Ponovo na motor

[Golub 1641 Napisano Jun 24, 2023]

Kako da počnem priču? Baš dugo nisam ni pisao ni posećivao forum, toliko dugo da sam morao resetovati šifru jer sa zaboravio.

Elem, šta me muči, pojedini znaju, pojedini ne ali evo ukratko: 2021 posle pa 15+ godina aktivne vožnje i sigurno 150k km-a imao sam sudar, oduzeo mi prvenstvo kombi (ima tema na forumu) i onda posle tačno godinu dana sednem ponovo na dva točka i nisam ni sastavio ni mesec dana pokupi (odvali) me jedna devojka (isto ima tema)...

 

Evo ovim putem i javno da se zahvalim @Skyrunner na pomoći - Hvala!

 

I sada opet planiran da sednem na dva točka, da je u oba slučaja ili barem u jednom slučaju bila moja greška ne bih ovo ni pisao, bilo bi mi lakše, znao bih, pogešio sam u putanji, kočenju, brzini ovako 100 puta sam izvrteo u glavi i ništa nisam mogao da učinim... Mislim, uvek čovek može da kaže - mogao sam sporije ili brže, mogao sam drugim putem, mogao sam ostati duže u krevetu...

Ne mogu da kažem da imam strah a ne mogu ni da kažem da nemam... Posle prvog sudara nisam imao ''ovo'' što sada imam.. Kada bi samo znali gde ćemo se saplesti...

 

Pa eto ako neko od kolega ima slično iskustvo sa ''osećanjem'' u stomaku neka podeli... voleo bih da čujem iskustva onih koji su prošli kroz slično

[Šumi Zmajček 1287 Napisano Jun 24, 2023 (promenjeno)]

Evo ja da se javim ovo sa slike mi je bio 7-mi i poslednji udes sa tim skuterom za vreme od 6 meseci, svi ostali su bili manji, ali ovaj me je stavio na mesto, do tog trenutka 12god vožnje motocikla, i mislio sam da znam nešto, od tog udesa prošlo je 3 godine i tek mogu da kažem da sam posle 110.000km pređenih po gradu(94k na sledećem liberty) naučio malo da se čuvam i vozim opreznije. Do tad bilo je padova ali ne ovakvih... 

 

Ps. Bitno je da imaš opet želju da se vratiš na dva točka, i polako...

Promenio Jun 24, 2023 član Šumi Zmajček

[misa-pei 6071 Napisano Jun 24, 2023]

To da li si bio kriv ili nisi, nije važno. Shit happens.  Ako se ponašaš kao da svi na drumu hoće baš  tebe da ubiju, onda si shvatio suštinu vožnje    Svi su neprijatelji, ko me strefi dobiće zilion dolara za moju glavu.  Moje je da beGam  

 

 

Bio sam klinac, moj prvi motor, Jawa 350. Vozio sam je već dve godine. Pre ovog događaja sam imao sijaset padova, što s Jawom, što sa drugim, tuđim motorima. Ogrebotine, ugruvanost, ništa posebno. Digneš motor i više brineš za njega nego za sebe. Odmah pičiš dalje.

 

E, te večeri 19. septembra '86. sam bio malo u gradu motorom. Pao sam dva puta. Sitno, probao nešto, nije uspelo  Dođem kod tetke jer sam tamo imao gde da držim motor, shvatim da ujutru imam ispit a da su mi knjige i sve potrebno kod kuće. Sednem na motor, udaljenost od tetke do kuće je sedamsto, osamsto metara vožnje. Ali, zauvar je svaki metar  Stanem na semaforu kod Taša, kod benzinske pumpe u G. Dimitrova. Nasuprot mene Lada, dao žmigavac da će da skrene svoje levo. Pali se zeleno, krećemo i on i ja, polako, vidim da on usporava, sve je kako treba, dužan je da me propusti. On dodaje gas, udara u motor, ja prelećem, motor se podvlači pod Ladu i diže joj oba prednja točka. On ne koči, tera dalje. Ja letim, okrećem se na bok, pokušavam da izbegnem semafor ka kom letim, padam na rame i kotrljam se. Suma sumarum, naprsla dva vratna pršljena, rascvetan palac na levoj nozi (bio ispod poluge menjača), potres mozga kad sam u kotrljanju zakačio asfalt glavom, oderotina duž face i fali parče skalpa i malo krvarim tamo gde sam zakačio glavom. 

 

Smešten u bolnicu, šanc kragna, stopalo ufačlovano. Grozan bade mantil na meni. U dve sobe, trojica nas motorista. Dođe drugar sa MZ pod prozor jer smo bili u visokom prizemlju, zezamo se, gledam motor... Šta ga gledaš, da nećeš da se provozaš? Ko ne sme? JA? Pali motor, ne mogu ovom kljakavom nogom da kurblam. Iskočim kroz prozor, on mi upali motor i misli da se zezam. Sednem, obrnem dva kruga po kliničkom centru. Viori onaj bade mantil, meni prljava duga kosa, Leo Matin cvikeri (i takva dioptrija), u papučama... Videla me dežurna sestra, predivna sestra Verica koje su se svi plašili od portira do lekara, ali smo se ona i ja od prvog momenta savršeno razumeli. A ja sam je pamtio od desetak godina ranije kad sam u istoj toj klinici operisao slepo crevo. Oprostila mi moju glupost, po PS je trebalo da me prijavi i da me izbace iz bolnice, ali je ona shvatila zašto sam to uradio.

 

Nije mi bilo svejedno. Daleko od toga. Ali sam gotovo uveren da tada nisam seo na motor i razbio strah, verovatno nikad više ne bih vozio ništa na dva točka. S proleća sam ostatak motora trampio za T14, koji sam slatko vozio i padao malo, fakultativno, čisto da ne zaboravim   Prvih nekoliko vožnji sam imao frku. Kacigu (beli Iplas, integralka) mi je mama kupila dok sam još nosio šanc kragnu. Kaže, znam kakvu sam budalu rodila, opet ćeš da kupiš motor, sve pare da na njega potrošiš, a nećeš kupiti kacigu. Posle su se nizali motori (Jawe, MZ, Moto Guzziji, Kawa, Suzana, Honde...) ali je meni i danas dani frka kad na motor sednem bez kacige. Nelagodan osećaj, znam da sam samo krenuo da probam motor, da čujem nešto, ali mi nije prijatno. Zato ne sedam na motor bez nje. Ni do prodavnice na kilometar. Sve ostalo od opreme mi je opcionalno, ali kacigu i rukavice uvek imam. Iz čistog straha. To je ostalo od onda. 

 

Normalno je da ćeš prvo vreme zazirati od saobraćaja, od sebe, činiće ti se da ima opasnosti više nego što je realno ima. Tu se samo postavlja pitanje da li je jače moto-ludilo ili osnovni strah za preživljavanjem. Ako ne budeš mogao da se opustiš posle mesec, dva, bolje je bataliti motor jer se u tom strahu i grču mogu napraviti najveće greške. A i nije slatko da se vozi ako se ne uživa u vožnji. Preispitaj sebe, imaš li želju za vožnjom, koliko si spreman da rizikuješ dalje... Možda više nećeš imati ni najmanju ogrebotinu, možda doživiš još veću nezgodu... To sam moraš da prelomiš, da prihvatiš ili odbiješ rizik. Kad razmišljam glavom, a ne srcem, motor je nerealno opasna i pogibeljna sprava gde nikad ne znaš da li ćeš živ da se vratiš sa vožnje od dvesta metara. Džabe i oprema i sve živo, opet se strada. A srcem... najgorih šest meseci u životu su mi bili u momentu kad sam prodao Hondu night hawk dok nisam kupio Suzi Q. Bezvoljan, očajan, sav k'o popišan cvet. Za mene sav taj rizik vredi, samo da se ne osećam ponovo tako. I počeo sam da se plašim starosti kad ne budem fizički u stanju da vozim. Kako ću to da preživim? 

 

A desilo mi se sa jednim motorom... Najnormalnije sam se ga vozio mesecima i jedno jutro sednem na njega i strah... Strah da ću da poginem. Da ću se zabiti negde, da ne mogu da preživim. Sednem na drugi motor, sve super. Uživancija. Opet sednem na svoj, paralisan od straha. Prodao sam ga budzašto, kupio drugi i sve je bilo sjajno. 

 

Malo sam odužio, izvinjavam se nestrpljivim čitaocima. 

 

 

[cezarpa 11091 Napisano Jun 24, 2023]

Manje je bitno ko je kriv,vise da shvatis kompletnu situaciju i da vidis od cega treba da se cuvas.

Pre 17 god ,pokupio me klinac,prosao je kroz stop,teske telesne povrede.Zelja da se vozi motor je bila jaca,mada i opreznost se povecala.

[mradomir 3053 Napisano Jun 25, 2023]

@Golub bio sam u sličnoj situaciji. Udes nekome promeni svest o motorima, nekome ne. Ja sam (budala ) u toj drugoj grupi.

 

Ipak prelomni momenat kada sam shvatio da nešto moram da menjam je nakon vraćanja sa ture od par dana i obilaska ne znam koliko stotina automobila. Muka me uhvatila i od saobraćaja i od cele priče oko motora.

 

Sada shvatam da sam bezuspešno pokušavao da dođem do onog osećaja kada sam sa 14 godina prvi put seo na tomosa. Veća avantura mi je bila otići do susednog sela, nego sada napraviti turu od par hiljada km.

U tom pokušaju sam pogrešno težio većem, jačem, daljem...

 

Uglavnom našao sam se u manjim motorima, van puta, gde za ceo dan ne sretneš ni jedan auto. Zabava je dobra, ponekad i padneš, ugruvaš se, otreseš prašinu ili blato i teraš dalje. Da ima povreda - ima, poneko i polomi nešto, doduše retko, ali nisam čuo da je neko ikada smrtno nastradao.

 

Za par godina vožnje off-a imao sam stotine padova, od toga što pamtim - napuklo rebro, ugruvano rame da nisam par meseci mogao da vozim i pocepan trbušni mišić. Da sam isto to vreme utrošio u gužvi sa automobilima na asfaltu verovatno ne bih imao ni jednu povredu, ali to "verovatno" ima i onaj delić procenta u kom đavo čeka.

[Gajo Sevojno 1562 Napisano Jun 27, 2023 (promenjeno)]

Ili enduro ili staza, batali vožnju po Srbiji.. Kao što kolega iznad reče, od kad vozim enduro padnem skoro na svakoj vožnji ali samo otresem prašinu i nastavim dalje, zadnji put sam morao novu kacigu i ruku sam otežano pomerao par dana..  Ali neuporedivo bezopasnije od udesa u saobraćaju.

Promenio Jun 27, 2023 član Gajo Sevojno

[Blackened 625 Napisano Jun 27, 2023 (promenjeno)]

Mentalno sam prosao kroz slicno - imao sam pad pri nekih 100kmh, zbog unutrasnje prednje gume na Transalpu, vise ne mogu da pogledam te tockove sa zbicama . Bas sam se razocarao u tom momentu. Neposredno posle nesrece, u tih par sati, odmah mi krenule misli. Da je moguce povredom izgubiti razne druge stvari koje volim. I to bez ikakve kontrole nad situacijom. Tu sam izgovorio da necu vise voziti, jako sam bio besan i razocaran da tako nesto moze da se desi. Cudno stanje.

Opis situacije ukratko, ako nekog zanima:

 

Bio je srecom prav put, niko nije isao u susret, samo dva motora iza mene sto su isla sa mnom - i samo odjednom nestao vazduh u prednjoj gumi, trzaj, i osecaj felne na asfaltu. Rasirio noge za balans refleksno, ali odmah, direkt pad na kuk i lakat sa strane. Malo se klizao, pa kotrljao - a vozio u obicnoj jacoj jakni i farke. Dobro su i izdrzale, jedino malo na laktu je doslo do koze.

Ali takvo stanje organizma dan posle, nisam nikad osetio, kao ono sto kazu "kao da te voz pregazio". Nista posebno nisam povredio, modrice, bol u rebrima, rame, palac itd, sve po malo. Ali kako sam kasnije posle nesrece dosao kuci i zaspao (uvece se sve desilo), nisam mogao da se mrdam kada sam legao. Kad je prosao adrenalin, celo telo me je bolelo. Ali nekako bas cudan i lep osecaj, osecas se ziv.
Ujutro nisam mogao da se uspravim, sklek nisam mogao skoro mesec dana da uradim. Srecom, posle 4-5 nedelja se skroz oporavio kao da nista nije bilo. Tako da sam jako zadovoljan iskustvom, bez trajnih posledica.

 

Nastavio sam ubrzo, ali nemam nikakav strah dok vozim. Uvek se lepo osecam cim sednem na motor, potpuna kontrola i sloboda.

A taj osecaj u stomaku sto kazes, to mi se par puta javilo, kada ne vozim neko vreme i pocnem previse da analiziram sta je sve moglo da se desi, kakve sam greske pravio i van te nesrece, itd, ali mislim da to nije bas realan strah, preuvelican je, to koristim da ispravim greske, da bolje i pazljivije vozim. 

Pustam cesto udese na YT i kola i motore, puno se moze nauciti, a i stvori se mehanizam u glavi za prepoznavanje rizicnih situacija, pa cesto u voznji klikne i pripazimo. Pravimo svi greske, koliko god iskustva imali, samo neprepoznavanje potencijalne rizicne situacije je greska vec, iako 99% nece nista biti. 

Ali ovako generalno me najvise brine (mada i kod svih ovih retkih situacija, mozemo dosta toga uraditi da bude bezbednije):
- zivotinja da istrci 
- defekt na tockovima
- da me neko udari od nazad ili vozilo da izgubi kontrolu prilikom mimoilazenja

- neki veci metal/deo kod kamiona/kola i slicno da izleti

 

Promenio Jun 28, 2023 član Blackened

[ivandeka 194 Napisano Jun 28, 2023]

Ja za sada nemam takvih iskustava, ali...moj Kum krene pre par godina u Austriju na Moto GP, u Sloveniji doživi udes, razvali Pasata, helikopter hitno u KC Ljubljana, operacija...kažu sreća u nesreći, da mu se to desilo u Srbiji ili BiH ostao bi bez noge...elem, posle oporavka odmah prodao havarisanog Stroma i kupio Tracera 09 i odmah na put...skoro je prodao Tracera i kupio XR-a, ali padne u voćnjaku sa traktora i lomije lakat...čim je skinuo gips, odmah na put....znači, moraš sam odlučiti samo ti znaš šta ti je u glavi ..

Послато са M2003J15SC помоћу Тапатока

[Best 10294 Napisano Jun 30, 2023]

Bio sam klinac, 16 godina, Jawa Rodster 90, majmun nas nije propustio iako je imao Stop. Drugar otvoreni prelom butne kosti, ja fraktura čeone kosti, leva gornja vilica i 2 zuba polomljena, vozio bez kacige. Znači, odmah sam dobio po pi.. ci.

 Usadila mi se pozitivna doza straha, prošla želja za egzibicionizmom i kurčenjem. Vozim maksimalno oprezno, jebe mi se šta drugi misli. 

E sad, ako te nešto hoće - teško da ćeš mu umaći. Motor jeste rizik, ali i pešačenje je. Oće nekad i saksija sa terase da padne. 

Ok je i ako ne sedneš više na motor. 

[Biker Boy 2668 Napisano Jul 1, 2023]

Posle tezeg udesa ( treci po redu na motoru) koji je bio mojom krivicom i nepaznjom kad sam podleteo pod traktor, napravio sam bio pauzu par godina ali znao sam da cu se vratiti na motor kad tad...

Tako da mislim da to nekako sve ide po nekom osecaju, zelji i volji i da se ona vrati i posle teskog perioda kroz koji prođeš... 

Svi smo svega svesni i ljubavi prema 2 tocka i sto bi rekli nacinu zivota koji ovaj moto svet nosi sa sobom.

[cezarpa 11091 Napisano Jul 1, 2023]

Motociklizam je opasan sport.Ko ume da smiri strasti,i da ne divlja,ima sanse da uspe.

[DuleTs 171 Napisano Jul 2, 2023]

Imao sam udes, ni danas ne znam šta bih drugačije uradio, možda malo jače kocio, malo se više pitao zašto ide “tako”…

Nakon oporavka rešio da ne proredjujem mojim najdrazima brigu, odustao od motora.

Jednog jutra saznam da mi ortak umro u krevetu, nikad bolestan, radan vredan, mlad…

Sedim na terasi tog popodneva kada su radnici otišli kući i idu mi suze, ne placem, nekako drugačije.

Razmisljam, ja polomljen, ugruvan, oguljen preziveh, on bez motora…

Tada kupim motor i ako mi ga je drugi dovezao kući, ja nisam smeo…

Jedan kurs kod koncepta 192, pa drugi…

Straha ima, uvek se pitam šta će drugi uraditi, ali uzivam…

U svakom slučaju uradi ćeš ono sto želiš, šta god to bilo, ovo je samo moja priča.