Dva Transalpa do Transalpine

[sst 353 Napisano Jun 21 (promenjeno)]

Kratak izlet sa @SrdjanRadivojev, dva dana sa dva Transalpa ka Transalpini. Brz i jednostavan dogovor – 'oćeš, oću – sreda i četvrtak, 1.100 km preko Transalpine do Sebeșa, noćenje i put nazad preko Petroșani, offroad-om do Băile Herculane i Bele Crkve (Track). Fokus je na vožnji sa kratkim pauzama po mogućnosti u prirodi – put je dug a predeli prelepi, stajali bismo inače svakih petnaest minuta da zadovoljimo fotografa u meni.

 

Prognoza obećava, sastajemo se u 8:00 kod Male Krsne – Srđan iz Pančeva, ja iz Kragujevca – i put pod noge. Stižemo do Dunava; ostavili smo autoput i jednoličan pravac magistrala iza nas i sada krivudamo pored reke ka jutarnjom suncu. Čekamo celih 20 minuta u Donjem Milanovcu na pumpi, ali nam kratak doručak vraća poverenje da će sve biti ok.

 

Na granici čekamo celih minut i po i već smo u Rumuniji. Do početka Transalpine nas ponovo čeka dosta magistrale i jednoličnih puteva kroz naselja. I to brzo prođe i to je to, počinje uspon  

 

Srki je već posetio ovaj deo, dok sam ja položio tek prošle godine pa je ovo tek drugo putovanje motorom u inostranstvo. Pritom nikada nisam bio u Rumuniji. Ali ovde nismo za sightseeing – put je cilj. 

 

 

Penjemo se polako uz Transalpinu bez ikakve gužve. Najavljena kiša se pretvorila u sitnu maglu koja brzo nestaje i ispred nas se otvara suv i krivudav put Dok kolega vozi Karoo Street ja vozim Trailmax Raid. Imao sam mogućnost da sa ovim gumama ogrebem krivine po Bosni i Crnoj Gori i sa zadovoljstvom ovde pratim Srkija kako bira lepe linije. Pratim ga do prodavaca na vr' brda kod kojih se snabdevamo kačkavaljem, sirom i nekom domaćom salamom punog ukusa. Uspevamo da objasnimo da nam treba još hleb i eto – odnekle nam donose zadnji sastojak za sendvič. 

 

Koji kilometar dalje stajemo na jednoj od serpentina, pozdravljamo nekog džukca za kog nismo sigurni da li hoće da se mazi ili da jednog od nas odvuče. Vadimo doručak i uživamo u pogledu i svežem vazduhu. Kezimo se kao klinci koji su pobegli iz škole. Nahranili smo malo i psa i teramo dalje, valja se još krivina navozati.

 

 

 

Uspevamo da usput stanemo i slikamo mašine, pošto smo oboje onako – nefotogenični. Transalp se i ovde pokazao dobro; udoban za duge puteve, agresivan za praćenje lokalnih vozača a pri tom siguran i stabilan za offroad sledećeg dana. Baš zbog toga smo ga oboje izabrali.

 

 

 

Odatle dolazimo, levo idemo.

 

Dok se vozimo pretiče nas kolega Rumun na GS-u. Ništa, pratimo ga jednoglasnom odlukom Dobrih desetak minuta idemo za njim u stopu, ostajemo fino u našoj traci. Put odličan, suv, gume stabilne – grizemo asfalt i uživamo.

 

Stiže nas polako umor, pogotovo Srki nije spavao mnogo noć pre puta. Taman kad nas popušta želja da jurcamo otvara se ravan put, šuma i rečica. Stajemo i prostiremo jakne na travi pored reke. Dok Srki odmara ja slikam mašine i nestvarno lepu prirodu koja se otvorila tik ispred nas. Škljocam malo jače fotoaparatom, da poteram medvede kojih ovde verovatno ima. Delovalo je, nije nam nijedan prišao.

 

 

Za razliku od sivog ili nedajbože crnog Transalpa, takozvani beli Transalp se ipak češće sreće u divljini.

 

Ova kamuflirana tirkizna fleka odmara pored reke.

 

Dalji put je opušten, lep i krivudav asfalt vodi kroz šume. Uživamo umerenom vožnjom. Stajemo pedesetak km pre Sebeșa da rezervišemo smeštaj, popijemo kafu i rešimo ostatke salame i sireva. 

 

Put nastavlja dalje, ali sa duplim espresom nije mi više do umerene vožnje. Vozimo malo brže, counter steering i lepljive gume ulivaju poverenje. Osećam da dva, tri puta grebem fusrastere – posle zadnjeg puta pretiče me kolega i usporava malo. Nemamo komunikaciju pa mislim da je možda umoran, nastavljamo do smeštaja opušteno. "Znaš zašto sam te pretekao? Počele su fusrastne da varniče, mislio sam ode ti  " – Ja se kao izvinjavam a osmeh do ušiju. 

 

Nisam prijatelj nepotrebnog rizika, ali volim da pipam granice. Grebanje je za mene neka kontrolisana granica – umanjio sam vremenom strah od naginjanja motora i stekao poverenje u gume i u motor. Zato mi se i Transalp sviđa – i kao početnik u nijednom momentu u zadnjih godinu dana nisam imao osećaj da je mašina ili guma kriva. Uvek znam gde sam zeznuo.

 

Stižemo do smeštaja, lepo sređeno sa parkingom i nekoliko bajkera. Pozdravlja nas ne toliko veliki prepariran medveg za kog sam kratko pomislio da i nije nešto velik i da bih mogao nekom Jiujitsu forom da ga polomim  Kalkulisan rizik my ass, razum kaže "Ne seri debeli, idi po pivo, i čips".

 

Krdo motora ili stado enduraša?

 

Odmaramo malo uz hladna pića i upoznajemo se malo bolje. Ja sam offroad mahom vozio sām u početku – posle upita na forumu javio se Srki i "istestirao" me malo po Rudniku, Rtnju i Tari. Ovo nam je prva tura i ispostavilo se da imamo sličan ritam. Bez večere (čips i kikiriki nisu večera) ležemo da spavamo a tako mi se jela pizza

 

Sutra će nov dan, biće valjda dobrog doručka?! Aha, hoće pišek. 

 

Promenio Jun 21 član sst

[SrdjanRadivojev 638 Napisano Jun 22]

Sale sve lepo srocio, jedan lep brzinski krugic. Rumunija je raj za voznju, ima svega pa ko sta voli.

 

Jutarnja kafa

 

 

 

Kanjon Boljetinske reke

 

 

 

 

 

Djerdap

 

 

 

 

Krece visina

 

 

 

 

 

 

 

 

Priroda izuva

 

 

 

 

Detalj u smestaju na koji ja padam

 

 

 

 

Jutarnja kafa i kuci preko 67c 7a 66a i 57b

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pesma

[aca-pn 6642 Napisano Jun 22]

Slike su extra, a Rumunija pravi dragulj, super što nam je tako blizu. Nego ako sam dobro razumeo @sst položio si prošle godine, a već grebeš fuzastere ? Svaka čast !

[sst 353 Napisano Jun 22]

Pre 1 sat, aca-pn je napisao:

a već grebeš fuzastere

Kada sam položio naginjao sam u krivinama mislim samo glavu, kao verovatno i svi početnici. Strah od proklizavanja, nepoverenje u gume itd.

 

Negde u avgustu ili septembru sam sa kolegom bio na ABM treningu. Jedna od najbitnijih stavki je bio countersteering - mali krug i spuštaj motor. Tek tu kada je prvi put grebnulo primetio sam koliko tolerancije ima guma. Na Transalpu rasteri nisu fiksni već na zglobu. Od tada sam vozio dosta tih krivudavih puteva, po Goču, Kopaoniku itd. Od asfalta najviše i volim te uske krivine.

 

Po vlažnom putu ili kada vidim one crne tragove vraćam se u "nagni glavu, dosta je". Tu još nemam poverenje ni u gume ni u sebe. 

[Darko Mihajlovic 7348 Napisano Jun 22]

Pre 1 sat, sst je napisao:

 

 

Po vlažnom putu ili kada vidim one crne tragove vraćam se u "nagni glavu, dosta je". Tu još nemam poverenje ni u gume ni u sebe. 

nikad nemoj da im verujes...

[Mijatovicc 134 Napisano Jun 23]

Odličan putopis, ja sam bas u planu imao da skoknem do tamo kroz mesec dana ima li nešto posebno gde bi trebao voditi račuina? Sve što sam do sad pročitao vezano za Rumuniju su jako pozitivna iskustva.

[sst 353 Napisano Jun 23 (promenjeno)]

Nov dan, stari put. Ustajemo ranije kako bismo pošli oko 8:00. Srki ustaje rano i prati enduraše iz Poljske koji su izgurali mašine i pošli u neko bezbožno vreme kao mlade pobegulje. Malo pre nas ekipa iz Španije sa teškim motorima nastavlja put po Evropi pravac Beograd. Srešćemo ih usput mislim dva puta. 

 

 

Opraštamo se od medveda i polazimo iz Sebeșa nazad preko Transalpine. Cilj je da kod Obârşia Lotrului skrenemo za Petroșani i onda dalje na 66A do Băile Herculane, onda Bela Crkva i Kovin.

 

 

Napuštamo naselja i gužvu radnog dana i počinjemo da uživamo u suncu dok se polako penjemo na oko 1700m (GPS Track). Svež vazduh, sunce i osmeh na licu – buđenje za preporuku. Usput pretičemo Špance koji prate isti put, ali zaobilaze offroad deo i asfaltom idu do Băile Herculane. Rešavamo drugu kafu dana u Obârşia Lotrului i nastavljamo putem 7A ka Petroșani. Put nije toliko dobar kao 67C, delimično je i uži ali nije opterećen. Krivudamo po šumi i otvorenim proplancima, pratimo malu rečicu koja se vijuga tik uz put. Stajemo kod nekog malog vodopada koji se samo stvorio iza krivine.

 

 

Ulazimo u Petroșani, sipamo gorivo i polako počinjemo da tražimo neku pekaru. Prolazimo Petroșani i dva, tri sela i već vidimo da ćemo offroad deo voziti za kritično praznim stomacima. Prva picerija usput je izabrana na mapi. Crash-ujemo neki dečiji rođendan i provodimo dobrih dva, tri sata u poručivanju i čekanju klope. Već uveliko kriziramo i bodemo očima konobara i konobaricu koji nas vešto izbegavaju. Ja varim na prazno, da čuju. Vidimo da nema od toga ničega, naći će se valjda pekara neka u prokletom Uricani. Namrgođeni izlazimo da im pokažemo da smo razočarani. Upadamo najzad u neku pekaru kao iz vremena Sovjeta – ima samo hleba i nekih slatkiša. Prodavačica nam pokazuje neku burger radnju koja je u 12, 13h krcata tako da i to otpada; upadamo u neku prodavnicu. Duga priča, kratka reč – hranimo se nekim sumnjivim pica hlebom iz folije – nit je pica nit je hleb, Twixovima i Snickersima uz neku vitamin vodu pored neke kante na magistrali, pošto je i sunce već zažeglo i ovo je bila prva senka. Selfi kao dokaz i teramo.

 

Ovako smo ih gledali dok smo izlazili.

 

To je to što se tiče klope, pravac offroad deo 66A. Podešavamo pritisak guma i počinjemo ponovo da uživamo. Put je mešovit, deo je utaban makadam, sa dosta kamenitih pasaža. Ima nekoliko izazovnijih delova ali ništa kritično. Prolazimo nekoliko krivina sa pogledom na provalije i okolne stene.

 

Ne može slika da dočara ovaj pogled, ali mogu GPS koordinate pa se sami uverite – 45.22314867005169, 22.82563586310237

 

Pri kraju se prolazi kroz šume gde ima dosta blatnjavih delova i mehanizacijom prokopanih puteva. Srđan se malo muči sa 50/50 gumama, pogotovo sa prednjom. Ipak, prolazimo bez ikakvih problema. Pravimo kratku pauzu kod jezera gde se rešavamo Twix-ova i Snickersa. Šatro pica parče raspakujemo i ostavljamo ga za neku kucu ili drugog nesrećnika. Nadam se da nismo zagadili vodu u jezeru ...

 

 

Dalji put do Băile Herculane se sastoji od polomljenih betonskih ploča mešanih sa asfaltom i makadamom (GPS Track). Prolazimo i taj deo, stižemo do lepih krivina i dobrog asfalta gde ponovo pretičemo ekipu iz Španije. Na prilazu Băile Herculane se asfalt obnavlja, gradilišta, nedostatak signalizacije; klasika.

 

Završavamo u prvom restoranu gde poručujemo mešano meso. "Sale, lik sada tek pali roštilj!". Baš nam se nije htelo sa klopom, barem je bilo sveže. Klopamo dok gledamo sina vlasnice, buckastog klindžosa, kako se sa uživanjem dovogodišnjeg klinca igra sa nekom mrtvom ribicom Coca Cola je bila hladna.

 

Od sada nas čeka asfalt nazad do Kovina gde se rastajemo. Dobar put sa brzim krivinama menja se sa klasičnom monotonom magistralom i vodi nas preko Bele Crkve, gde na granici još petnaestak minuta čekamo smenu rumunskih carinika. Rešavamo i to i vožnjom u suton – bukvalno – ulazimo u Kovin. Dva dana prođu brzo i već počinje dogovaranje za otvaranje picerije i za rutu sa više offroad-a po prelepim delovima Rumunije. Verovatno nosimo svoju hranu, nije im verovati.

Promenio Jun 23 član sst

[Pevac 273 Napisano Jun 23]

Sve lepo slikano i sroceno. Lepa je Rumunija al ja nedam Srbiju i nema lepse za voznju

[SrdjanRadivojev 638 Napisano Jun 23]

Ma naravno, ja vise puta isto rekao....

Kad pomislis da si sve izvozao sednes na prohodniji motor pa jovo nanovo otkrivas.

 

Sto se tice nase ture tice bilo je svega, od brzih magistrala do gackanja u blatu, veci deo sam vozio do sad par puta ali DN66a prvi put i predobro je, bomba krug.

 

Sale vozi-ubija za nekog ko je godinu dana na motoru, malo da bira lepse putanje i da ostavi sebi marginu za korekciju ili nesto nepredvidjeno i bice to top, ovako kad sam ga gledao iza izgledalo je kao da ce svaku krivinu da stosuje i ispravi van svoje trake.

 

A ja namontirao skoro ulicne karoo street reko suvo je nema potrebe da habam krampone, nije bilo kise mesec dana, kad tamo u sumi solidno blatiste, al opet dobra prohodnost svuda ako ne gasiras ko ker.

[Džim Džarmuš 3456 Napisano Jun 23]

Mozda si trebao karoo 4 da staviš ako su u opšte i losije po asvaltu od street,za mokro na obe podloge i off su  bolje.

[SrdjanRadivojev 638 Napisano Jun 23]

Stavio sta sam imao u garazi  

Na tim karoo street je dosao motor fabricki. Njih vozim leti i kad su pretezno asfalt ture.