Mali update: prednja guma gubi pritisak, i kad je na 1.8 vuce u levo, kad je na 2.5, ne vuce nigde, pravo sve ko strela na svim brzinama. Posto je felna malo kriva onda se to oseti vise verovatno kad je guma prazna pa tocak nije u balansu... bem li ga. Svakako nove planiram da uzmem, pa cu videti da neko pregleda i ispravi felnu. Ako ima neko majstora za to u Novom Sadu da preporuci, bio bih mu zahvalan.

Pa da haha, kada Nemci piju dosta piva, pa su malo pomerili. Ne znam kako su to ocenili za biciklo. Vise je sistem ako ne naradis nista, ne diraju. Zavisi od osobe, ali za 1.6 se moze popiti jako puno piva, tesko je to dobaciti i da hoces

Pažljivo sam pogledao oba snimka, vidi se i da je motociklista proša na crveno.

Kod mene je rađen Poliazbitol, premaz, mrežica, tri sloja, smrdi ali dihtuje neviđeno, pukla mi je cev, poplavilo kupatilo, kod komšije ni kap nije procurela... Sent from my SM-A556B using Tapatalk

@slobasuper9 Mislim realno da se na tvoj "nastup" nema šta zameriti - sve korektno, istinito, bez uvijanja, dosta precizno, ostavio si utisak da imaš poverenja u proizvod koji prodaješ a to je jako važno

Amalfi obala (zamalo) - Pompei Vozeći u pravcu Potenze, krajolik se mijenja – postaje blago brdovit, a koliko god pogled seže, sve žuti od žitarica kojima je prekrivena ova italijanska provincija. Iako temperatura pokazuje 38°C, na horizontu se navlače tamni oblaci. Pomislim: Ma nema šanse, sresam se od pomisli da oblacim kišno odijelo po ovoj vrućini. Deset minuta kasnije – naravno – oblačim kišno odijelo, ali kasno. Mokar sam do kože. Kiša ne da pada – ona plavi cestu. Sipa takvim intenzitetom da pravi mala jezerca na putu, koja s osmijehom na licu (gotovo je, mora sam vec) i bukom pod točkovima prolazim, osjećajući se kao kamion . Mokar sam, ali je toplo, pa nije ni toliko neugodno. Nailazim na neko selo i odlučujem skrenuti s puta da se alo sklone dok ne prodje ovaj kijamet. Selo je napušteno, zaraslo, izgleda sablasno – nigdje nikoga. Apokaliptičan i neugodan osjećaj. Tu ostajem narednih sat vremena, čekajući da se nebo smiri. Shvativši da od Amalfi obale danas neće biti ništa, ukucavam u navigaciju kamp koji sam ranije našao za večeras. Nalazi se odmah uz ogradu arheološkog lokaliteta Pompeji. Bez obzira što sam doslovno 50 metara od jednog od najpoznatijih lokaliteta Italije, ovaj put ih zaobilazim. Jednostavno, ne želim to odraditi u žurbi. Sat vremena nije dovoljno da se razumije Pompeji. To ostaje kao razlog za povratak. I Amalfi također. Ulazim u grad Pompeji, sipam gorivo i kupujem hladan Heineken (ovdje je "veliko" pivo 0.66l, što mi savršeno odgovara). Dolazim u mali kamp, završavam kratku birokratiju i parkiram motor. Tu je još jedan stariji biker sa svojim motorom – kampuje sam. Kamp u kojem završavam dan je tih i djeluje domaće. Nalaze mi mjesto pored nekog zidića, zaklonjeno, taman za mene i moj šator. Dok ga rasklapam, pomaže mi komšija – biker Martin iz Augsburga. Penzioner, vozi Moto Guzzi 850 tt – prelijep, elegantan motor, sa svim talijanskim vrlnama i manama. Martin je ovdje već sedam dana jer mu je motor u kvaru – nešto oko elektronike. Zajedničkim snagama podižemo moj šator. On onda ode do obližnjeg marketa da nam donese hladno pivo, a ja ostajem da raspremim stvari i istuširam se. Inače, šator sam kupio prije par godina u Lidlu, taman pred koronu – koristio ga samo jednom, na kampovanju uz Neretvu. Iglu oblik, ali mu je prednost što ima crnu unutrašnjost koja ne propušta sunčevu svjetlost. Ne bude me prvi zraci sunca – šator ostaje ugodno taman i kad je napolju pakleno. Drugi sloj je vodonepropusan do ne znam koliko milimetara – nisam baš imao volje testirati to ozbiljno. Tuš me vraća u život – od puta, prašine, sunca, kiše... Martin se vraća s pivom, sjedamo ispred njegovog šatora i pijemo Birru Moretti. Kasnije dijelimo i moj Heineken, pola-pola, u dvije čaše. Razmjenjujemo priče. Martin putuje svijetom – naljepnice na njegovim koferima govore više od riječi: Maroko, Turska, Nordkap, Francuska, Portugal...zavidim njemacčkim penzionerima. Nudim mu da mojim motorom skoknemo negdje na pizzu i još jedno pivo. Zahvaljuje se – kaže da ima neko povrće koje upravo planira da pripremi. Vadi plinsko kuhalo, tavu, ulje – i krene lagano da miješa obrok. Raspitujem se za kvar – kaže da su mu rekli „7 do 14 dana“. Mjesa povrće kao da ima svo vrijeme svijeta. Gledam ga i razmišljam – da sam ja u toj situaciji, ne bih zvao servis pet puta na dan, nego bih jedno pet država ispreturao, što sam, što preko prijatelja. A vjerovatno bih i po kampu hodao kao kakav duh u krizi identiteta. Martin? On miješa povrće i pije pivo. Biće šta bude. Divim se toj ravnoteži, mirnoći, disciplini. Zamišlja sebe hospitalizovanog u odgovarajućoj ustanovi... Tako smo razičiti, a dijelimo istu strast. Rastajemo se do jutra i dogovaramo jutarnju kafu. Ja se odlučujem ipak zaputiti do gradića Pompeja – nisam daleko, taman za večeru. Guglam gdje lokalci jedu pizzu. Nalazim pizzeriju naziva Il Maradona della Pizza. Od preko 500 recenzija – sve 5.0. Nemam dilemu. Parkiram na pločniku preko puta i sjedam na terasu. Terasa djeluje kao neka šala – plastični stolovi, PVC mušema, sve nekako nakrivo, kao da je more svaki dan zalije. Naravno, to dodatno pojačava doživljaj. Naručujem pizzu Margherita sa fior di latte bufala mozzarellom, i neko lokalno craft pivo jer Moretti nije dovoljno rashlađeno. Ljudi – to je neopisivo. Inače nisam onaj što slika hranu i pada u nesvijest od odusevljenja. Ali ova pizza... Ova pizza je nešto sasvim drugo. Nakon nje, mogu razumjeti sve – i kečap, i majonezu, i sve moguće varijacije koje ljudi stavljaju kod nas. Jer kad ti je jednom referenca ovo što sam večeras jeo – jasno ti je koliko toga što mi zovemo „pizza“ to uopšte nije. Ne želim podcjenjivati naše restorane,daleko bilo, ali ne mogu sakriti oduševljenje. Vraćam se u kamp, zaspivam trenutno. Sutra – Napulj. Glavni cilj ovog putovanja.

To ti je malko zeznut zahvat zato što je "sitno", nije otvoren posao i rebnuće te svaki po ušima paušalno.Moja oba brata su keramičari, jedan radi u Italiji, drugi ovde, već odavno po ušima klepaju paušalno,sitno je kupatilo da ide po m².Iskreno i ja bi. Tu se mora dolaziti 10x da se to završi. Ja bi na tvom mestu, ako si imalo vičan takvim stvarima i imaš malo alata,kao što ti je kolega Darko savetovao. Makar rušenje,iznošenje šuta odradiš sam. Onda nađeš vodoinstalatera da ti reši odvod, pretpostavljam da ćeš kanalicu. Onda on neće izolaciju da radi na mokro i ne treba, a neće ni krpiti rupe da znaš Te ti treba jedan između njega i keramičara za pripremu za keramičara odnosno pre toga izolaciju. Što se tiče same izolacije, to je konkretno posao vodoinstalatera ali je neretko i keramičari rade kao i sitne prepravke oko vode,tipa neka cev malo levo ili desno itd a ima i majstora koji su kompletni pa sve rade. Ono što je sigurno da će te to "sitno" koštati kao pola novog kupatila osim ako na naletiš na nekog kao Blaža. Da je kompletan, i da pre tekućeg posla i posle tekućeg bane na po par sati i prejebe to u par etapa. Da poentiram. Drug iz srednje, radi vodovod primarno, posle krenuo keramiku,tu je komšija naš, Vidikovac, probaj. Luka +381 69 3773133

Slazem se za ovo 100%. Za predhodno se ne slazem, ali svako ima pravo na svoje mišljenje. Ne znam samo koji ce pismen majstor prihvatiti da radi kondor u kupatilu u stanu, da greje bitumen i sve što uz to ide. Kladim se ni jedan.

Dare to što hoces nije mali posao. Ako imaš vremena razbucaj kadu i pločice da dodjes do betona. Kad poskidas, smisli šta ćeš za slivnik tuš kabine, najverovatnije da će morati hilti raditi ne bi li postavio slivnik, ispratis padove. Posle ti ide da se zamesa beton i ispegla potrebno, taman ozidas mali prag za tuš kabinu (imaš gotove blokove za to). Zatim ide ciscenje zidova i poda, namaz se radi da lepo uhvati pre hidroizolacije. Trake se lepe u krug, jedan sloj, sušenje pa drugi sloj hidroizolacije.....smrdi u tri lepe. Tek nakon ovoga ide lepljenje keramike, sušenje pa fugovanje i na kraju silikon po ćoškovima gde je sve potrebno.

Pored napravljene dve kuce i bazena ne razumem se. Ja bih i pored tih dramina ili sike zahtevao pravu hidro barijeru. Imam iskustvo sa sika premazom na ravnom krovu. Nije to kako se reklamira. To zamazivanje moze krace da traje ili da pokrije garanciju, a posle Jovo nanovo. Za pozivanje na propuste majstora i ispravljanje propusta mogu reci: bolje spreciti, nego leciti. Slabo se od tog ima vajde.

Taman završio pisanje i evo crvena zastava.

Jedino oko čega se slažem sa ovom dvojicom je stav oko kiše na trkama. Ovo je stvarno postalo besmisleno.

Evo da vidimo ove sisice kako će opet kukati na kišu a kišne gume opet ništa.

Dozvoljeno je u slučaju da ne možeš blagovremeno da se zaustaviš. Kad sam u BG-u i kad me zadesi žuto neposredno ispred semafora, a vidim da imam vozilo iza sebe, uglavnom prođem na žuto, da ne rizikujem da me neko ne udari od nazad, a i problem je zaustaviti. ZOBS, član 42 2) žuto svetlo - zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka,

Ukoliko se na sudu dokaze da vozac motocikla u ovoj situaciji ima udeo krivice, to samo moze biti olaksavajuca okolnost za vozaca automobila, koji je jasno izazvao udes, ulaskom u raskrsnicu, iako je bilo ukljuceno crveno svetlo na semaforu. Vozac motocikla ovde ne moze da snosi krivicu, jer njegovo stradanje premasuje visinu svake kazne u zakonu o saobracaju. vozac automobil je odgovoran po zakonu za nesrecu, koju je izazvao, a dodtno bi trebalo da bude kaznjen zbog ugrozavanja putnika u svom vozilu. Dodatno je kazna veca , ukoliko je u vozilu u trenutku nesrece bila prisutna maloletna osoba, tj dete. Naravno , to ce na sudu peglati placeni i podmiceni vestaci i ev sudija. Mogu da dodam da iako mi je jako zao nastradaalog motocikliste, drago mi je da nije nastradao neko drugi. Pesak ili ljudi na autobuskoj stanici.Neko ko nema veze sa dve unesrecene strane. Vrlo je neodgovorno da je kolega , brzo usao u raskrsnicu u centru naseljenog mesta, ali on je vec platio najvecu kaznu. Zato molim kolege, koji ovo citaju, iako se nadam da oni koji posecuju crnu hroniku na forumu imaju malo vise svesti o mogucim posledicama brze voznje u naseljenim mestima, da razmisljaju u voznji. Ima mnogo dobrih i puno sigurnijih mesta, gde se moze zavrnuti gas.

MATERA Nakon tri sata u Alberobellu, izvlačim se iz bajke trullija. Sunce već prži, a ja pod punom moto opremom – jakna, moto farmerke – i već pomalo ludim. Čim se malo odmaknem od grada, stajem na proširenje i ekspresno presvlačim u bermude. Automatski mi postaje mnogo ugodnije. Nastavljam prema Materi, gradu s više hiljada godina dugom istorijom (osnovana u 5. vijeku pne) . Iz pokrajine Puglia prelazim u Basilicatu, jednu od najsiromasnijih regijua Iatalije, poznatu po uzgoju žita. Prolazim pored nepreglednih polja pšenice – izgleda kao scena iz američkog filma o farmerima. Sama Matera se nalazi na nekoj poluplanini; imam dojam da se stalno penjem. Dolazim u grad i idem prema parkingu koji sam prethodno izguglao. Garaža, međutim, ima veliku tablu da ne primaju motocikle, pa se upućujem dalje, prema obodu starog grada. Parkiram motor ispred neke ustanove – možda opština ili tako nesto – ima još skutera, pa zaključujem da je relativno sigurno. Sa druge strane ceste je kafić s velikom baštom i dosta ljudi – dodatni plus za bezbrižnost. Pješke krećem prema katedrali Madonna della Bruna, koja zaista dominira na ulazu u stari dio grada. Madonna della Bruna je zastitnica grada. Sasvim slučajno nailazim na jedan od najboljih vidikovaca u Materi – ostajem zatečen prizorom kuća koje su bukvalno uklesane u stijene. Nažalost, slike ne mogu dočarati osjećaj poštovanja i fascinacije koji vas obuzmu dok hodate gradom koji je kontinuirano naseljen više od 2500 godina, a čije porijeklo i tragovi zivita na ovom podrucju seže i do 10.000 godina unazad u paleolit. Inače, Matera je 1950-ih godina bila smatrana sramotom Italije – ljudi su živjeli u pećinama zajedno sa stokom, bez vode, struje i kanalizacije. Djeca su umirala od zaraznih bolesti, a stanovništvo se iseljavalo trbuhom za kruhom. Obnova počinje tek 1980-ih, zahvaljujući pomoći dijaspore i javnim donacijama. Grad se polako vraća u život. Matera stiče dodatnu slavu 1993. godine kada se tu snima kontroverzni film "The Passion of the Christ" Mela Gibsona. Kasnije je lokacija za "Ben-Hur", pa i za posljednjeg Bondov film "No Time to Die". Savršena kulisa za filmove – to je Matera. Otud valjda i preko 120 filmova snimljenih u Materi. Negdje sam prcitao, cini mi se da Wikipedia, da iz Matere porijeklo vode Francis Ford Capolla tvorac legendarnog Kum-a i Nicolas Cage. Nekada "sramota Italije", danas – kamena duša Italije. Nakon tri sata provedenih u ovoj arhaičnoj bajci, sjedam na motor i krećem prema gradu Potenza, preko kojeg ću se spustiti prema Amalfijskoj obali

Kondor je davno prevazidjena tehnologija, postoje mnogo bolji hidroizolacioni sistemi, Sika, Dramin, Isomat, svi ozbiljni proizvodjaci imaju nesto u ponudi. I svi su hidroizolacine mesavine i sve se nanose "nekim zamazivanjem". Nije mi jasno zasto neko ima potrebu da daje savete ako se ne razume u materiju...

Nije sve crno -belo kao što kaže @Patriota Ja sam imao tešku saobraćajku kao klinac i prošao sam sve to sa veštacima. Sve se gleda i uzima u obzir. Tehnička ispravnost vozila, pneumatika, brzina kretanja u odnosu na ograničenje, psihološko vreme reakcije, nešto što zovu "prilagođena brzina u datoj situaciji u saobraćaju" (to nije metrički definisano)....brdo stvari. Pišem ovo jer treba biti svestan da kada se (pogotovo) kroz naseljeno mesto krećemo brže od propisane brzine uvek deo krivice pada i na nas (bilo da smo u kolima ili na motociklu). Kada kažem "deo krivice" mislim na olakšavajuću okolnost za onoga ko je saobraćajnu nesreću izazvao. I da....nikada ali nikada ne dajem gas motorom da prođem kroz žuto. Nikada. Kolima da ali motorom nikada.

Jako je teska prica sa majstorima,u procesu sam renoviranja kuce,nece keramicar da izlupa stare plocice.Kaze da ja izlupam,ocistim,spremim i on ce doci

Budi spreman da skidas bar prvi red plocica u celom kupatilu osim poda. Kod mene u kuci ja sam radio hidroizolaciju i to vise nije neki bauk. Nikako kondor / bitumen, vec imas sika ili neki drugi namenski napravljenu smesu koji samo namazes ili smuckas i namazes. Na spojeve se stavlja neki kao filc sa membranom i to se sve premaze tom izolacijom. Na to mogu plocice. Moras sve spojeve da prekrijes sa tim filcom/ membranom. Druga stvar koja ce biti vesela je pad ka odvodu. Dok imas kadu nije bitno sta je ispod pa moze da bude izliven i beton neki bez plocica. Komsija je imao takav slucaj. Samo da opisem sta sve mozes da ocekujes. Ja sam krenuo u renoviranje kupatila samo da promenim plocice i izbacim kadu, a zavrsio sam sa novom plocom u kupatilu i novom septickom jamom...

Marija je kučka...

Kako drugačije i može da bude kad vam se grupa zove "Papučari"

Upravo tako,ali si po tom istom zakonu duzan da raskrsnici prilazis takvom brzinom da mozes bezbedno da zaustavis vozilo (nije definisana brzina) Elem,svi smo po malo u pravu i krivu,da ne ide ovo gde ne treba. Zakon je slovo na papiru a realan saobracaj ziva stvar Na zalost jos jednog zivota nema,tu nema nazad

Pa, ne znam ni ja lično. Znam njih par što su kupili nove kineze, al to i nije neko merilo. Ako prodaješ sad godinu-dve star Honda ADV350, i skineš 20%, za 1.500€ cene recimo, to je opet solidnih ~6.300€. Ima da čeka kupca samo tako. Da skineš Zontesu cenu za isto toliko, otićiće odmah, verujem. Opet, tako cenim, ne mogu da znam sa sigurnošću. Ono što ja ne volim kod kineza je loša podrška u našim uslovima, teška i komplikovana nabavka delova, jako brza promena modela, malo nezavisnih majstora koji hoće njima da se bakću, a da nisu kilavi "ovlašćeni servisi"... i tako. Pričali smo već x puta na tu temu.

Činjenica je da je na žalost pokojni kolega išao solidnom brzinom, sudeći po videu. Ali stvarno, nemojmo mešati babe i žabe. Auto je prošao na čisto CRVENO svetlo. Nikad,ali nikad se ne pale momentalno zeleno gde se crveno ugasi u sekundi i obrnuto. Ali ponavljam, bez obzira na sve, krenuo ili krenula, je na čisto crveno. U sistemu kao što je EU, kome težimo, jel da, za ovo se ide na robiju i to je to, nema rasprave. Žali Bože mladog života. Eto.