Изокола, наоколо и преко Карпата – двапут!

Влајко · pre 15 sati

А двапут је двапут...

ЛМ, дошло време за наше кратко годишње путовање. Као и до сада, ово се планира одмах након завршетка претходног путовања и чека се годину дана на реализацију. Разлог чекања је увек исти, финансијски. Време се уклапа са осталим обавезама, деца на распусту код бабе и деде а ми најзад користимо 5 дана само за нас.

Ове године ће то бити Румунија али не само ТФ и ТА мада су они незаобилазни. Ја сам већ био, она није, ред је да се оде још једанпут, можда и последњи пут. Има толико места на која треба отићи да је глупо (бар нама) понављати једно те исто. Тако рецимо и за море, никад не идемо у исто место два пута. Зашто би?

И опет, као и прошле године, гледам у временску прогнозу и нервирам се. И то траје данима, недељама. И опет, пар дана пред полазак одустајем од гледања иако сам се већ напатио. Паковање нам је већ уходано с тим што овај пут носимо и кишна одела. Планина је то... :popovanje:

Дан 1.

Понедељак, буђење у 6, доручак, кафица и около 7 ајд полако. Јаворка напакована још синоћ, не буни се што је третирам као кобилу. Искрено, под овим теретом свака кобила би провриштала. Јесте она направљена за таква путовања али опет сва три кофера пуна до врха, танк торба такође, ја са својих 140 килограмчића и госпођа са више него дупло мање килограмчина па ви сабирајте. Много више него што је пријатно. Ипак, лети, не смета јој, иде исто као и кад сам сам и го. Добро, не баш го, схватате поенту...

image.jpeg.a1139f11c2ce2cc120f66e04e6b11990.jpeg

Време је очекивано тмурно али није најцрње које сам видео. Надамо се да ћемо имати среће па да нећемо да киснемо баш цео дан. Суве јесте али питање је тренутнка. Идемо Смедерево, Ковин и ка Белој Цркви. По савету колега са форума, стајемо пред границу да заменимо паре у оној продавници. Кафана још не ради. Киша још не пада. Једини смо на граници. Пандур пита где идемо, што идемо и каже све у реду идите сада до колеге цариника. Долази нека цица у униформи и каже померите се одмах ту код оног колеге. Тај колега прича са неки ликовима нагнут на њихов прозор од аута. И прича. И игнорише нас. Чекамо, не смем да се буним. Покушавам да му дам знак очима и питам га докле ћу да стојим као будала овде. Не иде. Погледа нас и окрене главу и настави причу и смех. После неког времена излази опет она цица и прича му нешто. А шта ви чекате, пита? Па тебе, рече госпођица да се теби јавимо. Аха, добро, ништа не треба, ајде идите. Ја будала, шта ћу, окренем се и одем. Јебе луд збуњеног. :lud:

Стајемо на првој пумпи да сипамо квалитетни али јефтини румунски бенѕин. Дај сендвич кад смо већ ту и дај оно кишно одело јербо је малко мрачније него кад смо пошли, мада и даље суво. Крећемо даље обучени, сад може да пада, мирни смо. Срећа да је хладњикаво па није проблем возити у оделу, не кувамо се него нам таман фино, пријатно чак.

image.jpeg.576b29c64823c5bcec750a35f0a56cb0.jpeg

Идемо до Оравице, заламамо десно ка националном парку и кроз исти на север ка Решици. Време за још једну паузу, кафицу, сендвичић, крата поглед на отворени музеј локомотова. Довде је цео тај пут сасвим пристојан.

image.jpeg.2193f1538423566c7871652b987b3fed.jpeg

Одавде креће много леп, нов асфалт ка Карансебешу. Ми нисмо стали али ако идете овуда станите овде, црквица поред пута, много лепо изгледа, уређено, фино и чисто, лепо место за предах. Ту опет паузирамо на пумпи, кафица, локални слаткиш.

Возимо право ка замку Хуњади. Ту се задржавамо мало дуже, сувенирчићи и све што иде. Време и даље тмурно али суво.

image.jpeg.1b695bf27a3407454ed5f90ee72f980e.jpeg

Од замка идемо на север ка националном парку Апушени и месту Бучум. Пут је и даље поприлично добар. Ту нам је прво одредиште и смештај за препоруку.

Завучено, мир, тишина, чисто... Апартман у приземљу, мотор поред прозора. Доручак је укључен у цену од 43е а газдарица је испала царица и спремила нам вечеру, која иначе није у понуди али видех у коментарима да је могуће организовати то. За вечеру смо доплатили можда неких 7е више, за обоје. Уживамо у клопи, домаћем пиву и на заслужен одмор.