on-the-Lake, juzni Ontario.

Jutros je pocelo uobicaajeno. Svrati komsija, veli ajmo il gore il dole u Kosjeric... Odossmo dole, al uzbrdo, preko brda/dola Ciscenje bazena Grebenski put. Levo opstina Pozega, desno opstina Kosjeric Vrh Subjel viri Pogled na prvi boroviti Goles, iza u daljini vrh Povlena Spust niz Ravni gaj Goles i Divcibare iza Spust u dolinu recice Kladorobe, koja se u Kosjericu uliva u Skrapez Odes vs ult Kosjeric iz nekog drugog ugla Vrh Subjel, isti trenutak slikano.

C-HR i dalje aktivan, kupac odustao pred samo potpisivanje Ugovora. Još jedna najava, Golf 7, 1.6 dizel, karavan, 185k kilometara, dva seta ALU felni, visok nivo opreme. Fotografije:

Ovde negde

Dolaziiiim @Gervasius , pokrenuo si temu...daj , pisi nesto , ako si u toku

E svašta od vas ljudi moji......

Pozdrav Jovane, Da li si se približio magicnoj cifri? Imas li nekih novih stvari za reci nakon predjenih 10k plus. Explorer zaista djeluje kao best buy opcija za neka duga putovanja, ako covjek želi kupiti novi motor.

Ja sam špricom potpomogao da lakše vazduh izađe iz sistema prilikom zamene kočione tečnosti. Klipove sabio do kraja...

Vjrovatno se vidimo.

Vidimo se!

Ista priča [emoji23]

Ja bih u dva, pa još i raširio. Razlog: kada pogledamo u spoljni ili unutrašnji retrovizor auta motor koji je iza na 30-40-50 m to se jedva zapaža. Smisao je da nas vozač auta vidi pre nego krenemo u preticanje. Pola metra da ode auto u levo motociklista pada.

Od prije desetak dana...

Moj Gidiai je zavrsio danas u kanti. Najpre sam par dana posle ugradnje uspeo na off voznji da pokidam onu metalnu vodilicu koja vidi crevo ka zadnjem lancaniku, a pre neki dan primetim da mi se u voznji sam zavrce, okrece se bez otpora skoro. Tako da se vracam na dobru staru cetkicu i menjacko ulje.

Bejah ja. Ali nije prva gen. već druga. I videh dva zelena. Jedan kod Kote a sa drugim sam se mimoišao