Koliko puta ste pali?

[RankoBg87 3152 Napisano Decembar 18, 2024]

Ne znam gde bi napisao al tice se pada. 

Danas na poslu se sapletem i padnem, leteo sam napred i docekao se na ruku, malo sam odrao dlan i nabio ruku. 

Posle nesto razmišljam, ako se ovako covek povredi kad padne u mestu bez motora, kako je onda bolno kad se padne s motora i jos bez opreme. 

[Blackened 668 Napisano Decembar 18, 2024 (promenjeno)]

Sve zavisi, u trenutku ne boli nista, tek kasnije . Iz mog iskustva obicno se ugane palac, i pad na sake, lakat/kuk, na to se doceka. ALi ne mora biti strasno, bitno ne udariti ni u sta. Dosta je sreca u pitanju.

Moj raniji pad direkt na asfalt sa nekih 100kmh, kada je otisla prednja guma je bio u redovnoj odeci (kaciga, letnje rukavice, obicne farke, kozne patike, imitacija koze jakna) - i ok sam prosao. 3-4 koluta, sve je bolelo ujutro, ali brzo se oporavio. Farke nisu probile, patike ok. Ali na laktu je probilo jaknu, tu imam mali oziljak.

A van puta kada sam padao, opet skoro svaki put uganem palac, i po koja jaca modrice na kuku, butini.

Promenio Decembar 18, 2024 član Blackened

[Abi 1788 Napisano Januar 5 (promenjeno)]

Danas me drugar odvezao do mesta pada. Auh... koliko nisam bio svestan (ili nismo svesni) koliko je ustvari i 100kmh i koliko mi metara prelazimo u sekundi, sto nam na motoru deluje kao nista, lagana voznja. Izasli iz auta i ja u neverici gde sam zavrsio, koliko daleko od mesta katapultiranja. I dalje mi je cudno. Tek kada smo ponovo prosli lagano kolima duplo manjom brzinom shvatio sam da udaljenost nije cudna, ali onako stojim na putu i gledam, malo setam gore dole i neverovatna mi je razdaljina.

 

Zavrsetak krivine iz koje sam pao je iza mene, ovako "pesaka" rekao bih poprilicno, a ja sam zavrsio tamo skroz dole gde gledam.

Promenio Januar 5 član Abi

[milosducati 448 Napisano Januar 5]

Evo za promenu ja ću da napišem kako nisam pao  Maj 2024, iz pravca MML ka Konjarniku, tamo negde kod pijace otprilike. Crveno svetlo, gužva svi stoje, ja standardno krenem kolonu da obidjem, možda sam neki 30-40km/h išao, i čovek reši da uradi polukružno, udari me naravno, gurne skroz u drugu traku u kojoj na sreću nije bilo saobraćaja. Ne znam kako sam uspeo ali nisam pao. Od štete, polomnjena plastika bočna, malo očešana gornja maska, pukla dekla ispod plastike, auspuh ulubljen malo iskrivljen slajder(koji mi je nogu spasio) pa sam prošao samo sa masnicom na cevanici. Autu ulubljeno krilo, otpao branik, malo prso retrovizor, i oštecena felna od sladera. Sve u svemu kako je moglo da bude ovo je bilo najbolje rešenje. Nisam auto slikao ali evo par fotki motora.

A ranije sam par puta isklizao, dva put davno na adi huji, gde se motor tamburao malo, ništa od povreda značajno, pre par meseci na kiši kad sam krenuo na ivičnjak skliznuh iako sam pomislio pre nego sam došao do ivičnjaka da se neće dobro završiti ali sam pošao i hteo neke radove da obidjem, takodje jednom sam u jarak uleteo na početku karijere, target fixation. U mestu mi je mislim svega dva puta pao motor. I to je u suštini to od mene.

[Cvijanović 1773 Napisano Januar 7 (promenjeno)]

Lepo se najebava...Vodite računa!!!

Promenio Januar 7 član Cvijanović

[Peppermint 495 Napisano Petak u 14:11]

Nije zvanično pad nego preturanje. Inače moja specijalnost .

T raskrsnica, ja naravno imam trougao a ulica sa kojom se ukrštam je jednosmerna, znači i da nemam trougao dolaze sa desne strane. Kao i uvek sve nepregledno od parkiranih automobila a do garaže samo još dve krivine pa koncentracija taman za padanje. Kao vrhunac tom ulicom u poslednjih šest meseci naišao mi je auto jednom ili dva puta. Navika se stvorila, blago kočim, pogled preko ramena, nema nikoga i u drugoj skrećem.
Juče ipak ide odande auto. Daleko je, blizu je, ma daleko je. Hoću stajem, neću stajem. Znam da sam u drugoj, treba se odlučiti i prebaciti u prvu. Mrzi me. Klasika svakog sranja. Mrzelo me da prebacim u prvu i stanem. Ma biće mesta. Naravno, u poslednjem trenutku, već dok blago naginjem motor na levo, shvatam da je pametnije da stanem jer je batica ubrzao. Stajem normalno, spuštam levu nogu, prebaciću posle u prvu. Ali motor je taman već toliko nagnut da meni 150kg deluje preteško. Osećam kako se naginje milimetar po milimetar. Ranije je reakcija bila panično pokušavanje da zadržim motor (nikad nisam uspela u toj nameri) što se uvek završavalo povredjenim ledjima. Sada, usled nedavne povrede, znam da moram da ga pustim. Osećaj očaja što ćemo se lepo preturiti na stranu, hipersonično razmišljanje hoće li se ogrebati plastika, zagrljaj i jedno tup. Prvi osećaj nije mi ništa, ostala samo leva noga uspravna ali se na rub motopatike naslonilo svih 150kg. Batrgam se, pokušavam da izvučem nogu, pored staje džip, čovek mi se obraća sa "polako, možda si polomila nogu". Adrenalin radi, ništa ne boli, ustajem pobedonosno i shvatam da sam ja ok. Tek uveče sam se setila svih objašnjenja da tada ne bih ništa ni osećala sve i da sam nešto sredila. Srećom nisam ništa. Stojim, gledam moje prase od 150kg na boku, znam da ako dižem motor sama odoše opet ledja. Sreća, ima dobrih ljudi. Izadje čovek iz džipa (ovim putem se zahvaljujem ako je na forumu jer mi održa predavanje da sam ipak pipnula prednju kočnicu u poslednjoj sekundi a dole je mokro), podigosmo motor zajedno, pridje još jedan čovek da ponudi da pomeri motor sa strane dok proverim da li sam ok. Naravno, vičem hvala, hvala, dobro sam, već sam na motoru, palim ga, ubacujem u tu čuvenu prvu brzinu i brzinski sam u garaži.

Zavučem se na parking mestu iza mog automobila, sidjem i od silne želje da proverim plastike opaučim glavom (sa sve kacigom na sreću) u svoj auto. Čoveče, taj adrenalin je zakon. I onda ide monolog sa ludom glavom, smiri situaciju, skini opremu, neće plastika da utekne. Srećom ni ogrebotine. Lagano iz garaže u obližnju prodavnicu po ručak pa kući.

Tek uveče analiza ali onako oštrije nego što bi bilo ko sa strane.

 

Pretpostavka i navika su majke svih zajeba. Znam to, čak i praktično proverila nekoliko puta.

Pad koncentracije = pad. Znam i to.

Blizina kuće povećava drastično šanse da napraviš grešku. Poznato.

 

Idu lepi dani, svi smo na motorima mnogo više nego kad je sve redovno. Čuvajte se jer svi trebamo studentima.

[živke 6028 Napisano Petak u 14:31]

Bitno je da si ti dobro. Sve najbolje!