#SORE V: Adventure / Enduro vožnja u Srbiji

[SrdjanRadivojev 1474 Napisano Octobar 15]

 

Da budem iskren i ja sam tako razumeo.

[Blackened 2514 Napisano Octobar 15 (promenjeno)]

Mada ako ides sam i razumno vozis, jako je mala sansa da te neko uopste i vidi, a ne kazni. (kazne ne znam koliko su, negde pise 100-150e za EU/CH recimo).

Po EU ne gledam previse to, nije da cesto krsim ali desava se da dignem rampu ako moze ili zaobidjem. Prelaz preko Alpa bude zatvoren, a ok vreme. Nekada je samo znak. Racunam ne ocekuju da neko to radi uopste  

Promenio Octobar 15 član Blackened

[baltrekk 1555 Napisano Octobar 15]

58 minutes ago, Gajo Sevojno said:

Колико ја разумем, постављач теме се залаже да вожње постану дозвољене само ако иде преко организатора? Значи само они да убирају кајмак а људи као што сам ја и већина других што дођу једном или два пута годишње на планину да се провозају да добију забрану? Бизнис нема граница.. 🫩

Obožavam ove formuske diskusije

 

Predpostavio sam da tema može uvak lako da sklizne čim se produbi diskusija te zam zato i napisao da sam vrlo pažljiv u komentarisanju Elem, ne znam kako si to uhvatio ali znam jedno ''šta se babi snilo...''

 

Pročitaj još jednom pažnjivo temu i komentare i pokušaj da proceniš gde se tačno menja ton i tema i njena diskusija za onoga od čega smo krenuli.... Kad budeš obratio pažnju shvatićeš o čemu ''postavljač teme'' ond moja malenkost objašnjava, a na osnovu kakvog komentara dolazimo u navedenu diskusiju.

 

Dakle, ajde još jednom da pokušamo da objasnimo....u jednom trenutku pokreće se komentar da je sve to lepo ali da ''zeleni'' dolaze i da je samo pitanje kad će i kod nas da bude zabranjena dalja vožnja. U tom trenutku diskusija menja ton odn fokus teme i sa atmosfere utisaka sa vožnje počinjemo da debatujemo šta će biti kada više ne možemo slobodno da vozimo motore bilo ko od nas.

 

Dalje ''postavljač teme'' objašnjava da poslednjih 15-ak godina u Grenoblu (ali i šire) gde on radi situacija je takva da su ljudi počeli da prodaju motore zbog pritisaka ''zelenih'' i da isti princip se ponavlja i u DACH zoni kao i u Sloveniji i Italiji....zatim fokus teme prelazi na sistematsko rešavanje tog problema ili bar kako moe na njega da se utiče dugoročno, strateški gde se pominje odgovornost grupe ali i pojedinaca.

 

''Postavljač teme'' ne vidi pametnije rešenje , a na osnovu svih godina u nazad i komunikacije sa vozačima / takmičarima / rekreativcima iz EU kako adresirati taj problem ili kako ga bar spremno dočekati.

 

Zaključak''postavljača teme'' je da osim sistematskog pristupa da u toku narednog perioda od par godina individualni pristup će imati mnogo manje ili maltene nikakvog efekta na zatvaranje puteva ukoliko se organizacija ne ukrupni i ne poveže sa lokalnom samoupravom i lokalnim stanovništvom kao i opštinama gde god je vožnja jer je to jedini način da u narednim godinama se prenese poruka da bajkeri odn ljudi koji voze motore nisu štetni za šume već da imaju razumevanje i poštovanje lokaliteta gde dolaze i da odgovorno žele da se ponašaju ili čak da pomognu poput nekih akcija koje radimo u gradovima.

 

@Gajo Sevojno Da li sam možda uspeo da približim diskusiju i objasnim na možda bolji način?

 

''Postavljač teme'' je Miloš Dišković aka baltrekk

[baltrekk 1555 Napisano Octobar 15]

56 minutes ago, Blackened said:

Mada ako ides sam i razumno vozis, jako je mala sansa da te neko uopste i vidi, a ne kazni. (kazne ne znam koliko su, negde pise 100-150e za EU/CH recimo).

Po EU ne gledam previse to, nije da cesto krsim ali desava se da dignem rampu ako moze ili zaobidjem. Prelaz preko Alpa bude zatvoren, a ok vreme. Nekada je samo znak. Racunam ne ocekuju da neko to radi uopste  

Individualno možeš da voziš koliko hoćeš dokle god te ne uhvate u EU.

 

A i kad te uhvate niko ne može da ti zabrani da nastaviš da voziš i da plaćaš kazne.

 

Možda negde u nekoj državi osim ponovljenih prekršaja i kazni može privremeno da budeš sankcionisan ali opet možeš da nastaviš da plaćaš kazne ako te uhvate. 

 

Ovo što sam napisao je moja predpostavka i ne znači da je tako - nemam iskustva.

 

Kod nas definitivno možeš da voziš sam, bar još uvek....

[Gajo Sevojno 2672 Napisano Octobar 15]

Милоше ја покушавам тебе да разумем али се апсолутно не слажем да масовни офроад скупови на планини Тари могу донети нешто добро за наш хоби, па могу ићи милион пута преко локалне самоуправе, веза и везица.  Ево неки дан сам возио на Тари и видео сам доста знакова забрана проласка квадова и мотора, што ранијих година није био случај. Такође сам разговарао са локалцем који није уопште био одушевљен што ме је видео, питао сам га за пут, каже само прати ове трагове што су оставили они твоји, питам га који су то моји, каже они лудаци на моторима што се тамо у Кремнима окупљају... каже ту су од раног пролећа па до зиме, дојадише Богу и народу. Раније сам био увек добро дочекан од сељака и локалаца а ове масовне вожње не могу донети ништа добро за нас појединце. И мислим да није питање више да ли ће забранити већ када . А што кажеш ови што имају везе они ће наставити да доводе људе, платиће где треба и решено а ми ћемо да извисимо. 

[baltrekk 1555 Napisano Octobar 21]

On 10/15/2026 at 7:22 PM, Gajo Sevojno said:

Милоше ја покушавам тебе да разумем али се апсолутно не слажем да масовни офроад скупови на планини Тари могу донети нешто добро за наш хоби, па могу ићи милион пута преко локалне самоуправе, веза и везица.  Ево неки дан сам возио на Тари и видео сам доста знакова забрана проласка квадова и мотора, што ранијих година није био случај. Такође сам разговарао са локалцем који није уопште био одушевљен што ме је видео, питао сам га за пут, каже само прати ове трагове што су оставили они твоји, питам га који су то моји, каже они лудаци на моторима што се тамо у Кремнима окупљају... каже ту су од раног пролећа па до зиме, дојадише Богу и народу. Раније сам био увек добро дочекан од сељака и локалаца а ове масовне вожње не могу донети ништа добро за нас појединце. И мислим да није питање више да ли ће забранити већ када . А што кажеш ови што имају везе они ће наставити да доводе људе, платиће где треба и решено а ми ћемо да извисимо. 

Prvo, hvala ti na odgovoru

 

Drugo, razmišljam već neko vreme o ovome što smo pisali...definitivno će to biti pre ili kasnije ...nekako i očekivano verovatno...

U svom tom razmišljanju rekoh hajde da vidim šta će i AI da nam kaže.

 

Kako bih bio efikasniji, izvlačim sum diskusije kako bih odmah ubacio fokus na ono o čemu sam razmišljao a možda nisam znao da ga najbolje definišem, a odmah posle toga ide objašnjenje u detalje.

 

Napomena ceo tekst je AI

 

SUM = Zaključak

 

Suština problema nije samo u nacionalnim parkovima (gde je motorni saobraćaj odavno strogo regulisan ili zabranjen), već u tome što se u poslednjih 5–10 godina teren sistemski suzio na makadame, protivpožarne i šumarske puteve koji su decenijama bili siva zona ili slobodni za prolaz.

Evo ključnih faktora koji su doveli do ove situacije i kako se ona trenutno rešava:

1. Kako je došlo do blokada (pravni i operativni mehanizmi)

Preklasifikacija puteva: Umesto otvorenih zabrana koje padaju na sudovima, države koriste administrativne definicije.
Italija: Krajem 2021. dekretom o šumskim putevima (Decreto Viabilità Forestale*) definisano je da su šumski i protivpožarni putevi namenjeni isključivo gazdovanju šumama, prebacujući odlučivanje na regije. Umbria, Toscana ili Piemonte sada lokalnim odlukama mogu da zatvore bilo koji makadam širine ispod određenog gabarita.

Francuska: Član L.362-1 Code de l'environnement (nastao još iz čuvenog Lalondovog zakona / Loi Lalonde*) zabranjuje vožnju van puteva otvorenih za javni saobraćaj. Ključna reč je „carrossabilité“ — ako put nije prohodan za standardni putnički automobil, inspekcija ga tretira kao zatvoren za javnost, čak i ako na ulazu nema znaka za zabranu. Prefekture masovno koriste znakove B0 (zabrana saobraćaja u oba smera).

Austrija i Nemačka: Ovde je stvar rešena najrigoroznije. Austrijski Forstgesetz iz 1975. u startu tretira svaku šumsku površinu i šumski put kao privatnu/zaštićenu teritoriju gde je motorni pogon zabranjen osim uz izričitu pisanu dozvolu vlasnika ili šumarije. Nemačka kroz pokrajinske zakone o šumama (Landeswaldgesetze*) primenjuje sličan model.
Švajcarska: Praktično nulta tolerancija van asfalta već decenijama.

Masovnost i digitalizacija trekova: Pre 15 godina vozili su lokalci koji poznaju teren i šumare. Sa širenjem GPX baza (Wikiloc, TET, komercijalne aplikacije) i eksplozijom prodaje teških Adventure motocikala, pojavio se problem prekomernog pritiska. Kada jednim osetljivim makadamom vikendom prođe 50–100 vozila, dolazi do erozije, buke i revolta lokalnog stanovništva i planinara.

Natura 2000 direktive: Svako područje koje potpadne pod evropsku mrežu zaštite staništa povlači automatsku obavezu smanjenja antropogenog uticaja, gde su buka i emisije motora prva meta.

---

2. Kako se situacija rešava i u kom smeru ide praksa

Ne postoji jedinstveno rešenje, već se profilisalo nekoliko modela:

1. Model kontrolisanog pristupa i naplate (Kvote i propusnice):
Najbolji primer su istorijski alpski vojni putevi na granici Italije i Francuske (Via del Sale, Colle delle Finestre, Strada dell'Assietta*).
* Umesto totalne zabrane, uveden je kompromis: plaćanje takse, ograničenje na određen broj vozila dnevno, zabrana vožnje određenim danima u nedelji (npr. sredom i nedeljom rezervisano isključivo za pešake i bicikliste) i stroga ograničenja brzine (20–30 km/h).
2. Organizovani otpor i lobiranje (Zastupanje vozača):
* Organizacije poput CODEVER-a u Francuskoj vode pravne bitke, obaraju nelegalne opštinske uredbe o zabranama i edukuju korisnike o pravima i obavezama.
* Moto savezi (poput italijanskog FMI) prave posebne protokole sa ministarstvima kako bi licencirani vozači ili učesnici registrovanih sportsko-turističkih manifestacija imali legalan status kroz projekte održivog turizma.
3. Etički kodeksi i samoregulacija:
* Projekti poput TET (Trans Euro Trail) opstaju isključivo na strogom pravilu poštovanja lokalnih zajednica, vožnje u malim grupama, izbegavanja staza nakon jakih kiša i trenutnog brisanja deonica iz treka čim se pojavi lokalni konflikt ili promena zakona.
4. Geografska migracija aktivnosti:
* Kako su Centralna Evropa i Alpi pravno zatvoreni, kompletan fokus organizatora događaja, rali-rejd treninga i komercijalnih tura prebačen je ka periferiji Evrope: Španija i Portugal (iako i tamo zakoni postaju stroži, npr. u Kataloniji) i Balkan (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Albanija, Grčka), gde je makadamska mreža još uvek dostupna, ali sa velikim rizikom da preuzme isti negativan refleks ako se saobraćaj ne kanališe.

Takav pristup nije samo teorijska ideja u evropskoj praksi to se pokazalo kao jedini održiv model na duge staze.

Kada se dođe do faze otvorenog sukoba, ekološki lobi i administracija po pravilu pobeđuju jer imaju jači institucionalni i medijski narativ. Ono što opisuješ je prelazak sa pozicije „uljeza koji pravi buku i troši javni resurs“ na poziciju „korisnog partnera lokalne zajednice''

--------------------------------------------

 

Evo detaljnog pregleda elemenata i konkretnih modela kako se to u praksi rešava u Evropi kroz klubove, saveze i lokalne sekcije.

1. Operativna korist za lokalnu zajednicu (Utilitarni model)

Lokalna samouprava, šumarije i gorska služba često nemaju dovoljno ljudstva niti lake terenske mehanizacije. Moto-zajednica ovde nudi ono što niko drugi nema: brzu prohodnost na nepristupačnom terenu, poznavanje svakog metra šume i vozila sposobna za ekstremne uslove.

Konkretni evropski primeri:

* Motociklisti kao protivpožarne patrole (Španija i Portugal):
U regijama poput Katalonije ili centralnog Portugala, lokalni enduro klubovi imaju zvanične sporazume sa šumarskim službama i civilnom zaštitom (Proteção Civil*). Tokom letnjih meseci sa visokim rizikom od požara, vozači funkcionišu kao isturene izviđačke patrole. Zbog brzine kretanja kroz šumu mogu da uoče dim ili prijave početni požar satima pre nego što ga uoči stacionarna osmatračnica ili satelit. Zauzvrat, članovi tih klubova imaju legitimacije i dozvoljene rute za vožnju.
* Zimske intervencije i logistika spasavanja:
U ruralnim planinskim predelima (Italijanski Apenini, ruralna Francuska), 4x4 i moto klubovi su registrovani kao logistička podrška civilnoj zaštiti (Protezione Civile*). Kada zaveje sneg ili se desi odron, oni dostavljaju lekove i hranu staračkim domaćinstvima u odsečenim selima do kojih putarska mehanizacija ne može da stigne danima.
* Potraga za nestalim licima:
* Integracija sa spasilačkim službama (poput Gorske službe spasavanja). Terenski motocikl može za 45 minuta da pretraži grebene i staze za koje pešačkim timovima treba ceo dan.

---

2. Održavanje infrastrukture (Komunalna vrednost)

Jedan od glavnih argumenata protivnika motocikala je da oni „uništavaju puteve“. Odgovor klubova u razvijenim sredinama je organizovana briga o toj istoj infrastrukturi:

Raščišćavanje puteva posle nepogoda (Trail Maintenance*):
U Francuskoj i Britaniji (TRF - Trail Riders Fellowship*), klubovi organizuju tzv. „Work Days“. Nakon jesenjih oluja i zimskih snegova, članovi sa motornim testerama, pijucima i lakim alatom izlaze na teren da raskrče pala stabla, pročiste odvodne kanale za atmosfersku vodu i uklone odrone.
* Zašto je ovo ključno? Kada voda zbog začepljenog kanala krene da teče sredinom makadama, put nestaje za jednu sezonu. Kada klub čisti odvodne jarkove, on direktno štedi novac opštinskom budžetu.
* Ekološke akcije i pošumljavanje:
* Redovne akcije čišćenja divljih deponija. Of-roud vozila sa prikolicama izvlače otpad iz jaruga gde običan komunalni kamion ne može ni da priđe.
* Učešće u sadnji šumskog pojasa u saradnji sa lokalnom šumarijom (npr. kompenzacija emisije CO2 kroz sadnju određenog broja sadnica godišnje po registrovanom članu kluba).

---

3. Ekonomski interes lokalne zajednice

Seoske sredine u planinskim predelima se prazne, kafane i pansioni se zatvaraju. Moto-turista troši značajno više od prosečnog kampera ili planinara koji nose sve sa sobom u rancu:

* Opipljiv novac na terenu: Enduro i advenčr vozač plaća gorivo na seoskoj pumpi, jede u lokalnoj kafani, noći u privatnom smeštaju i plaća lokalne mehaničare ili prodavnice.
* Protokol o lokalnoj potrošnji: Klubovi koji žele dugoročno dobar status imaju interni kodeks: nikada se hrana ne nosi od kuće u konzervama; doručak, ručak i večera se kupuju isključivo od domaćina na ruti. Kada predsednik mesne zajednice ili vlasnik etno-sela shvati da mu vikendom od vozača dolazi direktan prihod van glavne turističke sezone (proleće/kasna jesen kada nema standardnih turista), on postaje najveći branilac te zajednice pred opštinom.

---

4. Institucionalni okvir (Kako to pravno formalizovati)

Da bi ovo imalo težinu, ne sme ostati na nivou „mi smo dobri momci iz kraja“, već mora dobiti papir:

1. Protokol o saradnji / Memorandum o razumevanju (MoU):
* Klub sklapa zvaničan sporazum sa Opštinom, Sektorom za vanredne situacije ili lokalnom turističkom organizacijom.
* U tom sporazumu klub se definiše kao subjekt od značaja za zaštitu i spasavanje ili partner za promociju ruralnog turizma.
2. Identifikacija i kodeks ponašanja:
* Svaki član koji vozi u tom statusu mora imati jasna pravila: fabrički izduvni sistem (kontrola buke je faktor broj jedan za negativne reakcije), registraciju, strogo poštovanje ograničenja brzine pored kuća i ispaša, zaustavljanje motora kada se naiđe na pešake ili konje.
3. Zoniranje i mapiranje (Selektivni pristup):
* Umesto „sve je dozvoljeno“ ili „sve je zabranjeno“, sa opštinom i zaštitarima prirode se pravi dogovor:
Zelena zona:* Svi glavni makadami otvoreni bez ograničenja.
Žuta zona:* Sekundarni šumski putevi otvoreni samo za članove sa dozvolom/događaje, sa određenim vremenskim prozorima (npr. zabranjeno tokom sezone gnežđenja ili seče šume).
Crvena zona:* Strogi rezervati prirode gde se prihvata potpuna zabrana i gde klub sam apeluje na članove da tu ne ulaze.

---

Zaključak za duge staze

Ako vozači samo koriste teren, a ništa ne ostavljaju za sobom osim tragova guma i zvuka auspuha, ishod je uvek isti — zatvaranje pre ili kasnije.

Onog trenutka kada klub postane resurs na koji predsednik opštine, komandir vatrogasne stanice ili šef šumarije računaju kada zagrmi, percepcija se menja iz korena. Tada zabrane ne dolaze „po automatizmu“, već opština sama ima interes da pronađe legalan model da ta grupa ljudi ostane na terenu.
 

 

 

[doktor 5304 Napisano Octobar 21]

Ovakvi i slični primeri, iako deluju odlično, kod nas, pa i na čitavom Balkanu, neće biti skoro primenjeni. Mora proći mnogo vremena dok lokalne zajednice dodju do nivoa ovakvog razmišljanja.

[baltrekk 1555 Napisano Octobar 21]

24 minutes ago, doktor said:

Ovakvi i slični primeri, iako deluju odlično, kod nas, pa i na čitavom Balkanu, neće biti skoro primenjeni. Mora proći mnogo vremena dok lokalne zajednice dodju do nivoa ovakvog razmišljanja.

Taj deo nije sporan ali baš tu ja gotovo da ne vidim da mi kao pojedinci možemo da uradimo nešto spektakularno.

 

Nije da ne možemo da probamo već je potreban organizovan pravni mehanizam (čitaj moto-klub, moto savez, SORE...itd) koji prvo pravno / administrativno mogu da zauzmu status i da imaju tu administrativnu polugu kao i jak medijski narativ koji mogu da stvore i koji može biti mnogo jači od bilo kog pojedinca.

 

U svakom slučaju eto diskutujemo i ako ništa drugo od kompletne ove prepislke mislim da ćemo i mi, a i oni koji čitaju sve ovo, biti možda malo oprezniji/ odgovorniji kada sledeći put u vožnji prolazimo kroz neko naseljeno mesto i da tu odgovornost prenesemo i na one koji ulaze u svet ADV vožnji.  

[DjordjeMijailovic 2957 Napisano Utorak u 20:13]

Pomalo zapaljiva tema. Svideo mi se sore svaki put kad sam bio. Ali, realno, nas 50 od jednom na motorima ili  kojekakvi kvadovi koji su se namnozili poslednjih godina kao i veliki motori sa glasnim izduvima i snagom za oranje puteva, ne mozemo da ne ometamo mir ljudi koji zive u tim, nekada mirnim, krajevima. Jedno je imati odnos sa zajednicom, drugo je ako nerviramo pojedinca, obicnog coveka koji tu zivi. 

 

Kod nas u selu su se namnozili lovci. Uvezali se sa lokalnom zajednicom (citaj mesnom zajednicom, opstinom, udruzenjima) i ne mozes im nista. Love 150m oko kuce. Fazan mi pao mrtav ispred kapije. Puca se ka kucama. Policiju ne zanima. Nisu svi takvi, ali eto, uz brojnost dolaze i sve ucestaliji problemi. Dok ih je bilo 5, nije bilo problema. Onda je svako, raznolikih etickih standarda, uleteo u lov. Mozda smo u ocima obicnog lokalca bas kao ti lovci koji su se osilili. 

 

Kad si solo ili u manjoj grupi skoro da te i ne primete ili mahnu rukom ili pozovu na rakiju. Kad zagrmi nas 50 nestaje taj socijalni momenat sa lokalcima.

 

Videcemo kuda to sve vodi, ali zasigurno sve vise bodemo oci i usi ljudima, posebno od kad su se omasovili kvadovi. A obican covek ne pravi razliku izmedju nas i njih.

[živke 10544 Napisano Utorak u 20:52]

Kao da sam ja pisao. Samo bih dodao da jedan prosečan kvad pravi više štete nego 10 motora. 

[živke 10544 Napisano Sreda u 09:06]

Inače u početku sam bio kivan na njih, kvadiste, video puno loših stvari. Kako oru livade, izletišta , čak i pšenicu na proleće jer im je lako da tu prave osmice ... 
Ali dobio sam jednu ideju za vreme gašenja požara na Suvoj planini, kad su par kvadova i enduraši odradili lavovski posao u naporima da se požar uspori i kontroliše. Ako bude bilo vremena potrudiću se da uradim nešto povodom toga naredne godine, mislim da je bitno.
Edukacija je ključ.