Gubljenje nevinosti (4 dana Maja)

[Gliga 4476 Napisano Avgust 7, 2009]

Iako je proslo skoro 3 meseca od ovih voznji smatram da zasluzuju jedan pristojan opis. Pa da podjemo u proslost

 

Dozvolu za motor sam izvadio 7.5.2009. Obuka se sastojala u 2 (dva) casa voznje BT-a po poligonu i malo po gradu. Ranije iskustvo u voznji motora nisam imao. To sto sam se sa 7,8 godina sa ujakom vozao na MZ-u ne racunam

 

11.5. prvi put isprobavam Dozvolu. U Sarajevu sam. Plan mi je da odem na Bjelasnicu i dalje Visocicu. Put gore je savrsen asfalt bez saobracaja sa puno krivina, dakle odlican za upoznavanje sa motorom. Vozicu KLE-a. Mrcine se bojim i dok je gledam u garazi a kamoli da je vozim, no zelja je daleko jaca...

 

Uspevam da izadjem iz garaze bez problema sto je dobar znak Krecem u punoj opremi i vec na prvoj krivini, bukvalno 100m od kuce, me saseca kreten u golfu (dvojka naravno). Instinktivno, a bez trunke osecaja (navikao na hod od pola metra na BT-u), zabadam prednju i u trenutku sam na zemlji. Brzina je bila mala, ispod 10 na sat jer je ipak naselje i krivina od 90 stepeni. Covek staje i izvinjava mi se kroz prozor a ja ga ucutkujem i samo teram da izadje i pomogne mi u dizanju motora. Adrenalin koji me je i ovako tukao zbog same voznje je sada na nekom nenormalnom nivou. Posto ostecenja na motoru nema a ni meni nije nista odmah produzavam dalje. Naravno motora se sada bojim jos vise, prednju kocnicu ne smem ni da pogledam osim lagano na pravcima.

 

Posle par kilometara izlazim iz naselja i krece uspon na Bjelasnicu. Ko je isao iz Foce prema Sarajevu odvajanje za Bjelasnicu je kod onog ogromnog kamenoloma pre ulaska u grad, u vise putopisa sam video sliku tog kamenoloma tako da bar neki od vas znaju gde je. Raspolozenje se ubrzanim tempom vraca na visok nivo. Krivine i malo saobracaja, put sirok. Naravno u svakoj krivini se bojim obaranja motora a na pravcima se ne usudjujem dati vise od 1/3 gasa. Ma i to je previse... Prvu pauzu za slikanje i sabiranje utisaka pravim tek nakon 40-ak km a i to sam morao da se nateram. Za tih 40km sam postao zaljubljenik u voznju i ovisnik o krivinama. Nije lose

 

 

 

 

 

 

 

Ovo je put koji produzava od ski centra na Bjelasnici. 25km odlicnog asfalta koji su do pre 15ak godina bili planinarske staze. U ratu je napravljen makadam do brojnih sela u tom podrucju a pre par godina je to sve asfaltirano. Pre pravljenja puta ljudima iz udaljenijih sela je trebalo 6 i vise sati hoda do ski centra. Pre olimpijade '84 trebalo im je jos 7 i vise sati hoda ili jahanja (skijaliste kao i put do njega nisu postojali pre toga) do prvog naselja koje nije na planini, do civilizacije.

 

Nastavljam dalje i mojoj sreci naravno nema kraja. Nigde se ne zaustavljam jer mi je prosto zao da ne vozim. Priroda prelepa. Uskoro dolazim do kraja asfalta i tu pocinje moje prvo offroad iskustvo.

 

 

 

 

Da ne bih iskusavao srecu ne idem daleko, vec posle prvog kilometra nalazim lepo mesto za odmor. Vec tada mi je bilo jasno da kraj asfalta znaci pocetak zabave. Taj makadam inace nakon nekog vremena izlazi u kanjon Neretve.Na slici se vidi koliko mi je tesko u tim trenucima

 

 

 

 

Posle duzeg odmora krecem nazad istim putem. Odlucujem da ispitam sve puteve koji se odvajaju sa ovog "glavnog". Ima ih 4-5 i svaki vodi do nekog sela. Navikavam se na serpentine, strme uzbrdice, nizbrdice. Odlicno mesto za ucenje! Sada vec stajem svaki cas radi slikanja.

 

 

 

 

 

 

 

 

U povratku postajem svestan crnih oblaka koji me okruzuju sa svih strana. Kisno odelo je zapakovano, naravno u toploti doma gde je i ostalo, zajedno sa svim ostalim potrepstinama za voznju. Uzbudjenje cini cuda   Uskoro pocinje kisa, put je mokar i ja naravno ne smem da nagnem motor u krivinama. Svakog casa ocekujem da ce mi iskliznuti neki od tockova iako ne prelazim 40km/h. pre potopa stajem da sklonim aparat na sigurno i suvo mesto, van domasaja dece

 

 

 

 

 

Ubrzo po polasku pocinje opasan pljusak, na nizbrdici nema nicega sto makar priblizno lici na zaklon. U neko doba sustizem par na biciklima. Oni bez kabanica, ja bez kisne opreme. Toliko sam brzo vozio da sam ih jedva prestigao na pravcu Posle par minuta bezim od oblaka i dalji put nastavljam po suvom. Kako mi je ovo bila prva voznja a na njoj je bilo i kise i makadama i padanja odlucujem da odem i do grada kako bih se isprobao u gradskoj voznji. I to sve u gradu u kojem je svaki peti auto Golf II  :o  Glavnom ulicom u Sarajevu se, za razliku od nasih bulevara, vozi u sve 3 trake. Posle 20 sekundi sam doneo definitivnu odluku da po gradu vozim sredinom a ne ivicom svoje trake. Za tih 20 sekundi svaki

auto koji je trebao da me obidje ucinio je to bas tako da mi prodje sto je moguce blize. Uskoro okrecem nazad i primenjujuci novu tehniku stizem kuci bez ikakvih incidenata.

 

Za prvi put nije lose. 130-140km i skoro sve moguce situacije. A da, jednom sam na pravcu isao cak 90!!!! 

 

 

Evo i par slika sa ponovljene voznje. 2.5 meseca kasnije i drugim motorom ali se malo sta promenilo. I dalje je nenormalno lepo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I jos malo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Gliga 4476 Napisano Avgust 7, 2009]

Drugi dan, 12.5. Planirano je da obidjem Trebevic i Jahorinu. Krecem u rano popodne jer ranije  jednostavno nije moglo. Jedva cekam da izadjem iz grada. Vec tada mi je bilo jasno, a tako je  ostalo i do danasnjeg dana, da mi gradska voznja ne prija. Tako se isto osecam i u kolima a i na  biciklu. Gradska voznja je samo nuzno zlo da bi se doslo do lepih puteva...

 

Vrlo brzo sam u prirodi. Put se penje uzbrdo, asfalt je dovoljno dobar za enduro a krivine su  naravno neizostavne. Posle par kilometara skrecem sa glavnog puta prema vrhu Trebevica. Taj put  je veoma uzan, pun nepreglednih krivina a prvih par km je izrovano zbog radova. Voznja tuda mi ne  predstavlja zadovoljstvo jer stalno ocekujem da iza krivine izleti kakav auto. Po preporuci ipak  odlucujem da nastavim dalje jer su vidici odlicni. Nakon krace voznje uvidjam da je zaista tako.  Put izlazi na juznu stranu planine koja je prakticno bez drveca. Pogled je otvoren prema  Bjelasnici, Treskavici, Igmanu... Nazalost vreme nije bilo naklonjeno fotografisanju.

 

Nastavljam dalje i ubrzo stizem do nekog zaseoka. Put cuva ni manje ni vise nego konj. Usporavam  i on/ona se kulturno sklanja u stranu.

 

 

 

 

Nekoliko stotina metara kasnije iza jedne ostre krivine u usponu asfalt prestaje i pocinje los  makadam kojim se jako brzo stize do kraja puta, bas na groblje. Posto nisam imao nameru da  ostajem na istom okrecem nazad. Opet stizem do onog konja koji i dalje cuva put. Usporim da ga  zaobidjem a on krene da bezi po sred puta ispred mene. Posle 30m mi postaje jasno da tako ne ide,  stajem ja a odmah zatim i konj. Krenem, i naravno pogadjate, krene i on. Posle nekog vremena je  ipak odlucio da popusti i skloni se u stranu sto je omogucilo nastavak putovanja

 

Lagano se vracam prema glavnom putu, sada idem nizbrdo a nepregledne krivine su i dalje tu,  radovi nisu zavrseni niti je drum postao siri. Dakle opet mi ne prija...

 

Na glavnom putu stvari stoje puno bolje, ubrzo stizem do nekadasnjeg odmaralista i trim-staze.  Ove slike su od pre par dana jer se tokom prve voznje nisam usudjivao da slikam iz pokreta.

 

 

 

 

 

Ponovo skrecem na sporedni put koji vodi do bob staze i sa kojeg se pruza fenomenalan pogled na  grad. Posle kratke foto pauze nastavljam dalje, put je jako zanimljiv za voznju, u neko doba  ulazi u borovu sumu. Dobro poznati miris ispunjava kacigu i smiruje um.

 

Nakon vracanja na glavni put bez stajanja, a samim tim i bez slikanja, vozim do Jahorine.  Prolazim ceo ski-centar i stizem do kraja asfalta. Kao sto sam vec rekao to znaci da je zabava na  pomolu Makadam je los sa dosta krupnog izvaljenog kamenja, potoci teku po putu. Tome jos treba  dodati i moje veeeeeeliko iskustvo u takvoj voznji od skoro 2km   Motor igra ispod mene ali  vozim bez ikakvih problema. Brzo nailazim na snezni nasip pored puta i tada mi postaje jasno  otkud onolika voda na sred puta...

 

 

 

 

Izlazim gore na plato i skrecem prema "Zacaranim Dvorima". Ko je zimovao na Jahorini zadnjih par  godina zna o cemu pricam Kafana/restoran/etno kuca na 50m ispod vrha zicara. Nazalost objekat  je prosle zime izgoreo.

 

 

 

Na jednom mestu put je i dalje prekriven nanosima snega ali su radnici utabali obilaznicu  (renovira se vojni objekat, otuda radnici...)

 

 

 

 

Doslo je vreme za pauzu i klopu. U koferu uspevam da upecam malo tunjevine koja je neverovatnom  brzinom nestala. Uzivam u pogledu i suncu. U vetru i hladovini koja nastane kada sunce zadje za  oblake bas i ne uzivam ali ne dopustam da mi to pokvari opstu sliku.

 

 

 

 

 

Sit i napojen vracam se voznji. Odlucujem da odem i na drugu stranu Jahorine, dalje od  skijalista. Medjutim tragovi zime su i ovde prisutni, put je ponovo zavejan. Posto se ova strana  ne koristi nema ni utabane obilaznice. Misleci da posle nece biti snega odlucujem da sidjem sa  puta i obidjem zatrpani deo. Na livadi nailazim na kanal, vidi se na slici, vec ocekujem da cu  morati da okrenem. Nakon drugog pogleda vidim da sam naisao direktno na cigle koje je neko ranije  ubacio u kanal i preko kojih moze da se predje na drugu stranu. Sreca, sreca, radost-uzivancija  ;D

 

 

 

 

Dakle nastavljam hrabro dalje, doduse ne zadugo. Ipak se nalazim na 1600-1700 mnv a zima nije  tako davno zavrsila. Sa mesta na kom se nalazim vidim da je put sad vec jako cesto zatrpan a  mogucnost obilazenja vise ne postoji jer je teren postao kamenitiji i strmiji. Pravim polukruzno  i vracam se nazad.

 

 

 

 

Slikanje kod zicare i planiranje puta za povratak. Ideja da se vracam istim putem mi se nikako ne  svidja, glavnim putem za Pale mi se takodje ne ide.

 

 

Treca opcija je slabo korisceni i dosta okolni put koji u neko doba izbija na put Pale-Gorazde.  Njime sam pre par godina prosao kolima i ostao mi je u lepom secanju. Posto sam znao da se put  bas i ne koristi ocekivao sam da nece biti u najboljem stanju sto se i pokazalo istinito. U sred  jedne krivine nalecem na blato, na izlasku iz druge je kora drveca, u trecoj rizla i tako non- stop. Srecom vozim obazrivo i polako pa mi ovo ne predstaljva ni problem ni opasnost. Isto tako  iza svake krivine pucaju lepi pogledi, cas na Jahorinu a cas na dolinu u koju se spustam. E to  cak i pri obazrivoj voznji predstavlja uzitak tako da je voznja fenomenalna Slik-pauza ovde,  pa tamo i vec sam u dolini.

 

 

 

 

 

Put je sada lokalni, opet odlicnog asfalta, sa brzim krivinama. Na jednom pravcu bujice su na  suprotnu traku nanele gomilu blata. Ja sam jos relativno daleko od tog mesta, u susret mi dolazi  jugic koji kulturno obilazi blato. Ono sto nije kulturno je cinjenica da se ne vraca u svoju  traku vec ide na mene... U kolima par mladica naravno umire od smeha a ja gledam i ne verujem.  Posto sam i predvideo takvu mogucnost vec sam dobro usporio i pomerio se skroz uz ivicu kolovoza,  na 10-ak metara ispred mene jugo se vraca u svoju traku i sve prolazi kako treba. Nije ta  situacija bila ni toliko rizicna koliko ovde mozda ispadne ali evo ja i dalje ne mogu da verujem  da se ovi nisu odmah vratili u svoju traku... Ima nas raznih

 

Na neobelezenoj raskrsnici u nekom selu skrecem u pogresnom pravcu. Prolazim pored fudbalskog  terena a deca prekidaju igru, trce na ogradu i masu mi... Posle par stotina metara mi je to vec  postalo jasno ali je put bio toliko dobar a meni se vozilo da jednostavno nisam mario Tek kada  sam posle 15ak km poceo da razmisljam o gorivu odlucio sam da ipak treba da okrenem nazad. Ponovo  prolazim kroz selo, ovaj put nisam toliko zaniljiv deci tako da masu bes prekidanja igre ;D

 

Taj put sada vodi na Pale. Na njemu postoji prilicno dugacak tunel u kom se vozila propustaju  naizmenicno. Posto sam nesto cackao oko opreme malko sam zakasnio sa ulaskom tj kola ispred su  uspela da mi pobegnu iz vidnog polja. Taj osecaj dezorjentacije koji je nastao istog momenta kada  sam i krocio u tunel je neverovatan. Duga svetla, kratka svetla, nista ne pomaze. Ne znam sta bi  tek bilo da je napolju bio suncan dan i da su se oci navikle na jos vise svetla... Nekako uspevam  da stignem kola ispred sebe i prateci njihova stop svetla izlazim iz tunela.

 

Ostatak puta protice bez nekih zanimljivih dogadjaja, ukljucuje voznju kroz sarajevski  saobracajni spic i to je to. Kuci sam u sumrak, klopa, sabiranje utisaka i naravno planiranje  sutrasnje voznje su brzo gotovi. Ukupno 100 i nesto km u odlicno iskoriscenom popodnevu.

[Gliga 4476 Napisano Avgust 7, 2009]

13.5. Jutro je oblacno i povremeno padne po koja kap kise. To znaci da od voznje nema nista...  Ne, to zapravo znaci da cu imati priliku da isprobam kisno odelo To se zove duh! Dok isterujem  motor iz garaze padaju i poslednje kapi kise tako da krecem u opremi za suvo. Zbog obaveza koje  sam imao to popodne ovo je trebala da bude kraca voznja do jednog izletista iznad Sarajeva, prema  planini/brdu Bukovik. Mozda se u neko doba setim i imena (Crijepoljsko polje, al' nemojte me  drzati za rec...)

 

Pratim instrukcije koje sam dobio i naravno uspevam da zalutam u zbrkanim sarajevskim ulicicama.  Dolazim do kraja puta, docekuje me kapija koja mi jasno stavlja do znanja da treba da okrenem.  Vracam se, na raskrsnici skrecem drugim pravcem i ubrzo postaje jasno da ni taj put ne vodi  nigde. Idemo nazad, do neke ranije raskrsnice. E ovaj put obecava! Ubrzo se penjem na brdo, kuce  ostaju iza mene. Pogled na grad je sve lepsi. Obilazim grupu planinara/izletnika i odlucujem da  nema nikakve potrebe da ih pitam za pravac jer naravno nemam pojma gde sam Uskoro dolazim do  kraja asfalta i tu mi je opet jasno da to nije put koji sam trazio. Nastavljam malo dalje po  makadamu ali ubrzo odlucujem da okrenem jer bas i nemam vremena. U povratku opet srecem planinare  ali ovaj put odlucujem da bas zelim sa njima pricati. Dobijam info da sam mogao produziti onim  makadamom ali da on ubrzo prerasta u planinarsku stazicu. Posto nemam dovoljno iskustva to mi  nije bas zvucalo primamljivo. Tek kada sam rekao da znam kako postoji i drugi, pravi, asfaltni  put ljudi me upucuju skroz nazad u dolinu i pokazuju mi na susedno brdo Mala greska

 

Pravi put vec lici na nesto... Ima nekliko serpentina i strmo se penje u brdo. Lagano vozim i  gledam trag starog ulja koje je neki kamion ostavio duz nekoliko krivina. U jednoj od serpentina  zadnji tocak nalece na to ulje i u sekundi proklizuje. Brzina je bila mala, gas nisam dodavao,  nagim motora skoro nikakav. Srecom bez teskoce ostajem na motoru i samo nastavljam dalje. Lekcija  naucena: pazi se ulja makar delovalo staro i osuseno!

 

Uskoro izlazim na visoravan i voznja postaje opustenija. Prolazim pored odvajanja za Crijepoljsko  (opet me nemojte drzati za rec) i stizem do mesta koje se zove Vucja Luka (da jednom i ja upamtim  naziv...). Tu pravim kracu pauzu za slikovanje i tankanje vode u zeludac.

 

 

 

 

Produzavam dalje istim putem, prolazim kraj brojnih pilana. Susrecem par na GS-u, nije mi jasno  otkud oni jer znam da asfalt ubrzo prestaje. Posto ne znam dokle put dalje vodi i posto nemam  vremena za ispitivanje okrecem nazad. Kasnije sam na Google Earth gledao i ispadne da put vodi  daaaaaaaleko kroz sume i vukojebine i ko zna gde na kraju izlazi. Jednoga dana...

 

 

 

 

Sada pratim skretanje za Crijepoljsko polje. Na jednoj od pauza za slikanje sustize me par kapi  kise. Srecom to prestaje i pre nego sto sam nastavio sa voznjom...

 

 

 

Posle par km stize se do nekadasnjeg odmaralista i rekreacionog centra. Hotel (?) je i dalje u  rusevinama, sve je naravno zapusteno.

 

 

 

Odatle krece makadam kojim moze da se stigne do planinarskog doma na Bukoviku. Instrukcije kazu  da je dom nemoguce promasiti. Ja sam na kraju dokazao suprotno Makadam je solidan, ponekde sa  rasutim kamenjem. Predeli sjajni.

 

 

 

 

 

Na ovim slikama gore su neki sporedni putici, da ne ispadne posle kako mi je to solidan makadam  Na drugoj slici se u pozadini vidi kolski putic koji ide direktno uz brdo. Par trenutaka  razmisljam da li da se penjem gore ali srecom razum prevladava. Jaaako je strmo a iskustvo  maleno... Na travi opusteno vozim 50-60 na sat, ravno je i udobno... Posle toga dolazi losiji  komad puta sa dosta uspona i padova, rastresitog kamenja.

 

 

 

Dom naravno ne nalazim ali zato pauzu pravim na nekoj livadi. U daljini se kroz izmaglicu nazire  grad. Vreme je za povratak da lagano prolazim istim putem.

 

 

 

Sada hrabro (idiotski zapravo) odlucujem da se ipak popnem uz onu travnatu padinu jer sam se ipak  malo oslobodio na motoru. A i sta bi uopste moglo poci po zlu kada covek bez iskustva, sam i  udaljen 10-ak km od bilo kakve civilizacije testira svoje granice??? Bas nista Od tehnike znam  da treba da stojim i onu cuvenu: when in doubt, gas it.

 

Cim sam krenuo od podnozja postalo mi je jasno da ce biti problema. "Put" je prepun dzombi i  neravnina koje se izdaleka ne vide, naravno tri puta je strmiji nego sto sam se i usudio da  pomislim... Zadnji kraj igra na sve strane, motor poskakuje na hupserima, adrenalin tuce k'o  blesav. Negde pri kraju uspona jedan od hupsera me baca malo na stranu, ja skrecem direkt u  livadu i idem paralelno sa padinom. Nema stajanja jer ne znam kako bih krenuo. U jednom trenutku  pri pokusaju da okrenem ponovo uzbrdo zadnji tocak proklizuje na travi, ja high-side-ujem i vec  se kotrljam na zemlji. Ustajem, meni nije nista. Gasim masinu, pokusavam da je podignem i ne ide.  Tada vidim da curi gorivo i da nema vremena za zezanje. Skidam kacigu i primenjujuci savete sa  raznih klipova (ziveo You-tube) uspevam u naletu adrenalina da podignem motor. Gledam i ne vidim  stetu. Samo je malo trave i blata ostalo na kormanu i poluzi zadnje kocnice. Dobro je proslo   Slka je samo ova jedna, kada sam vec izasao gore. Ne znam zasto mi nije bilo do fotkanja u tim  trenucima ;D

 

 

Sada je ostao problem kako da se izvucem do vrha brda. Srecom motor je ustao usmeren u pravu  stranu. Posle par pokusaja je upalio. Sedam, dajem gas i nista, samo se ukopava tocak. Onda  pokusavam da ga guram upaljenog. Tocak se vrti k'o blesav, bljuje travu na sve strane ali mic po  mic uspevam da se docepam vrha. Tek tada se delimicno opustam, uvidjam situaciju. Pokusavam da  nadjem neki alternativni put do podnozja i naravno ne nalazim ga. Putem kojim sam se popeo bas i  ne zelim da sidjem jer sad tacno znam sta me ceka No kako nije bilo alternative ubrzo skupljam  hrabrost (ludost) da krenem dole. U prvoj, lagano na kocnicama, motor klizi na sve strane ali se  ipak uspesno spustam do podnozja. Bacam jos jedan pogled na brdo, da upamtim svoju glupost. Dalje  vozim naravno opusteno, daleko ispod sopstvenih granica

 

Kuci se vracam istim putem, ovaj put bez lutanja. U dva minuta koliko mi je bilo potrebno da se  iz garaze popnem do kuce pocela je da pada kisa koja do veceri nije prestala. Pricamo o sreci sa  vremenom

 

80ak kilometara veoma zanimljive voznje, 15km makadama, uzbudjenja... Sve je na svom mestu

[Gliga 4476 Napisano Avgust 7, 2009]

14.5. Suncano jutro obecava. Plan: krenuti prema Foci, u Dobrom Polju skrenuti ka Kalinoviku i  doci do kanjona Neretve a zatim isto to ali unazad.

 

Put prema Foci (preko Trnova) je neverovatan. To mi je vec standardni opis puteva u okolini  Sarajeva. Samo na dve strane su putevi koji nisu zanimljivi za voznju. Jedno ja autoput (celih  30km) prema Zenici a drugi je stari put prema Kiseljaku koji je los i stalno ide kroz naselja.  Dobro, ni put prema Mostaru nije odmah nista posebno ali je barem kvalitetan. Ostali su  neverovatni! Krivina za krivinom...

 

Od starta odlucujem da vozim sto duse bez pauze, da vidim kako i to izgleda. Plan mi remeti  policajac na izlasku iz Trnova. Znam da nisam isao brzo ali nikada ne volim kada me zaustavljaju  blizu naselja. Stajem i mladic kaze sve je u redu, redovna kontrola. Posle kratkog zadrzavanja  zeli mi srecan put i ja sta cu, poslusam ga.

 

Nastaljvam dalje i na jednom usponu me prestize kombi. Eto koliko brzo vozim. Nije on ni  divljao ni nista, jednostano jos nisam siguran i bojim se klizanja tockova. Ne znam koliko motor  moze a i ne planiram da otkrivam tako brzo...

 

U Dobrom Polju skrecem sa glavnog puta i vozim prema Kalinoviku. Put brzo pocinje da se penje uz  neko brdo, asfalt je solidan i saobracaja nema. Posle par kilometara izlazi se na visoravan,  pogled je na sve strane neverovatan. Na zalost ne poznajem tamosnju geografiju pa ne znam koje su  sve planine u pitanju...

 

 

 

 

Na visoravni vetar ubija, srecom nije hladan. Voznja je Odlicna, brze krivine, spore krivine,  gore-dole, kratki pravci, samo napred! U Kalinoviku prolazim pored pumpe i odlucujem da ne tocim  jer imam dosta goriva a i nisam mislio daleko ici plus vracam se istim putem. Ta odluka ce me  kasnije stajati nesto zivaca. Ispred policijske stanice na frku me zaustavlja saobracajac koji  je upravo istrcao iz zgrade. Stajem uredno, dokumenta i sve po redu. Covek pita gde idem a ja ni  sam ne znam. Pita jesu me vec zaustavljali danas, to znam da jesu, toliko se secam. On gleda i  kao ako su te oni pustili i ako je malopre sve bilo u redu onda ni ja necu da te gnjavim. Dok sam  oblacio opremu krenulo je standardno radoznalo ispitivanje o motoru, posto, koliko juri, te kako  on nikada ne bi smeo da sedne na tako nesto. Prijatan covek sve u svemu.

 

Nastavljam dalje prema kanjonu Neretve i mestu koje se zove Ulog. Od ovog tunela krece makadam i  7-8km dugacak spust do Uloga koji je na samoj Neretvi.

 

 

 

 

 

Silazim dole ocekujuci da cu naci neko lepo mesto za slikanje i odmor pored vode, da se spremim  za povratak. To se ne desava jer je u pitanju solidna selendra. Video sam kafanu/restoran ali me  to nije privuklo. Tada odlucujem da se popnem na drugu stranu kanjona, opet 8km makadama sa 12%  uspona. Zanimljivo je da taj put koriste sleperi, na kratama je ucrtan kao relativno glavni a ima  40 i nesto kilometara makadama. Cak i na tom delu gde je makadam redovno ima saobracajnih  znakova...

 

Negde na pola uzbrdice pocinje da mi se javlja crv sumnje u kolicinu goriva. Prema kilometrazi  imam dovoljnu kolicinu ali ne znam kakva je potrosnja na tako losem putu i nisam upratio koliko  sam daleko od pumpe. To malo baca senku na inace zanimljiv put. Ipak odlucujem da se ne vracam sa  pola puta jer mi je receno da je gore neverovatno lepa visoravan a to nisam zeleo da propustim.  Negde pri kraju uspona zaustavljam jedan (prvi koji je naisao) auto pitam za gorivo i dobijam  informaciju da je sledeca pumpa na 20-ak km, u Nevesinju. Time briga oko goriva nestaje i dolazi  do laganog menjanja plana. Umesto da se odmah vratim istim putem odlucujem da odem do Nevesinja,  ujedno predjem celu tu visoravan, a onda ako je Mostar relativno blizu da obidjem i njega. Tu  treba spomenuti da za Nevesinje pre ovoga nisam ni cuo, da kartu naravno nisam imao i shodno tome  nisam imao predstave koje su distance u igri.

 

Na visoravni makadam postaje odlican. Bez ustrucavanja vozim 60-ak, a neko sa iskustvom bi mogao  i mnogo vise. Svuda okolo samo valovita brda prekrivena svezom travom. Na jednom mestu, nista  posebnijem od bilo kog drugog u okolini pravim pauzu za klopu. Ovaj put iz kofera pecam sendvic.  Na slikama se opet jasno vidi kako mi je tesko i sta sve moram da istrpim.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastavljam dalje i priroda polako pocinje da se menja. Umesto pitomih, travom obraslih,  brezuljaka pojavljuje se hercegovacki krs, doduse takodje pod travom ali postaje jasno u kom  pravcu se krecem.

 

 

Nakon nekog vremena ponovo zaustavljam automobil, vec drugi koji nailazi, jer mi se onih 20km  oduzilo. Na tecnom Srpskom pitam gde je najbliza pumpa a covek jedva, verovatno zbunjen mojom  pojavom, na izlomljenom Nemackom odgovara. Razumeo sam samo da je rekao Nevesinje... Inace  tablice su bile bosanske i sa suvozacem je pricao na Nasem jeziku. Meni se nesto nije dalo da  mu objasnjavam da sam i ja nas pa sam se na Engleskom zahvalio. Lud zbunjenog Valjda ljudi u  zabitima misle da samo stranci voze motore, sta li...

 

Uskoro, a nakon dugo vremena, vidim asfalt. Nisam ni znao da mu se mogu toliko obradovati... Nije  da je meni ruzno, dosadno ili naporno na makadamu vec na njemu nema pumpi za gorivo

 

 

 

Skrecem prema Nevesinju i odlicnim asfaltom brzo dolazim do grada. Bez rasmisljanja stajem na  prvu pumpu tek tada otkrivam da sam imao jos solidne rezerve goriva, za bar jos 60ak km.  Neiskustvo

 

 

 

 

Na pumpi se raspitujem za put do Mostara, ispostavlja se da je blizu, 40-ak km. Tu me startuje  neki lik, nimalo cistog ni bezbednog izgleda (ne mislim na higijensku cistocu vec mentalno- psihicku, da ne bude zabune). Sta cu u Mostaru, koliko mi je trebalo da stignem iz Nemacke  (potvrdjuje moj ranije navedeni stav) i tako... Kada sam mu rekao da sam Nas i to iz NS malo se  oraspolozio uz reci: "E bas mi je drago sto si nas, mi ovde ne volimo tudje..." Ceo taj razgovor  se odvijao dok sam oblacio kacigu i sedao na motor, cim je to bilo gotovo samo sam mu mahnuo i  otisao. Ne volim agresivne pukovnike...

 

 

 

Ne biste verovali ali nastavljam dalje. Takodje ne biste verovali da vam kazem kako je i ovde put  fenomenalan. Opet brze krivine, asfalt k'o iz fabrike da je izasao. Do tada sam se vec oslobodio  na motoru pa uzivam u malo brzim prolascima kroz krivine. Naravno to je i dalje nekih 50%  mogucnosti puta i masine ali meni je odlicno

 

Par kracih pauza za slikanje i ocas posla pocinje spustanje prema Mostaru.

 

 

 

 

U dolini pocinje dosadniji deo puta, naselje i ogranicenje od 50. Znam da cesto ima policije tako  da postujem ogranicenje... U starom gradu gubim 10 minuta na trazenje parking mesta. Jos jedan  danak neiskustvu, nisam razvio osecaj da motor moze da se ostavi maltene bilo gde. Na kraju  parkiram na pet minuta hoda od starog mosta i u komplet opremi (cizme, zimske pantalone srecom  bez uloska i jakna sa uloskom) po mostarskoj vrucini setam gradom, slikam se, bas kao pravi  turista...

 

 

 

 

 

 

Srecom drugih pravih turista nema mnogo jer sezona odmora jos nije pocela. Nalazim bastu odmah  ispod mosta. Vec posle nepunih 10 minuta kelnerica dolazi do mene, nema Kola, nema Pepsi, samo  Kokta koju nikada nisam voleo. Nema veze, uzimam sta ima jer sam zedan i ne zelim da menjam  mesto. Polako jedem sendvic i pijem pice, uzivam u atmosferi. Ovaj neplanirani izlet ce mi dugo  biti u lepom secanju

 

 

 

 

 

 

Na izlazu iz grada opet je dugacka zona gde je ogranicenje 50. Naravno postujem jer necu a i  nemam od cega da placam. Prestizu me neka kola, logicno odmah upadam u njegovu zavetrinu i  ubrzavam. Uskoro shvatam da ne zelim da vozim 100 tamo gde je ogranicenje 50 pa ga pustam da ode,  lagano spustam brzinu na 70ak. 300 metara dalje njega zaustavlja policija koju nisam ni video,  srecom bili su zauzeti sa njim pa mene nisu registrovali Lepo od njega i njih

 

Put prema Jablanici je sa potpuno novim asfaltom, brz i u to vreme sa malo saobracaja. Vec  opusteno vozim stotinjak na sat (sto ti je napredak u samo 4 dana...). Stajem na slikovanje na  jednom od nekoliko jezera (mislim da imaju 4 brane/hidroelektrane a samim tim i toliko jezera)  izmedju Mostara i Jalblanice.

 

 

 

 

 

Na jednoj od pauza pravim gresku i pri ukljucivanju naivno pustam slepera ipsred sebe... 30km sam  vozio iza njega... Necu da prestizem na punoj iako ima bezbednih mesta, jos ne poznajem  mogucnosti motora, tamo gde je isprekidana naravno ima pregrst saobracaja u suprotnom smeru. Na  zalost morao da cekam do uspona posle Konjica gde konacno pocinje dupla traka uzbrdo. Negde u to  vreme je vec poceo da me sustize umor, sveze montiran crash-bar je poceo da smeta kolenima a  znojenje u zimskim pantalonama je napravilo dobar ojed prepona Svakih par minuta sam ustajao i  vozio stojeci sto je donekle popravljalo stanje.

 

Uskoro stizem do Bradine (tamo gde je murija blokirala cestu negde oko 23:05) i prelazim preko  Ivan-sedla, kroz tunel Ivan, prirodnu granicu izmedju Bosne i Herzegovine. Posto su se dobri  ljudi potrudili da tunel na zovu po meni morao sam da stanem i da se slikam u znak zahvalnosti ;D  Da, skromnost jeste vrlina

 

 

 

 

Odatle do kuce je rutinskih 30ak kilometara. Negde pre Hadzica upadam u vecernju guzvu, ne zelim  da prestizem kolonu vec vozim iza autobusa sa nekom ekskurzijom. Kada su me klinci skontali vise  nije bilo dosadno ni meni ni njima, masi ovom pa onda onom drugom, pa svima. I tako u krug

 

Kuci stizem dobro umoran, prevalio sam 270km za ceo dan. Nauzivao se za naredni period.  Neplanirana poseta Mostaru je celoj voznji dala neku posebnu draz.

 

To vece sam nocnim busom putovao nazad za NS kako bih ugrabio zadnji dan sajma i sajamskog  popusta. Sutradan kupujem Apolla, uspevam isti dan da ga registrujem. Sreci nema kraja.

 

Eto to je to. Nadam se da ste uzivali u citanju. Komentari svih vrsta su vise nego dobrodosli.

[mali_zmaj 1321 Napisano Avgust 7, 2009]

Eh bas ti zavidim,ja planiram pazariti jednog KLE-a pa nesto takvo da odradim...Ali naravno jos nisam prodao svog keewea cruisera pa nikako

da pazarim enduraču,ali valjda cu!!! fotke su odlicne motor takođe. Imaš pozdrave iz B. Luke!!!

[lalajko 2024 Napisano Avgust 7, 2009]

 

Sehen Sie diese Stadt?  Das ist Walter!

 

Sjajan putopis, uzivao sam!

[Guest Velimlje Napisano Avgust 7, 2009]

Morat cu nocas ponovo , natenane da pogledam i procitam tekst , samo da se javim

 

Odlican naziv  ;D ;D

 

Fenomenalne slike . MRZIM kad ljudi postavljaju slike svega i svacega ( i ja sam verovatno preterao sa tim ... ) , udave ( udavio sam i ja , cini mi se ) , tvoje su sve bas super . Svaka odabrana , odlicna . Da svako odabere slike pre nego sto jih postavi ovde , i drugi putopisi bi bili lepsi .

 

Samo mi nije jasno koji motor vozis ? Kod imena ti je kinez , a na slikama KLE i KTM ??

 

Jos jednom , hvala i SUPER PUTOPIS !!!!

[kochaMatori 1108 Napisano Avgust 7, 2009]

Ne da sam uzivao dok sam citao nego sam bukvalno progutao ceo tekst. A tek fotke :o

 

Svaka ti cast, kako za voznje tako i za zaista lep putopis. Dodatnu vrednost mu daje i to sto si krajnje iskreno i na zivopisan nacin podelio sa nama te trenutke skupljanja prvih bajkerskih iskustava. Svega tu ima za nauk citaocima. I padanja i opreme, i nacina voznje, i planiranja putovanja i on/off road-a... Zaista BRAVO od mene.

 

p.s.

Iz licnog iskustva a i iz ovog tvog iskustva nama sa manje iskustva ne preporucujem skretanje na bilo kakav off-road solo. Znaci, pre "oranja" - postavis temu gde ides i sta planiras i ako se neko pridruzi OK a u suprotnom odlozi. Imace kad.

 

Srecno!

[michelangelo 113 Napisano Avgust 7, 2009]

Hvaja za ovaj divan putopis koji si podelio sa nama,uzivao sam citajuci ga.

[bojan.p 164 Napisano Avgust 7, 2009]

svaka čast za putopis..!

 

vratio si me u mislima na moje prvo moto putovanje.. otkrivanje nečeg novog, fantastičnog, koje se toliko uvuklo pod kožu da se može svrstati pod bolesti zavisnosti.. ;D 

na trenutak sam ponovo osetio istu onu groznicu..

i strah od mrcine.. ;D ;D

i panično zabadanje prednje kočnice.. ;D

 

sjajno, i samo napred..

i puno lepih pređenih kilometara..

[zlajabgd 9 Napisano Avgust 7, 2009]

kleo je cudoooo...

sta reci.........svaka cast.................

[severian 18854 Napisano Avgust 7, 2009]

p.s.

Iz licnog iskustva a i iz ovog tvog iskustva nama sa manje iskustva ne preporucujem skretanje na bilo kakav off-road solo. Znaci, pre "oranja" - postavis temu gde ides i sta planiras i ako se neko pridruzi OK a u suprotnom odlozi. Imace kad.

 

 

Eh pa sad... sve je tacno sto kazes, ali ti dogovori stalno se nesto komplikuju i ako covek zeli da vozi, mora malo i da rizikuje. Naravno, nikada glup i nepromisljen rizik, nikada dokazivanje, nego kalkulisan rizik i postepeno pomeranje granica.

 

Inace, Ivane - putopis je sjajan. Odlicno i talentovano napisan. Bravo od mene!

 

[Gremlin 24 Napisano Avgust 7, 2009]

Hvala ti sto si slikom i textom verno opisao ovo fenomenalno putovanje kroz Bosnu, koja uvek ostavlja bez daha svojom neverovatnom lepotom i surovoscu planina.

 

Sjajan putopis, lepe slike, jos lepsa voznja...

 

BRAVO za tebe, KLE, i putopis koji je stvarno uradjen sa mnogo truda i ljubavi,  a i vidi se da si se nauzivao...

 

 

[ANTIC GM 43 Napisano Avgust 7, 2009]

KOLEGE su sve rekle,tako da ja nemam sta da dodam ali moram da se javim i da ti cestitam.Samo tako i nastavi

[doktor 4802 Napisano Avgust 7, 2009]

Svaka ti cast! Ako si ovako krenuo sa neiskustvom, kao li ce tek biti kad steknes vise iskustva!

[motoras 195 Napisano Avgust 7, 2009]

gubljenje nevinosti uzduz i popreko ;D,stvarno svaka cast.Bas bas prelepo

[BusMan 2025 Napisano Avgust 7, 2009]

Sehen Sie diese Stadt?  Das ist Walter!

 

Sjajan putopis, uzivao sam!

 

:D  Na isto sam pomislio kad`sam video fotku  :D

 

Ivane,  na veoma lep nacin si opisao ovo "Gubljenje nevinosti".  Slidze ubijaju !!

 

Hvala, i ja sam uzivao. 

 

[BladesEyeZ 15 Napisano Avgust 8, 2009]

Odlicne fotke i  putopis ....sa cim je fotkano

[Gliga 4476 Napisano Avgust 8, 2009]

Prvo da vam se svima zahvalim na lepim komentarima. Dakle HVALA Vam

 

A sad redom:

@Lalajko: Valter je branio sa druge strane doline, na pruzi 

 

@Velimlje: Vozim i posedujem Kineza. KLE je porodicni motor i ove voznje su nastale pre kupovine Apolla. A KTM ja nisam nikada slikao, dakle verovatno si udelio veeeeeliki kompliment Kinezu i uvredio vlasnike KTM-ova ili je jednostavno neka zabuna u pitanju 

 

@doktor: Iskustvo moram nekako steci, ovo je bio odlican pocetak. Meni je recimo glupo sto neki zbog toga sto su pocetnici ne izlaze iz grada tj ne usudjuju se da idu na neke ozbiljnije voznje. Kada bi mi finansije to dozvoljavale bez rasmisljanja bih se upustio u Kinesku Misiju do Grcke, Sibira ili bilo koje druge daleke destinacije. No kako od toga u skorijoj buducnosti nema nista zadovoljavacu se i brdovitim Balkanom

 

@BladesEyeZ: Slikano sa Canon Powershot A570. Nije do alata vec do majstora 

[Guest Velimlje Napisano Avgust 8, 2009]

Da , ukapirao sam ubrzo posle postavljanja posta da sam dao kompliment kinezu ( neznam te motore , ovde u GB nema takvih ... ) a to sto sam uvredio KTM-ovce , nece da se ljute valjda ???

 

I evo , kad se vec javljam , zasluzuje : SUPER !!!!!!!

 

;D ;D ;D

[bucko 103 Napisano Avgust 9, 2009]

Das ist good ,bravo

[perisicboro 262 Napisano Avgust 9, 2009]

Veoma lepi predeli za slikanje, i odlicne fotke naravno.

[Blackbite 7 Napisano Avgust 11, 2009]

Bravo druze, odlicne voznje, i kao i uvek fenomenalne slike.

[fibra 345 Napisano Avgust 11, 2009]

Wow!  :o Odlicna tura, savrsene fotke! Prava poslastica.

Samo sam preleteo, sutra cu uz kaficu detaljno da procitam. Bravo majstore!