Jump to content

Moto Zajednica

У јурњави за снегом

Recommended Posts

  • Политички некоректан, 858 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Honda CB 1100 SF X - Eleven

У животу сам два пута био у Румунији – једном на два сата и други пут на два дана, пре неколико година у Темишвару – колима, породично... Леп град, веомa близу Земуна (и не само Земуна). Зачуидио сам се због чега то није чешћа дестинација за српске туристе, али и поред тога нисам поново ишао, не само у Темишвар који ми се допао, него ни било где другде у Румунију.

 

До овог лета.

 

А онда сам се „навадио“...

 

Средином августа били смо на Трансалпини нас осморо са седам мотора. Како за тај путопис никако да нађем времена, на овај се бацих одмах, док сам под утиском, а руке ми још бриде од друма.

Причам другарима – Чичи и БГ Бокију о мојим утисцима, и одмах договарамо круг, од бар 300 Км, што је на крају испало 550-600 у дану. Поред њих двојице креће и Унас – сви са Авантуре 2013, и придружује нам се Димитрије: Стеко, до Бубањ потока – Смедерево – Пожаревац – Градиште - Кладово (само до НИС пумпе), па назад преко Ђердапа у Румунију. Одатле Оршова - Бања Херкулана - Божовићи, и кроз национални парк Нера до Оравице. Од Калуђерова на Ковин, преко моста у Смедерево и кући.

 

Дневни излет Н.П. Нера

 

Леп круг, одлична екипа. Сви су одушевљени Националним парком , па одмах планирамо мало дужу туру, са спавањем.

 

Путопис ФЈ Чарлиа, али и крај сезоне који се ближи, само убрзавају нашу одлуку. Зацртавамо датум –претпоследњи викенд у септембру и последњи овог лета, а после пар измена искристалисала се следећа рута:

 

Кроз Србију истим путем преко Ђердапа до Бање Херкулане. Одатле кроз други национални парк Домоглед – Валеа Черни (источно од горе поменутог), на свероисток до Тарго Жиу. Ту спавамо у петак.

 

Земун - Хотел код Таро Жиу

 

Субота: Преко места Новаци на „Транџу“ – чувену Трансалпину (у даљем тексту: ТА), пап реко Сибиу на Трансфагарашан (у даљем тексту: ТФ). Затим Куртеа де Аргеш и назад ка Тарго Жиу.

 

Повратак рутирамо на основу утисака са пута.

 

У петак, 20.09.2013, на Стеку се налазимо у два поподне. Недостаје нам само Димитрије, у односу на састав екипе са претходог путовања.

 

1_Polazak_IMG_3801.jpg

Око пола три се креће, и брзо пролази пут до Кладова, са једном паузом у Градишту, jер тамо је Дунав најлепши. И најшири.

 

3_Dunav_IMG_3807.jpg

 

Бензин у Кладову и преко Ђердапа. Румунска полиција увек тражи саобраћајну на уласку у земљу, али брзо пролазимо пасошку контролу, и лево за Оршову. Правцем за Темишвар стижемо до Бање Херкулане. Пут до тог скретања је одличан –широк и одлично обележен, али невероватно оптерећен камионским саобраћајем. На уласку у Бању скрећемо десно, у национални парк Домоглед – Валеа Черни. И док посматрамо Херкулану коју остављамо са десне стране успињући ка националном парку, полако пада мрак. Бања светли у долини и изненађује ме колико је место велико и колико се много гради, и то углавном озбиљних – великих хотела. Како смо одмакли – мркли мрак. То помало отежава нашу тренутну активност – избегавање рупа. Пут је изненађујуће лош – па ако једну рупу и успем да избегнем, набодем другу. Додуше, ништа драматично, сваки „R“ ту може да прође, мало лаганије. Тако је око 30 Километара. Ту се пут рачва, лево доле и десно горе. Идемо десним краком. Одатле, асфалт је савршен. Кривина до кривине и даље. Нема саобраћаја, нема насељених места. Штета што је ноћ па не успевамо да видимо природу. Тако је неких 50 – ак Километара, после чега има доста правих деоница, смењују се ливаде и шуме.

 

Озбиљно је и захладнело, око 10 степени Целзијуса. То не ометан „вредне“ Румуне који краду шуму. Изгледа да овде дрвосече раде ноћну. Касније, у повратку се испоставило – само ноћну. Поред неколико камиона поред пута, око којих се мувају људи, обишли смо и један пик-ап пун дрва. Неко старо руско чудо, као Москвич. Управо после мог првог овогодишњег боравка у Румунији приметио сам да су ту земљу почели да форсирају на „"Travel Chanel"-у. Румунска принецеза причала је у име невладине организације коју води, како настоје да спрече уништавање шума и да су значајни делови већ начети. Летос сам на Трансалпини видео много камиона натоверених дрветом, али и и неколико места уз пут где шуме више нема.

 

Таргу Жиу прилазимо са североистока. Почињу насељена места. Надомак града стајемо у једном селу, да се распитамо где је хотел.

 

Навигацију немамо, осим два IGO-а на Андроиду. Ни на једном нема нашег хотела, ни адресе. Заустављамо жену са дететом од 10-12 година. Мој први утисак у Румунији, пре „шумокрађе“,је да је то диван и невероватно предусретљив народ. Жена не зна, али се не окреће и не одлази, већ мобилним зове и пита неког где је то што ми тражимо. Каже нам сад ће да дође „један што зна“. И док њен син загледа моторе, чекамо пар минута и долази Туарег. Излази наш будући пријатељ Ромео., који вози мотор - она је због тога позвала њега и он се одмах појавио. И Ромео обавља пар позива док није установио куда идемо, и на крају објављује да зна. Питамо га како да стигнемо тамо? Каже, па једноставно – замном. „То лутко“ што би рекао Боки! За десетак минута стижемо. Ромео хоће да иде, али наравно да не одбија наш позив на пиће. Е да, са Ромеом је у колима све време његова жена, која боље од њега зна енглески. Одмах смо, пре него што смо се распаковали сабили по раџу. Стиже врућа чорбица, па још једна раџа – фина, блага. Легло нам је, што би се рекло –„ко будали шамар“!

 

Упознајемо се са Ромеом и његовом женом. Вози Варадеро хљадарку. Путује, недавно се вратоса Faaker See,у Аустрији. И жена се вози са њим. Зубари су , обоје. Реч по реч, сазнајемо да је он Мађар, мањинац, а она Румунка. Стицајем околности, знам тај језик, што одушевљава Ромеа, и прелазимо на мађарски.

 

Иначе, за оне који не знају, односи између Румуна и Мађара могли би се донекле упоредити са онима између нас и Хрвата. Наиме, цео Еррдељ, северозападна Румунија је после Трианона припао Румунији, после чега је у Румунији остао велик број Мађара. Њих и после готово сто година у тим крајевима има и преко 40%, и врло су активни у заштити својих националних права. Ромеова жена такође разуме мађарски, али нас двоје смо остали на енглеском, јер како каже – разуме све али не говори тај језик. Прати шта говоримо на мађарском, а укључује се у дискусију на енглеском.

 

Сам Бог га је послао – и да нас доведе и да нам препоручи пут. Газда – прозван „Патрон“ са наше стране, поклања карту Румуније, кад је видео да се мучимо са Google maps. Карта је одлична, баш такву сам хтео да купим – права и детаљна, велика на "масној" хартији - не нека рекламна.

 

Ми му кажемо наш наум : Новаци – ТА, па преко Сибиу на ТФ, и у хотел преко Куртеа де Аргеш. Имамо недоумице којим путем од ТА до Сибиу, јер има много могућности. Ромео предлаже да са ТА скренемо чим пређемо превој, јер после тога крећу деонице са лошим асфалтом. Памтим од летос – од подножја са северне стране такође има лепих предела и одличних кривина, али пар деоница без асфалта и делови са којих је асфалт скинут на сваких пар Километара. Неки би рекли „као у Боцвани“ мада није страшно – и овде сваки „R“ може да се „протера“, лагано.

 

Дакле, Ромео каже – ово вам је боље: Чим се спустите скрећете десно ка Куртеа де Аргеш- дакле ка југу, односно југоистоку, уместо лево ка Себешу, на север. Каже да је пут супер за мотор. Из Куртееa са југа на ТФ, уместо са севера како смо ми планирали, до Сибиу. Он предлаже да обиђемо и Брашов, који је близу Сибиу, да је град прелеп, а да се из Брашова спустимо у Куртеу.То је мало премабициозно због километраже, која је већ на око 500 Км, у дану, мада можда.... Капирамо да је то реланије идуће године, али можда ипак....Видећемо какво нам је пролазно време.

 

Дакле Ромеов предлог је једногласно прихваћен. Размењујемо контакте и они одлазе. Ми улазимо у чисту собу, са пространим купатилом и „брачним“ креветом, сат ТВ-ом. Сасвим коректно. Подељени смо на „хркаче“ и остале. Ја на пример, не хрчем - из принципа!

 

Доручак договарамо са Патроном за 8, по румунском времену.

 

Ујутру јак ибогат доручак, баш оно што нам треба: сухомеснато, и кајгана од петнаестак јаја за нас четворицу. Домаћа, „турска“ кафа. „То лутко“, овај пут кажем ја!

 

Патрон се уплашио да не запалимо па наплаћује прву ноћ одмах. Плаћамо а Чича предлаже да кренемо са стварима, за сваки случај – кад смо већ намирили дуг. Сви негодујемо, јер смо већ оставили ствари унутра, „распиштољили“ се, и ником се не пакује поново. Требали смо да послушамо. Јер, касније ћемо се сетити ових речи човека који иначе говори као „народни мудрац“ (пример: Тврд плаћа најскупље, лењ ради највише! Јако, а?)!

 

Пред полазак неко ми рече – Човече, теби је предња скроз готова! Јел? Немогуће, била је „к'о нова“.

 

4_Guma_IMG_3875.jpg

 

Сећам се да сам задњу променио прошлог месеца, и тада је предња била одлична, толико добра да сам веровао да ће издржати и другу задњу, можда не до краја, али... Пресабирам се, гледам сервисну књижицу своје Виолете (тако се зове моја Хонда): за месец и по сам прешао 4.000 Км, плус 8.000 од када сам на почетку сезоне заменио обе.... Па да, реално је она готова, а ја сам се мало прерачунао и мислио да сам завршио са гумамама за ову сезону, после промене задње...

 

Са јасном спознајом да је квалитет гума прецењен, опуштено настављам: Није то задња па да бринем!

 

И следи команда: ТАТАТИРА! Новаци (изговара се Новаћи) су близу, ни не улазимо у Тарго Жиу, танкујемо, одосно само ја танкујем, јер остали возе неке чудне моторе. Мислим, какав је то мотор ако не троши, односно ако не троши доста - „момачки“, што би се рекло? Једнако бесмислено као моторно возило које не загађује природу (електрични и слични погони)!

 

Креће ТА, полако - кривине су све јаче. Постаје све хладније.

 

На једном стајлишту са импровизованим тезгама стајемо. Дуга.

 

5_Duga_1_IMG_3820.jpg

 

6_Duga_2_IMG_3822.jpg

 

 

Пролазимо кроз мало место, туристичко. Почиње киша. Кишна одела облачим на истој деоници на којој сам га обукао и месец и по раније. Само, овај пут је овде већ зима, иако је претпоследњи дан лета. Где је јесен нестала?! На неколико места се заустављамо да пропустимо огромна стада оваца. Чобани се враћају из брда. Чича је прокоментирсао нешто у стилу: „Ови знају шта раде“. Ја се нисам забринуо, помислих – киша ко киша, и очекивали смо је, била је прогнозиана.

 

 

Киша се међутим полако „премеће“ у снег, а снег у мећаву. Снег се задржава на путу, и то у дебљини од око 1-2 Цм, можда и више. Срећа да је температура „висока“ –1,5 степени, па не леди, одноно точак сече снег и гази по асфалту. GoPro, нажалост није имао кишно одело, тако да су најинтересантније сцене остале неснимљене.

 

Ми смо у истом саставу искусили снег у мају ове године у Аусрији на Гросглокнеру, али овај је много жешћи. Магла смањује видљивост на неколико метара, хладноћа магли визир. Не знаш да ли је визир замагљен споља или изнута.... Да угођај буде потпуно бео, ту је и снег који баш пада! Визир не смем да отворим скроз, да ми снег би ишао у очи, али сам га доста „одшкриниуо“, па ми ивица "pin locka" мало искривљује поглед.

 

Стајемо на врху, где су такође тезге, промрзли. Невероватно, али тамо нема ни живе душе, а требало би да буде као на преходном одморишту! Чувено језерце у долини са десне стране пута (кад се долази са јужне стране), ни не назире се због магле.

 

7_Vrh_tezge_DSCN0025.jpg

 

 

8_Vrh_grupno.jpg

 

 

9_Vrh_kamion.jpg

 

 

10_Vrh_fotkanje_DSCN0030.jpg

 

11_Vrh_fotkanje_2_IMG_3828.jpg

 

 

Крећемо доле. Мichelin Pilot Power и нису баш нешто за снег, чисто информативно... Не помаже ни то што је предња ољуштена (по повратку, била је скроз равна!). Некако се спуштамо доле.

На скретању за Куртеа, из правца Себеша пролази караван Old Timera, неки pели. Размишљам колико пара треба иматида возиш 50 и кусур година стара кола која вреде ко зна колико по Карпатима? И шта све уз то иде? Па између осталог и овај рели. Чињеница је да румунски Карпати и бање постају све интерсантнији западним туристима и да се туризам развија, баш. И на тој раскрсници гради се неки ресторан, наравно од дрвета које је бесплатно, ако га пазариш ноћу.

 

Пут је управо онакав каквим га је Ромео описао: Исти као према Себешу, али бољи асфалт. Киша пада. Излазимо на магистралу, идемо десно ка Куртеи. Лево је Сибиу, магистралом која иде између ТА и ТФ. Танкујемо, овај пут сви, и правимо паузу. Много је Цигана, који продају орахе у кантицама. Имали смо толико понуда да купимо орахе, као да смо дошли камионом да пазаримо на велико. На пумпи Циган тражи чоколодицу од Бокија, овај му даје и он је пружа сину.

 

14_Chicha_i_Unas_IMG_3842.jpg

 

 

15_Pustolov_i_Boki_IMG_3839.jpg

 

После кафе,чаја и вреле чорбице, крећемо пут Куртеа де Аргеш. Пролазимо кроз град и настављамо.

 

После огромне акумулације, пут се рачва – лево тунел, десно мост. Идемо преко моста, пут завија десно и напуштамо мали туристички комплекс око акумулације.

 

Иначе, у Румунији су врло честе акумулациона језера и хидроелектране. Чини се да непостоји ни једно једино место на којима постоје услови, а да акумулација није направљена. Видели смо их 5-6 на овом путу. Свака част румунским инжењерима,претпостављам да је то из Чаушескоуове ере?

 

Возимо још мало и стајемо поред језера. Застаје црни Мерцедес џип и каже: Имате ли ви зимске гуме? Ако немате, боље се вратите, горе је олуја, снег, каже он, и тврди да је једва прошао са тим колима. ОК, хвала, лепо од тебе што си стао.

 

16_D_ip_DSCN0032.jpg

 

После пажљиве анализе закључујемо да он не само да претерује, него ни не зна да вози. Уосталом, можда има летње гуме, а и гуме на мотору су уже па лакше секу снег. Где он то може да зна.... Можда нас је мало поколебало кад је још пар њих стало са сличним информацијама, без да их заустављамо., али прављење грудви од снега са (на сваким следећим било га ја мало више) њихових кола је обећавало забаву! Разумно, одговорно и надасве аналитички констатујемо: Можда је то и тако, али дај да бар видимо.... Поред тога, и овде доле све делује прилично бенигно.Терај даље!

 

17_jezero_DSCN0033.jpg

 

Пролазимо поред једног хотела са десне стране, после чега креће озбиљан успон. Снег почиње, и то горе него на Транџи, мада ми се чини да га је мање на путу. Стајемо испод једне надрстрешнице која штити пут од одрона и после краћег већања, пада одлука: Ја бих ту протерао аутобус! Идемо још горе па да видимо како је.

 

Ситуација је све гора – веје све јаче, а дебљина снега на путу је већа.

 

Закључујемода је снег овде почео касније него на Трансалпини, и да га ми заправо јуримо. Да смо пошли са ТФ на ТА, вероватно бисмо прошли без снега – на ТФ тада још није падао а на ТА би се у међувремену истопио. Међутим, ми смо га, не знајући, јурили, јурили - и Бога ми, стигли га.

 

Стајемо кадаје већ постало знатно теже да се вози, са тенденцијом прогресивног погоршања, сразмерно повећању надморске висине. Врх се не види. Закључујемо да бисмо итерали до врха ако је овако, јер нам је један од добронамерних возача кола рекао да је снег у подједанкој дужини са обе стране од врха. Сад је питање: колико до врха? Са ознаке поред пута бришемо снег да бисмо видели: 80 Км од Куртеа де Аргеш, одмакли смо доста, близу је Сибиу, много ближе него Куртеа.

 

19_Kamen_sa_oznakom_IMG_3857.jpg

 

20_TF_IMG_3851.jpg

 

 

21_TF_2_IMG_3862.jpg

 

23_TF_4_IMG_3864.jpg

 

Е супер, рећи ће нам ова фина жена у колима која је стала: Do you speak English? Она одговара:СТОП! БАСТА! И показује руком назад. Врло строго и аутоаритативно, као малој деци – нема она шта да преговара. Вероватно је помислила да нисмо добијали довољно батина док смо били мали!!! Њена искрена реакција нас је мало поколебала: Гласамо два према два за „ЈА БИХ ТУ ПРОТЕРАО АУТОБУС“, и за назад. Мада, нико није искључив, па и они који не би назад не одустају уколико се другачије договори. Сви смо у фазону– ја мислим овако, али ако се иде у другом смеру – идем и ја. Морал је на висини. Ту, чини ми се пресуђујем ја (јер су гласови били 50%:50%), који сам првобитно био за протеривање аутобуса, да ипак одустанем, управо због чињенице да сам онај који заостаје, па нема смисла да форсирам горе а заправо представљам проблем,као најспорији. Јер ја сам у међувремену, возећи најнеприличнији мотор и гуме за те околности, већ успут мало заостајао за ендурашима – ГС-ови 1200 и 650 и КТМ 1190 А.

 

 

Крећемо назад, застајемо код финог хотела који смо прошли, у сред недођије, али иапк настављамо даље: иако смо већ дуго у седлу: Циљ је спустити се низ превој, тих 50 – ак Километара кривина пре мрака, који се ближи, то је ишло по плану. Снег наТА нас је баш успорио. Возимо назад. Е да, све време киша нас верно прати, јер тај снег горе, ниже је киша (као што је, што Чича каже „магла облак на земљи“). Кишна одела нисмо скидали до краја дана, односно, до вечере.

 

По препоруци ФЈ Чарлиа, коме овим путем захваљујем на информацијма, свраћамо код Јанковића у Куртеа де Аргеш.Он нас дочекује на улазу, поздравља као прави домаћин, и извињава се што мора да крене на неку свадбу. Каже управо су јавили да је почео снег да веје наТрансфагарашану! Знамо, пре ТВ-а, где нама да побегне! Ми кад нешто јуримо онда то и стигнемо...

 

Код нејга постоји ресторан, горе су собе, а у задњем делу је сала за свадбе. Сваба у току. Идеја је била да кажемо да смо са младине стране, али неко је посумњао да би нас гардероба одала, па се одустаје од тог плана. Да смо били у цивилки, одмах бисмо се умешали, јер нас не би провалили: Све је исто као код нас. Фасцинира сличност музике и обичаја. Пола песама је идентично, само на другом језику. Ко је коме ту украо потпуно, у строфу исту песму, велико је питање. Углавном закључујем да се такве крађе не врше само између Грка, Турака и нас, ту су и Румуни, далеко најближи нашој, баш изворној, не новокомпонованој музици. После овог мог трактатата из области етномузикологије (који је утолико вреднији уколико знате да немам слуха уопште!), морам да напоменем да смо се баш фино опустили и чак је била идеја да се попије по пиво. Наравно Чича је као глас разума сугерисао да има још да се вози. Уосталом да смо њега послушали јутрос, већ бисмо били у собама , одноно на свадби. Ми смо се осећали као да смо већ стигли – још око 100 Км правог пута, ето нас за сат времена после вечере у Хотелу. Ионако смо Ромеу обећали да је наш гост у суботу увече.

 

Храна је одлична, порције велике, чак и за нас прегладнеле, а цене врло умерене, и за румунске прилике. Чорбица, мешано месо, кафа..... Не иде нам се на ону зимоћу напоље.

 

Крећемо. То јутро Чича је у мом телефону забележио GPS локацију хотела. Међутим његова и моја навигација често не показују исти правац. Иначе обе су IGO на Самсунг Андроидима. Чудно. И tу навигација почиње да озбиљно зеза: Његову искључујемо, он ставља моју на свој мотор са Туратек пуњачем. Мој пуњач је слаб и GPS поједе батерију брзо чак и кад је на напајању. Проверио сам сва подешавања, али нисам нашао оно које је, по свему судећи, било штиклирано: До одредишта искористи све могуће путеве око њега; Кажи да си стигао иако ниси, итд..

 

После пола сата брзе вожње схватамо да смо уместо на пола пута, на 110 Kм?!? Он је нас водио мало заобилазним путем,уместо да идемо директо на запад, нашли смо се на неком путу мало јужније одоног на коме смо требали да будемо. Плус ноћ. Не вреди она изрека из војске: Карту читај и сељака питај! Хладно – од 8 до 12 степени. Када смо видели ознаку Новаци, сунце нас је огрејало, усред ноћи! Дакле улазимо у Новаке са југа уместо са истока, и сад смо на петнаестак минута. Јупиии!

 

Замало! Тек сад креће игранка. А поноћ је прошла, по којој год хоћеш временској зони........ При том хотел је мали, нов и мало људи зна за њега. Били смо око 30 Км од Хотела и после неких 50-ак превезних капирамо да нас GPS врти у круг,буквално. Велики круг. Успут смо стали у неком градићу да сипамо гориво. После тога он нас води 5 Км у центар, ми мислимо извешће нас на другу страна града. Не. У центру прави круг и враћа нас поред исте пумпе. Пошто нас је у том граду већ упућивао преко земљаног пута – и овде, у близини одредишта, после силног обилажења, тера нас преко орања! Буквално – земљани пут неких километар - два. После тога излазимо на пут на коме су радови, возимо још мало и у центру неког села каже: Стигли сте. А хотел није ни у близини.

 

Враћамо сена пумпу коју смо успут видели, јер уз сво поверење које смо му неоправдано поклонили, GPS је издао. А ко изда.... Бар смо са њим завршили. Пумпаџија не зна за хотел, али љубазан и предусретљив као сви Румуни са којима сам био у контакту, зове полицију. Они знају и објашњавају му, а он нама. Мало су нас руке болеле од румунског језика, али се разумемо: 15 Км право, и одмах после скретања је хотел. И би тако.

 

Стижемо у пола два. Отварамо капију и паркирамо моторе. Да је било мало топлије, мислим да бисмо залегли поред пута, без икакве камп опреме. Не можемо да веујемо да смо стигли – 600 км у дану, 16 сати у седлу, са две паузе од по сат два, и неколико краћих стајања зарад физиологије и горива.

 

Онесвешћивање.

 

Јутро,поново„ макробиотички“ доручак, кафа. Седамо напоље, преко 20 степени, сунце.Тек сад видимо: ово је мало месташце у селу, са својим двориштем, ограђено, супер безбедно за моторе. Топла, непосредна атмосфера. Уживанција. Патрон је прошле године започео посао али није задовољан како иде. Место је за препоруку: La Toscana Rustica, 86 Grui, Musetesti, 217300Muşeteşti.

 

25_Hotel_DSCN0039.jpg

 

 

26_Hotel_DSCN0041.jpg

 

 

29_Hotel_DSCN0044.jpg

 

 

Договарамо пут за назад. Пошто нам је национални парк Нера прирастао за срце (савршена вожња!) тај део је обавезан. До тамо ћемо истим путем, јер смо га прошли ноћу иу журби па ништа осим сече шуме и нисмо видели. Дакле кући кроз два национална парка – па где то још има?

 

Хотел у месту Груи -Земун

 

 

30_Izlaz_DSCN0045.jpg

 

 

31_mapa_parka_IMG_3889.jpg

 

 

Од Хотела до Бање Херулане око 130 Километара. Сад видмо и шуму и пределе који су фантастични. Добар избор, вредело је ићи истим путем назад! Фотки нема јер смо возили. Стајемо мало пре почетка оне лоше деонице, 30 Км пре Херкулане.

 

32_raskrsnica_DSCN0070.jpg

 

Почињу рупе! Још једно акумулационо језеро пре Бање.

На магистралу се укључујемо десно, ка северу, танковање и настављамо ка Темишвару.После мањег превоја који је невероватно оптерећен, скрећемо лево, на запад,после неколико Киломтара – ка Божовићима.. Од Божовића – кривина до кривине. Асфалт – савршен! Пут обележен перфектно. И тако до Оравицe, неких 20 Км одгранице – Калуђерова (код Беле Цркве).

 

Ово је без премца најбољи пут за мотор у кругу од 200 – 250 Км од Земуна! Најбољи део пута – рута коју смо ми одвозили 3 недеље раније је она поменута на почетку: Земун –Смедерево – Ђердап – Бања Хрекулана – Божовићи – Оравица – Калуђерово - Бела Црква – Ковин , и одатле или преко моста на Смедерево или Банатом преко Панчева. То је око 550 Км, један добар дневни излет.

 

Дужа дневна тура

 

Или краћа варијанта – до Божовића и назад – у једном правцу преко Смедерева а у другом преко Панчева.Тако се два пута вози овај фантастичан пут, а укупна километража је око 400 Км.

 

Краћа дневна тура

 

Ми уживамо упрелепом дану, са идеалним температурама, 20 – 22, 23 степена..... Пут већзнамо, па возимо опуштено, а уживање је потпуно. Стајемо код Паралеле 45 у Н.П. Нера. Ту је поред пута мали водопад, али немамо времена за даље разгледање. Место уређено,али без кафића. А треба нам кофеин.

 

Продужавамо 2- 3 Км и стајемо у кафаници код још једне акумулације.

 

40_Snimanje_kera_DSCN0072.jpg

 

41_Unas_Chicha_Pustolov_IMG_3919.jpg

 

42_Jezero_DSCN0073.jpg

 

43_Umetni_ka_IMG_3929.jpg

 

Иначе три недеље раније смо ту пожелели да ручамо. Конобар је рекао: „Замном“, и спровео нас неки километар даље, мало ван пута, у брду, у једну кућу, која јед ефинитивно дилвља – „таx free“ кафана. У складу са тим је јеловник – на располагању је била само крменадла. Конобар Милан – мањинац, Србин из Румуније.

Одмарамо,овај пут само у кафаници на језеру и после дуже паузе настављамо кући .

 

44_Odlazak_DSCN0080.jpg

 

На граници нема никог. Већ жељни куће, одлучујемода ипак не идемо преко Смедерева, већ пржимо банатском равницом, ка сунцу у заласку...... Стижемо пред сам залазак сунца у недељу увече. Око 1.400, лепих и узбудљивих Километара, за око 52 сата, са два ноћења.

 

Називи местаи река, нарочито у појасу који није далеко од границе, често су словенског порекла : Моравица, Беларека, Божовићи, и сведоче о некад о далеко већем броју Срба са леве стране Дунава.

 

Мој лични утисак је да су Румуни изузетно фини и срдачни људи. Имају топлину и предусретљивост која се ретко среће у Европи, и код нас.

 

Чини ми седа је ове године Румунију извезло много више мотораша из Србије него икада раније. Генерално нам је ближа него пре. Ипак, то је толико велика, разнолика и богата земља, да јој треба посветити више дана и Километара.

 

Мислим да ћу зиму провести у истраживању, пре свега бројних „румунских“ путописа на овом форуму, како бих испланирао путовање којим ћу открити како „скривена“, тако и она даља места – „Дракулин“ замак, Букурешт, и пуно тога успут.

 

За почетак,наш пријатељ Ромео нам је препоручио Брашов, као веома леп град, и то туру ТФ – Сибиу – Брашов - Куртеа де Аргеш.

 

„Defileul Jului“ национални парк готово је паралелан са ТА, северно од Таго Жиу. Могло би се ићи до краја кроз Н.П. Домоглед – Валеа Черни, па даље до Петрошанија, затим на југ ка Тарго Жиу кроз национални парк „Defileul Jului“, одатле Новаци па ТА скроз до Себеша, затим на Сибиу и на југ ТФ-ом, до Куртеа де Аргеш,а одатле севеоисточно ка Брашову! Плус још свашта на тој рути, а још нисмо ни кренули ка Букурешту .... А смештаја у Румунији има на сваком кораку, пристојан је и јевтин.

 

Све зависи од времена и новца, наравно. И од друштва, дакако!

  • Podržavam 23

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1020 postova
  • Lokacija: Sopot
  • Motocikl: BMW R1200RT Honda VFR 800 v-tec MotoGuzzi falkone NSU SuperMAX Tomos T12

Bilo je cupavo na TF,ja sam od dva pokusaja uspeo jednom da ga prodjem i to po kisi.Takodje je i na TA padala kisa.Rumunija je prelepa zemlja i treba je sto cesce posecivati.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Elbow dragger, 2405 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: CBR 1KRR Luna Nera / BMW S1KRR Lexa

Bravo momci, cohonesa vidim nije falilo! svaka chast, ovo dodje na bukvalno osvajanje TA i TF :takoje:

bitno da ste vi obishli TA i TF, sneg je samo upotpunio avanturu :takoje:

ФЈ Чарли :D

 

Rumuniju treba uzduzh i popreko obichi jer je stvarno prelepa zemlja, Brashov je i meni spomenut kao prelep grad i da je shteta ne obichi, al ja sam krenuo samo zbog TF. slana pechina, dvorci, sve to treba obichi, al kao i ti ostavljam to za zimu da isplaniram pa chu napasti rumuniju sa svih strana :)

 

josh jednom bravo a bogami chestitam na ovakvoj vozhnji :takoje:

 

P.s. mene navigacija ni jednom nije izdala isto samsung android, a za punjenje obavezno minimum 1000mAh punjach kako bi zapravo punio.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 49 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: BMW F 650 GS DAKAR

Fenomenalan putopis, slike samo upotpunjuju tekst koji je savrsen !

Svaka cast pustolove, samo steta sto jutros nisi mogao na kafu.

 

Za one koji ne znaju da citaju ćirilicu, jebi ga, idi na google translate pa prevodi.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Политички некоректан, 858 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Honda CB 1100 SF X - Eleven

Fenomenalan putopis, slike samo upotpunjuju tekst koji je savrsen !

Svaka cast pustolove, samo steta sto jutros nisi mogao na kafu.

 

Za one koji ne znaju da citaju ćirilicu, jebi ga, idi na google translate pa prevodi.

 

Hvala Druže!

 

Ovo je razlog što jutros nisam došao - zaginuo sinoć do kasno pripremajući ovu reportažu.

 

Inače, kolegi TomoB sam posalo latiničnu verziju na PP.

 

Ako treba još nekome -, prosleđujem latinični tekst.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 461 postova
  • Lokacija: Beograd-jug
  • Motocikl: Yasmina TDM '97

Au ljudi svaka cast ! Sto kaze Carli doslovno osvajanje :care::moto3: Za sledeci put ono sto ti ja mogu predloziti je Brasov obavezno- lep grad i jos lepse devojke :takoje: , a drakulin zamak manje-vise, preporucujem zamak u mestu Sinaia OBAVEZNO :takoje:

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Enduraš, 6361 postova
  • Lokacija: Paracin
  • Motocikl: CRF300L

Šteta, što je ćirilično,....

Ko ti je kriv sto si bezao sa casova :P

 

 

 

 

Odlican putopis, Rumunija je za bajkere obecana zemlja :takoje:

 

 

 

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1073 postova
  • Lokacija: Beograd.........Srbija.......
  • Motocikl: BMW R1200GS Adventure 2014 - Touratech oprema full + F650GS Dakar

Sta reci..............jedno kratko BRAVO, ISKRENE CESTITKE, super je bilo kako vidim, bas ste se lepo zezali..........

 

Neki moji drugari iz Slovenije su trebali krajem septembra da dodju pa da idemo na isto mesto........

Odustali jer kazu u celoj Evropi sneg na vise od 1.500 metara nadmorske visine......

 

Super...........samo tako.............

 

 

:zdravo: :zdravo: :zdravo:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Čuvaj sebe od drugih i druge od sebe, 3624 postova
  • Lokacija: Niš / Donji Adrovac
  • Motocikl: BMW R1100GS (iz prošlog veka)

Prelep putopis!

Supruga i ja smo Transalpom "osvojili " TA i TF svega par dana pre vašeg putovanja (16. i 17. septembra) i skoro da smo prošli slično kao i vi po pitanju vremenske situacije.

Mi smo krenuli iz Niša u ponedeljak ujutru, ušli u Rumuniju preko Đerdapa i zatim preko Targa Žu i Novacia krenuli uz TA. Predeo kroz koji se prolazi neću da opisujem jer to ne umem. Na samom vrhu (dok smo birali neke suvenire) odjednom se zaoblačilo i nakon par stotina metara vožnje nas je zahvatiosneg i ledena kiša (ili sitan grad). Srećom smo brzo "zbrisali " nizbrdo pa je nakon desetak -petnaestak minuta sneg prestao, ali nas je kiša pratila sve do ispred Sebeša.

Odmah smo od Sebeša (predveče, po lepom vrremenu) nastavili do Sibiua i tu prenoćili (pansion Magnolia).

Sledećeg dana oko devet sati krećemo prema TF i uspevamo da (po prilično jakom vetru) rano po podne stignemo u Curtea de Argeš.

Odatle odmah prema Crajovi (gde je počela da pada jaka kiša), da bi smo na putu između Crajove i Calafata, noću doživeli na putu oluju, grad i pravu provalu oblaka. Plašio sam se da nas ne opali grom jer su munje prašile svuda oko nas. Prelazak preko novog mosta između Kalafata i Vidina i ulaz u Bugarsku, zatim pogrešno skrenemo i odemo u Negotin (umesto u Zaječar), pa onda odatle do Zaječara, pa preko Rtnja (po magli i mrazu) do Soko Banje i Aleksinca do Niša (noću oko dva sata).

Bez obzira na sve bilo je predivno putovanje, ali ipak smatram da je pravi termin za ovu destinaciju jul ili avgust.

Planiram da sledećegodine ponovim putovanje.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja