Albanija 2024, maj - ti planiraš, On se smeje

[ninalara 429 Napisano Maj 12 (promenjeno)]

Nas dvojica. Par meseci planiranja, hiljadu i jedan sastanak, nabavka motora, opreme, šta obići, gde spavati...

 

Praznični datumi nikad lepši, Prvi maj i Uskrs. Idealno. 

 

Polazak: ja ponedeljak 29/04, kolega utorak 30/04. Nađemo se u Pazaru.

 

Čeka nas SH20, Skadar, Kruje, Tirana, Berat, Gjirokaster, Blue Eye, Ksamil, Drač...., putovanje uz Jadran, pa kući preko BiH. 7 dana.  

 

Dan 1 -- Novi Sad - Novi Pazar

Dan 2 -- Pazar - Skadar

Dan 3 -- Skadar - Berat

Dan 4 -- Berat Ksamil

Dan 5 -- Ksamil - LJeš

Dan 6 -- LJeš -- negde u BiH, najverovatnije Jablanica

Dan 7 -- BiH- Novi Sad 

 

Približava se datum polaska i kreće razvoj situacije u drugom smeru. 10-ak dana pred polazak kolega prijavljuje zdravstveni problem. Ništa sudbinski, ali dovoljno da ne može da se voza 2000 km. Nadamo se poboljšanju situacije. A, onda kreće i vrteška sa prognozom. Vreme za prva dana odlčno, a posle toga... pa, ne baš najbolje vesti. 

 

Dan pred polazak stiže mi poruka: "Definitivno sam odlučio - ne idem." Šta da radim, idem sam. 

Promenio Maj 12 član ninalara

[ninalara 429 Napisano Maj 12 (promenjeno)]

Dan 1 -- 29. april, ponedeljak 

 

Imao sam dan više od kolege pa sam unapred dogovorio neke aktivnosti, još dok smo se nadali da ćemo ići zajedno. Morao sam se držati tog dela plana. 

 

Novi Sad - Sremčica - Prislonica - Majdan. 237 km, oko 4h vožnje. Spavam kod ćaleta u Majdanu. 

 

Vreme je odlično, sve osim vetra. Duva, ali baš. Nije prijatno, ma samo da ne bude kiše. Brinem se. Prognoze se ne menjaju. Od srede (prvi dan u Albaniji) pogoršanje, a u četvrtak i petak baš kiša.

 

Uključujem se na autoput kod Pazove da probam kako sve funkcioniše. Prvi put vozim sa bočnim koferima, a ni motor mi nije poznat. Družimo se tek mesec dana. Rezultat testiranja - ništa ne valja. Najavljujem se drugaru u BG i odlazim na podešavanje amortizera. 20-ak min. i sasvim drugi motor. Nastavljam. 

 

Oko Sremčice gužva, ali to sam i očekivao. Sve opušteno, ne žurim. 

 

Obavezice u Sremčici završene, idemo na Ibarsku. 

 

 

Policijska akcija u toku. Kažu da su im svi radari napolju. Tri radara su bila na deonici. Dva su merila suprotni smer, a za ovaj iz mog smera su me upozorili dobri ljudi starim-dobrim ablendovanjem. Nije kao nekad kad su baš svi obaveštavali, ali ima i dalje vozača koji žele da pomognu. Prošao bez problema. 

 

 

Put je neopterećen, uživanje vozati. 

 

 

Stižem u Prislonicu, uživam u domaćim sokovima, čorbici, prelepom seoskom imanju i gostoprimstvu dragog prijatelja. 

 

Vreme je da krenem. Majdan. Mir i tišina. Priroda, šumica i potok. Tako je kod mog ćaleta.

 

 

Promenio Maj 13 član ninalara

[ninalara 429 Napisano Maj 12 (promenjeno)]

Dan 2 -- 30. april, utorak

 

Majdan (Gornji Milanovac) - Novi Pazar, 160 km, oko 3 sata vožnje. 

 

Odmah posle Milanovca par predivnih krivina, a onda deonica Kraljevo - Raška. Može li bolje. Vreme divno, doručak planiram u Kraljevu. 

 

 

Poseta Kraljevu završena više nego dobro. Sledi najbolji deo dana. Pre početka deonice stajem da se namestim. Ispred mene lepa, dugačka, leva krivina. Vidim je celu. Čujem grmljavinu iza sebe, bacam pogled - XR 1000. Pegla kolega krivinu, legao koliko može, a neravnine ga bacaju u lagano proklizavanje zadnjeg, ništa što nije očekivao. Sve je pod kontrolom. Tablice Kraljevo. Zna put. 

 

Vozim svoj tempo, gužve taman koliko treba. Idealno. Samo vetar...

 

 

Upozorenje stiže, uskoro i patrola. Nema problema. 

 

 

Neka kolonica, nema uslova za obilaženje, moram usporiti. U nekom trenutku, u retrovizoru se pojavljuju dva XR-a - jedan onaj, ranije spomenut. 

 

 

Ok, vozaju momci, ali idem iza, pratim, tako je lakše, šta je problem. Krećem za njima. 

 

 

Ovako je izgledalo posle prve krivine, posle druge ih više nisam video. Sve do pumpe. 

 

 

Svaka čast momci. Nek' vas vile nose. Svako dobro. 

 

U Pazaru sve završeno ranije nego što je planirano. Pojeo sam odlične palačinke u "Obni okreni", na šetalištu. Smeštaj nisam rezervisao, opcija je bila Pazar, ili neka lokacija 20-ak km. dalje ka Crnoj Gori. 5 je sati. Napuštam Pazar. 

 

 

Stižem do potencijalnog prenoćišta. Hotel Emro-S - 15€. Sedam je sati. Voza mi se. Idem dalje.

 

 

Put od NP ka CG je odličan. Nov, priroda, krivine - sve. Policije nema. 

 

 

 

 

Ima malo radova. Ništa značajno 

 

 

Pada mrak. 

 

 

Prelazim granicu prilično brzo. Deonica od granice do Rožaja prelepa. Potencijal, ali baš puno radova. Sledeće godine u ovo vreme...

 

Stižem u Rožaje oko 21h. Booking, Jela Natural Resort deluje fino - 25€ noćenje. Objekti od kamena i drveta. Dva motora, GS i Tracer, već parkirani u natkrivenom delu. Kamere na sve strane. Odlično. Na recepciji ljubazna devojčica. Dobijam grejalicu, neku spravicu za internet..., za sve šta sam zamolio odgovor je bio - može. Odlazim po kofere, put vodi kroz terasu na kojoj su stolovi. Maše neko. "Dođi kad se smestiš!". Dva para iz Slovenije, stigli iz pravca Durmitora, idu ka Makedoniji, piju vino. Druženje sa kolegama je obeležilo kraj dana. 

 

 

Promenio Maj 13 član ninalara

[ninalara 429 Napisano Maj 13 (promenjeno)]

Dan 3 -- 1. maj, sreda  ---- 1. deo ----

 

Rožaje - ???

 

Otvorio oči, prvo proveravam prognozu. Ima li dobrih vesti? Nema. Sreda je ok ceo dan, ali uveče kiša. Nešto  manje šanse za padavine na moru. Idem do Skadra pa ću videti. Uvek mogu nazad.

 

Kafica, sunce, priroda - dobar start. 

 

 

9h sati, krećem. Prva pauza će biti doručak na Plavskom jezeru.

 

 

Deonica Rožaje - Plav je prelepa. Uglavnom dobri uslovi za vožnju, ima pomalo izbrazdanog asfalta. Može dobar tempo uz oprez.

 

 

Policije ima dosta, sede u kolima. Bez zaustavljanje u CG.

 

 

tuneli...

 

 

istorija... 

 

 

 

i stižem na Plavsko jezero, restoran Aqua resort, a ispred ikona

 

 

 

 

Nema gužve, biram sto na terasi, pogled na jezero

 

 

omlet i kisela 5,50€ sa bakšom

 

 

Proveravam prognozu. Kao da ne znam šta ću da vidim. Neeeeću nazad. Ma spavam u Albaniji makar jednom, pa sutra mogu i kući. Ručak na jezeru, poseta tvrđavi Rozafa, pa ću videti. Da li Kruje, ili Drač. Kontinent ili more. Vreme je da krenem. 

 

Na crnogorskoj strani njih dvojica i ja. "Da skidam kacigu?", "Ma što ćeš je skidati". Dobar nam je ovaj naš Balkan. Albanac je bio zvaničan. Sve korektno, ali distanca. 

 

 

Rožaje - granični prelaz Grnčar, 9.00 - 11.20 sa jednom pauzom za doručak. 85 km i 1.20h vožnje

 

 

konačno čuveni SH20. jedva čekam... 

Promenio Maj 14 član ninalara

[ninalara 429 Napisano Maj 14 (promenjeno)]

Dan 3 -- 1. maj, sreda  ---- 2. deo ----

 

SH20, put koji povezuje Vermosh i Hani i Hotit. 58km, 1h 20m vožnje,

 

 

Ulazim u Albaniju relaksiran. Raspitao sam se. Kažu da Srbe vole, a Kosovare ne. Ne znam, verujem da je tako. Nisam opterećen.

 

Za početak skromno. Uzan put. SH20 počinje uskoro. 

 

 

 

Kanioni i Bashkimit - možda sam trebao stati... 

 

 

simbol ere Envera Hodže

 

 

još 50 metara, oštro skretanje u levo i počinje. svi elementi puta iz opisa koje smo proučavali, su tu. i motori i domaće životinje. 

 

 

tadammm

 

 

šta? to je to? zbog ovoga sam dolazio??? gledao sam fotke. ma, biće bolje kasnije. mora biti.  

 

uskoro nailazim na usputni vodopad. fotkam.

 

 

 

sedam polako, dvojica na skuterima me obilaze. nešto mi nije dan. ono kad ne možeš da uđeš u ritam. hladnjikavo, boja asfalta mi čudna, forma kao da nikad vozio nisam. idem za njima da me malo opuste.  

 

 

stižem ih na gas. prvi vozi oprezno,  u granicama svojih veština - poštovanje. drugi prati drugarov ritam, ali je negde na 30%. kasni u krivini ne bi li više obarao motor, pušta ga pre krivine da bi ga stizao kroz krivinu..., neće da ga obiđe. kosovske table, odlično, polu-domaći, taman da naučim kako se ovde voza. pratim ih... 

 

 

uspelo, opustili me, stekao poverenje u asfalt. nešto kasnije sviram da stanu, da im kažem da ih imam na snimku. obradovali se. jedan 24 godine, drugi 27. mlađi ne govori jezik kojim bi se mogli sporazumeti, stariji priča engleski. razmenjujemo fejsbuk kontakte i rastajemo se. ili ne...

 

 

neizostavni učesnik u albanskom saobraćaju

 

 

sad već kreće lepo, baš lepo

 

 

 

ne znam šta bih pre. lagano, hraniti oči

 

 

ili ovako

 

 

ili ipak ovako. kao dete u prodavnici slatkiša. 

 

 

 

 

 

baš su opušteni 

 

 

stižem do vidikovca

 

 

upravo sam ovo provozao

 

 

tu su i braća na skuterima. fotkao me je da ne znam. opet se rastajemo, ili...

 

 

Ubrzo kreće spuštanje. Ravno. Lepo je bilo.

 

 

Deonica je stvorena za vožnju. Asfalt konstantno dobar. Prolazi se pomalo i kroz mesta što ne kvari ukupan dojam. Životinja ima na putu, na to se mora paziti. Policije nema. A, priroda..., kao iz bajke. Nestvarno. Jedan od regionalnih moraš-provozati puteva. 

 

Fun fact -- našao sam na netu da je do relativno nedavno put bio meka za ljubitelje off road vožnje. Lep i opasan. Da se u vlažnim uslovima poslednjih 30 km vozalo i po 8 sati. EU je pomogla da se put asfaltira. 

 

Stižem u Hani i Hotit. Negde je oko 13.30. Sad je već toplo. Desno Crna Gora, levo Skadar. Idemo levo. 

 

Promenio Maj 15 član ninalara

[ninalara 429 Napisano Maj 15 (promenjeno)]

Dan 3 -- 1. maj, sreda  ---- 3. deo ----

 

Uključujem se na put SH1 koji vodi ka Skadru. 

 

 

Put kvalitetan, ravno, voze polako, pojavio se jedan kome se žuri, idem za njim. Opet vetar...

 

 

Nepunih desetak minuta kasnije skretanje za nacionalni park Teth. Mesto za ljubitelje kampovanja, šetnje u prirodi... Put vodi do i od NP. Nije moguće kombinovati putanju sa drugim mestima. Teth na YouTube. Idem ka Skadru.

 

 

I, koga mi to vidimo opet. Ubrzo, u Skadru, su otišli desno za Ulcinj. Putovali su iz Peći. Nisu znali da sam na kratko bio iza. Ni slutio nisam da će jedan od dvojice biti deo najveće hit priče iz ove avanture. Sve će se saznati za par dana... 

 

 

Skadar. Nemam bolji snimak na žalost. 

 

 

15h. Vreme je za ručak. Uputili me u restoran Panorama, na šetalištu, uz jezero. Vodi me google, dolazim do kraja puta, počinje šetalište, a restoran daleko. Da probam drugim putem... Pravim krug i dolazim na istu tačku. Stajem. Pritrčava devojčurak, radnica u poslastičarnici na početku zone šetališa, videla je da se vrtim. "Can I help you?" Vau. Objasni mi ultra ljubazno kako da priđem restoranu. Može li bolje za prvi kontakt.

 

Lokacija dobra, konobar simpa, stolnjak progoren, klopa ok, čorbica, obimna grčka salata, nešto peciva, teletina u nekim sosevima i kisela voda 14€. 

 

 

Vreme je za odluku. Gledam prognozu, bolje da ne gledam. Dan će biti dobar, uveče kiša. Obilazak tvrđave, ili da odmah krenem ka smeštaju. Kruje ili Drač... Ma idem na Rozafu. 

 

Uzani put vodi u brdo. Automobili parkirani sa obe strane, parkinga nema. Stižem do rampe. Neki skuter stoji iza rampe...

"Can I park behind the ramp?"

"Yes, you can."

Diže rampu, prolazim, skidam se, šta da radim sa jaknom i kacigom... Vraćam se da platim. 

Video je tablicu: "Ooo, Srbistan!"

"Yes, Novi Sad."

Plaćam kartu, malo ga častim... 

Can you help me with the gear please?"

"Of course BRATE, don't worry BRATE."

Plakanje. Super simpa je bio lik. 

 

 

lepa šetnjica

 

 

 

 

i spektakularan pogled na grad i okolinu

 

 

 

 

 

koliko je dana prošlo i opet me prođe jeza kad pogledam sliku i setim se čoveka koji se fotkao na samoj ivici ovog bedema, sa ćerkom ispred sebe. snimala ih mama. do "juče" smo slično radili na petrovaradinskoj tvrđavi, dok nisu postavili ograde. tad me nije bilo strah, sad me jeste. 

 

 

Bliži se pet. Vreme je da se kreće. Nebo vedro, toplo je, idem za Kruje. Držim se plana. 

 

Ima saobraćaja, ništa preterano

 

 

Delom je autoput

 

 

a, onda čep 

 

 

srećom, brzo se pojavilo odvajanje, levo za Kruje

 

 

lepa deonica kreće kad počne uspon

 

 

prvo sipanje. 

"Može li se platiti u eurima?"

"Može."

"Koji je kurs?"

"Fifty, fifty."

"Mmmmolim?"

"One lek one euro."

"Misliš 100 leka 1 euro?"

"No, fifty, fifty. One lek 1 euro." 

Nešto mi mnogo 2000 i kusur evra za rezervoar goriva. 

"Sipaj ti meni molim te za 20€."

Sve je naravno bilo ok. 100 leka je 1 euro. Ali, fifty fifty 

 

 

Kruje je grad pod UNESCO-vom zaštitom, stigao sam oko 18h

 

 

booking - cene smeštaja prilično visoke za albanske prilike. nema previše vremena, biram Smeštaj Merlika. lokacija dobra, nalazi se na tvrđavi, ali zato sve ostalo... lavabo je u spavaćoj (i jedinoj) sobi, kupatilo malo, pomalo se oseti amonijak... 35€ sa doručkom. ok... tuširanje i grad 

 

tvrđava

 

 

old bazar

 

 

ulica u novijem delu

 

 

trg

 

 

Kruje je prvi grad koji je Skenderbeg zauzeo kad je okrenuo leđa sultanu i započeo borbu protiv Osmanlija. Uspešno se branio više od 20 godina. Umro je u gradu Lješ. Bio je sin lokalnog vladara, a otac ga je sa 18 godina poslao sultanu kao dokaz lojalnosti. Muzej je bio zatvoren. 

 

 

Sedam da večeram u restoran Kalaja. Pica je bila 7€, za piće se ne sećam.

 

Poslednja deonica je bila Hani i Hotit - Kruje, 120km, 1h:56m vožnje, započeo oko 13.30, stigao oko 18h.

 

Jedan ručni radar i par patrola. Nismo imali susret. Vlasnik smeštaja je objasnio da su pooštrili saobraćajne propise, jer je Albanija zemlja sa najviše saobraćajnih nesreća u Evropi. Ali, da su baš tolerantni prema strancima.

 

Rekao još i da se ne pokušavam dogovarati u slučaju nekog prestupa, jer imaju kamere na sebi. Čuo sam kasnije i druge priče. Ne znam šta je tačno... 

 

Hani Hotit - Skadar bez gužve, odličan put, monotono, ravno. Uglavnom voze polako.

 

Skadar - skretanje za Kruje, sve vreme dobar put, deonica do autoputa opterećenija u poređenju sa deonicom do Skadra, ali ništa bitno. Taman da bude zanimljivija vožnja. Autoput se ne plaća. Uglavno voze 120 - 140. Posle autoputa gužva. Put i dalje dobar.

 

Odvajanje za Kruje - Kruje, put relativno loš do penjanja. Kratko traje, ništa strašno. Penjanje je lepo, a mesto vredi obići.

 

 

Nebo je i dalje vedro. Toplo je.  Provućiću se izgleda. Poručujem picu i kiselu. Konobar nije čestito ni otišao kad je počelo da grmi. Au! Daj mi molim te malu, točenu Korču umesto kisele, a ja se vraćam čim pokrijem motor. Pica je bila pristojna, pivo vrhunsko, a kiša je rominjala. 

 

 

budio sam se povremeno. celu noć je padala. nisam umeo da ocenim kojim intenzitetom. šta me čeka sutra...

Promenio Maj 16 član ninalara

[dtesic 372 Napisano Maj 16]

Hvala !

[ninalara 429 Napisano Maj 17 (promenjeno)]

Dan 4 -- 2. maj, četvrtak

 

Kruje (neki izgovaraju KrujA, ne znam šta je ispravno)

 

Budim se standardno negde oko 6. Ne pada. Telefon, prognoza, da se ne ponavljam... Proveravam situaciju napolju - mokro. Nebo oblačno, hladno je. Uz jutarnju rutinu razmišljam šta da radim. Na moru je nešto bolje, ali i tamo kiša, ka Beratu ni slučajno. Crna Gora, jadranska obala, BiH, svugde će da pada. Ne vredi ni tamo da se uputim. Tako kaže prognoza... Kišno odelo i kuća počinju da deluju kao vrlo realna opcija. Izlazim iz sobe da obiđem motor. Sad je već oko 8h. Nije više toliko hladno. Prilazim, cerada suva. Par barica samo, tamo gde se sakupljala voda. I dalje je oblačno. Nije tako loše kako je delovalo. 

 

Za progonozu koristim sajt ili aplikaciju Yr.

 

Pakovanje, doručak. Ne pada, ali je oblačno. Debele pantalone, prvi sloj, drugi sloj, debele rukavice... Krećem pa ću videti. Deluje mi da je Drač pravi izbor.  

 

 

Put je postao suv čim sam se spustio. Bukvalno skorz suv. Odmah je sve drugačije. Ma kakav Drač, idem za Tiranu, pa možda i do Berata. Svakako idem ka jugu, prilazim mestu Vlore. Vlore je sve vreme imalo najbolju prognozu. Subota i nedelja su i toplije i sa manje padavina, prema prognozi. Od početka je postojala ideja da se u četvrtak dokopam Vlore, odmorim petak dok je kiša, i u subotu i nedelju nastavim u već nekom pravcu.  

 

Na magistralnom delu puta gužva. Deonica od nešto manje od 40 km, preko sat vremena uz provlačenje i obilaženje. Nema veze, samo nek' ne pada. U nekom trenutku put se širi na dve trake. Prošlo je pola jedanaest, postaje toplo. Stajem da se presvučem. Meš jakna, letnje rukavice, tako toplo, ali i dalje oblačno. 

 

 

Tirana je bila greška. Za kvalitetan obilazak je potrebno vreme. Uzalud potrošenih sat vremena.

 

Prva impresija su parkirani automobili u srednjoj (ili desnoj) traci. Skroz desna deluje kao rezervisana za taxi vozila. 

 

 

Prema planu trebalo je da idemo na Dajti Expres.

 

Par linkova, koga interesuje.

Dajti Expres Trip Advisor

Dajti Expres - neki blog

Dajti Expes - YouTube

 

Za žičaru nisam bio raspoložen. Želim da idem ka Beratu koji mi je uz Gjirokastor najinteresantije mesto na ruti. Prošetao sam se po glavnom trgu, obišao krug i prošao pored zgrada različitih ministarstava. Lepe zgradice. Ne vuče me ništa da ostanem duže. Već je 12h. To je to. Idem dalje. Oblaci se pomalo razišli, baš je toplo. Kad se setim da sam pre samo par sati pomišljao da krenem ka kući. 

 

 

Na putu ka jugo-istočnom izlazu iz Tirane nailazim na pravoslavnu crkvu. 

 

 

Planirali smo da rutu Tirana - Elbasan provozamo putem SH3 koji bi trebalo da ide delom kroz brda. Ipak biram auto-put. 

 

 

oblaka je sve manje

 

 

gotovo da ih više ni nema

 

 

Tirana-Elbasan 40 km. Brzo se stigne. Odličan auto-put.

 

 

A, od Elbasana kreće ludilo. Nešto kao naša Ibarska. Kvalitet puta konstantno dobar. 

 

 

Krajputaši, stajem da kupim voće. 

 

"Mogu li da kupim samo jednu bananu?"

"Može."

"Mogu da platim u eurima?"

"Može."

Biram jednu dobru. Nisam odmah video, sa donje strane malko udarena, ništa značajno. Uzima mi je iz ruke, odvaja bolju i daje mi. 

"Koliko košta?"

"5 leka."

"Kako misliš 5 leka?" (naših 6 dinara) "Jesi li siguran?"

"5 leka.", ne odustaje. Nisam mu naravno platio 5 leka.

I dalje mislim da se on tu nešto prešao. 

 

Za saobraćajce, tretman, dogovaranje... u delu vezano za lokalce su rekli isto što i sagovornik iz Kruje. Da su ih baš pritisli zbog velikog broja saobraćajki, ali da strance puštaju.

 

Kaže: "Mora tako sa nama. Ne znaju ljudi da voze. Vi ste gore u Srbiji normalni." Ovo je bio citat. 

 

U delu oko dogovaranja je rekao da se može računati na određeni vid saradnje. Nisam imao lično iskustvo, prenosim šta sam čuo. 

 

 

Ubrzo nailazim na mesto Belsh. Nije nam bilo u planu. Izgleda interesantno, preporučili ga i prodavci voća od malo pre. Kratko zaustavljanje, fotka i nastavljam. 

 

 

dalje ka Beratu

 

 

Deonica predivna, a oblaci sve tamniji. Blizu je more. Ako treba, imam opciju.

 

 

Ipak stižem u Berat. Nešto pre 14h. Grad je ispunio sva očekivanja. 

 

 

I Berat je pod zaštitom UNESCU-a. Zovu ga grad 1000 prozora. Propustio sam da snimim taj prizor, pa evo jedne fotke sa neta.

 

 

koga interesuje:

Berat YouTube 1

Berat YouTube 2

 

Mesto je predivno. U brdu se nalazi tvrđava u kojoj se odvija život jednako kao u gradu. Ljudi tamo žive, ima restorana, kafića, hotela... Idem na tvrđavu. 

 

 

šetnjica

 

 

 

Vreme je za pauzu i smišljanje sledećeg koraka. Ostaje mi se u Beratu, išao bih do Gjirokastora, Blue Eye je tu, ali me oblaci brinu. Ipak odlučujem da idem na more. Vlore. Imam sat i po vožnje. Klopaću nešto na brzinu u Beratu i gledati da stignem blagovremeno na odredište. Dolazim do parkinga i srećem kolege. 

 

 

 

 

Njih četvorica, svi na GS-ovima. Crveni je privlačio najviše pažnje. Klaus je bio dežurni ovaj put. Uvek jedan ostaje da čuva motore. Žive u jednom mestu u okolini Frankfurta. 

 

Pored parkirana još dva GS-a. Španske tablice. Krenuli su iz Madrida, preko Rima, brodom do Drača i dalje po Balkanu. Na tank torbi je stojao plan rute - 21 dan.

 

 

Fruška Gora im je u planu 9. maja. Razmenjujemo instagram kontakte i nadamo se viđanju u Srbiji. Morao sam na put taj dan, nismo se sastali. Pomogao sam im da poprave prvobitno planiranu rutu preko Fruške. Dopala im se deonica. 

 

 

Čorbica, salata, voda, na poklon slatkiš, ne mogu da se setim cifre, ali nešto oko 5€. Napuštam Berat nešto posle 16h.

 

 

20-ak minuta po napuštanju osunčane ulice...

 

 

Oblak nije bio velik. Nisam oblačio kišnjak. Trajalo je kratko. Stao, promenio rukavice, presvukao gornji deo i nastavio. Bilo je toplo. 

 

Ubrzo nailazim na biser lokalne arhitekture. 

 

 

Ponovo lepo vreme. Put blago opterećen. Milina. 

 

 

Sledi auto-put sve do Vlore. U jednom trenutku sam naišao na tronožac. Ne znam koja je bila brzina. Mahnuo je prstom "no, no". To je bilo sve. Možda me i nije snimio. Ne mogu znati. 

 

 

More... 

 

 

Smeštaj sam našao još u Beratu. Vila Anxhelo. Vrlo pristojan apartman. 20€ noćenje. Ima dvorište. Raspakivanje, tuširanje i grad. 

 

 

Grad je prilično živ predveče. Bila je kolona do i po promenadi. 

 

 

Grad osrednje veličine. Dugačka, peščana plaža. Uz obalu bogata ponuda hotela, barova, restorana. Od brze hrane, do ekskluzivnih restorana. Obično ne volim ovako velika mesta, ali Vlore mi se svidelo. 

 

 

Pokušavam da se popnem na trotoar da parkiram. Odabrao sam gde ću klopati. Iza mene beli Range rover, tamna stakla. Usko je, ne može da obiđe. Mislim u sebi: "Sekund strpljenja molim te. Brzo ću.".  Čujem onaj hrapavi zvuk za opomenu kojim su opremljena policijska vozila. Pale se i crveno-plava svetla sakrivena iza rešetke hladnjaka. Savetuje me rukom da ne nastavljam sa planom. Celo veče su kružili oko bloka. 

 

Klopao sam vrhunski klub sendvič u lokalu Motta Mare. Ne sećam se cene, ali nije bilo skupo. 

 

Ruta: 240 km i 4 sata vožnje. 

 

 

Bilo je još uvek toplo kad sam se vratio u apartman. Nedugo zatim je počela da pada. Motor je bio ispod strehe. 

 

Promenio Maj 18 član ninalara

[ninalara 429 Napisano Maj 20 (promenjeno)]

Dan 5 -- 3. maj, petak  ---- 1. deo ----

 

Jutro sunčano. Suvo je. Prognozu sam prestao da gledam. Besmisleno je. Miran sam. Kao da znam da će ceo dan biti lepo vreme. 

 

I kolega je parkirao u dvorište. 

 

 

 

Par. Ne govorimo jezik kojim bi se mogli sporazumeti. Samo smo se pozdravili. Ne znam u kom su pravcu otputovali to jutro.

 

Danas idem do Ksamila. SH8. Radujem se. Inspiracija potekla iz putopisa koji je postavio @davidloki

 

SH8 povezuje grad Fier na severu sa Sarandom na jugu. Dugačak je 170 km. Posle Vlore put vodi u planinu ka Llogara nacionalnom parku. Potom se spušta do mora i najvećim delom prati rivijeru. 

 

Da bi naterali google mape da vas vode iz Vlore ka Sarandi putem SH8,  potrebno je dodati Dhermi i Himare na rutu. 

 

 

Planirao sam doručak u picerija baru Sunset. Prethodno veče sam ga odmerio. Terasa na moru. Na žalost, nudili su samo slatke kroasane. Ok. Uživaću u pogledu i kafi, a pravi doručak ćemo rešavati usput. Sati je oko 9. 

 

 

Krećem ka putu SH8 uz more. Druga opcija je bila neka obilaznica. Obilaznica nikako nije "neka", ali o tome kasnije. Dosta radova. I na putu, a i pored puta. 

 

 

Na gradskoj plaži u Vlori je pesak. Kad se krene južnije, vrlo brzo počinju šljunkovite plaže. Ima i Bora Bora. 

 

Odvajam se od mora i ulazim na put SH8. Prvi deo je ravan i neprimetno vodi u penjanje. Asfalt je nov. Temperaura pada. U jednom trenutku stajem da se presvučem. 

 

 

 

Konstantnog je kvaliteta sve do dela gde počinje ozbiljniji uspon

 

 

vodi i kroz šumicu

 

 

postaje baš hladno...

 

 

za prvi vidikovac mi se čini da je najviša tačka na ruti

 

 

 

sledeći, bolji, je svega par minuta dalje, i niže...

 

 

Panorama Llogara - nisam fotkao sam vidikovac, ali jesam okolinu, negde oko 10:30 h

 

 

 

 

 

Deonica od prvog vidikovca do dole, do mora, je prelepa. Odličan kvalitet puta, krivine baš kako treba, a pogled... 

 

 

 

 

Stigao sam do mora. Bunker "smile Albania". Put desno vodi ka ogromnom gradilištu. Tirkizna lokalna plaža ubrzano dobija dodatne sadržaje. Sve je opisano na zelenoj tabli. Nekoliko fotki ranije se može videti zona gradnje. Snimak sa vidikovca. Biće ovo interesantna lokacija za letovanje. Par kilometara severno u odnosu na mesto Dhermi.  

 

 

Prešao sam 45 km. Sat vremena vožnje. Krenuo sam iz bara oko 9:30. Bunker sam ugledao  nešto pre 11:00. Jedno presvlačenje i dva stajanja na vidikovcima.

 

 

Vreme je za lakšu garderobu. Dole je toplo. Kreće rivijera. 

Promenio Maj 21 član ninalara

[mali_zmaj 1243 Napisano Maj 21]

Svaka čast,lijepo!! 

[petar_lord 809 Napisano Maj 22]

odlican putopis..skoro pa kao da sam ti bio suvozac ..

 

cekamo nastavak.. 

[ninalara 429 Napisano Maj 25]

Dan 5 -- 3. maj, petak  ---- 2. deo ----

 

Do pre koji minut hladno, oblaci, vetar. Planina. Baš je duvalo na vidikovcima. Sada - leto, more. Jedinstven doživljaj. 

 

Krivudavi putevi sa povremenim pogledom ka pučini me dovode do simpatičnog mesta Dhermi. Vozam lagano.

 

 

Ovde su me odrali za bananu - 60 centi . Još sam uvereniji da se krajputaški piljar, nešto loše preračunao juče. Mestašce u brdu je pretežno naseljeno etničkim Grcima. Okruženo je predivnim plažama. 

• vodič kroz Dhermi
• Dhermi plaža, plaža Drymades, plaža Gjipe...

 

 

Sledi selo Vuno. Plavo bele kućice asociraju na Grčku. Mom's food. Baš na tom mestu sam stao da fotkam. Ne znam zašto nisam klopao u simpatičnom restorančiću. Neću ni da spominjem šta sam pojeo nešto kasnije. 

 

 

Fun fact - put u selu Vuno nema kaldrmu na snimku za street view iz 2016. 

 

 

 

Nastavljam. Sa nekih deonica se more ne vidi... 

 

 

a, ima i odakle se baš lepo vidi - Himare. 

 

 

 

Rekla je: "Donesi mi molim te kamen."

 

 

Par kilometara dalje, Llamani beach - 12.20. 

 

 

Porto Palermo, Qeparo, Borsh..., idem do mesta Ksamil, što će biti najdalja tačka na ovom putovanju. Iz Ksamila krećem u povratak. 

 

 

Dok je nastajala fotka sa kravom, u mestu Borsh, putem su se iz škole vraćali pačići. Cenim 8, 9 godina. Govorili su engleski: "Nice motorcycle sir. Give us brm, brm!" Prijatelj, poznavalac lokalnih prilika, mi je rekao da su Albanci u Albaniji okrenuti tradicionalnim i pozitivnim vrednostima. Da se trude da obrazuju svoju decu i da ih i to razlikuje od Albanaca na Kosovu. Čak je tvrdio da ne vole kosovske Albance. Svakako mi je bilo drago da vidim mališane kako već govore strani jezik. 

 

 

Nisam sreo niti jednu patrolu koja kontroliše saobraćaj na SH8.

 

 

Vidikovac, pogled na plažu Buneci.

 

 

Kratko posle mesta Lukove put se odvaja od mora. 

 

 

Par naseljenih mesta, dosta krivina. Može tempo. 

 

 

 

 

 

 

Sve do Sarande.

 

 

Saranda je ostavila utisak tržnog centra. Previše komercijale i betona. Napustio sam je brzo. 

 

 

Deonica Saranda - Ksamil je relativno prava, sa brzim krivinama.

 

 

Pamtiću je po ležećim policajcima postavljenim na krajnje neobičim mestima.  

 

 

Ksamil. Odmah na plažu - 14.00 h.

 

 

 

 

 

Ceo dan je bio praznik za oči, ali ovaj tirkiz...

 

 

U blizini Ksamila se nalazi Butrint nacionalni arheološki park. Butrintski kanal je mesto gde se završava Jadransko, a počinje Jonsko more. 

 

Vreme je da se počastim dobrim ručkom u restoranu Poda. Više nego dobrodošao posle debakla sa ishranom u prvom delu dana.

 

Od Bunkera do Ksamila ima 90 km. 2 sata vožnje. Startovao sam oko 11h, stigao oko 14h. Nekoliko interesantnih naselja, prizori koji oduzimaju dah, raznovrsne deonice, krivina koliko ti duša hoće, asfalt odličan, policije nigde. A, vreme savršeno. 

 

 

Petak je. U utorak moram biti u firmi. Da li da noćim u Ksamilu, ili da krećem polako nazad...

 

[grafigo 3221 Napisano Maj 28]

Albanska obala i deo unutrasnjih puteva su tako dobri za voznju motorom, a prilicno nepoznati nama u ovim krajevima. Super je sto ti ovako detaljno prenosis sve te podatke.

 

Sa drustvom sam u leto 2020 prosao bas sve ove puteve. Vlora, Ljogara prelaz / Maunt Čika,  stacionirani u Sarandi bili, na kupanju u Ksamilu, na izletu u Butrintu... sledece godine prosli i SH 20... Odlicne uspomene imam na te predele. Istina je da se mora pripaziti na domace zivotinje na planinskim putevima, a sa druge strane je gostoljubivost domacina, niske cene i spremnost policije da progledaju kroz prste za "nepristojnu" voznju motorima.

[ninalara 429 Napisano Maj 29 (promenjeno)]

Dan 5 -- 3. maj, petak  ---- 3. deo ----

 

Baš sam daleko od kuće, čini mi se tako dok ručam na plaži. Lepo je ovde, mogao bih provesti dan na ležaljci, možda otići do Butrinta, provozati se po polu-ostrvu... Svašta mi pada na pamet, ali i budi nemir. Jedino me pomisao na povratak čini spokojnim. 950 km za tri dana realno nije napeto. Imam vremena. Mogu uživati u lepoti koja me okružuje, ili obići još nešto kad sam već tu. Tako kaže glava, ali se stomak buni. Slušao sam instinkt do sada, pokazalo se dobro.  

 

Krećem nazad. Nemam ništa bukirano. U Vlori mi je bilo lepo juče. 

 

Vraćam se istim putem. Sve je isto i niša nije isto.

 

Počeo je da viče na albanskom čim sam stao, ali mu je izraz lica bio dobroćudan. Je l' mu činim nešto loše, ili je to samo način komunikacije? Koze ostale mirne, nisam primetio da mu činim bilo kakvu drugu štetu. Kako bilo, moram fotkati. Biće brzo pa idem. Mahnuli smo jedan drugom na kraju.

 

 

 

Kružni tok

 

 

Put isti, iskustvo novo.

 

Lepoti kraja nema... 

 

 

Vozalo mi se. Nisam stao sve do konačnog odredišta. Uvozan, krivine, sa motorićem sam se sad već prilično upoznao. Ni ne slutim da me ispred Vlore tek čeka poslastica - ranije pomenuta, "neka" obilaznica.

 

Dve trake u mom, jedna u suprotnom smeru. Dugačke, brze krivine, asfalat nov, crn kao ugalj. Guma drži kao da je zalepljena. Tamno narandžasti tonovi kasnog poslepodneva boje okolinu, doživljaj je nestvaran. Prvi kilometar, drugi... brinem se da će brzo kraj, a nadam se da ima još. Ima. Krivine pregledne, opuštam se. Baš. Dugačka leva u brdo, sami smo. Obaranje, teme krivine, ispucavanje. Batlaksi na visini zadatka. Ispravljanje. Desna. Ne vidi se cela. Oprezno. Ponovo leva...  Bilo je to dvadesetak kilometara totalnog ludila. I bilo je dovoljno.

 

 

Ipak nije sve bilo idealno. Kartica je bila puna. Nema snimka najboljeg dela najbolje vožnje . Biće još problema na ovu temu. 

 

Ulazim u grad, vozim polako. Miran kao bubica. Osmeh oko glave. Idem do vile Anxelo. Sačekao me je isti apartman. Tuširanje i večera. I pivo. Potrebno mi je posle obilaznice. 

 

 

Poruka u telefonu. Interesuje se kolega sa puta SH20 kad ću da mu pošaljem snimak. Ni on ni ja još uvek ne slutimo dokle će da ide taj slučajni susret. 

 

280 prelepih kilometara, 6h:30m vožnje. Krenuo sam oko 9h, ne znam kad sam stigao. 

 

 

Navozao sam se, posetio zanimljive gradove, doživeo Albance, upoznao nove kolege, brinuo se zbog lošeg vremena i radovao se zbog lepog, nagledao se prirodnih lepota... Dosta je. Sutra krećem ka Novom Sadu. 

 

Promenio Maj 29 član ninalara

[Ivanhoe 154 Napisano Maj 30]

Jako lep putopis, bravo. Proputovali smo Albaniju uzduž i popreko 3 puta i za mene lično jedna od zemalja, poput recimo Grčke i Turske, u koju se uvek rado vraćam. Otišli prvi put sasvim slučajno u vreme proklete korone kad je sve drugo bilo zatvoreno bez ikakvih očekivanja, a bili najprijatnije iznenađeni ...
Ko voli klasičan odmor na moru sve preporuke ali po meni južno od Valone jer je ipak jonska obala u Albaniji lepša od jadranskog dela, koji je plići i peskovit poput Ade Bojane recimo.

[ninalara 429 Napisano Jun 2]

Dan 6 -- 4. maj, subota

 

Vlore, negde oko 6:00h

 

Budim se. Ne pada. Pravim kafu i čujem kako počinje. Gledam napolje. Oblaci, kiša. Ok, dobio sam dva dana na poklon. Šta je tu je, moram biti zadovoljan. Raspakujem kišnjak. Tako je lepo bilo vozati se raskomoćen. Tuširanje. Ne čujem je više. Pakujem kišno. Punim polako kofere, kad eno je opet. Raspakujem odelo. Pakovanje, raspakivanje - 4 puta. 

 

Raspitujem se za vremenske prilike kod prijatelja u Podgorici, Prijepolju... svim gradovima usput. Prognozu ne gledam. Ništa nisu pogodili. Na današnjoj ruti je oblačno, ali ne pada. Odlično. 

 

Prethodno veče sam skinuo sve snimke na HDD, srećom. Karticu uvek vratim u kameru posle skidanja snimaka. Ovaj put to nije bio slučaj . Ostala je u Albaniji. 

 

Toplu vodu u objektu obezbeđuje solarni kolektor što znači da je ujutru ima malo, ili je nema uopšte. Gazdin stav je da je to tako, da nema rešenje. Bili su ljubazni i predusretljivi. Imam samo lepe reči za sve ostalo. 

 

Spakovan. Vreme je da se krene. Kiša je prestala i krećem bez tog dela opreme. Kupujem dva sendviča i dve flaše vode. To je sve što mi treba. Želim da stignem kući što pre. Planiram samo neophodne pauze. Ostavljam opciju da spavam usput, da ne pravim pritisak. Čeka me oko 800 km i 11h vožnje. 

 

Auto-put. Tronožac. Ovaj put nije bilo ni gesta prstom, a bili smo jedan na jedan. Možda ne zaustavljaju motore... Tablica je iza. Nije mogao znati da nisam lokalac.

 

Nemaju ogradu pored puta. Video sam dosta pregaženih životinja na auto-putu. Neprijatan prizor.

 

Posle svega, drago mi je da se ipak desilo. Negde između gradova Vlore i Fier je počela. Prva vožnja po kiši, na prvom ozbiljnijem moto putovanju. "Ne smeš pokisnuti pre navlačenja odela" - savetovali su me pre polaska.  Skoro odmah nailazim na neki auto-plac, servis, šta li je... Ulazim u zatvoreni deo. Dočekuje me čovek, cenim vlasnik. Sporazumevamo se gestovima. Pomaže mi oko oblačenja. Kiša sad već počinje ozbiljno da pada. Umakao sam za dlaku. 

 

 

Kišno-opremljen sedam i krećem. O, pa ovo je zabavno na svoj način. Pritiskam dugme "snimaj". Još uvek ne kapiram zašto kamerica proizvodi neubičajen zvuk. Vozam uveren da beležim i ovaj deo avanture. Trajalo je oko sat vremena. Više je se ne plašim. Ne želim je naravno, ali stvarno nije problem voziti po kiši. Ima čak i određenu draž. 

 

Kroz Drač sam samo prošao. Uključujem se na SH1. Opet čep. Sve isto kao i u dolasku, samo drugi smer. Stižem do Hani i Hotit. Tu je granica. Nije bilo gužve. Kratko po ulasku u CG postaje toplo, vreme je za presvlačenje. 13.20h. Blizu sam Podgorice. 

 

 

Mislim da je to deonica Tuzi - Podgorica. Pravac. Put odličnog kvaliteta. Na ulasku uređaj za merenje prosečne brzine. Isti kao onaj na našim auto-putevima. I u Podgorici sam video istu spravicu. 

 

Još jedna želja će uskoro biti ispunjena. Motorom kroz kanjone Morače i Lima. 

 

 

Sad već kapiram da kamera ne snima. Stajem, tražim karticu. Nema je. Ok, idemo dalje. 

 

Na granici baš gužva. Crnogorska strana. Na pregledu veća grupa motorista iz Poljske. Petnaestak motora. Stajem na ocrtani produžetak ispred ostrva na kom se nalazi kućica za službenike policije i carine, da skinem kacigu i pripremim dokumenta. Prilazi carinik. Viče, ljut je. Opušten sam, znam da nisam ništa uradio. Skidam kacigu, pravim se da ga nisam čuo. "Izvini, ako možeš da ponoviš. Nisam te čuo od muzike." Sad mu već pišti iz ušiju, odskače od zemlje. "Kako to parkiraš! Zauzeo si susednu traku! Ne može da se prođe od tebe". Ništa što govori nije tačno, ali mu nešto kod mene očito nije bilo po meri. "Nema problema. Reci gde da stanem i rešavamo odmah." - odgovaram bez konfrontacije.  Uplašeni Poljaci, nenaviknuti na regionalni folklor, gestikuliraju da uđem u red između njih. Zahvaljujem se. Nema potrebe, sve je pod kontrolom. Ubacuje se u kolonu iza njih upravo pristigao kolega iz Pančeva. Ulazim posle njega. Na srpskoj strani je sve bilo ok. 

 

Okaljen na crnogorskim putevima, stižem na domaći teren u odličnoj formi. Poznate deonice, prošao ih ko zna koliko puta, ali sada prvi put na dva točka. 

 

Negde oko Nove Varoši se setih stare kartice. Kamera ponovo radi.

 

Zlatar, Zlatibor, Ovčarsko-kablarska klisura...

 

 

 

 

16.45h. Sad je već izvesno da stižem kući. Na Miloš Veliki ulazim odmah, pre Čačka. Nakrivinario sam se, a želim da stignem što pre. 

 

Pozivam kući, najavljujem dolazak. Naći ćemo se kod drugara u firmi, jednog od dvojice sa kojima sam počeo moto putovanja pre koju godinu. Biće tu i drugi od dvojice, kolega koji je trebao ići sa mnom u Albaniju, i naravno naše drage.  

 

 

Upriličili su mi dobrodošlicu kakvu samo pravi drugari mogu da naprave (hteli su čak i na auto-putu da me dočekaju). Pružali su podršku svih 6 dana, a znam koliko bi im drago da su bili saputnici. Hvala do neba . Savršen završetak jedne lepe avanture. Pivo je bilo hladno, pica poručena. Priča je počela da se prepričava...

 

6 dana, 2215 km, 37 sati vožnje, oko 130 litara. 

 

Dan 1 --- Novi Sad - Prislonica - Majdan (G. Milanovac)

Dan 2 --- Majdan - Rožaje

Dan 3 --- Rožaje - Skadar - Kruje

Dan 4 --- Kruje - Tirana - Berat - Vlore

Dan 5 --- Vlore - Ksamil - Vlore

Dan 6 --- Vlore - Novi Sad

 

 

 

Znam da su nestrpljivi. Poslaću im sutra snimak sa SH 20, čim ustanem... 

 

[vladags 131 Napisano Jun 3]

Sačekah kraj priče, pa da sad kažem... Kratko

FENOMENALNO...

 

Sve kako i treba da bude, put, odmor, uživanje... Bravo...

[ninalara 429 Napisano Jun 3]

Hvala na podršci i lepim rečima. Drago mi je da ti se svidelo. Ali još nije kraj .

[ninalara 429 Napisano Jun 4]

5. maj, nedelja

 

Novi Sad

 

Prvo lagano prepodne posle 6 dana. Sabiram utiske. Mentalne slike se neprestano vrte. Vremenske prilike su mi išle na ruku, motor ispunio sva očekivanja, bio sam na prvoj dužoj turi u životu, sretao prijatne i interesantne ljude, nagledao se lepota, provozao fenomenalne deonice, doživeo toplu dobrodošlicu kod kuće... I tako uveren da je to, to, da dalje ne može, bacam se na slanje snimka za koji sam se obećao još u sredu.  

 

Dok se video učitava na youtube, započinjem komunikaciju sa dotičnim kolegom. Razgovor u početku teče normalno a onda u jednom trenutku obrt (siva polja - sagovornik, ljubičasta polja - ja):

 

 

i tako dalje...

 

Te '97. sam imao nepune 23 godine. Ćale momka, koga sam pukim slučajem sreo, je bio jedan od prvih klijenata u poslu koji sam tada započinjao, a kojim se i danas bavim. Upoznao sam ih preko mog ćaleta sa kojim su par godina već imali poslovne odnose. Na tragu tatinih kredita, on i njegov tadašnji partner, pomogli su mi da pozovem njihove lokalne kolege i održim prezentaciju u prostoru koji su mi za tu priliku ustupili. U toj fazi, na početku, to je mnogo značilo. Sarađivali smo do rata, a od tada više nismo imali kontakt. Kolega sa puta SH20 je u to vreme bio jednogodišnja beba. 

 

Život piše romane, a ovo je kraj jednog baš lepog. 

 

[grafigo 3221 Napisano Jun 4]

Baš lep roman, uživao sam.

[alexanto 4721 Napisano Jun 4]

Auuu, nemam reči...  Eto odličnog štiva za zvezdu vodilju kad krenem tim putevima... 

[Hacky 800 Napisano Jun 4]

Svaka čast i hvala na sjajnom putopisu!

[nikola.alfa 6 Napisano Jul 11]

Svaka cast na prici! Milina citati. Veliki pozdrav od 2 XR-a sa pocetka price


Sent from my iPhone using Tapatalk

[ninalara 429 Napisano Jul 19]

ipak nije bio kraj romana . baš mi je drago što si naleteo na putopis. 

[dtesic 372 Napisano Jul 19]

Hvala !